Natrag

Mafija

 

Da li je Srbija centar organizovanog kriminala na Balkanu

 

Naruči mi slučaj

 

Da li je srpska policija nemi svedok, pasivni učesnik ili otvoreni saradnik organizovanog kriminala, pitanje je na koje će njeni sadašnji čelnici morati što pre da odgovore. O tome kako funkcioniše bacanje prljavog kriminalnog veša iz jedne u drugu balkansku državicu, za Tabloid piše naš urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Zvonimir Hodak, danas svakako najpoznatiji hrvatski advokat, u nedavnoj izjavi vezanoj za  ubistvo vlasnika zagrebačkog magazina "Nacional" Ive Pukanića govori kako je branio "...takozvanu zločinačku organizaciju" te da je "...dve godine trajao proces u Hrvatskoj, a čitava optužnica se temeljila na iskazima pokajnika".
Hodak dalje govori kako je "...čitava konstrukcija na sudu pala  u vodu, a svi optuženi su oslobođeni za zločinačko udruživanje jer se pokazalo da su pokajnici samo vadili sebe, kriminalci koji su svojim lažnim svedočenjem hteli da poboljšaju svoj procesno pravni položaj, izmišljali su masu toga i teretili druge da bi sebe oprali od krivice. I ovaj pokajnik kod Joce Amsterdama, koji je to ispričao u Zagrebu, po meni sve to miriše na spasavanje vlastite kože. Odjednom je taj svedok pokajnik progovorio i dao takve podatke za koje hrvatska policija i hrvatsko pravosuđe smatraju da su pravno relevantni. To je prihvatila i srpska policija i pravosuđe, a znate šta se iza toga krije? Krasan modus i krasan alibi da se rešimo Joce Amsterdama. Ja ga na osnovu ovakve optužnice nikada ne bih uhapsio, na temelju optužbe nekog anonimnog, tajnog svedoka koji je ispričao priču, a gori mu pod nogama, pa je ubacio Jocu u priču i svi su to spremno dočekali. Zašto? Jer rešavaju jedan problem koji je u Srbiji evidentan, a to je Joca Amsterdam koji živi u Miloševićevoj vili na Dedinju. Hrvatska je iskoristila tog nekakvog tajnog svedoka da prebaci vruć kesten Srbiji i da kaže evo rešili smo slučaj, imamo izvršioce za ubistvo Ive Pukanića, a kod vas je naručilac i vi to rešite. I jedna i druga policija savršeno zadovoljne, oba ministarstva pravosuđa zadovoljna."
Zaista, prirodno bi bilo postaviti slično pitanje: kako je moguće da srpska policija i srpsko pravosuđe poveruju u iskaze svedoka pokajnika bez ikakvih rezervi i to iz jedne susedne države sa kojom svoje odnose još od prestanka građanskog rata nismo uspostavili kako treba? Zašto pravosuđe i policija nisu tako revnosno i hitro reagovali na razna ubistva koja su se dešavala tokom devedesetih godina za koja su imali i imaju mnogo jače i kvalitetnije dokaze od "dokaza svedoka pokajnika"?
Zašto v.d. Republičkog tužioca ne podigne optužnicu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije kako je svojevremeno glasno najavljivao i da obelodani sve podatke do kojih je došla policija i pravosuđe?
Kako je moguće da Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, koji inače ne koristi mobilni telefon u komunikaciji niti poseduje vozačku dozvolu, a pri tome mu je ograničeno kretanje, putuje u Crnu Goru na nekakve sastanke ispred nosa policije?  Kako je moguće da je ovaj čovek organizovao kriminalnu grupu kada je sve vreme od momenta kada je isporučen iz Holandije, pa pušten uz kauciju, bio pod kontrolom policije? Ako tako stvari stoje tada Joca Amsterdam ima saučesnika u policiji. Da li je saučesnik podstrekač ili saizvršilac tek bi trebalo dokazati.
U prošlosti je Srbija bila glavni krivac za ratove na prostorima bivše Jugoslavije a sada priznati da je Srbija središte organizovanog kriminala svrstava Srbiju opet na neslavno prvo mesto i glavnog krivca za organizovani kriminal, što naravno ne odgovara istini. Neko je dao lažne podatke predsedniku Republike.
Potrebno je opet Srbiju označiti kao glavnog krivca za probleme u drugim državama okruženja. Ne kriju li se neki kriminalci u bivšim republikama, ne vode li se istrage u zemljama evropske unije protiv čelnika nekih novonastalih država?  Nijedan od zvaničnika tih država nije sebe označila kao središte organizovanog kriminala.
Izjava predsednika Republike da je Srbija u središtu organizovanog kriminala a da policija odlično radi posao u najmanju ruku je čudna u ovome trenutku i ostavlja otvorenim mnoga pitanja. Osnovno pitanje je ko je predsedniku predočio ovakve podatke. Ukoliko je stvarno Srbija u središtu organizovanog kriminala postavlja se pitanje šta je uradila policija i šta radi na njenom suzbijanju? Kako je moguće da je Srbija u središtu organizovanog kriminala, a policija dobro radi?
U poslednjih deset godina organizovani kriminal konstantno raste, a da pri tome institucije koje treba da se bore protiv ovog savremenog zla nisu adekvatne. U samom početku bio je osnovan UBPOK koji je dao obećavajuće  i respektabilne rezultate, da bi u kasnijem periodu od 2003 pa do 2006 godine bio ukinut i osnovan SBPOK (Služba za borbu protiv organizovanog kriminala) koji ni po formaciji, niti po organizaciji niti po kvalitetu ljudi može da odgovori na sve izazove koje zahteva savremena borba protiv organizovanog kriminala.         Začuđuje činjenica da su iz ovih službi "najureni" najiskusniji operativci, a dovedeni mladi i neiskusni kadrovi. Najočitiji primeri su u zapleni narkotika koji se odvijaju u provinciji kao da je provincija središte trgovine narkoticima, a da je Beograd periferija, kada se vrlo dobro zna da je Beograd središte i najveći konzument narkotika u Srbiji, da je najveći broj registrovanih narkomana u Beograd, a da su zaplene simbolične.
Izjava ministra policije da niko neće biti pošteđen u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije ko se ogrešio o zakon je bacanje prašine u oči, a naročito izjava da svi oni koji su kupovali po Srbiji nisu kupili Srbiju je malo čudna. Pa svi oni koji su kupovali po Srbiji kupovali su tako što su preko političkih partnera doneli zakone koji su im omogućili da sve to što su kupili kupe u skladu sa zakonima. Da stvar bude još gora oni nisu kupili imovinu po Srbiji ona im je "poklonjena", naravno sve u skladu sa zakonima. Nema ni govora o borbi protiv kriminala i korupcije. Sva ta imovina "glavnim igračima" nikada niti može niti će biti oduzeta, a to je suština svih pitanja. Svi su oni imovinu kupovali u skladu sa zakonima. U "mrežu pravde" biće ulovljene samo sitne mušice. Glavni uzročnik i pokretač kriminala je upravo finansijski, a ne klasični kriminal. Zakonodavstvo je dosta rigorozno prema kriminalcima iz oblasti klasičnog kriminala dok se izvršiocima krivičnih dela iz oblasti finansijskog kriminala izriču mere "ukora razrednog starešine".
Najnovija izjava predsednika Republike da pravosudni organi dosta teško dolaze do dokaza da je neko do sumnjive imovine došao na nezakonit način, tačna je u smislu da je većina tajkuna imovinu stekla na "zakonit način", jer je istima bilo jeftinije da finansiraju političke partije i zakone kakvi su im potrebni nego da osnivaju političke partije i tako imovinu steknu na zakonit način. Sa druge strane u borbi protiv korupcije stradaju politički neistomišljenici ili sitni političari.
Tako ispada da je centar "građevinske mafije" Zrenjanin, a ne Beograd, gde je samo na primerima Luke Beograd i PC Ušće državni budžet oštećen za nekoliko milijardi dolara, da su "glavne malverzacije sa  javnim nabavkama" u Aranđelovcu, da su glavni dileri droge u unutrašnjosti, a pojedinačna hapšenja sitnih koruptivnih dela ne daju ni blizu sliku o stepenu korupcije u Srbiji. Percepcija korupcije u Srbiji na osnovu izvršenih anketa za poslednjih godinu dana pokazuje njezin porast i pokazuje da je korupcija u periodu od oktobarskih promena do danas najizraženija upravo u poslednjoj godini. Rešenju korupcije se i dalje prilazi nesistematski, represijom, a ne prevencijom, uvođenjem reda u mnogim oblastima a ne nereda.
Svi ministri policije, pravde i tužioci od oktobarskih promena da danas svaki put su najvaljivali sve žešću borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, a prilikom formiranja novih vlada taj isti organizovani kriminal i korupcija su stalno rasli. Jedan od bivših ministara policije na čelu sa sadašnjim direktorom policije je čak izjavio da je iskorenio organizovani kriminal i korupciju i zadao mu smrtni udarac.
Kako sada stvari stoje to je bio samo ujed komarca. Od onoliko silnih mafija, epilog je ćorak. Sa istim ljudima sa kojima se  bivši ministar policije borio protiv raznih mafija je izgleda bila samo borba na papiru kakva će biti i sada.

                                    

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane