Natrag

Likovi i senke

 

Likovi i senke

 

Manjina na većini

 

Nikola Vlahović

 

Maneken, voditelj televizijskih emisija, promoter svilenih gaća i slobodne istospolne ljubavi, izvesni Boško Jakovljević, poznat pažljivijim posmatračima po čuvenom "rikverc" dvokoraku (kojim daje jasnu poruku da je otpozadi najstabilniji), jedan je od retkih predstavnika svoje neobične vrste koga je javnost prihvatila takvog kakav jeste.

U sred obračuna neobičnih manjina sa tradicionalnim verama i uverenjima, njegova pojava na najblesavijoj televiziji deluje vrlo skladno sa programskom koncepcijom, te je i on adekvatno blesav i neartikulisan, druži se sa ženama i nevešto prikriva šta mu je, te je tu sramežljovost i njegova plitkoumna, ali brojna publika prepoznala.

Na drugoj strani, sve agresivnija zajednica koja prepoznaje Jakovljevića kao svoga, istovremeno bije parlamentarnu bitku za svoje pravo da objasni pozadinu slučaja ili obrnuto.

Pa u čemu je onda razlika između rečenog Boška Jakovljevića, grešnog raba najblesavije televizije, u odnosu na ostatak nacionalno svesnih boraca za razlike u shvatanju ljubavi kao takve?

Manjinska zajednica o kojoj se ovde govori, postojala je oduvek, ali nikada u istoriji nije zapamćeno njeno otvoreno sukobljavanje sa državama i verama, navikama, uverenjima, zakonskim normama, pa, konačno i svetim knjigama, i jevrejskim i islamskim i hrišćanskim. Savremeni kafanski filozof bi spremno rekao da ovako ni Rim nije propao.

U takvim okolnostima, gde svakodnevno preti mogućnost da medijski i parlamentarni obračun pređe u istragu političke i seksualne korektnosti građana, a sa druge strane u opravdani građanski bunt protiv podmuklih namera jedne posebne manjinske zajednice, ponašanje nekog tragikomičnog, logoreičnog, i nedotupavog promotera svilenih gaća Boška Jakovljevića, deluje kao sedativ u ovako zaoštrenim prilikama.

Da je malo visprenija srpska vlada, mogla bi ga uzeti kao primer pomirenja građanskih sloboda i tradicionalnih vera i uverenja. Jer, ovaj čovek ne čini ništa preko onoga što mu je priroda dala (ili oduzela, već kako ko razume celu stvar). Niti je aktivista, niti je oportunista. U tom smislu je bio idealan za nešto više od promotera svilenih gaća, ali to niko od srpskih rukovodilaca nije primetio. Ili se pravi da ne primećuje. Jer, stvar je više nego delikatna.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane