Natrag

                                                  
Kragujevac

Ko u srcu Šumadije licitira sa gladnima, zločincima, duševnim bolesnicima i političarima

Teror ludaka i sumnjivih lica

Direktor Neuropsihijatrijske klinike u Kragujevcu, zaslepljen politikom, opravdava ludake i osuđuje evroskeptike. Ono što preporuči Oli Ren, sprovodi se na Psihijatriji u Kragujevcu. Međutim, niti je Oli Ren psihijatar, niti poznaje bolesnika, niti poznaje istoriju bolesti. Zato se i postavljaju pitanja: Ko snosi krivicu za katastrofalno stanje u gradu poznatom po ludostima? Šta bi uradili ludaci da im je ostalo dva dana života?

Miodrag Milojević

 

Bila je drama i po okončanju drame.
- Puna kapa! Puna kapa! Za mene puna kapa! Evo im ga - na! Evo im ga! Povezan mi je staž, dobiću još hiljadu i po evra. Priznajem, pristao bih samo na povezivanje staža.
Osamdesetak radnika fabrike kože iz Kragujevca bilo je u štrajku, jedanaest ili trinaest radnika u štrajku glađu. Formalno, bili su u štrajku svi radnici. Ostali nisu dolazili... Nema šansi.
Epilog je poznat. Na kraju, svi su došli.
- Vama nema ništa! Napolje! Na ulicu! Na ulicu!
- Pobićemo vas. Pobićemo vas! - pobunio se deo radnika koji nisu dobili ništa.
- Ne znaš ti običaje naše, crnogorske. Oni, sad, niđe nisu. Oni su ti   ka' ona mlada iz priče crnogorske, nit' seđela, nit' vođena. Spasio nas je Rasim Ljajić. Kad nas je viđeo, on je zaplakao.
Jedna žena poluđela. Od gladi poluđela, ne zna šta govori. Priča, ide na venčanje, a pred penzijom je. Kad je druga žena poluđela, popela se na prozor, skače. Ne mogu ranit' dvoje đece - što ću živeti? Ja sam je vako držao, za noge, sa obije ruke.
- Zatvaraj prozor! Zatvaraj prozor! Druga žena, isto poluđela... Znaš kad se ludi od gladi. U tri sata noći, u tri sata noći... Ništa njima! Na ulicu! Na ulicu. Nit' seđela, nit' vođena.
- Belka! - viknula je vlasnica kafane, oporavljena i osvežena. - Gde je Belka? - pitala je jedinog gosta.
Belka je beli valjak, u bordo prsluk obučeno belo kuče niskih nogu. Belka nosi mašnu.
- Belka? Eno je na ulici ide po kontejnerima.
- Po kontejnerima? Zašto? Belka, evo ti granule, evo ti šećer.
Bilo je po čaršafu svega i svačega, bilo je granula, bilo je šećera.

 

I ludaci ubijaju, zar ne?

Dok su u Kragujevcu zdravog čoveka zato što neće da govori  pakovali u ludnicu, kad su taj slučaj okončali, kad su svi bili zadovoljni, desio se suprotan slučaj.
U selu na deset kilometara od Kragujevca, na putu za Topolu, čovek lečen na psihijatriji pa pušten, sekirom izmasakrirao komšinicu. Povod je spor oko imanja. Naravno, imanje je samo povod. Da nema nikakvog imanja, našao bi se drugi razlog. Razlog može biti cvrčak  što se javlja iz tuđeg dvorišta, testeriše po ganglijama.
Milan Miladinović ubio je sekirom Veru Miladinović, komšinicu i dalju rođaku.
- Preskočio je ogradu, ušao u moj posed, vukao je. Ona se opirala, bila je možda jača od njega, ipak je uspeo da je obori i ubije sekirom teškom dva-tri kilograma. Meni je ranije ruku posekao oštricom ašova, pa sam morao da nosim gips.
Dragiša Miletić, čovek koji ništa nije učinio, uhapšen je, ni kriv ni dužan. Milan Miladinović poznat je po čudnim ispadima. Saobraćaj je paralisao bezbroj puta. Skakao je pred vozila, ležao na putu.
Meštani se slažu: - Privođen je makar 20 puta u policiju, sud bi ga uvek oslobađao, pravdajući se psihijatrijskim nalazima.
- Da ga je policija odvezla na psihijatriju kada sam ih zvao, da je zadržan makar 48 sati, ovo se ne bi desilo.
Radoje Miladinović, sin ubijene Vere, izjavio je: - Zar mi treba da uzmemo zakon u svoje ruke, kad policija i pravosuđe ne rade svoj posao? Zbog nečije nemarnosti i samovolje ja sada nemam majku, koju sam poznao samo po satu na ruci. Išao sam da je identifikujem.
To su reči laika. Kakvo je mišljenje stručnjaka iz Kragujevca? Stručnjaci kažu da je bolesnik hospitalizovan. Mi smo ga lečili i izlečili, a što se sve tako odigralo, kriva je sredina što ga nije prihvatila.
   Kriva je rodbina, kaže psihijatar Goran Mihailović. Kakva rodbina? Ubica je živeo posebnim životom, potpuno sam, nije imao nikave rodbine. Zapravo, bliže rodbine nije imao, dalja nije marila za njega.
Mogao je ubica Miladinović živeti kako hoće, međutim, radi se o opasnom čoveku, nepredvidivog i agresivnog ponašanja.
Živeo je sa nekoliko pasa i mačaka.
Svako zlo ima svoje dobro, smatra prof. dr Goran Mihailović, direktor Psihijatrijske klinike. Dobro je što je Milan sekirom Veri razmrskao glavu. Nije dobro za Veru i njenu porodicu, dobro je za psihijatriju, dobro je za širu društvenu zajednicu. Direktor psihijatrije veruje da je ubistvo Vere Miladinović dobro odrađeno, da će pospešiti ulazak Kragujevca u Evropu.

 

Majmunska posla

Umesto svedočenja iz struke, profesor doktor Mihailović nudi političku priču.
Zašto je taj ludak, koji se bezbroj puta bacao pod kola, što nije imao sreću da ga automobil ubije, koga ni smrt nije htela, pušten da bi nekoga ubio?
Pušten je radi ulaska u Evropsku uniju.
Na putu za Evropu, kao putokaz stoji - sekira.
Ne verujete? Ovo su reči profesora Mihailovića: - Postoji tendencija stigmatizacije, odnosno žigosanja ljudi koji se leče na psihijatriji. U zemljama zapadne Evrope u toku je proces destigmatizacije. To je, na kraju, zahtev evropskih integracionih procesa, odnosno Evropske unije i regulative koja važi u EU.
Znači regulativa EU regulisala ubistvo sekirom, od lica nije ostalo ništa. Sekira zaglavljena u dnu lobanje, kao u drvetu?
Milan Miladinović, psihijatrijski slučaj, poslao komšinicu na onaj svet ne čekajući belu šengen vizu.
Doktor Mihailović kaže: - Od  Srbije je traženo da donese zakon o pravima duševnih bolesnika. Nacionalni komitet za mentalno zdravlje  uradio je taj predlog zakona i on je u skupštinskoj proceduri.
Hoće li se tim zakonom rešavati sporovi oko imanja?
Mihajlović tvrdi da je analizama dokazano da pacijenti koji se leče na psihijatriji ne čine statistički značajno više krivičnih dela nego opšta populacija.
Odakle taj podatak? Iz prakse ili iz Evrope? Nije bitno, Evropa je tako rekla; Evropa pušta bolesnike, mi otvaramo vrata, Evropa je uvek u pravu.
Moguće je da psihijatrijski bolesnici, koji u opštoj populaciji predstavljaju manjinu, počine jednak broj ubistava kao svi ostali građani. Što će reći, deset puta više.
- Da li će načiniti zlo ili ispoljiti agresiju mentalno zdrava osoba ili osoba sa mentalnim problemima, statistički je verovatnoća podjednaka. Postoje predrasude da su pacijenti koji se leče na psihijatriji opasni po okolinu ili manje vredni ljudi, što nije tačno. To su reči Gorana Mihailovića, reči iz Evrope. Reči na plejbek. Psihijatar otvara usta.
Verovatnoća da će bolesnik Miladinović počiniti samoubistvo  skokom pod kamion ili pak ubistvo, bila je podjednaka.
Što se sekire tiče, bolesnik je sekiru dobro naoštrio, što pokazuje da nije reč o čoveku manje vrednom, ako je reč o ubistvu.
Umesto da objasni konkretan slučaj, jer psihijatrija u Kragujevcu snosi odgovornost za zločin, direktor Psihijatrije nudi statističke podatke sumnjivog porekla.
Ako jedan autolimar počini ubistvo, autolimar će odgovarati za počinjeni zločin. Drugi autolimari nemaju veze s tim. Nećemo raspravljati da li su autolimari manje vredni ljudi od ostalih.
Ispalo je da psihijatrijsko tretiranje Milana Miladinovića zavisi od preporuka EU. Šta EU ima sa konkretnim bolesnikom, Evropa ga i ne poznaje?!
Ubica Miladinović nije bio manje vredan od ostalih, bio je natprosečno vredan. Ko zna koliko je sekira on držao u rezervi, sve u besprekornom stanju.
Iz intervjua kragujevačkom nedeljniku vidi se da je Goran Mihailović vrlo obavešten čovek, obavešten je kao svaki prosečni gledalac Dnevnika, vidi se da je čovek u trendu.
Ono što preporuči Oli Ren, sprovodi se na Psihijatriji u Kragujevcu. Međutim, niti je Oli Ren psihijatar, niti poznaje bolesnika, niti poznaje istoriju bolesti.
Krvavu sekiru ne treba brisati, ne, ne nikako! Krvavu sekiru treba konzervirati. Ona je korpus delikti, sekirom ćemo se legitimisati pred Evropom.
Krvava sekira - crvena šengen viza za ulazak u Evropu!
Da psihijatrijski bolesnici nisu za odbacivanje - to je samo opšta preporuka. Jedan opasan manijak, što je dozlogrdio sebi, Bogu i ljudima, što više ne zna šta će sa sobom, morao je biti hospitalizovan ili izolovan.
Skandalozni prizori iz duševne bolnice negde na jugu Srbije, snimci su autentični, posredstvom nevladinih organizacija dospeli su u javnost i stigli do Evrope. Takav slučaj zabeležen je u jednoj bolnici, u jednom mestu u Srbiji. Iz EU su generalizovali slučaj. Po ustaljenom birokratizovanom mehanizmu, iz EU su stigle preporuke da se u Srbiji krše ljudska prava bolesnika.
Majmunski podražavaoci Zapada, takav je i šef Psihijatrije u Kragujevcu, shvatili su to - zdravo za gotovo.
Za smrt Vere Miladinović odgovorni su lekari, neko bi morao zaglaviti ćeliju. Slučaj nije bezazleniji od smrti bebe, ni od smrti porodilje u kragujevačkom porodilištu.
Vidi se da se Goran Mihailović informiše posredstvom televizije, ali da ne čita, ne prati štampu.
Uzmimo poslednji slučaj. Vladan Ivković, psihijatrijski bolesnik iz Lebana, zaklao devetnaestogodišnjeg mladića, iskasapio majku sa pet uboda nožem u grudni koš, i ranio oca.
Crna hronika puna je ovakvih slučajeva: - Batalio lekovi, počeo da pije piće - izjavile su komšije.
Vladana Ivkovića zaustavio je pušteni pas, nastavio bi dalje, rušio je redom.
Kakva drskost na kraju balade sedamdeset jednogodišnje Vere Miladinović: - Prema rečima dr Mihailovića, posao zaposlenih u Psihijatrijskoj klinici nije da jure potencijalne pacijente po ulicama, odnosno van kapije Kliničkog centra.
Pa, srećan ti put u Evropu, doktore! Sa sekirom ili bez nje. Ipak, ponesi sekiru, pokaži im ko smo i šta smo. Da nismo koljači, nismo  ubice, jeli smo zlatnim i srebrnim viljuškama!
Postoje dve Srbije. Takozvani evroskeptici, oni od bolesnika beže   prema Istoku, proevropski orijentisani trče prema Zapadu.
Ovakvi doktori postoje samo u Kragujevcu, Evropi i nigde više u svetu.
Nigde ne postoje ovakve sekire! Ovako oštre, ovako ubojite!
Kako li je bilo na sahrani nesrećne Vere Miladinović?
- Pope, pope, šta kaže psihijatar?
- Psihijatar kaže da sam evroskeptik, jer verujem u Boga svevišnjega!... Vječnaja pamja, vječnaja pamja!...
Sijalo je sunce preko belog oblaka. Seljaci su držali sveće u rukama, tanke i vižljaste. Sveće su cvilele od sunca i od besa. Vrelina voska  štipa po dlanovima, drhte ruke.
Poneki pogled poleti ka nebu: - Gde si, ako te ima, što se ne javljaš? Ako te nema, priznaj da te nema, da pravdu uzmemo u svoje ruke...Vidiš li šta se radi, ako Boga znaš...
Ko je ovaj humanista, ovaj profesor, ovaj doktor, Goran Mihailović, što čita program Demokratske stranke, leči bolesnike i očekuje signale iz Evrope?
Uzoran omladinac. Kao takav, postao je član Nove demokratije Dušana Mihailovića.
Ne znam u kojoj je danas stranci. Sramota me i da pitam.

Strogoća

Kragujevac ili Karagujevac? Nije uputno prevoditi turski naziv ovoga grada, bio bi to atak na patriotska osećanja, atak na dobar ukus.
Ponovo se našao u centru medijske pažnje, gde mu je mesto, kad je sudija iz Kragujevca, Dragan Leković, drškom pištolja naneo teške telesne povrede Ivanu Rizniću, nakon kraće rasprave ispred tržnog centra Erdoglija.
Incident se dogodio u Kopaoničkoj ulici ispred kafića X, čiji je Riznić vlasnik.
- Sedeo sam u bašti kafića sa ženom, komšijom i šestogodišnjim sinom. Leković, koga nikada ranije nisam video, počeo je da turira motor i jedino što sam mu rekao bilo je da prestane s tim.
Ovo je izjavio povređeni Riznić. Doduše, verovatno je u tuči povređen i Leković. Ali sudija nije želeo da pozira. Sudija, inače, nosi i naočare.
Kad se desi ovakav slučaj, policija redovno staje na stranu sudije. Tako je bilo i ovoga puta.
Međutim, šta kažu očevici: - Nisam ni čuo skuter, kada se zaustavio.
Leković je star 53 godine, nisu ga poznavali: - Šta to radiš, majmune?
Skuter su oborili na ulicu, Riznić je krenuo drškom od trotineta. Tri kruga su napravili, uporno su ga jurili oko zgrade.
Leković je, bežeći, vadio nekakvu značku, pokazivao, govorio da je sudija. Sudija jeste drškom pištolja udario Riznića, istina je da ispalio metak u vazduh u znak upozorenja. Digao je motor i otišao.
Očevici govore. Kafe X radi od aprila. Od aprila do danas  interventna brigada policije dolazila je pet puta. Takozvana obična policija - bezbroj puta.Vlasnik je problematična osoba, neki čudni mirisi dolaze iz kafića.
Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca.
Dan policije slavio se nekoliko nedelja. Svečano je uručio nagrade, satove, trojici najboljih policajaca. Zatim je, ne mareći za svečanost trenutka, pozvao policajce da ga uhapse.
Kako da ga uhapse sad, ruke su im zauzete? Drže poklone.
Proslava dana policije pala je gradonačelniku kao naručena da ga, dok Srbijom i Kragujevcem šetaju glasine o njegovom hapšenju, sugrađani vide u društvu policajaca. Tako će, na najbolji mogući način, rasterati glasine.
Podelio je odlikovanja, a zatim je posle kraće pauze rekao: - A sada,  pođite sa mnom i izvršite kontrolu da utvrdite ima li malverzacija o kojima se govori.
Policajci bi poslušali, pošli bi za njim. Ali policija postupa po naređenju.
Gradonačelnik, taj čovek toliko je glup da sam priznaje, niko ga ništa ne pita, da je lično zvao urednike, Politike i drugih listova, nagovarao ih da pišu o uspesima Kragujevca i šire pozitivnu atmosferu. Dobio je neodređen odgovor.

 

Onda krečite

Demokratska stranka uz Kragujevca renovirala je prostorije, krečila u plavo-žuto. Kad krečite - krečite!
 Najbolje su  krečili, lično sam se uverio, u Rumi, gde su u plavo-žuto omazali i komšijske zgrade. Komšije su se saglasile. - Može. A ništa se ne plaća? Onda krečite! To će biti dobro protiv komaraca.
Posle renoviranja, Demokratska stranka istakla je tablu koja veličinom odudara od broja glasova osvojenih u Kragujevcu. Što je ocenjeno kao kršenje izborne volje građana.
 Limar je uradio. Stevanović je poludeo, njemu ne treba mnogo. Ta tabla je, posle izvesnog vremena, uklonjena. Radi mira u gradu i kući. Velika tabla, velika slova iritiraju građane.
Od pre nekoliko meseci, neka sila ih je sastavila, Demokratska stranka i Stevanović su u koaliciji.
U sedište demokrata stižu signali da je Stevanović pred hapšenjem. Odmah pišu saopštenje, ograđuju se: - DS u Kragujevcu, kao i u čitavoj državi, biće lider protiv korupcije i kriminala, pa makar ona dolazila od članova DS-a, koalicionih partnera ili neke druge političke organizacije... Molimo sve institucije u Kragujevcu koje su nadležne  da hitno reaguju...
Počelo je, počelo...
Ali su se u vrhu Demokratske stranke preračunali. Nisu računali na otpor Mlađana Dinkića. Otvoreni prelom u Kragujevcu može ugroziti stabilnost cele Vlade To je, posle poraza u Zemunu i Voždovcu, jednako političkom samoubistvu.
Stevanović prosleđuje saopštenje za medije sledeće sadržine: -  Prozivanje gradske vlasti u Kragujevcu u bulevarskoj štampi Kurir, za korupciju je politički manir koji "Zajedno za Šumadiju" nije očekivala od Demokratske stranke kad je s njom potpisala koalicioni  ugovor.
Osim što je izneo očiglednu neistinu da je na insistiranje Demokratske stranke u koalicioni sporazum ušla klauzula o borbi protiv korupcije, što je podrazumevajući stav u programu "Zajedno za Šumadiju", Vlatko Jovićević preti upravi Kragujevca pravim političkim kažnjavanjem, što je nonsens bez presedana - svojstven političkom ezoteriku i političkom manipulantu.
"Politički ezoterik" i slično - ovo nisu Stevanovićeve reči. Ovo je rukopis Saše Milenića. Prvi poslušnik Stevanovića, predsednik Skupštine grada.
"Demokratska stranka treba nešto da nauči: kad smo im pružili ruku i bez ikakve potrebe ih vratili u politički život, smatrajući ih bliskim saradnicima.
Pozivamo DS i Vlatka Jovićevića da odmah napuste vladajuću koaliciju u Kragujevcu za koju tvrde da je nepoštena, da vrate svoja  funkcionerska mesta u upravi grada, direktorska mesta, mesta u Upravnim odborima i postanu opozicija oko cenzusa, gde im je i mesto. Bilo bi krajnje problematično da učestvuju u vlasti za koju tvrde da je korumpirana".
Sve govori da je hapšenje Stevanovića bila gotova stvar, da se Dinkić usprotivio žestoko, žešće nego što je bilo ko očekivao.
A da li ima korupcije i kriminala u Kragujevcu, drugo je pitanje. Stevanović je frustrirani lažov i čovek inata, pa tvrdi da nema. Ali Nebojša Vasiljević, važan čovek u timu Stevanovića, nije tako kategoričan. Reklo bi se da je unapred spreman na saradnju sa policijom. Vasiljević sve svaljuje na direktore - neka odgovaraju direktori, oni su potpisivali. Direktori su, u diktaturi koju je zaveo neuravnoteženi Stevanović, bili samo statisti, manji od makovog zrna.
Nije krivica samo na Stevanoviću. Na njega je, iz Kragujevca, svojevremeno vršen pritisak da izvrši puč u SPO-u, uzme stranku i vlast u Srbiji, što zvučni fantastično i fascinantno. Stevanović je pokušao puč autobusima.
Stevanoviću i Dinkiću je Boris Tadić prepustio vlast u Kragujevcu. Boris Tadić je rušio demokrate iz Kragujevca.
Ali kako i zašto? Boris Tadić je iz Demokratske stranke.
Jeste, ali Tadić je zlopamtilo i osvetnik. Ceo Gradski odbor Demokratske stranke glasao je za Zorana Živkovića iz Niša. Boris Tadić kreće u obračun. Smenjeni su - Bodrum efendija Aleksandar Radosavljević i Vlatko Rajković. Doveden je Dragan Planić.
Tadiću ni to nije dovoljno. Pod izgovorom da je kriv za poraz od Stevanovića na lokalnim izborima, za šta je Boris Tadić navijao, smenjen je Planić.
Dovedeni su tutori sa strane da reše problem. Sređivali su stanje, sređivali su stanje i - otišli.

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane