Natrag

(H)umorna priča

 

Imam repliku!

I ja tebi

 

Pune novine i emisije vesti raznoraznih blokada, obustava i štrajkova. Muka mi da slušam vesti. Ne otvaram baš često ni novine. Svuda ista priča, kuknjava, vapaji, štrajkovi, protesti, blokade. Pomozite, rešite nam problem. DAJTE PARE. A vaše pare koje tražite? Ništa ne brinite. Pare su tu, samo nisu dobro raspoređene. Ima ih dosta, ali nisu kod vas.

Piše: Neša (čita ko nema para, ko ima ovo ne čita jer ga nešto zabole šta ovde piše)

Ne znam da li ste čuli, ali za vreme Univerzijade neće biti skupštinskih zasedanja. Konačno odmor od prepucavanja i replika od po dva sata. Konačno prestanak proizvodnje bezobrazluka, cinizma i laganja.
Ekran će nam u to vreme bit pun sporta. Takmičiće se, između ostalih, i Cigani u preskakanju ograde da dođu do vode i toaleta, jer su ih zbog ograđivanja Univerzitetskog sela odvojili žicom. Preprečili im put da ne mogu da izađu na glavni drum. Pa, kako prenosi verna nam TV, moraju sada da idu celih pet minuta dalje, mislim okolo. Ali, živi bili pa videli da će žica biti isečena i razvaljena, baš tamo gde oni treba da prolaze i ulaziće u Univerzitetsko selo bez ikakvih problema, kad god im se prohte. I odjednom mi sevnu kroz glavu: a šta oni uopšte rade tu pored Univerzitetskog sela? Ko je odredio lokaciju za njihov smeštaj baš tu?!
Gradonačelnik Beograda je obećao pomoć u rešavanju problema nehigijenskih naselja. Rešiće, kaže, pitanje smeštaja za porodice iz ovakvih naselja i ne znam ti šta sve još.
Čitava halabuka se digla oko raseljenja divljeg naselja ispod mosta Gazela. Svi nešto uzimaju u zaštitu one koji su se tu naselili i napravili ruglo. Onda su krenuli protesti blokiranja puta. Evo, mi ovde sedimo već dva dana i niko da dođe da nam reši problem.
Ko da im reši problem? I zašto da im reši problem?! Ko je napravio problem? I na kraju, kako će da ga reši. Čime, kojim parama. Mojim!
Problem u Lapovu. Ajmo da blokiramo autoput. Konačno, kažu ne može. Doveli policiju i rekli: pravna država deluje. Proradili i pendreci.
Onda se štrajkači setili pa okupirali Železničku stanicu. Džaba, niko im nije javio da vozovi ionako ne idu.
Pune novine i emisije vesti raznoraznih blokada, obustava i štrajkova. Muka mi da slušam vesti. Ne otvaram baš često ni novine. Svuda ista priča, kuknjava, vapaji, štrajkovi, protesti, blokade. Pomozite, rešite nam problem. DAJTE PARE.
Ko da im da pare? Koje pare? Za čega?
Znate, gospodo radnici, a još bolje ti koji viču za vas i daju izjave u vaše ime, gde su pare i ko ih je odneo (i da li ih je odneo?). Ali, izgleda da ste se malo kasno setili da pitate za to.
Priča prva. Prvo o sportu - zbog Univerzijade.
Dok su vam po travnatim terenima i parketima trčala dobro poznata i plaćena imena braneći boje vaše firme po prvoligaškim, svetskim i zonskim terenima, svesrdno ste navijali za svoje. Onda odjednom nema ni fudbala, ni rukometa, ni košarke, ni odbojke. Nema ni menadžera koji su to sve smislili i nestali. Gase se firme, gase se i klubovi. Oni koji još imaju para igraju fudbal. A ko su ti, pogledajte sastav prve i superprve lige. Od ostalog sporta osta jedino onaj - kako preživeti?
Priča druga. Sada o poslanicima u Skupštini, jer neće raditi, ali će plate zaraditi i pare dobiti.
Birali ste, birali i izabrali svoje sportiste da vas zastupaju u Skupštini. Maratonski govore i ništa ne kažu. Ovi sportisti izabrali svoje menadžere koji će da osmisle novu strategiju vođenja lopte, driblanje naroda i postizanja pogodaka. Jedni, drugi, treći, oni sa gajbama, pa oni sa cigaretama, pa oni što vole "viskić sa hledom", pa oni što nemaju pojma, pa oni što ne daju svoje plate i dnevnice. Pa onda oni što se preko rukovodećih radnih mesta školuju za nove lopove... i tako redom. Imate pravo da birate opet, i opet, i opet i opet... I da vas kradu i kradu, opet, opet i opet... Da lupetaju, da se svađaju, da repliciraju jedan drugom - Imam repliku! - I ja tebi!
A vaše pare koje tražite? Ništa ne brinite. Pare su tu, samo nisu dobro raspoređene. Ima ih dosta, ali nisu kod vas. Ali ja tu ne mogu ništa.
Predlažem, gospodo radnici, može i gospođe radnice, da promenite taktiku. Da radikalizujete proteste. Do sada ste radili mesecima bez plata. I onda ste se setili da treba da tražite plate.
Nema plata, nećete da radite.
Koja je razlika. Para nemate ni ovako ni onako.
Ajde za razliku od štrajkova i obustava nerada - jer ionako ne radite, krenite u novu akciju. Počnite da radite.
Smislio sam i šta.
Dok ovi u Skupštini ne rade, tražite da radite kao njihovi zamenici. Niko neće primetiti. Ionako u skupštinskoj sali nema nikog. Dođete po platu i oni vam isplate. Vidite kako je to jednostavno. Ništa ne radiš, a dobiješ platu.
Pošaljite opštinare na godišnje odmore i sedite na njihova mesta. U javnim preduzećima mesta za vreme godišnjih odmora, koliko hoćeš. Ušunjaš se. Mesec dana ne radiš ništa i onda se pojaviš na blagajni. Oni ti isplate platu. A ako si se i dodatno zalag'o ne radeći ništa, oni ti isplate i razliku.
Imate uz to i pravo na regres, topli obrok, službeno vozilo. Možda i obezbeđenje. Možete da zaposlite i familiju - širu i užu, i sve tako redom. Nije loše, a!
U međuvremenu, čuo sam dobru vest, TV evropska Srbija, bez Evrope, prekida emitovanje serije Bolji život i ubacuje novu seriju pod nazivom Još bolji život, koja je sastavljena od repriza prenosa zasedanja Skupštine Srbije.
I da vam na kraju kažem: osim benzina i ulja, poskupeo je i zejtin. A šta je još poskupelo, javiću vam u sledećem broju Tabloida.
Možda će se dotle usvojiti i predlog direktora JP Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu da voda poskupi tri puta. Doduše, mislim da je moj predlog još bolji, ostao mi od crnogorskog turizma: Pare šaljite, a na more ne dolazite.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane