Natrag

Zvezde

Nezaboravni XX veka Holivuda (5)

Deri se i vrišti dok ne dobiješ

Dopisnica Tabloida iz Londona Sandra Skoko izdala je knjigu o dvadesetom veku Holivuda i nezaboravnim ličnostima ove filmske prestonice. Uz njenu saglasnost, objavljujemo najzanimljivije delove iz ovog obimnog i bogato ilustrovanog dela. Na preko 650 strana, počev od Etel Barimor, Me Vest, Marlen Ditrih i Grete Garbo, završno sa Nikolasom Kejdžom, Bredom Pitom, Demi Mur, Endi Mekdauel, i svim važnijim zvezdama današnje filmske industrije, autorka je sa mnogim od njih napravila intervijue i pretočila ih sa ostalim obimnim istraživanjem u izdavački podvig

Piše: Sandra Skoko

U istoriji Holivuda najbolji par su bili Liz Taylor i Richard Barton. To je bila ljubav i strast koja je opipljiva. To je bilo očigledno. Početkom snimanja filma "Cleopatra", Lizino interesovanje 1960. prelazi s Fishera na Richarda Burtona. Izborivši se za razvod i dočekavši razvod Burtona od njegove supruge, Liz i Richard sklapaju bračnu vezu 15. Marta 1964. Nakon usvajanja kćeri Marije Burton, dolazi do prvog razvoda braka između Elizabethe i Richarda, da bi potom ponovo došlo do venčanja 1975. i do novog razvoda 1. Avgusta 1976. godine.

Zvezda se ugasila

Jednom proglašen kao novi Olivier, Richard Burton (Ričard Barton), postaje poznatiji po alkoholizmu, ekstravagantnom stilu života i ljubavi prema Elizabeth Taylor, nego po glumi, uprkos sedam Oscar nominacija. Rođen kao Richard Jenkins, 10. Novembra 1925. u Pontrhydfenu - Južni Wales, kao dvanaesto dete velškog rudara, Richard menja prezime u Burton, pre pozorišnog debija u šesnaestoj godini. Nakon neophodnih časova dikcije i glume, do 1951. Burton postaje popularni glumac u Engleskoj, a uloga u filmu "Waterfront" 1950. pomaže da bude primećen i u Americi. Filmski debi u Hollywoodu ostvaruje ulogom u filmu "My Cousin Rachel" 1952. godine i s tom ulogom stiže i prva Oscar nominacija u kategoriji Best Supporting Actor. Potom, 1953. sledi nova Oscar nominacija, u kategoriji Best Actor, za rolu u filmu "The Robe".
Uprkos ovim nominacijama, Burton tek zahvaljujući ulozi u filmu "Cleopatra" 1962. i vezi sa Liz Taylor biva katapultiran u svet slave i popularnosti. Treća Oscar nominacija, u kategoriji Best Actor, stiže ulogom u filmu "Becket" 1964.; zatim 1965. u istoj kategoriji, ulogom u filmu "The Spy Who Came in from the Cold"; odmah naredne 1966. dobija još jednu Oscar nominaciju u kategoriji najboljeg glumca, za ulogu u filmu "Who's Afraid of Virginia Woolf?"; pa 1969. u istoj kategoriji, za "Anne of the Thousand Days"; i na kraju, 1977. za glavnu ulogu u filmu "Equus". Sve skupa, sedam nominacija i niti jedan osvojeni Oscar.
Nakon drugog razvoda braka sa Liz Taylor 1976., Burton sve više nalazi "sreću" u flaši, uloge koje igra i prihvata bivaju osrednjeg kvaliteta i polako ali sigurno propada. Preminuo je od moždanog udara, Avgusta 1984. godine.

Dođi i osvoji me

Impresivno, zadivljujuće prelepa, beskrajno senzualna i opasno uzbudljiva. Na platnu, Elizabeth Taylor (Elizabet Teilor), nudi oholo otvoren i neodoljiv izazov: ako me želiš, dođi i osvoji me, u suprotnom, gubi mi se s puta. S Elizabethom je tako i u privatnom životu - ono što vidiš, to je. Ova izazovna lepotica, svesna je da u njoj muškarci ne traže i da prema njoj ne pokazuju baš samo duhovnu zainteresovanost. Elizabeth Rosemond Taylor (Elizabet Rozemond Teilor), pristigla je na ovaj svet u dva sata ujutru 27. Februara 1932. u Londonu, Engleskoj. Iako je Englezi zdušno prisvajaju i govore o njoj kao da je njihove gore list i tipična "engleska ruža", zaboravljaju činjenicu da čin rođenja u Engleskoj, ne čini osobu Englezom, ukoliko tu i genetika nije umešana! Istini za volju, Elizabeth Taylor, u sebi nosi najmanji postotak engleske krvi. Majka Liz Taylor, Sara Taylor, rođena je 1896. u Americi i vodi čisto nemačko poreklo. Otac Liz Taylor, Francis Taylor, rođen je 1897. takođe u Americi, od oca polu škotskog, polu engleskog porekla i majke koja vodi škotsko poreklo s obe strane. Uz to, Liz nikada nije smatrala sebe Engleskinjom, nikada nije izrazila želju za posedovanjem engleskog državljanstva i pasoša i nikada nije ni predala zahtev za isto. Sara, kao pozorišna glumica, upoznaje Francisa koji drži lokalnu prodavnicu antikviteta i njih dvoje se venčavaju 1926. godine. Putujući svetom s pozorišnom grupom, Sara i Francis kupuju antikvitete i umetnine i 1929. Francis preuzima menadžment galerije i prodavnice u Londonu. Ovaj ekscentrični par, (Francis je bio biseksualac s većom naklonošću ka homo-seksualizmu), uživao je lagodan život. Po rođenju Elizabethinog brata Howarda 1929. i po Elizabethinom rođenju, Sara napušta karijeru i posvećuje se odgoju dece. Kako je Sara sve više izražavala gađenje prema engleskoj naciji i usled šuškanja o predstojećem II sv. ratu, Taylorovi su jedva dočekali poziv američkog ambasadora i obaveštenje, da bi bilo poželjno da se svi američki državljani vrate u Ameriku. Samo par nedelja nakon što je Hitler zauzeo Čehoslovačku, 3. Aprila 1939. Sara i Francis, sa decom napuštaju London i brodom odlaze za Ameriku.
Ekstravagantni život u U.S.A. Liz započinje u sedmoj godini života. Umetnička galerija Taylorovih prebačena je na Beverly Hills i klijentela su bile hollywoodske zvezde kao Vincent Price, Alan Ladd, Greta Garbo i drugi. Još jedna mušterija ove elitne galerije, bila je i spisateljica hollywoodske trač rubrike, Hedda Hopper, koja je odigrala veliku ulogu u lansiranju Lizine filmske karijere. U svojoj rubrici, pišući o galeriji, Hedda provlači priču o kćeri Taylorovih koja ima "apsolutno izvanredne crte lica koje bi sam Botticelli osmislio da ih je naslikao." Elizabethina karijera kao "deteta zvezde" započinje kada je Samuel Marx, urednik i producent u MGM-u, nakon pomenutog članka, pokazao interesovanje i javio Lizinom ocu o audiciji koju MGM sprema za ulogu Priscille, u filmu "Lassie Come Home". Prvi ugovor Elizabeth Taylor s MGM-om, nosio je datum 15. Oktobar 1942. s platom od sto dolara nedeljno za period u trajanju od tri meseca. Međutim, na osnovu njenog uspešnog izvođenja uloge, MGM potpisuje novi ugovor, ovoga puta standardni na sedam godina. Dobivši potom ulogu uz Mickeya Rooneya 1942. u filmu "National Velvet", karijera Liz Taylor, devojčice ljubičastih očiju, lansirana je u zvezde.
Elizabeth je tipičan proizvod MGM-ovog studijskog sistema kontrole i školovanja, kroz koji su prošli mnogi mladi glumci, "deca zvezde" tog vremena. U pauzama snimanja, Liz je pohađala školu u okviru MGM Studija, uz Natalie Wood, Mickeya Rooneya, Judy Garland, i druge. Tragedija svega je u tome, što je Liz, kao i druga deca glumci, uhvaćena u mrežu sistema iz koga se nije mogla iskobeljati. Morala je nastaviti s poslom, jer je zarađivala i suviše puno da bi prekinula i nije ni mogla prestati, jer je u međuvremenu postala glavni izvor porodičnih prihoda. Uz to, nije znala raditi ništa drugo. Većim delom mladalaštva Liz biva budno praćena i modelirana po željama MGM-a, oprezno čuvana od strane majke i ljubomorno kontrolisana od strane oca alkoholičara i homoseksualca, koji je u potpunosti zavisio od njenog filmskog seksepila. Očigledna prisutnost njenog erotskog seksepila i Lizino prihvatanje te činjenice, ograničilo je izbor uloga koje je mogla igrati. Liz nije misteriozna kao Garbo, u njoj nema krhkosti, naročito neurotične, i ne bi bila uverljiva kao Blanche du Bois u filmu "A Streetcar Named Desire" kao Vivien Leigh; u Lizinom izgledu nema ničeg zlobnog niti kobnog da bi mogla igrati pravu "femme fatale" u stilu Joan Crawford. Liz svojim izgledom daje utisak kako je sposobna voditi računa sama o sebi. Telo može biti prenaglašeno ženstveno, ali ona nosi u sebi testosteronom obloženu dušu i temperament. Upravo u tome leže jedinstvenost i unikatnost Liz Taylor. Sophia Loren u sebi ima uvek prisutno "mamma mia" i njoj bi se u svakom trenutku poverovalo kad bi rekla: "Bambinos su uvek na prvom mestu." Ava Gardner, koju je Liz uvek smatrala lepšom od sebe, nosi neku vrstu sudbonosne neukrotivosti i propasti. Grace Kelly i Marilyn Monroe su Severni i Južni Pol platinaste ženske lepote, ali niti jedna od njih nema u sebi onog zdravog, veličanstveno goropadnog, životinjskog kvaliteta u borbi za samoočuvanje, smeštenog u telu i liku boginje. Upravo to, Liz je uspela ostvariti i ispoljiti u ulogama u filmovima kao što su: "Cat on a Hot Tin Roof", "Giant", "The Taming of the Shrew", "Who's Afraid of Virginia Woolf?", i dr.
Jednom prilikom, Eddie Fisher, (muž broj četiri), izjavio je o Liz: "Ako sam išta naučio od Elizabeth, onda je to da ako želiš nešto i ako ti treba nešto, deri se i vrišti dok to ne dobiješ."
Ako je Elizabeth Taylor ikonska figura u istoriji kinematografije, ona nije ništa manje od toga ni u privatnom životu i socio-seksualnoj istoriji žena, razbijajući sve norme moralno-uljudnog i obzirno razumnog ponašanja. Ne zaboravimo, Liz jeste proizvod studijskog modeliranja hollywoodskih zvezda i nije izuzetak u svom ponašanju, ali ona nije krila svoje činidbe i za razliku od drugih hollywoodskih diva, suprotstavljala se studijskom lažnom kreiranju čednosti, čime je i izazivala skandale i osude počevši od magazina pa do Vaticana. Od šesnaeste godine Liz Taylor počela je žariti i paliti, izazivati uzdahe i snove muških srdaca, izuzetnom lepotom i već uveliko izraženim oblinama tela. Tokom snimanja filma "Conspirator" 1948. uz Roberta Taylora, Liz je izjavila, da nakon tog prvog filmskog poljupca sa Robertom, nju više niko neće smatrati malom devojčicom. I, nije. A, pogotovu je tako nije smatrao Robert Taylor, koji je tokom svake scene uz Liz, doživljavao erekciju i nije znao šta da radi od sebe. A, u to vreme imao je aferu sa Avom Gardner i bio je oženjen sa Barbarom Stanwyck i pao je vidno, pred čitavom filmskom ekipom, na čari šesnaestogodišnje Elizabeth.
Po završetku školovanja, 1950. Liz objavljuje veridbu za Conrada Nicholsona Hiltona Jr-a, mladog naslednika očevog lanca HIlton hotela. MGM kreira gala pompezno venčanje 6. Maja 1950. godine. Brak je trajao do 30. Januara 1951. kada je okončan Lizinom pojavom na sudskom ročištu, gde je taksativno nabrajala fizičko i mentalno zlostavljanje koje je preživela za manje od devet meseci braka. Drugi muž, ovoga puta suviše star za nju, bio je Michael Wilding i brak je sklopljen 21. Februara 1952. Prvog sina, Michaela Howarda Wildinga rađa carskim rezom 1953, a drugi sin, Christopher Edward Wilding stiže 1955. takođe putem carskog reza. Nakon što je Wilding prvo pronašao suprugu u krevetu sa Victorom Matureom, a ubrzo i sa Frankom Sinatrom i nakon Elizabethine izjave da se zaljubila u Michaela Todda i da čeka sa njim bebu, na njen zahtev sledi i razvod braka 1957. godine. Brak sa Toddom usledio je dva dana nakon razvoda sa Wildingom. Sa Toddom dobija kćer Elizabeth Frances Todd 1957. zahvaljujući još jednom carskom rezu. Na žalost, tokom snimanja filma "Cat on a Hot Tin Roof", Liz gubi, kako je oduvek tvrdila, ljubav njenog života, Michaela Todda, koji gine u avionskoj nesreći 21. Marta 1958. godine. Očajna i u bolu izjavljivala je, kako se njeno predosećanje da će doći do nesreće, obistinilo. Iako je dobila drugu po redu Oscar nominaciju u kategoriji Best Actress, za ulogu Maggie Pollitt u filmu "Cat on a Hot Tin Roof" 1958., Liz nije osvojila i samu nagradu. Tennessee Williams bio je oduševljen njenom izvodbom, rekavši da je Elizabeth odigrala ulogu Maggie the Cat za divljenje, ali da su ostali glumci bili pogrešno izabrani; dok je Richard Brooks, režiser filma, izjavio: "Elizabeth je epitom lepote, a potom kombinacija deteta i kučke. Ona zna voleti strastveno i tako želi biti voljena. Iako obožava decu i životinje, u njoj se javlja gnev i psuje neverovatne psovke kad se razbesni." Ovom izjavom, Brooks je mislio na jednu od psovki, koja je ušla u anale novostvorenih vulgarnih kovanica Liz Taylor, a koje se ne nalaze niti u jednom rečniku. Psovka je spojena u jednu reč i glasi: "SHITASSEDMOTHERFUCKINGFAGGOTCOCKSUCKER." Tako je nazivala izvršnog producenta MGM-a. U najbližem prevodu to glasi: "Posranodupetastimajkojebačkipederskikuropušač." (Oprostite na prevodu ove psovke.)
Za manje od šest meseci nakon Toddove pogibije, Liz počinje izlaziti sa Eddiem Fisherom, tridesetšestogodišnjom pop zvezdom, koji postaje poznat zahvaljujući mnogo publiciranom braku sa Debbie Reynolds, sa kojom je imao kći i sina. Liz i Eddie sklapaju brak u Las Vegasu 1959. i zbog njega prelazi iz katoličanstva u judeizam. Međutim, s početkom snimanja filma "Cleopatra", Lizino interesovanje 1960. prelazi s Fishera na Richarda Burtona. Izborivši se za razvod i dočekavši razvod Burtona od njegove supruge, Liz i Richard sklapaju bračnu vezu 15. Marta 1964. Nakon usvajanja kćeri Marije Burton, dolazi do prvog razvoda braka između Elizabethe i Richarda, da bi potom ponovo došlo do venčanja 1975. i do novog razvoda 1. Avgusta 1976. godine. Nakon Burtona, sledila su još dva muža, senator John Warner i kamiondžija Larry Fortensky, koga je upoznala u Betty Ford klinici.
Tokom filmske karijere, Elizabeth Taylor snimila je pedeset pet filmova na velikom platnu i devet TV filmova. Takođe, osvojila je i dva Oscara u kategoriji Best Actress; prvi, za ulogu Glorie Wandrous u filmu "Butterfield 8" 1960. i drugi, za ulogu Marthe u filmu "Who's Afraid of Virginia Woolf?" 1966. godine. Uz to, Liz ima i tri Oscar nominacije u kategoriji Best Actress, za uloge: Susanna Drake u filmu "Raintree County" 1957.; Maggie Pollitt u filmu "Cat on a Hot Tin Roof" 1958. i Catherine Holly u filmu "Suddenly, Last Summer" 1959. godine. Tokom 1993. Liz Taylor dobija i trećeg Oscara, ali ovoga puta za životno delo i kao priznanje za sve humanitarne napore i činidbe u borbi protiv AIDS-a, bolesti koja je odnela živote mnogim njenim bliskiim prijateljima, računajući i Rock Hudsona.
Lizina bliskost i ekstremna vernost u prijateljstvu sa homoseksualcima, kao što su Montgomery Clift, Rock Hudson, James Dean (koji je bio biseksualac), vuku korene iz očevog odgoja i činjenice da je i sam bio prvo biseksualac, da bi se potom potpuno okrenuo homoseksualizmu.
Liz Taylor vodila je dramatično-ekscentričan život, unoseći u njega vrelinu nepresušnog apetita za istim. Imala je legendarnu filmsku karijeru, igrala se cameo ulogom u TV seriji "General Hospital" pojavivši se u pet epizoda tokom 1981. godine, eksperimentisala lansirajući svoje parfeme kao što su "Black Diamond" i "White Diamond", promenila sedam muževa u osam brakova, bila obožavana od jednih i prezirana od drugih u isto vreme. Liz je jedina glumica za koju se zna da je imala hronične zdravstvene probleme i hirurške intervencije, koje je voljom i hrabrošću uspešno prebrođavala. U njenu medicinsku istoriju ubrojene su: mnogobrojne upale pluća; operacije kičme, oka, kolena, stopala, traheotomija; operacija slepog creva; dve operacije krajnika; tri carska reza; delimična histerektomija; dizenterija; preležane male boginje; visok krvni pritisak. Da ne zaboravimo i dva boravka u rehabilitacionom centru Betty Ford, kako bi se izlečila od alkoholizma i ovisnosti o prepisanim lekovima za smirenje, koje su joj lekari šakama prepisivali. Tu su još i dve operacije kuka, uz treću operaciju kuka koja je ispravljala drugu operaciju kuka i operacija benignog tumora na mozgu. Jednom prilikom Liz je kazala: "Prošla sam kroz sve. Ja sam Majka Hrabrost i nije kraj dok debela dama ne zapeva!" (Ovo zadnje je izreka u U.S.:"I've been through everything. I'm Mother Courage and it ain't over until the Fat Lady sings!")
Ova fascinantna žena, majka četvoro dece, baka osmoro unučadi i dalje je puna života, pompeznosti i hrabrosti i njoj "Debela Dama" još neće zapevati, nadam se. Kako je prilikom njenog šezdesetog rođendana sama prokomentarisala hvalu prijatelja koji je rekao: "Samo je jedna Elizabeth Taylor", odgovorivši mu na to: "Hvala Bogu!"


podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane