Gornji Milanovac

 

Fabrike boja i lakova "Zvezda  Helios" pred zatvaranjem, burad pred otvaranjem!

 

Janez bure valja

 

Umesto da iza rešetaka stave Velimira Radovanovića,  generalnog direktora, i  menadžment  gornjomilanovačke fabrike boja i lakova, "Zvezda  Helios" čačanska policija odredila pritvor, menadžeru za zaštitu životne sredine u fabrici ''Zvezda Helios'', Žarku Pjanoviću, kao i bivšim radnicima Miroslavu Lukiću i Rodoljubu Lukoviću, kamiondžijama iz sela Donja Vrbava kod Gornjeg Milanovca

 

Piše: Miodrag Milojević

 

Sa autobuske stanice u Milanovcu  plavi krov, vidi  se crvena fasada  - ''Zvezda Helios''. Milanovac je zatvoren u brda a industrijska zona ide tankom dolinom, ide pravom linijom. Dugačka je industrijska zona, prava kao strela, negde se prekida, opet  se nastavlja. Dostojanstveni, visoki, koščati,  gostoljubivi ljudi Gornjeg Milanovca vole svaki razgovor. O svemu, osim o kriminalu. Gde će oni pričati kako su se burad, nabijena toksičnom materijom,  razbacivala i delila na poklon po selima pedeset kilometara  u krug, oko  Milanovca. Zar je to tema za razgovor? Zar  da o tome pričaju ozbiljni ljudi?

Limeni krovovi  tezgi  buvlje pijace mi je u leđima, osećam hladni,  oštri vrh. Vršena je regulacija terena. Buvlja pijaca je na podijumu, preko puta, duboko, kao u jami,  stoji fabrika ''Zvezda Helios''. Vidim pred sobom radnike, nebo - plave radničke kombinezone. Na radnicima ništa nema. Nikakva specijalna oprema. Crvena i plava burad u krugu fabrike, na gomili, složena jedno preko drugog. Fabrika normalno radi, najavljivali su da će biti zatvorena. Da Boris Tadić i kompanija zatvore slovenačku firmu? Zatvorili su oni koga smeju. Zatvorenici su iz sela.

Gornji Milanovac, ograđen i obezbeđen nevidljivom žicom, to je jedna enklava. Enklava zdravog naroda i zdravog narodnog života. Nigde prepredenosti niti lukavstva. Još traju migracije. Sa mnom  je putovao  starac. Doselio se iz Crne Gore. Ovih dana, isto kao pre tri veka. Promiču kuće, proleću  burići,  promiču vekovi.

Ljubazni su na buvljoj pijaci. Krupni rumeni mladić komentariše: - Mi smo tu prvi na udaru. Osetićemo mi to jednog dana.

 

Zašto da Slovenci truju Šumadince?

 

Burad je, trenutno,  pred otvaranjem jer narod  u selima oko Gornjeg Milanovca  nema poverenje u vlast. Otvoreno ignoriše preporuke vlasti da se radi o opasnim i čak radioaktivnim materijama. Narodu se čini da je opet neka ujdurma, kao što je bio bojkot slovenačke robe..

Bure nije kutija šibica. Počelo je zakopavanje u zemlju, kao u vreme prinudnog otkupa. Sa malom razlikom, sada se zakopava otrov.

Ko kaže zatvaranje? Nemoguće je sa bedema  Šarene pijace u Gornjem Milanovcu videti kako fabrika posluje ali se jasno vidi da ''Zvezda Helios''  normalno radi, radnici se šeću između buradi i šlepera, bace neki pogled za ženama što rade na buvljaku.. Atmosfera uobičajena, policije nigde ni u korovu.

Čačanska policija odredila pritvor, menadžeru za zaštitu životne sredine u fabrici ''Zvezda Helios'', Žarku Pjanoviću, kao i bivšim radnicima Miroslavu Lukiću i Rodoljubu Lukoviću, kamiondžijama iz sela Donja Vrbava kod Gornjeg Milanovca.

Nije navedeno šta je po struci, Žarko Pjanović,  menadžer za  ekologiju u ''Zvezdi Helios'' ukoliko nije električar ili vodoinstalater.

Miroslav  Lukić  i Rodoljub Luković  iz Vrbave Donje, bivši, pa isterani radnici ''Zvezde Helios''  se,  jednog jutra probudiše kao kriminalci. Čudno, kad  se zna da su se ova dvojica kriminalaca, dok nisu postali kriminalci,  više od deset godina bavila distribucijom opasnih materija. Išli su javno,  galamili, dozivali, šalili se u sred bela dana, pili pivo  i delili burad po selima. Deset godina nikome nisu smetali niti ih je neko ometao.

Kako sad, odjednom, kriminalci a juče nisu bili? Cenjeni su i poštovani u selu i okolini, burad je dobrog kvaliteta. Ni jedno bure ne propušta vodu.

Kako to da  je danas zabranjeno nešto što je još juče bilo dozvoljeno?  Vlast nije u stanju da racionalno objasni  taj fenomen.

Dražimir Marušić, predsednik opštine Gornji Milanovac,  kaže da je sve krenulo 2006. godine sa privatizacijom kada su eko razređivač, sa kojim se nekada radilo, Slovenci zamenili opasnim razređivačem. Slovenac  bi morao da plati po 500 evra po buretu da bi se opasni otpad spalio u Beču.

Predsednik opštine  je morao nešto  stručno da kaže. Pitanje je vredi li celo bure  finalnog proizvoda, farbe, 500 evra? Plus troškovi transporta do Beča.

U čemu je problem? Ako proceni da je  uništavanje  preskupo,  vlasnik bi  mogao da se vrati proizvodnji po staroj tehnologiji. .

Ivanka Bogojević, načelnik Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine u  Kraljevu, kaže da je trenutno najveći problem u ''Zvezdi Helios'' ali će se u narednom periodu u fokusu pažnje naći fabrika ''Svislajon Takovo'', naročito u vreme rada njegovih pogona za preradu voća.

Šta nam govori njena  izjava? Govori nam da  analize kažu - u Gornjem Milanovcu postoji  zagađivač,  da se za sada ne zna koji.

Zna se ko su u ovoj državi kriminalci i čime se  oni bave. Autoprevoznici iz sela kod Milanovca su burad  od  200 litara prodavali  u proseku po 600 dinara. Kad se odbije gorivo, kad se plate ostali troškovi,  oni ne mogu  da isplate radnike. Nije poznato po kojoj ceni su prodavane cisterne od po 1.000 kilograma. Jedna takva cisterna ne može se utovariti pa stovariti bez 20 ljudi.. Ko bi Srbiji, državi sa milion nezaposlenih, prihvatio jednog tako prljavog i teškog posla? Ukoliko radnici nisu angažovani preko omladinske zadruge.

Da li je bilo trovanja okoline? Kako da nije. Seljaci su burad ispirali tamo gde je najlakše, znači pored reka Despotovice i Gruže. I kad otrov nije izlivan direktno u reke, puštan je ta teče u uvale, rupčage i jednake. Vodena bujica je ispirala otrov i ponovo ga nosila u reke.

Prošlog leta to je  i dovelo do pomora  ribe  u donjem toku reke Gruže. Pomor ribe pripisan je visokoj  temperaturi..Opila se riba od  sunca i toplote i izvršila kolektivno samoubistvo. Gruža je reka koja napaja akumulaciono jezero pored Knića. To je ogromna akumulacija sa koje pijaću vodu koristi pola miliona ljudi. Tu vodu, između ostalog koriste veliki gradovi, pre svega Kragujevac.

Nije se dogodilo ništa specijalno i spektakularno. Ljudi su se trovali deset godina i navikli su se. Samo riba nije mogla da se navikne.

Deca su u selu kod Knića pitala učiteljicu: - Zašto naše  ribe plivaju na leđa? Zašto su ove ribe ovako bele?

- Deco, nije to ništa. Sunčaju se naše ribe. Sunčaju se da pocrne. Da dobiju boju.

- A sunčanica, učiteljice?

- Ako ih udari sunčanica,  ribe će otplivati leđno, u hladovinu ispod vrba. Tamo nema sunca, deco...

 

Gde je otrov

 

Kakva je anatema bačena na Gornji Milanovac, jedan od  jakih i ponosnih  gradova u Srbiji. Zdrava priroda, zdravi ljudi, zdrave firme. Doduše, firme su najmanje zdrave. Zdrave su u poređenju  sa drugim gradovima  u Srbiji. Ovde nije sve uništeno -  a drugi su sve pokrali i uništili.

Pokušavao sam sa ljudima iz Donje Vrbave, ali improvizacije ovde nisu moguće. Put me je na kraju odveo u  selo Donju Vrbavu. Pitao sam da li je burad sa radioaktivnim otpadom deljenja noću?

Starac se zasmejao: - Kako noću? Zašto noću? Prošlo je, ovim putem,  buradi i buradi. Sve po danu, sve pred policijom, sve pred svedocima, kao na vašaru. Burad se delila za male pare, šakom i kapom, punih deset godina.

Logično je očekivati da uplašeni za svoje seljaci zovu policiju, da prijavljuju burad jer su radioaktivna. Na licu mesta saznajem da u selima oko Milanovca seljaci kriju burad  ispred policije..

- Sklanjaju, sklanjaju ljudi...

U stvari, napravili su medijsku dramu. Kakva policija? Gde je policija? Burad, duž  nepredvidivog, krivudavog  puta, prosto izaziva..

Autobuska stanica. Starac vretenasto  plava  plava šajkača na njemu poigrava. Neće da kaže ime sela, da ne obruka selo. Selo mu je prema Ljigu. Ne priznaje on,  ali selo je puno buradi.

- Bili su neki problemi u vezi toga. To je izgleda stopirano. To je radioaktivan otpad, seljaci su kupovali kako je ko stig o. Ne znam, to će da reši SUP iz Čačka i SUP iz Milanovca. Naređeno je da ne otvaraju buriće radi zračenja. E, sad, gde će dalje da ga tera to nije rešeno još. Starac je zadovoljan. Što su se udružili SUP iz Čačka i SUP iz Milanovca.

- Ko je prodavao. Vaši meštani?

- Nisu naši nego  ljudi iz fabrike. To je stopirano. Videćemo, šta će biti rešeno...

To treba da se deponuje u neku rupčagu. I buldožer, posle, to zaravni. I nikom ništa.

- Šta će biti sa ljudima koji su otvarali, koji su burad već koristili?

- Ko da otvara? Niko nije smeo da otvara. Tako im naredili.

Juče su naredili. Burići su otvarali punih  deset godina.

Možda je baš on otvarao. Gledam  njegove ruke. Nema crvene farbe.

- Sad će da bude bolje. Sad su čačanski i milanovački SUP u vezi. Jebi ga! Jeftino, narod samo grabi. Ne zna da će života da ga košta.

U Donjoj Vrbavi ne daju burad. Može ali za pare. Očekuju nadoknadu. Nadaju se da im policija plati: - Kažu, treba da se prijavi. Oće bajagi neku nadoknadu da daju. Nemam ja ni jedno, nemam ništa. Imam jedno dva bureta, bila voda u njima. Ovaj moj komšija što je uhapšen, siđe jutros, ne smem nikog da pitam...

Shvatam policiji je teško da  pešači po selima. Policija obećala da plati, da bi ljudi sami počeli da donose. Providan je trik a narod je ovde bistar.

Kad bi ljudi poverovali u priču, kad bi  masovno  počeli da vraćaju,  tek onda bi nastao problem. Gde  deponoavati toliku  količinu?  Digao bi se grad veći od Gornjeg Milanovca. Zato  se ćuti, niko ništa ne preduzima.

Vreme je kratko. U Donjoj Vrabavi ima  drvena kafana,  na potoku, liči na vodenicu. Možda je bila vodenica pa su je konzervirali, lakirali, piše ''Mehana''. Neću u kafanu, isptivače me, to će  potrajati.

Vreme je kratko. Moram da se predstaviti  tako da izgleda da sam i ja umešan: - Dobar dan, stari. Ja sam iz Topole. Uzeo sam jedno četiri bureta. Je l kupi policija? Neću da imam posla sa policijom. Burad  ću da dovezem noću, ostaviću ih ispred ''Zvezde Helios''. Da niko ne vidi.

- To je sad u mirovanju. Bila je frka jesenas, pre sedam meseci.

Starac me krijumčarski gleda: - Je l neko intervenisao? Je l te neko prijavio?

- Nije niko. Niko ne zna za burad, samo ja i crna zemlja.

- Ćuti i teraj dalje. Gle j si posla. Ko bude nadležan, neka tera. Ti nisi nadležan.

- Je l ide policija po kućama?

- Ne ide. Oni idu,  gde znaju. Oni idu po nalogu. Ako se sam ne prijaviš,  niko te ne dira. Šta ti imaš s time? Ćuti. Ako dođu, gde su burad - eve ih. Gredaj si poso.

U kafani u Milanovcu je dugo, za stolom preko puta mene, sedeo policajac. Čaršavi zeleni, karirani. Crna mrlja od kafe na mom stolu.  Nisam mu se prijavio. Ne znam zašto, nisam se setio. Žalim zbog toga. Nagađam, mislim,  nasmejao bih i policajca.

- Ovde svaka kuća ima buriće. Mnogo je opasano.

- Ispituju to, ispituju. Jakom će to da ispituju. Cele prošle godine ljudi su progonili tu burad.To je jakom jesenas puklo

Jesenas je policija  vodila istragu po selu, sad su krenuli u obračun s kriminalom, odlučili su da kriminalce prikažu na televiziji.

Razmišljao sam,  starac je rekao - jesenas. Znači, poklapa se sa pomorom ribe u Gruži.

Izlazim iz dvorišta, starac me prati. U hodu, korak se prekida, posumnjao je da sam policajac: - Stari, šta ima unutra? - Neka tečnost. Jebiga, spolja gladac, lepo bure, ne propušta vodu, lakirano... A unutra  jadac.

- Da li se obogatio trgovac iz sela što je terao burad? To pitanje je baš bilo smešno.

-  Od čega da se obogati? Ništa. Kao i ranije. Misliš da je on znao šta vozi?

- Znao je, na buretu piše otrov...

- Znao je. Prolazio pored policije a znao. I na tarabi piše, ali nije.

Prošao sam most pod kojim se peni mutna voda. Selo Donja Vrbava deli se na dva kraka. Oko mosta, kafane i duž asfaltnog puta ima nekih dvadesetak kuća. Selo se razgranava ispod dva brda. Ne vidim ga. Ne treba ići dublje u selo. Ovde su kuće uhapšenika. Nisam video ni jedno bure, oni to ne drže. Kriju po po tavanima, po poljima  i šumama.

Nikome se u selu ne umire. Treći starac se smeškao: -  Nema smrtnosti u selu. Nema smrti bez sudnjega dana. Niko nije umro na tuđ dan. Neću ni ja. Utisak je  povoljan. I ako su  burad radioaktivna i ako nisu - zrači optimizam.

Đavo, ni on nije tako crn  kao što izgleda. Nad glavom mi, u vožnji, kao u novogodišnjoj noći lebde burići. Burad crvena ili plava. Ja treće nisam video. Videli su drugi. Postoji zelena, ekološka burad. Postoji srebrna burad. Utisak je da burad nisu radioaktivna. Boravak u selu koje je proglašeno za epicentar ekološke drame pokazuje da su ljudi gotovo bezbrižni, a policija nezainteresovana. Vetra nema. Mislim o oluji. Oluja, kad bi iznenada krenula, burad bi se valjala po putu.

Ako uopšte za nečim traga, policija traga za dokazima. Da optereti one koji su proglašeni za krivca -  Lukića, Lukovića, Marinkovića.  Znači, seljaci burad ne daju. Dok se ne ispita.

Sve je išlo legalno do pre nekoliko dana. Burad su deljena kao na tacni. Onda je došao nalog sa visokog mesta, direktor je uperio prst: - Hapsi ove seljačine! Pogledaj kakve su im ruke. Suve,  kao siromaškov dlan, šuljevite od trovanja naroda. Upadali su u fabriku! Sa buretom od od 200 kila na leđima,  preskakali fabričku ogradu! Ne  rade ništa. Vidi kavi su! Dignu cisternu od 1.000 kila, bace je preko ograde. Jedan baca a drugi je  vata.

Direktorove ruke bile su negovane.. Kad Slovenci, Alojz Juhart i Igor Mlakar dođu, direktor će pokazati dlanove.

- Ekološki inspektori 24. decembra 2008. godine utvrdili da se opasan otpad Industrije boja i lakova odlaže u Nemanjinoj 17 u Gornjem Milanovcu. Otkud to? Mogu li se za to okriviti seljaci.

- Voleo sam devojku iz grada. Dao sam joj jedno bure.

- Ništa,  to je stopirano.. Ispitiva se, jakom će da se ispitiva...

Poslednja vest je da je i ''Zvezda Helios'' krenula u akciju. Stručnjaci ''Zvezde Helios''  u jednom selu u Gruži zaplenili pet bureta i vratili u fabriku.

Jesu zaplenili. Zar  mislite da su ih stvarno vratili u fabriku?

Nisu. Stali su na visokom mestu, gde se otvara široki vidik. Zaustavili su vozilo, prekrstili se, potegli iz flaše. Skinuli su burad i  gurnuli nogom. Burad se otkotrljala strminom na dno provalije.

Niko ih nije video.

 

 

 

Jaka je država Srbija. Država  Srbija drhti pred Slovencima, oni su u EU. Država ne sme da preduzme ništa protiv direktora i menadžera iz Gornjeg Milanovca, nisu to obični direktori, to su direktori slovenačke firme iz Domžala. Za direktore će intervenisati Slovenci ako ne dođe lično Oli Ren. Trebalo je pronaći solomonsko rešenje. Nekoga  moramo uhapsiti. Izbor je pao na seljake iz okolnih sela. Za njih niko neće intervenisati.

 

Crvena burad

 

Čude se u Gornjem Milanovcu: - Direktor ''Zvezde Helios'' nije video  plastičnu cisternu, grdosiju od hiljadu kila kad izlazi na fabričku kapiju? Nije to buva, čoveče! Ko je ovde lud? Gde je dosad bila, čime se bavila  Ivanka  Bogojević, načelnik Republičke inspekcije za životnu sredinu iz Kraljeva?  Farba je Milanovcu tekla potocima, deca nose crvene patike, burad se, na očigled građana,  bukvalno kotrljala ulicama deset godina. Kako to Ivanka nije videla? Burad su se valjala u njenom resoru. I ona je odgovorna zato što nije vršila kontrolu. I Ivanku u zatvor!

 

 

Smešno male pare

 

Četvrti uhapšeni je Goran Marinković. iz Donje Vrbave. Zato što je nabavio i isporučivao veliku količinu toksične tečnosti. Dosad je utvrđeno da je u opštini Knić isporučio cisternu od hiljadu litara i 33 buradi  po 200 litara opasnih materija. Policija intenzivno traga na otkrivanju drugih osoba koje su se bavile distribucijom opasne materije i na  pronalaženju novih količina tečnosti.

Opasan kriminalac! Jedno bure je 600 dinara, cisterna je skuplja  - to je, sve zajedno oko 20 hiljada dinara. Kad se odbiju troškovi prevoza, Marinkoviću je ostalo 10 hiljada  dinara. Kad se uračuna njegov rad - ništa njemu nije ostalo.

Kriminal je tamo gde ima zarade. Ovde zarade nema. Zato ima mnogo kriminala. Svakako da je Marinković prodao više buradi  nego što je pronašla policija.To ne menja opšti utisak da je reč o jako teškom  poslu za smešno male pare.