Natrag

Nasilje

Može li se protiv korupcije i kriminala sa nestatusnim tužiocima i sudijama

Pudlice svih režima

 

Slobodan Radovanović, v.d. Javnog tužioca Srbije, čovek koji uznemirava javnost, slepo sledi naloge svih vlastodržaca kojima je služio. Srpsko pravosuđe nalazi se na najnižim granama. Reformišu ga korumpirana ministarka i državni sekretar, nekadašnji član OTPOR-a i na platnom spisku američke i engleske obaveštajne službe. Na ove ljude računa predsednik Boris Tadić, kada, sprdajući se sa nama, najavljuje obračun sa korupcijom  i organizovanim kriminalom.      

 

Milica Grabež

  
Poznajete li Slobodana Radovanovića?
Na ovo pitanje mali broj ljudi iz Beograda može da potvrdno odgovori. Gospodin Slobodan Radovanović je iz Kragujevca. Studirao je Pravni fakultet u Kragujevcu punih deset godina! Prosečna ocena  studija - 6,5!
Bio je aktivni društveno politički radnik u ovom gradu. Gurao se, a i Služba ga je gurala. A dogurao je do Okružnog javnog tužioca u Kragujevcu! Gnjide, poltroni, ulizice i podrepaši brzo napreduju. I opstaju. A gospodinu Radovanoviću nije bilo lako opstati. Od njega se puno tražilo da uradi za vlast, koja se obračunavala sa opozicijom.
Kada je postavljen za okružnog tužioca Radovanović je dovođen u vezu sa Demokratskom strankom, pa se sada, po analogiji,  smatra da i sada iza njega stoji vladajuća partija i njen predsednik (Boris T.).
Kada je gospodin Radovanović postavljen za specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, optužen je da je do funkcije došao, jer je od 2001. član Demokratske stranke Srbije. (Optužio ga je advokat, zastupnik porodice Đinđić u procesu protiv Legije i ostalih).
Na funkciji Okružnog javnog tužioca u Kragujevcu uspešno je isplivao iz dva politički visoko profilisana slučaja. Najpre, kada je tužilaštvo odbilo da podigne optužnicu u vreme akcije "Sablja" protiv bivšeg gradonačelnika Veroljuba Stevanovića zbog  naftne afere, koja je bila politički isfabrikovana. Kada se sreća na lokalnom izbornom ruletu promenila, tužilaštvo je bilo p(r)ozivano da, diplomatski rečeno, pažnju usmeri prema aferama koje su vodila do vrha lokalnog odbora Demokratske stranke, ali je Radovanović i tu priču apsolvirao.
Njegovo postavljenje na mesto Specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala zbunilo je javnost, a povredilo tužilačku organizaciju, pogotovu u Beogradu.    
Iz stolice specijalnog tužioca, a za račun aktuelne vlasti, gospodin Radovanović je  nekoliko puta uznemirio javnost najavama o razrešenju slučaja ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Oglašavao se uoči parlamentarnih izbora, podržavajući aktuelnu vlast. A taj predmet je još uvek "tamo gde je bio pre nekoliko godina".
Gospodin Radovanović je bio jedan od ključnih faktora i u određivanju i produženog pritvora Goranu Kljajeviću, koji je proglašen "liderom stečajne mafije u Srbiji". Ovaj pritvor trajao je dve godine. Pritvor je gospodin Radovanović sumanuto tražio za sve koji su bili sumnjivi da su ''pripadnici mafije''. Polovina osumnjičenih je kasnije oslobođena optužbi, ili je veće Odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala njihove predmete ustupalo redovnom sudu. Pritvor za tužioca Radovanovića je i  "odmazda i kazna".
Tužiocu Radovanoviću se pripisuje odgovornost i u slučaju skandaloznog hapšenja Radeta Terzića, bivšeg Okružnog tužioca u Beogradu, i čoveka koji je "uhapsio" Slobodana Miloševića. Rade Terzić je uhapšen bez poštovanja prezumpcije nevinosti i bilo kog principa Zakona o krivičnom postupku i "proglašen" je za pripadnika zemunskog klana. Posle svega, tako krupna optužba je završila na nivou Opštinskog suda u Smederevu!
Zašto je gospodin Radovanović to radio? Da li je hapšenjem Terzića samo dva dana pre isteka svog mandata kupovao još jedno produženje mandata?
Za osudu su i nedavni istupi v.d. Javnog tužioca Srbije Slobodana Radovanovića, koji je javno zahtevao sprovođenje istražnih radnji protiv Miladina Kovačevića, košarkaša koji je pobegao iz SAD, uprkos tome što je ovaj slučaj u nadležnosti nižih tužilaca.
Za republičku funkciju u pravosuđu  izgleda da ga je preporučilo njegovo učešće na predizbornim konvencijama Demokratske stranke Srbije.
Po čijim nalozima je on to hapsio, da li je to činio kao nezavisni organ ili su nalogodavci tužioca bili tadašnji  ministar policije Jočić i premijer Koštunica, sa kojima je učestvovao u kampanji?
Srpske vlasti, počev od 5. oktobra 2000. godine kada su preotele vlast od režima Slobodana Miloševića, prvo su, pod svoju šapu, stavile tužilaštva i sudove. Pretnja reizborima sudija i tužilaca ostvarena je ove godine, kada je Ministarstvo pravde Srbije preuzeo bivši aktivista američko-engleske obaveštajne organizacije Otpor Slobodan Homen, koga je kadrovik Demokratske stranke i miljenik Borisa  Tadića, Srđan Milivojević, postavio za državnog sekretara u Ministarstvu pravde Srbije. Gospodin Homen i ministarka Snežana Malović, od milja zvana Maca, preuzeli su stvar u svoje ruke, i protivno Ustavu, odlučili da sve sudije stave na led. Reizabraće samo one koji umeju da ćute, trpe i slušaju.
Već punih devet meseci srpski predsednik Boris Tadić najavljuje obračun sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Nedavno je priznao da su sve političke stranke, koje učestvuju u vlasti, ogrezle u korupciji, a da su visoki državni funkcioneri umešani u velike kriminalne aktivnosti. Predsednik je, opet, bez imalo stida, najavio obračun sa organizovanim kriminalom!
Treba podsetiti da je na funkciji predsednika Srbije, gospodin Tadić od juna 2004. godine. Punih pet godina on je prvi čovek Srbije, i Demokratske stranke, i sam je odgovoran za ponor u koji je doveo Srbiju.
Odmah se, povodom predsednikove najave za borbom protiv korupcije, oglasio i v.d. javnog tužioca Srbije Slobodan Radovanović, izjavom da ''snažno podržava predsednika Tadića''! Toliko mizerije od jednog malog čoveka.
Kada je kriminalistička policija Policijske uprave za Kragujevac 4. juna saopštila da je uhapsila(!) predsednika SO Aranđelovac Radoslava Švabića, navodeći da će ga istog dana privesti istražnom sudiji Opštinskog suda u Aranđelovcu, javio se i tužilac Radovanović, koji je pohvalio odlučnost predsednika Tadića da se obračuna sa korupcijom!
Gospodin Švabić je uhapšen za krivično delo koje je u nadležnosti Opštinskog javnog tužilaštva u Aranđelovcu, i njegovo oglašavanje u funkciji udvorištva srpskom predsedniku i političkoj eliti, koja ga, suprotno ustavu Srbije, drži na ovoj funkciji.
Ovakvo sprdanje sa pravnim sistemom, od strane predsednika Republike, i neustavnog predsednika DS-a, moguće je jer je on, i njegova partija, urušilo srpsko pravosuđe.
Gospodin Radovanović je neustavni Javni tužilac Srbije!
On je na ovu postavljen 24. jula 2007. godine. Ustvari, gospodin Radovanović je prvo nezakonito postavljen na mesto specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala. U trenutku postavljanja na ovu funkciju on je bio Okružni javni tužilac u Kragujevcu. Specijalni tužilac deluje u okviru Okružnog javnog tužilaštva Beograda.
Gospodina Radovanovića je za v.d. Javnog tužioca Srbije, kako je tada saopšteno, postavio Visoki savet pravosuđa. Ova odluka je protivna  Ustavu Srbije, koji i ne poznaje Visoki savet pravosuđa, koji se bavio ovim kadrovanjem, već predviđa da Republičkog javnog tužioca Srbije predlaže Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva! Ovi "ustavni" organi, međutim, još nisu formirani pošto još uvek nije doneto prateće zakonodavstvo!
Slučaj v.d. tužioca Radovanovića samo se "dobro" uklapa u nedopustivo haotično stanje u srpskom pravosuđu.
On je za v.d. javnog tužioca Srbije izabran ''zaslugom'' Demokratske stranke, koja se u julu 2007. godine protivila njegovom reizboru za specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, jer su želeli da postave svog čoveka - Miljka Radisavljevića, dotadašnjeg Radovanovićevog zamenika. Kompromisom između DS-a i DSS-a obe su stranke zadovoljene. Gospodin Radisavljević je postao specijalni, a g. Radovanović v.d. javnog tužioca Srbije. Na tom mestu je on pune dve godine! Po zakonu, v.d. stanje može da traje u sudu i tužilaštvu najviše godinu dana. Srpski predsednik Tadić obožava da ljude drži na uzici, da mu jedu iz ruke i da mu ne izmaknu kontroli.
U trenutku kada je predesnik Tadić prošle godine, u septembru, prvi put u svom petogodišnjem predsednikovanju pomenuo korupciju političke elite, u Srbiji su na čelu sudova i tužilaštava sedeli ljudi u statusu vršilaca dužnosti ovih funkcija! Okružna javna tužilaštva u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Subotici i Zrenjaninu imaju v.d. tužioce! U boljoj situaciji nisu ni okružni ni trgovinski sudovi!
Pravde i pravne države u Srbiji nema bez nezavisne tužilačke organizacije, bez nezavisnosti sudstva i policije.
Nije teško zaključiti zašto onda srpski predsednik, i njegova partija, drže na uzici, protivno Ustavu Srbije i pravosudnim zakonima u v.d. stanju i po dve, pa i više godina, javne tužioce i predsednike sudova.

 

Nasilje bez presedana

Jedna od skandaloznih odluka v.d. Javnog tužioca Srbije je obavezujuće uputstvo, javno obznanjeno, kojim je naložio svim tužilaštvima u Srbiji da se obavezno žale na sve oslobađajuće presude koje donesu nadležni sudovi! Postupajuća tužilaštva su zakonom ovlašćena da samostalno procenjuju i odlučuju o svojim postupcima u konkretnim predmetima. Često se oslobađajuće presude donesu jer tužilaštvo nema nikakvih dokaza, ili se tokom postupka, veštačenjem utvrdi da okrivljeni nisu izvršili protivpravnu radnju, ili je delo zastarelo. Izjavljivanjem žalbe postupak se odugovlači, bespotrebno se stvaraju troškovi koji, koji se kasnije isplaćuju iz budžeta.
U Srbiji se, psećom poslušnošću prema Radovanovićevoj naredbi odnosi Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, na čijem je čelu. v.d. tužilac Tomislav Kilibarda, nekadašnji Radovanović zamenik u specijalnom tužilaštvu, koji zahteva pritvore za sve one koji su vlasti sumnjivi, a koja usvajaju sudije Drugog Opštinskog suda u Beogradu, na čijem je čelu predsednica suda, čiji suprug je doskora bio prvi zamenik gospodinu Radovanoviću u Javnom tužilaštvu Srbije.
Otpor Radovanovićevom nasilju ovih dana pružilo je vanpretresno veće Opštinskog suda u Tutinu koje je odbilo zahtev tužilaštva da pritvori sveštenika Branislava Peranovića, osumnjičenog za zlostavu u službi, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi. Eh, kada bi bilo više sudija koji poštuju zakon, a ne direktive neustavnog tužioca Radovanovića.
A tužilac Radovanović predsedava Državnim većem tužilaštva, koje će reizabrati tužioce u svim srpskim tužilaštvima!
Nema sumnje, kada krajem godine Radovanović završi ove prljave poslove, srpski predsednik oduvaće ga sa ovog položaja, kao da nije ni postojao.

 

 

Dvojac na slobodi

Ministarstvom pravde Srbije, koje reformiše pravosuđe, rukovodi 32-godišnja Snežana Malović Maca i državni sekretar Slobodan Homen Pele.
Gospođa Maca je sablaznila javnost kada je prošle godine na ime naknade za rad u RIKU-u primila više od dva miliona dinara. Ispalo je da je samo u RIKU-u radila po 28 sati dnevno! Kada je otkrivena u krađi, pomalo ljuta, izjavila je da vraća novac! O ostavci nije ni razmišljala, jer bi je predsednik njene stranke Boris Tadić uvredio. Šta je tih dva miliona. Toliko para opljačkaju aktivisti opštinskih odbora njegove partije. Jer, predsednik smatra da ko je na vlasti u Srbiji, ima pravo i na pljačku. Pljačka je, smatra g. Tadić, u Srbiji, dolaskom DO-a, i njega na vlast, postala ključna grana privrede!
Slobodan Homen Pele je kao jedan od organizatora OTPOR-a, koji još po svetu obara režime, od američkih i engleskih obaveštajaca dobio na ruke 300 hiljada dolara. Vlasti u Srbiji dale su mu poslovni prostor od preko sto kvadrata za advokatsku kancelariju u Ulici Vuka Karadžića 8 u beogradu, u kojoj i danas radi njegova majka.
A ko je jednom na platnom spisku kod Engleza, zauvek je u obavezi da sarađuje. A takav čovek je, ustvari, prvi čovek Ministarstva pravde Srbije, jer Maca gaji bebu i uteruje pare. Ko kome utera u Ministarstvu pravde Srbije, na boljem je položaju.

 

Telal

Tužilac Radovanović ima i svog ličnog telala. Tomo Zorić je bio portparol Specijalnog tužilaštva, a onda ga je Radovanović poveo sa sobom. Nijedan tužilac ne sme da progovori ni reč, bez Zorićevog odobrenja! A g. Zorić, inače, nikada nije bio tužilac! Ako novinari žele da dobiju informacije o radu, recimo suda i tužilaštva u Tutinu, moraju da pišu Tomi Zoriću. Pa ako im odgovori, odgovori, a uglavnom ne haje na zakonsku obavezu da pruži informacije.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane