Natrag

(H)umorna priča

Slotera Nika za pripravnika

 

Neša (čitaju Nik Sloter i detektivi pripravnici)

 

Počeli su, znači, ozbiljno da se bave "borbom protiv Mite i korupcije". Svi koji ne plate biće uhapšeni. Da bi se raskrinkali ovi mafijaši, trebala nam je pomoć iz inostranstva. A ko je tu bolji od Nika Slotera?! Narod je na vreme to shvatio, ali ne i ovi od naroda otuđeni poslanici, koji ne shvataju značaj naroda, a i Nika Slotera.

 

Ovih dana imamo živu političku aktivnost. Skupština raspravlja o stosedamdeset miliona evra, koje će vlada (u moje ime) uzeti i pozajmiti preduzeću za puteve Srbije. Raspravljalo se do dugo u noć i tek tada sam primetio da na ekranu pored dvojke javnog servisa evropske Srbije bez Evrope, stoji uredno napisano "snimak". Svi su prali ruke. Mrkonja je rekao pare moraju da se obezbede jer je ON obećao putarima isplatu u ponedeljak, a ko je napravio gubitke nije važno. On je samo dva-tri mandata bio tu ministar. Odmah se oglasio i Velja on i onaj njegov kum ili mu je nešto više u rodu sa tolikim parama nemaju ništa, oni i ona čuvena mafija zvana autoput i koncesija su uzeli samo koliko im treba. Ništa više.
Oglasio se i Dragan ministar za te stvari još u prošlovekovnoj vladi. Oni su rupe krpili i pare potrošili. Za više nisu ni imali.
Jedino se nije oglasio stvarni krivac Marko Kraljević. Posledice njegovog (kao i JAT-ovog) prejebavanja sa Turcima, vidimo i danas.
U Skupštini se raspravljalo o tričavih sto sedamdeset miliona, ali nije i o tri milijarde kredita koji je uzet od MMF. Na to je imala pravo samo velika Vlada sastavljena od naših malih stranaka.
O najvažnijoj temi, dočeku omiljenog junaka sa ovih prostora Nika Slotera, u skupštini niko nije prozborio ni reči. A trebalo je.
Kaže mali dopredsednik u velikoj vladi, koga od milošte zovu Nik Sloter, "Nisu me dobro preneli u medijima. Nećemo mi da hapsimo naše predsednike opština, jer mi nigde i nemamo predsednika, nego njihove, a i od njihovih one koji nisu njihovi". Odahnuo je i Velja. To se odnosi na ove, a ne na one predsednike opština.
Sada sam ga i ja dobro "preneo". Počeli su znači ozbiljno da se bave "borbom protiv Mite i korupcije". Svi koji ne plate biće uhapšeni. Da bi se raskrinkali ovi mafijaši, trebala nam je pomoć iz inostranstva. A ko je tu bolji od Nika Slotera?! Narod je na vreme to shvatio, ali ne i ovi od naroda otuđeni poslanici, koji ne shvataju značaj naroda, a i Nika Slotera.
Hapšenja su posebna prilika da "naši" dođu na ta mesta. Znači obezbedićemo, uz malo truda, nova radna mesta za dvestotinak naših članova.
Ako bi uhapsili i vladu zajedno sa predsednikom i onim dopredsednicima i guvernerom, bilo bi to ni manje ni više nego još oko 250 mesta da se zaposle pripravnici iz DS i PUPS-a.
Ima još radnih mesta koje bi trebalo na ovaj način i uz pomoć Nika Slotera osloboditi za nova zapošljavanja. Recimo predsednike UO i direktore javnih preduzeća, servisa i agencija. Mislim da bi se moglo zaposliti još oko dve hiljade pripravnika.
Predložio bih ja da uhapse i mene, da bi imao ko ovo šarenoliko društvo da uveseljava. Ali, ne vredi. Ne ispunjavam tražene kriterijume. Nisam predsednik opštine, nisam član nijedne tražene stranke. Nisam o(d)govarajući direktor, a ni predsednik UO JP, a i zaveden sam u kartoteci kao luda koji misli da od poštenog rada može da se živi. Jednom su to probali da mi urade, da me uhapse dopredsednikovi ljudi. Mnogo ranije, još dok su imali crvenu fazu, a i ja dok sam verovao da je Srbija plodno tle za razvoj demokratije. Kada sma razvijao pluća duvajući u pištaljku ili kako se u Sremu za vreme komunista govorilo u zviždaljku (što je priznaćete mnogo ispravnije, jer zviždi) i oslobađajući se stresa urlajući "Slotera Nika za predsednika".
Bio sam tada mnogo zdraviji. Svako veče šetnja na čistom vazduhu, jer se ništa nije radilo. Za razliku od onog tada, isto je i danas - ništa se ne radi, samo što su se mladi sada ulenjili neće da šetaju, radije bi neko radno mesto u nekoj kancelariji, pa makar to bilo direktorsko ili ministarsko, na koje stičeš nasledno pravo članstvom u o(d)govarajućoj stranci. U najgorem slučaju može mesto direktora  javnog preduzeća. A ako ne, onda će za tebe kao mladog i perspektivnog otvoriti neku državnu firmu, upravu, agenciju. Napraviće ti firmu u kojoj ćeš ti kao radnik-početnik, pripravnik ili ti onaj koji ne zna ništa da radi dobiti rukovodeće radno mesto. Jer, tu si najbezbedniji. Najmanje štete možeš da im napraviš. Ni za šta se ne pitaš, a ionako te niko ni za šta ne pita. Tu stičeš svoje radne navike. Postaješ radno obrazovni profil kakav je potreban evropskoj Srbiji bez Evrope. Dakle odgovaraš traženom profilu.
Kada su jednog pitali, šta je bolje - biti glup i vredan ili pametan i lenj, kao iz topa je odgovorio pamet i lenj - manje štete možeš da napraviš.
Ne daj bože da nam pored svih ovih obećanih pripravničkih mesta, sada neko od mladih kadrova o(d)govarajuće stranke, zatraži da ide u inostranstvom, lično bi Boris Tadić i Bojan Pajtić dolazili po njega da ga u deset sati uveče vo(d)(z)e na posao. Jer, o mladim kadrovima, pre svega pripravnicima, pogotovo ako su naši mora da se vodi računa - a ako su im i poslodavci naši spremićemo džak para da im se nađe, makar ništa i ne radili. Njihove poslodavce upisaćemo u knjigu slavnih, pa kad prođe ova faza demokratije, lepo ćemo ih lustrirati za ono što nismo delili pare.
Ne daj bože, ako niste naši, a završili ste fakultet i hoćete da radite kao pripravnik u struci, onda spadate u kategoriju vrednih i naivnih, jer za vas ne važi ona laža o nas i rusa trista miliona. Nema nas sve zajedno toliko sa gubicima NIS-a, pa čak da se tome doda još i dva miliona pripravnika, kako su najavili razni menadžeri zapošljavanja ovih dana. Pobrkao sam neke nule koje se ovuda motaju i lažu.
Priča koja sledi nije izmišljena i svako poređenje sa stvarnim likovima i događajima je stvarno.
Stiže devojka sa diplomom fakulteta koji traje pet godina, kao da će lečiti ljude ili konje, (da bi se više para otelo) na šalter fonda  za zapošljavanje: - Dobar dan, ja sam grafički inženjer. Htela bih da se zaposlim. - Odlično, imamo program za zapošljavanje pripravnika, koji su smislili, osmislili, finansirali i isfinansirali, ljudi iz naše stranke. Imamo pripremljena radna mesta koja finansiramo sredstvima iz našeg budžeta, koji je naša stranka smislila, osmislila i usvojila. Odete kod poslodavca koji je iz naše stranke. Dobijete pripravničko radno mesto, a mi vam plaćamo poreze i doprinose, dajemo platu i tako to. Vaše je samo da godinu dana dolazite na posao, ako vam se dopada. Ako ne iz naše stranke će vam smisliti nešto bolje. - Ima, znate jedan problem. Nisam ja član te kako kažete "naše" stranke. - Vi ste znači iz njihove stranke? - Koja je to sada "njihova"? - Dakle, jeste li iz naše naše ili iz naše njihove? - Nisam ja iz ničije stranke ni naše ni njihove. - Nije važno. Uzmite formulare. Dajte podatke i nađite nekog ko će vas primiti!
Krene devojka redom. Piše molbe, traži neku firmu koja nije "njihova", a još uvek radi. Dakle, traži firmu koja još nije umrla, a kad će ne zna se.
Stigne do jedne firme koja još uvek radi i koja je rada da je primi. Ne obećavaju ništa za budućnost. Kažu kad prođe to što finansiraju ovi sa fonda za zapošljavanje videćemo. Ako bude posla. Dogovorićemo se.
Konačno dakle svetlo na kraju tunela. Mlada inženjerka odlazi u fond za zapošljavanje. Sva srećna obraća se službenici. - Našla sam štampariju koja će me primiti kao pripravnika.  - Dobro i šta ja imam sa tim? - Pa da mi date one ugovore da potpišem i nosim kod poslodavca. - Nema više ugovora. Sve smo ih potrošili za "naše" pripravnike. - Pa, odštampajte još ugovora. - Nema para za nove ugovore. - I šta sada? - Ništa. Više sreće u narednom izvlačenju. - Ako hoćete bez izvlačenja završite pravni ili ekonomski fakultet. Tu još ima nešto para za nove ugovore, ali za "naše" pripravnike.
Naravoučenije.
Nema.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane