Natrag

Kako nastaju bolesti (6)

 

Epidemija zbog nepostojećih virusa?

 

Da podsetimo još jednom virusi su suštinski samo delovi genetskog materijala u proteinskom omotaču. Oni se mogu reprodukovati samo infekcijom (naseljavanjem i prodiranjem) u odgovarajuće ćelije domaćina i prisvajanjem hemijskog materijala koji se tu nađu. Proteini koji čine jedan virus su karakteristični za svaku vrstu virusa. No, manje je poznato da postoje čestice (fragmenti) genskog materijala koje izgledaju kao virusi, ali to nisu. Ovi fragmenti se tako nazivaju fragmentima "nalik virusima". Takvi fragmenti nisu retki i nalaze se često u placentama, kao i u okruženju ćelijskih kultura u laboratorijama          

Priredila: Ivona Živković

Nemac, dr Stefan Lanka, jedan od malobrojnih virusologa koji je odlučio da ne zatvara oči pred naučnim činjenicama, tvrdi da ukoliko bi virus (kao na primer H5N1) koji izaziva bolest "ptičiji grip" zaista postojao, svaki naučnik bi ga lako izolovao u običnoj laboratoriji iz tela mrtve ptice. Ali, to se nikada nije dogodilo. Naprotiv, ono što se koristi za utvrđivanje prisustva virusa su indirektne metode koje ne dokazuju apsolutno ništa.
Na primer, ako bi se pokazalo postojanje antitela koja se kače za  tobožnji virus (a virus se kači na ćeliju) i ako bi došlo do reakcija tela na postojanje antitela, time bi se "dokazalo" postojanje virusa koji može da izazove bolest. Ovde se očito radi o posrednom "dokazivanju" pretpostavke da postoji virus.
Istina je, međutim, da su ova antitela rastvorljivi krvni albumini koji imaju centralnu ulogu u strukturnom integritetu  ćelija koje su u rastu i deljenju i učestvuju u zalečivanju rana.
Krvni albumini, takođe nazvani globulini, u epruveti koja sadrži odgovarajuće koncentracije kiselina i baza minerala i rastvarača, kombinovaće se proizvoljno sa drugim albuminima.
Tako bilo koji uzorak krvnih albumina uzetih od čoveka ili životinje kada prođe ovaj test  može biti proizvoljno pozitivan ili negativan. Izaći sa nekim određenim rezultatom testiranja na ovaj način predstavlja čist kriminal u kome učestvuju odabrani virusolozi spremni za manipulaciju, objašnjava dr Lanka.
"Takođe, posredstvom tehnike biohemijskog umnožavanja nazvanog "lančana reakcija polimeraza", genske supstance (fragmenti DNK) virusa mogu biti umnožene pa se to smatra "dokazom" za postojanje virusa. Ali, samo umnožavanje genske supstance u laboratoriji nije nikakav dokaz da je taj virus uzročnik bolesti".
Suština je u tome što nigde  ne postoji genska supstanca virusa za koji je dokazano da je izazivač bolesti sa kojom bi se mogli uporediti ovi veštački umnoženi fragmenti. Drugo, samo fragmenti genske supstance koji su već postojali i pre u tim tečnostima se umnožavaju i oni su sada upotrebljeni za indirektno "dokazivanje" postojanja tobožnjeg virusa koji izaziva bolest.
Hiljade delova posrednog dokaza, ipak ne čine dokaz. 

 

"Super stručnjaci" i iz engleske laboratorije

Tako je više puta bilo navedeno u medijima da su vršena nekakva istraživanja u jednoj engleskoj laboratoriji, ali ime te laboratorije se nikada ne saopštava.
Dr Lanka smatra da je tu reč o  referentnoj veterinarskoj laboratoriji EU za ptičiji grip u Vejbridžu. Dr Lanka kaže da je baš od njih zato više puta tražio dokaz o postojanju virusa H5N1, ali da su mu samo jednom odgovorili pismom u kome su ga obavestili da ne shvataju njegovo pitanje. Lanka je isti dokaz  tražio i od Svetske zdravstvene organizacije, ali odgovor nikada nije dobio.
Da podsetimo još jednom virusi su suštinski samo delovi genetskog materijala u proteinskom omotaču. Oni se mogu reprodukovati samo infekcijom (naseljavanjem i prodiranjem) u odgovarajuće ćelije domaćina i prisvajanjem hemijskog materijala koji tu nađu. Proteini koji čine jedan virus su karakteristični za svaku vrstu virusa. Za razliku od obmotavanja i prenošenja genetskih informacija netaknutim, kompozicija proteina za dati virus rezultira jednim specifičnim oblikom za fragment virusa. Ovoliko se uopšteno zna o njima.
Manje je poznato da postoje čestice (fragmenti) genskog materijala koji izgledaju kao virusi, ali to nisu. Ovi fragmenti se tako nazivaju fragmentima "nalik virusima". Takvi fragmenti nisu retki i nalaze se često u placentama, kao i u okruženju ćelijskih kultura u laboratorijama.
"Ovi fragmenti su često "mutili vodu" kada su u pitanju istraživanja u vezi AIDS-a jer su neki fragmenti upravo nalik njima nazvani HIV (navodni virus koji izaziva AIDS). Do danas niti jedan nije okarakterisan i nije pokazano da postoji kao entitet koji bi opravdao naziv virus", kaže dr Lanka.
Zadržimo se sada na ptičijem gripu i tehnikama "dokazivanja" prisustva ovog opasnog virusa. Sve one koji primenjuju ove tehnike Lanka naziva pseudovirusolozima.

Virusolozi kao šibicari?

Tako, ovi pseudovirusolozi smatraju da u zaštitnom omotaču virusa gripa  postoje albumini tipa  hemaglutinina i albumini tipa enzima nuraminidaza.To su najrazličitije supstance u biohemiji za koje se smatra da uzrokuju međusobno zgrudnjavanje korpuskula crvenih krvnih zrnaca. Slovo "H" u nazivu H5N1 (ili H1N1 u slučaju "svinjskog gripa") označava hemaglutinin, dok "N" označi enzim neuraminidazu.
"Pseudoviruslozi su se tako složili da u zaštitnom omotaču virusa gripa postoji navodno 15 različitih vrsta albumina koji imaju svojstva hemaglutinina. Broj 5 ovde označava tip 5 od tobožnjeg albumina, čije postojanje je takođe demonstrirano indirektno.
U nameri da "dokažu" postojanje virusa gripa oni u laboratoriji crvena krvna zrnca pomešaju sa uzorcima u kojima koji su, navodno, patološki virusi. Ukoliko se crvena krvna zrnca zgrudvaju, onda se smatra da je uzrok tome hemaglutinin u virusu gripa, iako virus gripa pre toga nikada nije bio izolovan -  a kamoli viđen u takvom uzorku ili u samoj miksturi".
Od toga kako se zgrudnjavanje događa pseudoviruslozi onda zaključe, precizno u maniru Oracla u stripu Asterix i Obeliks, koji tip hemaglutinina je, navodno, pronađen.
Da bi ovo definisali imaju na raspolaganju mnoštvo  procedura u testiranju. Ti testovi su napravljeni tako da tip glutaminina za koji su naučnici unapred pretpostavili da tu postoji, bude i označen kao prisutan". Isto je učinjeno i sa  neuraminidaze enzimom, za koji se smatra da je sastavni deo zaštitnog omotača virusa gripa. Tu se smatra da postoji  9 različitih tipova .
Analogno "viralnom" hemaglutininu postoji mnoštvo pokvarenih test procedura koje "demonstriraju" rezultate - tako što se pronađe tip neuraminidaze, za koji su naučnici unapred pretpostavili da tu može da bude, i nju zaista i otkriju.
Dakle, ako pretpostavimo da će iz naftne bušotine poteći nafta, a u bunaru nađemo vodu - onda je nalaz pozitivan. Ako se ispituje da li u bunaru ima nafte, pa se ne nađe, nalaz je negativan - što može da znači da nafte u zemlji nema uopšte.
U stvarnosti, neuraminidaza je jedan enzim koji razdvaja delove jednog amino šećera nazvanog neuraminska kiselina i tako reguliše zategnutost na površini ćelijske opne, pa  zato igra značajnu ulogu u ćelijskom metabolizmu.
Za ovakvo dokazivanje postojanja H5N1 virusa uzorci, u stvari, nisu ni potrebni jer je sve deo planirane akcije koja ima za cilj da preko medija poseje strah i nacionalnim vladama napravi pogodnu atmosferu za donošenje diskriminacionih zakona.
"Tako nije čudno što je ćuran, koji je pripadao grčkom seljaku Dmitrisu Kominarisu iz istočnoegejskog ostrva Inusn i koji je, navodno, umro od virusa H5N1 , nestao bez traga. U referentnu  laboratoriju u Engleskoj nikada nije ni stigao uzorak iz Grčke. Ali su "vidoviti" mediji objavili da je sumnjiv uzorak koji je uzet potvrdio bolest. Oni kriju  laboratorijske nalaze jer su svi prevara i samo obični eksperimenti sa životinjama. Zato nerado iznose dokaze", objašnjava dr Stefan Lanka.

Genetska rekonstrukcija virusa

Poseban vid psiholoških operacija je puštanje glasina preko "nezavisnih" stručnjaka za viruse i "nezavisnih" novinara o navodnim genetskim rekonstrukcijama pojedinih virusa. Tako je iz tajnih krugova u vojsci "procurilo" da je navodno opasan  virus španskog gripa (koji je izazvao pandemiju 1918.) genetski rekonstruisan i onda prikazan kao ptičiji grip. Ali šta se zapravo može genetski rekonstruisati kada nikakav virus nikada nije izolovan? Ništa drugo do zamišljeni model genske supstance navodnog virusa gripa. Dakle, rekonstruisano je ono što nikada nije ni bilo izolovano.
Sve što je urađeno u tajnim laboratorijama je, u stvari, bilo umnožavanje genske građe (supstance) biohemijskom metodom nazvanom "lančana reakcija polimeraza". Ovom  metodom je tako moguće umnožiti i nove nikada ranije postojeće delove genske supstance jer se njihovi albumini iz omotača, kao što smo rekli, vezuju proizvoljno.
"Upravo je dr Džefri Taubenberger, koji je prvi izašao sa informacijom da je izvršena rekonstrukcija virusa španskog gripa, radio za američku vojsku. On je 10 godina radio na proizvodnji kratkih fragmenata genske supstance (građe) tako što ih je umnožavao upravo tehnikom "lančanih reakcija polimeraza",  i to je činio sa uzorcima iz različitih ljudskih leševa. Iz mnoštva tako proizvedenih delova izdvojio je genske sekvence koje su bile najbliže modelu genske građe zamišljenog modela virusa gripa. I to je publikovao".
"Niti iz jednog leša nije izolovan ni jedan takav fragment genske supstance koji bi odgovarao zamišljenom modelu dobijenog virusa".
"Da su virusi bili tamo prisutni, oni bi mogli lako biti izolovani i iz njih bi se mogla izolovati njihova genska supstanca. Ne bi bilo neophodno da se proizvodi krpež od modela genske supstance. Očito je sve rađeno da bi se publikovala prevara.
Smatralo se da ovi kratki fragmenti genetskog materijala, koji u genetskom smislu i nisu kompletni i čak nedovoljni da bi se formirao jedan gen, zajedno mogu napraviti čitav gen supstance jednog virusa gripa.
Treba zato samo pokupiti i svesti publikovane dužine ovih fragmenata da bi se otkrilo da zbir ukupnih dužina tih pojedinih fragmenata ne odgovara zamišljenom modelu genoma virusa gripa.
Još jednostavnije je pitati u kojoj se publikaciji može naći fotografija preko elektronskog mikroskopa ovog navodno rekonstruisanog virusa. Nema takve publikacije", objašnjava Lanka.
Dr Lanka naglašava da se ovom tehnikom može manipulisati i sa genetikom otiska prsta, testiranjem nekoga kao identičnog ili različitog od "nađenog" uzorka na mestu zločina. Naime, samo ako je pronađeno mnogo genske supstance koja se može porediti takav otisak prsta daje izvesnu verovatnoću da odgovara osumnjičenom i ukoliko je proces izveden pravilno.
Zamišljeni model genoma postaje naučna činjenica
Na osnovu ove veštački stvorene genske građe, koja se predstavlja kao virus, napravljeni su modeli albumina. Po ovim albuminskim modelima izgled čitavog virusa je rekonstruisan pomoću kompjutera. Ovako modelirani virusi se stručno klasifikuju i to je referentna baza podataka i ono što se uči u medicinskim školama kao utvrđena naučna činjenica.
I čitav svet tako veruje da se mogu  rekonstruisati virusi u tajnim laboratorijama. Svinjski grip kao kombinacija svinjskog, ptičijeg i humanog virusa samo je perfidno dezinformisanje medicinske i laičke javnosti. Ali, teorija Luja Pastera o mikrobima kao uzročnicima bolesti je ipak samo teorija, a ne naučna činjenica. Podsetimo da se sam Paster ove svoje teorije na samrti, ipak, odrekao.

Kako su paraziti postali virusi

Ljudi uglavnom ne razmišljaju kada primaju informacije o pojavi i širenju bolesti koja se naziva "ptičiji grip" i koju izaziva "opasan virus" H5N1. Ne ulazeći u to što prosečno obrazovan čovek zna o virusima (odnosno ne zna), neka nelogičnost se ipak može dokučiti i bez mnogo znanja. Ali, treba uključiti mozak.
Tako, po tvrdnji medija i stručnjaka (epidemiologa) ispada da smrtno bolesne ptice selice lete hiljadama kilometara iz Azije i onda u Rumuniji, Turskoj, Grčkoj, Srbiji ili bilo gde inficiraju domaće ptice - golubove ili živinu sa kojima po zakonima prirode nikada ne dolaze u kontakt. Tako ove domaće životinje obole i za kratko vreme uginu. Kamere udarnih medija snime nekoliko mrtvih ptica na jednom mestu i izveste o misterioznom pomoru ptica. Običan čovek ne proverava da li su ptice ubijene vazdušnom puškom ili praćkom, a još manje je u stanju da izvrši obdukciju i vidi od čega su i kada uginule. Zato postoje "stručnjaci" uvek isti, a to su pojedinci na važnim strateškim državnim funkcijama kao što su epidemiološke službe koji stručno objasne da je u pitanju verovatno teška zaraza među pticama nastala usled virusa koji može i da se prenese na čoveka ukoliko je "mutirao".
Ptice selice tako nastave svoj put, žive i zdrave, dok običan narod ostane u paničnom strahu.
Danas u čitavom svetu postoji veliki broj ogromnih farmi za uzgajanje živine. Ove fabrike proteina za životinje predstavljaju potpuno neprirodnu sredinu. Dnevno svetlo mnoge nikada i ne vide. Odličan opis jedne ovakve fabrike je dao i Miloš Crnjanski u svojoj knjizi "Roman o Londonu". Zato nije ni čudo da veliki broj ugiba svakoga dana. Još od 19. veka zna se da se u ovakvim uslovima pojavljuju mnoge bolesti kod ptica. Plava boja, kreste, opadanje nosivosti, uleganje perja i sl. godinama su smatrani simptomima ptičije parazitoze. A onda je nakon Drugog svetskog rata, pod uticajem američkih stručnih autoriteta, uveden naziv "ptičiji grip" (ptičija influenca), da bi se kao njegov uzročnik sve češće pominjao virus koji se prenosi sa jedne jedinke na drugu.
Ipak, od ovoga nije nikada umrlo sto miliona peradi, već se desilo nešto drugo. Ukoliko jedna kokoška leže manje jaja, ima plavu krestu i testirana je pozitivno na H5N1 (na način koji smo opisali), pristupilo ubijanju svih drugih na farmi. Tako se došlo do toga da je od H5N1 uginulo 100 miliona ptica.

 

Medicinska inkvizicija

Zašto se ove životinje ubijaju?
Razlog je održavanje isplative tržišne cene tih životinja.
"To je deo dugogodišnje strategije kako bi se očuvala cena živine na zapadnom tržištu. Naime, uspešan farmerski razvoj u Aziji i ogromna proizvodnja pilića predstavljaju realnu opasnost jer može doći do pada cene živine na svetskom tržištu. Zato je bilo neophodno razoriti jeftino tržište na Istoku i to je učinjeno uz pomoć Svetske zdravstvene organizacije, UN i FAO", kaže dr Lanka.
Najnovija epidemija "svinjskog gripa" ima, verovatno, isti cilj. Oni koji prate kretanja ponude i potražnje svinjskog mesa na svetskom tržištu to će lako uočiti.
"Zato veterinari na Zapadu ćute jer znaju da će i sami biti ugroženi ukoliko cena živine na tržištu padne, pa prihvataju igru o postojanju infektivne virusne bolesti nazvane "ptičiji grip", tvrdi dr Lanka.
Iz svega navedenog, logično je onda pitanje od čega su umrli ljudi od "ptičijeg gripa" ukoliko on ne postoji?
Doktor Lanka objašnjava da je u javnosti objavljeno veoma malo izveštaja o tome kakvi su zaista bili simptomi bolesti onih za koje je rečeno da su umrli od "ptičijeg gripa". Takođe je nepoznato čime su tretirani nakon što su hospitalizovani. Ljudi sa simptomima prehlade su tako mogli biti uhvaćeni na ulici ili na aerodromu (za ovo su u Aziji instalirani i skeneri koji mere temperaturu putnicima) i oni koji su uhvaćeni i ubeđeni da su teško zaraženi, upaničeno su se prepustili  "stručnom tretmanu" ljudi u zaštitnim belim odelima sa maskama na licu. Ovi manijaci u belom su ih tako lako odveli u izolovane prostorije i šatore gde su im mogli ubrizgati bilo šta, kako bi navodno zaustavili fantomski virus. Rezultati nezavisnih  obdukcija su ostali nepoznati. U strahu i opštoj panici rodbina teško da bi posumnjala da je u pitanju teška prevara u kojoj učestvuju i vlade njihovih država.
Teško onom koga uhvati ova medicinska inkvizicija. Sva ljudska prava ljudi na koje se posumnja da su bolesni su suspendovana.
A Svetska zdravstvena organizacija već ima plan u slučaju izbijanja epidemije (koju ona svojim autoritetom i uz pomoć medija i korumpiranih vlada može stvoriti), da u smrtonosnu mrežu preko otrovnih vakcina uhvati stotine miliona ljudi. Nije li već opšte poznata stvar da nam je planeta prenaseljena ljudskom vrstom, a cena radne snage sve manja?
                                                    (Kraj)
                                                                                                                                      

 

Kako se "dokazuje" da h5n1 ubija ptičiji embrion?

Da bi se dokazalo kako je smrtonosan virus H5N1 ekstrakti iz krvi uginulih ptica se ubrizgaju kroz ljusku jateta u embrion. U zavisnosti od toga koliko je materijala ubrizgano i gde zavisi kako će brzo embrion uginuti. Ukoliko se ubrizga u srce, smrt embriona je trenutna. Naravno, na ovaj način embrion bi uginuo čak i da je ekstrakt bio potpuno sterilan. Ali, nema veze, važno je da se u javnosti prikaže da je fantomski virus H5N1 smrtonosan, bez obzira što prethodno uopšte i nije bio izolovan.
Od embriona koji je na ovaj način ubijen prave se milioni vakcina. Najbolji dokaz da virus H5N1 trenutno ubija je ubrizgati ekstrakt direktno u srce. Delovi mrtvih ćelija istog ekstrakta koji su počeli da trule  sprejom ubacuju u oči i u krajnike životinja.
"Treba samo pogledati publikacije u kojima se opisuju eksperimenti sa životinjama. Kokoške se tri dana polako guše do smrti tako što im se ubacuje kroz dušnik tečnost prepisana kao lek", otkriva Lanka.
Sve vidljive posledice se onda pokazuju kao simptomi ptičijeg gripa i delovanja "opasnog virusa" H5N1. Kada je dr Stefan Lanka o ovim monstruoznim ekeperimentima sa životinjama obavestio nemačkog ministra  za zaštitu potrošača, Renatu Knast, koja se inače predstavlja u javnosti kao veliki zaštitnik životinja, ona uopšte nije reagovala.

 

 

Tamiflu i azt

Pretpostavlja se da Tamiflu  funkcioniše tako što blokira neuraminidaze i tako sprečava funkciju šećera neuraminske kiseline, koja treba da održava nategnutost na površini ćelije.
Sporedni efekti koji su označeni u instrukcijama sa kojima se isporučuje Tamiflu su skoro identični simptomima ozbiljnog gripa. Tako u velikoj razmeri, lekovi koji su  sada u prodaji prouzrokuju iste neželjene efekte kao što su simptomi gripa.
Ukoliko se Tamiflu prepiše nekoj bolesnoj osobi, verovatno je da on može da prouzrokuje još ozbiljnije simptome nego sam grip.
Dr Lanka kaže: "Ukoliko se utvrdi da postoji pandemija, onda će mnogo ljudi uzeti ovaj lek u isto vreme. U tom slučaju imaćemo nedvosmislene simptome Tamiflu epidemije. Tako smrtni slučajevi koje je prouzrokovao  Tamiflu treba da budu očekivani, i to će biti predstavljeno kao opasan simptom ptičijeg gripa".
Slično se dogodilo u ranim danima pojave AIDS-a. Jedini lek koji je tada bio u upotrebi je nazvan AZT, koji je inače prevashodno razvijen za potrebe hemoterapiji obolelih od kancera. Vrlo je toksičan. Na pakovanju je bilo uputstvo sa "negativnim" efektima i oni se nisu razlikovali od simptoma AIDS-a.
U Srbiji je moguća epidemija svinjskog gripa najavljena za jesen, a mnogi ljudi koji budu radili na organizaciji "Univerzijade" će biti vakcinisani (zaostalim viškovima vakcina protiv gripa) i stavljeni pod nadzor. Kako će se stvari dalje razvijati, možemo već unapred da zaključimo.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane