Natrag

Da vam ja kažem

 

Pоdržavam Protu Branislava Peranovića i njegov rad

 

Batina je iz raja izašla

 

Većina ljudi tuče svoju decu. Ja nisam nikad. Potrošila sam mnogo vremena na objašnjavanje i ubeđivanje. Dete je razumno biće. Narkoman nije razumno biće. U većini slučajeva nije više i nikada više neće ni biti biće. Narkoman je zlo. Za porodicu sebe i okolinu.

Jelena Tinska

Na sajtu "Peščanika" sam pročitala da se bivši milicajac Miloš Vasić pita javno: "Šta je to, dakle, što se može postići lopatom, a ne može strpljenjem?
Te mrcine kojih se odrekao i Bog treba prebiti... mislim da treba. Uzmite recimo... lečenje u tom manastirskom krugu u kome su svi  na ivici. Teško izdržavaju bez droge. Ljudi se polome da prođu sa  njima njihove krize u kojima povraćaju... seru... vrište... itd.
I onda jedan od njih dobije drogu nekim kanalom. I podeli svima. I šta onda? Možda ga treba ubeđivati. Ne. TREBA GA PREPUCATI PRED SVIMA. DA TO NE URADI VIŠE NIKAD.
Dakle, lopatom se postiže strah kod mrcine.
Očajni roditelji su ga doveli na poslednji kolosek. Prodali su sve što je preostalo od onoga što je on sam već ukrao iz vlastite kuće i "đorao za gudru". Za strihnin... Jer dobra droga dobro i košta. A oni ne biraju. Samo da mogu da se roknu. Narkomani obijaju apoteke... karaju se za gudru. Da baš tako.
Bila sam u kontaktu sa narkomanom koji je uništio život svojoj majci, svom bratu, ocu, devojkama, ženama. Koji je pokrao sve iz svoje kuće i prodao, koji je postao sušto zlo na dve noge i sejao je zlo oko sebe. Naravno bio je šampion u laganju kao što i jeste svaki narkoman. To je njihova veština bez premca. Da li ste nekada trpeli posledice od ponašanja nekog narkomana u krizi? Koji prebije vlastitu  majku... na primer?
Korać govori o poštovanju ličnosti. Čije ličnosti? Koga poštovati? Ili pre bih rekla ŠTA? Poštovati ličnost, Govneta? A ne... govno treba samo preskočiti. No ako je ono, GOVNO, tvoje dete, to je teško. Iako su neki roditelji, jadni i očajni  ljudi, ovim sveštenicima dali za pravo. I jesu, u pravu su.
Jedan nesrećni otac je rekao: "Ako ga vi izbacite ja za njega imam još samo metak". I u engleskim koledžima visoke klase, tuku nevaljalu decu. A ovo nisu deca, ovo su monstrumi. Uzmimo jedno osvešćeno biće koje razume da će droga da ga upropasti. Uzmimo jedno mlado biće koje ne vidi da je život ma kako težak bio POKLON. I sad to biće posegne za drogom. Svesno. Pa hajde da krenemo od toga. Koliko prazno, koliko lenjo, koliko bahato, koliko najzad slabo treba da bude to biće.

Koliko zapravo beskrupulozno i najzad bezvredno. Da bi se usudilo na taj korak, za koji zna da će ga odvesti u propast. Ja razumem da neko samostalan, uspešan, razočaran u sve, i u ozbiljnim godinama, sagledavši besmisao života i posle svih pokušaja da pronađe izgubljeni smisao svog života, donese odluku, da će se ubiti drogom.... Pa neka tako i radi... Njegov život, njegova odluka, njegov novac. Ali opravdanje za mlade ljude, pred kojima je pun tanjir voća, ne mogu da opravdam. Da, ali njega opravdavaju njegovom bolešću.

Kaže Korać TO JE BOLEST. No, narkoman se sam uvalio u svoju bolest. I onda povukao za sobom i majku i brata i sestru i prijatelje... Vraga je to bolest. Zavisnost nije bolest. Kao što ni nezavisnost nije bolest :) Zavisnost je nesposobnost, a nezavisnost je sposobnost. Crna Reka je poslednja stanica, za one kojih su se odrekli svi. I roditelji i lekari i Bog. A ovi Božiji izaslanici su ipak odlučili da im pomognu. Uzgred znam jednog mladog čoveka koji je posle Crne Reke pronašao mir u sebi i zaredio se. Dakle vratili su mi VERU. Malo li je.

Fansy psihijatri obično ne mogu da pomognu nikom osim džepu sirotih roditelja, da se, je li, isprazni. E sad, posto SPC nije politička stranka, a kako SINOD odlučuje ili bi bar trebalo da bude tako, šta će se i kako raditi, te se odluke moraju poštovati. Crkva bi trebalo da ima  svoju autonomiju o kojoj ne mogu /Bogu hvala/ da odlučuju poslanici. Kažem Bogu hvala jer sam sticajem okolnosti, zainteresovana za Zakon o dobrobiti životinja, gledala pre neki dan izveštaj sa zasedanja Škupštine i nisam mogla da verujem svojim očima. A ni ušima.

Ti koji odlučuju o nama.. poslanici, su jedna takva strasna primitivna gomila, koja se frlja padežima i svojim dođoškim seoskim akcentima, a svakom drugom fali jabuka u ustima pa u rernu. Zadrigli, primitivni i vidi se da im smrde noge i da im viri noga između čarape i pantalona. Lepo su naši Vlastodržci odabrali Parlamentsku skupinu. Muču, njaču i o nama odlučuju. A vlast sedi u svojim kabinetima i radi po svom. I ne prihvata amandmane.. haha.

Zakoni se pišu tajno i kao biva, izglasavaju javno. A amandmane koje niko ne prihvata, dobacuju Posranici /nisam pogrešila reč/, tek da se o nečemu u Skupštini raspravlja i da steknemo iluziju da nešto možemo da izmenimo, i da smo parlamentarna demokratska država..   U ovom trenutku jasna je potreba NSPM da podrži Crkvu, u korist naše jadne i bedne SRBIJE.

Možda će i ovi POSRANICI da ne kažem SERATORI početi u Skupštini da odlučuju glasanjem o izboru novog Patrijarha uz pomoć LDP-a koji se meša u sve. Uzgred LDP, ovih dana, "pomaže" mladim ljudima time što je jednom najobičnijem malom lopovu u Knez Mihajlovoj obezbedio mesto za poklanjanje kuca i maca i  poklonio mu 250 kilograma hrane za ljubimce, kako bi ovaj mogao da je preprodaje,  jer nema Azil.

Naravno ta deca koja poklanjaju bolesne štence, bez potvrde da su vakcinisani, nečipovane, i bez Ugovora sa budućim vlasnikom, da bi mogli da kontrolišu kome su dali psa, jer će ga naravno taj vlasnik pustiti na ulicu kad shvati da je pas bolestan, pevaju vesele pesmice ispred LDP PLAKATA i reklamiraju stranku. Tomorrow belongs to me...

Pre neki dan sam pisala Rasimu Ljajiću  sa molbom da pomogne jednu manjinu. Manjinu onih koji vole životinje i o njima brinu. Radi se  o diskriminaciju manjinske grupe  zbog različitosti po uverenju, što  zabranjuje i Ustav i Zakon protiv diskriminacije  - a to smo mi, koji trpimo  ogromnu nepravdu  usled  zlostavljanja životinja, i koji smo  psihofizički ugroženi, ali nikoga za sada nije briga ni za nas, ni za životinje. Možda će Rasim Ljajić koji jedini izgleda čestito, da nam pomogne.
Pomaže se pravima gay populacije, pa onda valjda može i ljubiteljima životinja.
Takođe sam pročitala da je ili uveden, ili se predlaže da bude uveden, DAN BORBE PROTIV HOMOFOBA. Dakle, hajde da se borimo protiv onih koji nisu izvitopereni. Ali zec leži u jednom sasvim sasvim drugom grmu. Približavaju se još jedni izbori.
I ponovo ista lica u novim strankama pričaju iste laži. Opet obećavaju kule i gradove. Gledam ih, po ko zna koji put kako se prenemažu i kako lažu i kako jedino što žele je da se dokopaju vlasti koju su izgubili jer su bili lopovi, nesposobnjakovići i malverzanti. Što rekao moj poznanik Radosav Lazić psihoterapeut: "Pošto Srbiji preti bankrot za koji mesec imaćemo narod na ulici. Rame uz rame, drug do druga, gologuza raja, lezbejke, narkomani, ojađeni, mladi, stari, muški, ženski. Lomiće izloge, palice, otimaće... Tad mnogo toga neće biti važno".
Jest Dinkić rek'o da je kriza prošla. Al' opet... Narko tema je izvučena kako bi nam zamaglili vidike. Dobra strana, ako je ima, je što smo videli koliko je ko dobar i od koje fele. Možda je cilj pospešenje prometa.
Kao onomad kad se raspravljalo na sva zvona da li treba u škole uvesti Veronauku, a za to vreme na kvarno odvedoše Slobu u HAG. I tako. "Za vreme  Slobe nismo imali ništa. A onda su došli OVI i oduzeli nam SVE". A popili su nam bogami i svu pamet, kad se još uvek nismo digli na ustanak.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane