Natrag

Klot-frket

 

Novi kerberi

 

Ne želim da kukam niti da se žalim, duboko sam svesna i po svemu onome što sam doživela na sopstvenoj koži - da je ovo duboko podeljeno društvo, u kojem naprosto postoji kasta kojoj se sve može. Ta kasta nije zadovoljna ni svojom pozicijom, ni novcem, ni medijskim priznanjima koje udeljuje sama sebi, ona prosto želi da onog što ona naziva  drugom Srbijom, a što je zapravo korpus naroda bez njihovog elitnog skupa - nema... Pošto se ne mogu svi strpati u Hag, pošto se ne mogu svi strpati u domaće zatvore, procesuirati zbog ratnog verbalnog delikta, huškanja ili već bilo čega, pošto baš neće svi odmah umreti od posledica stresa i nepravdi, gladi i progona, onda tu Srbiju treba smesta ućutkati...

 

Piše: Isidora Bjelica

 

Da nam je neka vidovita i jurodiva osoba rekla da ćemo 2009. prolaziti kroz ovakvu agoniju i represivnu pretnju novog zakona o informisanju, niko živ ne bi verovao... Uostalom, to se čak nijedna proročica ne bi usudila da prorekne na slobodoumnom talasu demokratskih promena 2000. Ali šalu na stranu, naša stvarnost je strašnija nego što je bilo ko mogao da predvidi, pa čak i sami inicijatori promena...
Kao da nije bilo dovoljno šta su novinari i novine pretrpeli svih ovih godina, tek evo novih Prokrusta, evo medijskih inkvizitora, evo nasilnog uvođenja ćutnje i mraka...
Kao da se već godinama moć i veze ne koriste da samo pojedinci dobijaju brzo sudske procese kada tuže neke novine i novinare, a mi koji smo pokušali da retko i u ekstremnim slučajevima reagujemo na laž ili klevetu, naši su predmeti namerno dovođeni u stanje zastarelosti ili nam prvostepene presude čame više od godinu...
Zato su pojedini ministri, političari, ugledne gospođe dobijali svoje presude po skraćenom i nikome objašnjivom postupku... Za to vreme sud je veoma često procesuirao stvari koje ne bi bile procesuirane ni za Broza i Slobe, samo zato što su tužitelji važni i politički uticajni.
Kao da moćnici već godinama ne objavljuju šta hoće, i ne tuže koga hoće, i ne dobijaju ekspresne presude... Potpuno je neverovatno da se zbog ličnog animoziteta prema pojedincima (baj d vej, nijedan slučaj klevete ne može da se poredi sa onim šta sam ja pretrpela od bivšeg urednika tih novina), cela država dovodi u stanje represivne medijske cenzure. Ono što je još neverovatnije jeste to da su neki od onih koji bi trebalo da štite novinare i novine na strani medijskih inkvizitora i najglasniji zagovornici ovog jezivog zakona.
Paradoksalno, u ovoj situaciji socijalisti su se bar odmah postavili pilatovski pravilno i unapred peru ruke...
Ko će i da li će ostati zapamćen u srpskoj istoriji kao zloglasni tvorac ovog užasa? Ogromne kazne, depoziti i šta sve ne, postaju novi represivni model u državi koja vam već ionako sve uzima od moguće zarade i prihoda. Sa jezivim poreskim sistemom koji uopšte nije povoljan ni stimulativan, sa nenormalnim nametima, taksama i čim sve ne, na kraju se predlaže zakon koji će ukinuti svaku mogućnost i privida slobodne štampe, u trenutku kada država grca na ivici kolapsa...
U državi u kojoj ionako uglavnom robijaju oni koji su pokušali da marnu malo od onih koji su marnuli puno, samo je još nedostajao ovaj vid represije...
U državi u kojoj dan počinje novim i novim izveštajima ko će biti uhapšen, ko je u pritvoru, a ko će tek biti pritvoren, ovakav vid represije trajno će omogućiti da određeni centri moći nesmetano vrše svoje pljačke i bludne radnje sve u ime i o novcu države...
Slušam gospođu koja bi trebalo da štiti novinare kako se zalaže za cenzuru, i ne mogu da verujem! Celi ovaj slučaj, koji je uostalom proistekao iz samo jednog hipertrofiranog medijskog slučaja, opet pokazuje da postoje viši i niži članovi ovog društva. Da je ovo duboko kastinsko društvo u kome se višim pripadnicima ne sme desiti ništa, pa ni to da ih neko pomene neprikladno u novinama, dok se onim nižim, bez policijske i partijske podrške, može raditi sve. Neko može da izgubi dete kao posledicu brutalnosti urednika, a da to nije povod ni  za verbalnu reakciju, a nekome samo pominjanje u negativnom kontekstu može biti poziv za ukidanje tog istog medija. Ali ne želim da kukam niti da se žalim, duboko sam svesna i po svemu onome što sam doživela na sopstvenoj koži - da je ovo duboko podeljeno društvo, u kojem naprosto postoji kasta kojoj se može sve.
Ta kasta nije zadovoljna ni svojom pozicijom, ni novcem, ni medijskim priznanjima koje udeljuje sama sebi, ona prosto želi da onog što ona naziva drugom Srbijom, a što je zapravo korpus naroda bez njihovog elitnog skupa - nema... Pošto se ne mogu svi strpati u Hag, pošto se ne mogu svi strpati u domaće zatvore, procesuirati zbog ratnog verbalnog delikta, huškanja ili već bilo čega, pošto baš neće svi odmah umreti od posledica stresa i nepravdi, gladi i progona, onda tu Srbiju treba smesta ućutkati... Jer druga Srbija više neće tolerisati da se ikada oglasi bilo ko ko nije njihov adept ili bar dopisni član...
I tako smo došli do ove tačke koja je krajnja tačka nepravde ovog duboko kastinskog društva...
Vrlo je zanimljivo da se ovaj zamajac medijskog ućutkavanja dešava u trenutku kada se plate ne isplaćuju, kada su prepolovljene, kada su radnici na ulicama i kada se ljudi samopovređuju od očaja i gladi...Vrlo je zanimljivo da ono što je najviše kritikovano kod Slobinih kerbera biva blaga platforma za novoinkvizicioni zamajac... Ali bazirano na mimetskom obrascu - kad mi bacimo atomsku bombu, to je OK jer smo mi dobri momci - sekta nedodirljivih moćnika je rešila da ne gubi vreme po sudskim procesima, već da smesta po difoltu ukine sve što im se ne dopada pod objašnjenjem da je to kič, šund ili žuta štampa...
Politički podobna elita, njihovi teoretičari i medijske sluge uživaće u potpunoj tišini medijskog prostora, a narodu ipak ostaje puno toga - na primer, vremenska prognoza i nagradne igre. Narod može da grebe, da šalje SMS poruke i da čeka da izvuku bingo da bi mogli da jedu... Sloboda, harmonija - rečju, eutimija...

 

Bez dlake na jeziku

Cenzura

   Slušam gospođu koja bi trebalo da štiti novinare kako se zalaže za cenzuru, i ne mogu da verujem. Celi ovaj slučaj, koji je uostalom proistekao iz samo jednog hipertrofiranog medijskog slučaja, opet pokazuje da postoje viši i niži članovi ovog društva. Da je ovo duboko kastinsko društvo u kome se višim pripadnicima ne sme desiti ništa, pa ni to da ih neko pomene neprikladno u novinama, dok se onim nižim, bez policijske i partijske podrške, može raditi svašta.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane