Natrag

Požarevac

 

Kako je požarevački biznismen Milan Đuričić zaradio pet odsto akcija u Zastavi, a koje je Mlađan Dinkić poklonio Italijanima

 

Mlađa poklanja tuđe

 

Milan Đuričić je na svojoj koži osetio koliko je srpsko pravosuđe u rasulu, korumpirano i koliko su ljudi obespravljeni. Sama činjenica da je "osuđen" za dug po osnovu kredita koji nije dobio  uverljivo govori da se iza celog slučaja valja ipak nešto krupno. Đuričić se ponadao da će te 2004. godine ministar Zoran Stojković bar nešto da popravi, ali se prevario. Lepo ga je primio u kabinet i kada je saslušao o čemu se radi, ministar se začudio o "kolikom kriminalu se radi"

 

Goran Predojević

 

Kada je prošle godine, uz fanfare i slavlje, srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić, zajedno sa Verkom Stevanovićem, stavio potpis na "posao veka" između kragujevačke fabrike automobili i Fijata, poklonio je najmanje pet odsto akcija "Zastave" italijanskoj kompaniji iz Torina.
Taj manjinski deo vlasništva, vredan milione evra, pripadao je Milanu Đuričiću, biznismenu iz Požarevca, koji je široj javnosti poznat po Auto kući Stig i produkciji istoimenog naziva iz koje su izašle mnoge estradne zvezde poput Bajage i Mire Škorić, a film Žikina dinastija, može se reći, i dan-danas uveseljava široke narodne mase.
Osim što je Dinkić direktoru Fijata Serđu Markioneu poklonio milione tuđih evra kroz sumnjiv aranžman nazvan posao veka, Đuričića je država, na razne načine, opljačkala za ukupno 20 miliona evra, zbog čega se u maju ove godine obratio Miljku Radisavljeviću, specijalnom tužiocu za organizovani kriminal, sa propratnim dokumentima. Iz jednog se nesporno vidi da je Đuričićeva firma, Autokuća Stig, treći po veličini akcionar Zastave, odmah iza većinskih vlasnika, Fonda za razvoj Srbije i Autobanke kao ogranka sistema nekadašnjeg kragujevačkog giganta.
Na pitanje da li je bilo ko iz Zastave automobila, Kragujevca, Vlade Srbije ili Fijata pozvao Đuričića sa predlogom da se džentlmenski reše njegovog vlasništva, Đuričić kaže da nije niko, zbog čega će slučaj morati da ode na međunarodni arbitražni sud.
Milan Đuričić je izgubio mnoge sporove, ali je 30 procesa još aktivno. Neki traju skoro decenije. Vrhovni sud Srbije nedavno je odbio zahtev njegovih advokata za reviziju i ponavljanje postupka u sporu sa Beogradskom bankom, filijala Požarevac, koju je likvidirao Mlađan Dinkić, jer se banka poslužila falsifikatima. Stav Vrhovnog suda je da je zahtev za ponavljanje postupka i reviziju zakasnio iako zastarelost nije nastala voljom zastupnika Auto kuće Stig.
Redom događaja, ovako je bilo...
Đuričić je već 40 godina privatnik, radio je i gradio po Africi, celoj Francuskoj, gde je i upoznao familiju Đelić u sasvim drugačijem svetlu od one kakvom je danas predstavlja Demokratska stranka. Milan Đuričić se vratio u otadžbinu i daleke 1989. godine sa nešto stečenog novca i iskustva po belom svetu otvara Auto kuću Stig, prvu privatnu firmu u bivšoj Jugoslaviji.
U to vreme se čekalo po godinu dana za "Floridu", pola godine za "Jugo", iako su kupci uplatili novac. Đuričićev poslovni koncept je bio jednostavan - plati i vozi -  i nije se zasnivao ni na kakvim prevarama ili finansijskim malverzacijama.
Kada je Đuričić ušao u posao sa Kragujevčanima, Zastava je dugovala 13.000 automobila. Prodajući vozila za gotov novac, koji se odmah vraćao fabrici automobila, dug zastave prema kupcima se prepolovio za godinu dana.
Rodoljub Micić, direktor fabrike automobila u to vreme, u početku nije bio blagonaklon prema ovakvoj prodaji automobila, ali je kasnije prihvatio koncept pa je Milan Đuričić, vlasnik auto kuće Stig, kao najznačajniji Zastavin diler, ušao čak u Upravni odbor.
Sa finansijskim usponom, Đuričić je učvrstio ranije veze sa porodicom Milošević. Ta veza je imala očigledne turbulencije. Slobodan Milošević čak u jednom trenutku savetuje Đuričića da firmu preseli u Beograd rekavši mu: "Ne znaš ti, Milane, kako su loši ljudi u Požarevcu".
Posao je cvetao sve do dolaska Milana Beka u Zastavu. Beko se, za razliku od prethodnika, rukovodio ličnim interesima i vraća stari sistem prodaje automobila tako što dilerima osigurava vreme, više meseci zadržavaju novac, da vrte novac od prodaje kola koji Zastavi donosi samo štetu i vodi u bankrot. Kada novac od prodaje auta stigne u fabriku toliko se obezvredi, ne samo zbog inflacije, da radnici nisu mogli da skrpe nove farove i točkove.
Nekako sa dolaskom Beka u Zastavu, na političkoj sceni je ojačao Jul i uticaj Mire Marković pa je Milan Đuričić dobio zanimljivu ponudu.
Čistačica iz njegove firme radila je i u kući Miloševića pa je jednog dana prenela poruku Đuričiću da Mira hoće da ga vidi u direkciji u Đure Đakovića, u Beogradu, sedištu Jula, ali Đuričić sastanak ne prihvata. Mada  politički nije angažovan, niti je član ijedne stranke, Đuričić tek kasnije uviđa da je napravio nesmotren potez. Tog momenta ceo njegov poslovni sistem počinje da se urušava, zapao je i u ozbiljne zdravstvene probleme.
Slučaj Auto kuće Stig je primer kako funkcioniše sklad vlasti, politike, tajkuna, podela na njihove i naše firme, dokle je moguća ta ravnoteža interesa i veza, a kad napukne taj sklad, koriste se sva pogodna sredstva, posebno sudstvo i policija, za uništenje neprijatelja. Tako je i protiv požarevačke kompanije i njenog vlasnika uključen ceo sudski sistem, i izvršna vlast. Đuričić veruje da je proces ne samo fingiran i namešten odozgo, sa vrha, jer se u startu pojavljuje nešto čega uopšte nema, dug.
Nekoliko godina ranije, tačnije 1993. godine, u doba inflatornog dinara, po ugovoru, na kontu auto kuće Stig, banka je pustila 334.000 dinara. U toku te godine skidane su nule, prvo tri nule, pa još tri puta po tri nule, krajem godine još šest nula, a zadnje tri nule skinute su sa štampanih dinara 24 januara 1994. godine, kada je uveden "avram", i izjednačen paritet jedna marka jedan dinar.
I pored hiperinflacije, Đuričić je uspevao da održi poslove i firmu, u to vreme je bio možda najmoćniji srpski privatnik, odnosno biznismen.
- Nisam ja inflatorni profiter, ratni profiter ili aukcijski profiter. Ovde se radi o tome da su se lokalni tužioci i sudije stavili u službu privilegovanih bogataša i njihovih političkih mentora, tvrdi Đuričić za Tabloid.
On je svojevremeno kao član Upravnog odbora beogradske banke postavio pitanje šta će biti sa bankom ako privatnici u usponu, Karić, Sekulić iz Ivanjice i njima slični, iznose toliko deviza.
Oni su zapravo i očistili banku tako što su pakovali novac kod Borke Vučić, koja je bila predsednik Upravnog odbora beogradske banke. Novac je pakovan u avionske kontejnere, u dvorištu jedne vili pod zakup, a odatle je odvožen na aerodrom i transportovan avionima u London i na Kipar. Sagovornik Tabloida tvrdi da je "transport novca" lično gledao. Iz zemlje je odneto milijarde maraka.
U iznošenje para učestvovao je i Branko Kostić, sadašnji gazda Rajfazen banke, koji je u to vreme bio predstavnik Beogradske banke u Londonu. Čuvena Miloševićeva bankarka Borka Vučić danas je, prema Đuričićevim rečima, predsednik Upravnog odbora Rajfazen banke.
Kada je banka pljačkana, tadašnji direktor  Dragoljub Mitić je obećao Đuričiću da urade revalorizaciju poslovanja Beobanke i Auto kuće Stig, od čega nije bilo ništa. Pri kraju Mitićevog mandata, dve Đuričićeve firme Auto kuća Stig i Invest Stig imale su veću vrednost akcija nego što je banka ponudila novca. Ipak je 30. decembra 1994. godine napravljen ugovor da banka odmah uplati dva miliona maraka na Invest Stig, koje nikad nisu prebačene, a jedan milion maraka na račun auto kuće Stig, koje takođe nikad nisu uplaćene. Banka je pola godine kasnije blokirala račune Đuričićevih firmi sa akceptnim nalozima iz 1993. godine, po nalogu tadašnjeg minsitra policije Vlajka Stojiljkovića, i kada je pokupljen novac, u obe Đuričićeve firme je uveden stečaj.
Stečajni upravnik Mića Rajić iz Kostolca, utvrdio je po nalogu Snežane Marić, sudije Trgovinskog suda iz Požarevca, da Đuričićeva firma ne duguje nikom ništa, pa ni Beogradskoj banci. Račun obe firme je, međutim, i dan-danas blokiran.
Da bi kolko tolko oživeo, Đuričić je osnovao novu firmu, kompaniju Stig, prionuo na posao i počeo da gradio  sev iz početka. Tako je napravio jedan objekat u Požarevcu površine 2,5 hiljade kvadrata i preneo u vlasništvo firme.
Uoči promene političke vlasti, Đuričić je pokrenuo pitanje statusa svojih firmi i zaštitu pred sudom s obzirom da su nepotrebno gurnute u stečaj, ali se iznenada, kako to u našem pravosuđu često biva, pojavljuje Miloš Danilović, lažni svedok sa lažnim papirima u ime banke da Đuričićeva firma duguje novac banci na osnovu kredita koji jeste odobren, ali nikad nije uplaćen. I pored toga, Trgovinski sud u Požarevcu je presudio da Đuričić duguje banci 334.000 maraka. Svi dalji napori Milana Đuričića da se nepravda ispravi u Višem trgovinskom sudu i u Vrhovnom sudu Srbije bili su uzaludni. Nije prihvaćen ni zahtev za zaštitu zakonitosti jer je postupak zastareo, a sudija Snežana Marić je u međuvremenu unapređena za sudiju Višeg trgovinskog suda u Beogradu.
Đuričić je na svojoj koži osetio koliko je srpsko pravosuđe u rasulu, korumpirano i koliko su ljudi obespravljeni. Sama činjenica da je "osuđen" za dug po osnovu kredita koji nije dobio  uverljivo govori da se iza celog slučaja valja ipak nešto krupno. Đuričić se ponadao da će te 2004. godine ministar Zoran Stojković bar nešto da popravi, ali se prevario. Lepo ga je primio u kabinet i kada je saslušao o čemu se radi, ministar se začudio o "kolikom kriminalu se radi", prešao u drugu prostoriju da navodno uključi nadzorni odbor koji se nikad nije angažovao u ovom slučaju.
Odmah po odlasku iz Stojkovićevog kabineta, Milana Đuričića su sačekale nove nevolje, pojavili su se sudski procenitelji imovine ne samo dve firme koje su bile u nekoj vrsti spora, već je popisan i imovina kompanije Stig koja je   nastala kasnije i koja sa dve prethodne firme nema nikakve poslovne veze, niti su bile u sudskom postupku.
Prošle godine, tačnije 11. aprila, sudski izvršitelj Elizabeta Ranković upada u objekat kompanije Stig sa policijom, izbacuje radnike i pečati kapije.
Sve to je urađeno na osnovu presude, tvrdi Đuričić, zbog duga koji ne postoji, spora sa dve njegove ranije firme koje su u likvidaciji, a osim toga i Beogradska banka je u likvidaciji već sedam godina. Kompanija Stig inače je bila komintent Komercijalne banke, a ne Beogradske banke koju je Mlađan Dinkić ugasio.
Sada je u Požarevcu vlada koalicija Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, vlast preslikana sa vrha. U opštini drmaju dva Mikija, Milosavljević je predsednik opštine, a Ilić je predsednik lokalnog parlamenta.
Dušan Vujičić, prethodni gradonačelnik Požarevca, iz SPS-a, javno je priznao sledeće:
"Svi mi znamo da Đuričiću dugujemo veliki novac, ali ga on nikad neće dobiti".

 

Snežana i 30 sporova

Milan Đuričić je podigao mnoge građevine. U Požarevcu je izgradio centar Barili, u kome je dobar deo kvadrata pripao i opštini, ali Đuričićeva firma iz ovog posla nije stekla profit. Tačnije, niko nije hteo da plati, pa se vodi oko 30 sporova punih 16 godina. Sve ove predmete vodila je sudija Snežana Marić.

 

 

Kada je Milan Đuričić ušao u posao sa Kragujevčanima, Zastava je dugovala 13.000 automobila. Prodajući vozila za gotov novac, koji se odmah vraćao fabrici automobila, dug Zastave prema kupcima se prepolovio za godinu dana. Đuričiću je od tako krupnog biznisa ostalo narušeno zdravlje, ostao je i bez 20 miliona evra
  

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane