Natrag

Klot-frket

Dan za hapšenje

Iako brojke i piplmetri govore suprotno, fakat je da svaki dan saznamo da je neko uhapšen i zanimljivo je da je to neko krajnje apartan... Doktor koji je marnuo za mito trista evra, propali biznismen, ucenjeni savetnik, nepodoban predsednik opštine... Ima neka zastrašujuća ravnomernost u tim hapšenjima da se po pravilu hapse oni koji su na neki način nepodobni ili podobni za političku kampanju i pouku... Rečju, ovce za šišanje ili reketiranje... Jezovito je da skoro iza svake srpske afere, iza svakog lažnog isterivanja pravde i uvođenja kvazi pravne države zapravo stoji politička intriga ili lična osveta.... I šta? I nikom ništa...

Piše: Isidora Bjelica

Kao što je većini poznato nisam ni u jednoj partiji. Nemam živaca ni snage ni zablude, a ni pragmatičnosti za tako nešto. Ipak, budno pratim mutacije kolega javnih ličnosti koji se kotrljaju od jedne do druge partije, od jednog do drugog lidera - po potrebi i profitu - i moram da priznam da sam zapanjena njihovom željom za vlašću i iluzijom da nešto mogu da promene, ako ništa bar svoj bankovni račun... Ali praksa govori da bez bliskosti javne ličnosti nekoj partiji ili lideru nema ni njenog pozicioniranja u establišmentu. To mnogi znaju pa se krajnje besramno uključuju i isključuju iz partija sve prateći svoje dijalektičko-partijske mutacije...
Naravno, postoje i one javne ličnosti, sive eminencije koje sede sa predsednicima partija i savetuju ih, koji se smeškaju po koktelima i inauguracijama i shodno tome dobijaju nagrade, plakete, šume, placeve i šta sve ne već... E, ti su već ozbiljniji, oni nikada nisu učlanjeni, ali su više od člana, to su počasni članovi, tajni  savetnici, sive eminencije još sivlje srpske političke scene.... Kada sve to sagledate onda vidite da postoji neki krajnje delikatan, perverzan odnos pojedinih javnih ličnosti i moćnika... Mnoge javne ličnosti vole vlast, i obratno mnogi na vlasti vole javne ličnosti....
Primeri su mnogobrojni, ali priznaćete, zapanjujuće je kako pojedini nazovi intelektualci, novinari, glumci nekim gotovo magnetnim refleksom su uvek uz vlast... Kako im prethodni miljenik padne sa vlasti oni baš tad nekako i uvide da to nije njihova "šolja čaja" i prelaze na sledećeg moćnika, koji je, eto, baš slučajno došao na vlast...
Postoji i suprotna stvar, kada je ministar "grupi", kada je premijer fan, kada je savetnik lud za selebretisima...
Ne znam koji nam je urednik pružio tu radost, ali prosto je zasenjujuće da na nacionalom kanalu evropske Srbije možemo sve da pratimo... Jedan dan ko je uhapšen, drugi dan najavu ko će biti uhapšen, a treći dan idilične slike ministra i svetskih glumaca, manekenki i drugih inih ličnosti koji se u potrazi za kintom, pasošem, tezgarenjem ili već bilo čim muvaju po ovoj nesrećnoj državi...
Kada bi neko od putnika namernika koji zalutaju u ovu državu pomno pokušavao da uprati sled događaja on bi bio zapanjen društvenim angažmanom našeg ministra policije... Jedan dan hapsi, drugi prima zvezdu, pa opet hapsi pa opet prima novu zvezdu... E, svaka čast taj tempo treba izdržati...
Naravno, neko bi mogao da kaže da uprkos opuštenim i krajnje simpatičnim slikama ministra sa selebretisima ova država sve više  podseća na atmosferu iz doba sablje, ali biće da se ta osoba vara... Ipak moram da priznam da nigde u svetu, izuzev u komedijama o totalitarnim režimima nisam gledala da se najavljuje tajna akcija hapšenja, da se potom demantuje, a onda izvodi...
Iako brojke i piplmetri govore suprotno, fakat je da svaki dan saznamo da je neko uhapšen i zanimljivo je da je to neko krajnje apartan... Doktor koji je marnuo za mito trista evra, propali biznismen, ucenjeni savetnik, nepodoban predsednik opštine... Ima neka zastrašujuća ravnomernost u tim hapšenjima da se po pravilu hapse oni koji su na neki način nepodobni ili podobni za političku kampanju i pouku... Rečju, ovce za šišanje ili reketiranje...
Jezovito je da skoro iza svake srpske afere, iza svakog lažnog isterivanja pravde i uvođenja kvazi pravne države zapravo stoji politička intriga ili lična osveta.... I šta?
I nikom ništa...
Kao i u svakom totalitarnom modelu u kome se narod permanentno zastrašuje novim i novim hapšenjima nema neke jače reakcije jer su oni na slobodi srećni što oni nisu na optuženičkoj klupi, a krimosa je toliko... Permanentna atmosfera kazamata, pretnja novim i novim hapšenjima, gotovo groteskno proganjanje pojedinaca koji nisu utaljeni u velike biznise narodne otimačine samo je šlag na tortu čiji je glavni sadržaj nezaposlenost, neprimanje plate mesecima i krajnja besperspektivnost... Prećutkivanje ove očiglednosti je bolest...
Dovoljno je da samo složite vesti i prebrojite koliko puta se dnevno pominju reči hapšenje, zatvor, pritvor, osumnjičeni pa da shvatite u kakvoj atmosferi zaista živimo...
Ne znam, možda je to nekome uobičajno, ali meni je jezivo... Prošarano sa vestima o svetskoj ekonomskoj krizi, svinjskom gripu i izvešćem ko se u Srbiji ubio i ko je koga ubio, bar lekarskom greškom mi smo permanentno suočavani sa hapšenjima i pretnjom hapšenjima kao da živimo u nekoj jezivoj diktaturi, a ne idiličnom demokratsko - tranzicionom modelu...
Ali, šalu na stranu u državi u kojoj je optužen i kriv i prema kome se vrši najgora tortura ne može se nikako stvarati milje razumevanja i poslovanja...
Lekarima su uvedeni fiskali, sve je poskupelo, većina ne dobija platu, ali zato na sat vremena dobijamo uredne izveštaje da se spremaju tajne policijske akcije i da će novi i novi krimosi biti uhapšeni...
Nema pompeznosti "sablje" da se u jednom danu navata par hiljada, ali zato efikasne akcije otkrivanja korumpiranih predstavljaju glavnu nacionalnu vest i zabavu. Uskoro očekujem rialiti šou, uhapsi nepodobnog predsednika opštine, ili pritvori javnu ličnost od ugleda...
Očigledna farsičnost situacije u kojoj se na godinu dane robije osuđuje onaj ko je marnuo trista evra, a ni ne privode oni koji su opljačkali tri stotine miliona evra samo stvaraju još gori osećaj represivnosti.... Da to ne bi bilo tako zato imamo izveštaje sa kafe u mupu... Adriane, Fajnsa, a ako bog da doći se i Britni i Madona... Te kafe su dokaz  da je u Srbiji  sve fensi i u redu, a oni što se mesecima drže u pritvoru, a oni koji se trpaju u zatvore jer su se zamerili moćnicima ili se nisu na vreme upisali u partije na vlasti - niko više ne pominje... Jok, bre...
Kome još trebaju luzeri... Uhapšen ko osuđen, a svi mi zajedno smo osuđeni na jednu krajnje nezdravu atmosferu permanentne priče o hapšenjima i snimaka hapšenja kao da živimo u najgoroj državi na svetu...
Priče o hapšenjima su češće i od vremenske prognoze, a pominjanje spektakularnih tajnih akcija koje će otkriti bad gajse podseća na kontinuirani triler... Triler u kome se već zna dalji redosled događaja... Da će doktor robijati, da će autsajder u pritvor, da će oni predsednici opština koji nisu u velikim talovima poslužiti kao primer da se država odlučno obračunava sa kriminalom i korupcijom... Smešno? Jok, jezivo i zato moje iskreno saučešće svim porodicama, ženama, deci, roditeljima svih onih ljudi koji na pravdi Boga bivaju proganjani i maltretirani.

Bez dlake na jeziku

Bolest

Kao i u svakom totalitarnom modelu u kome se narod permanentno zastrašuje novim i novim hapšenjima nema neke jače reakcije jer su oni na slobodi srećni što oni nisu na optuženičkoj klupi, a krimosa je toliko... Permanentna atmosfera kazamata, pretnja novim i novim hapšenjima, gotovo groteskno proganjanje pojedinaca koji nisu utaljeni u velike biznise narodne otimačine samo je šlag na tortu čiji je glavni sadržaj nezaposlenost, neprimanje plate mesecima i krajnja besperspektivnost... Prećutkivanje ove očiglednosti je bolest...

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane