Natrag

Prokleta avlija

Direktorka zdravstvenog fonda Svetlana Vukajlović na sve načine pokušava da dokusuri srpsko zdravstvo

 

Uredbe i naredbe

 

U najnovijem propisu koji je iz centrale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) prosleđen svim domovima zdravlja u Srbiji, Svetlana Vukajlović zapretila je drastičnim kažnjavanjem lekara koji pacijentu bez osiguranja prepiše neophodan lek. Ovom kaznenom merom najmanje milion ljudi ostaće bez elementarnog prava na lečenje, čak i onda kada im je pomoć lekara neophodna

 

Goran Predojević

 

Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović donela je je 22. juna pisani akt koji je stvorio haos u domovima zdravlja i apotekarskim ustanovama. Novim propisom, bez elementarnog prava na lečenje ostaje oko milion ljudi, koliko ih nema plaćeno zdravstveno osiguranje i zdravstvenu knjižicu, čak i onda kada im je pomoć lekara neophodna.
Dokument nazvan Objašnjenje načina propisivanja i izdavanja lekova, koji je nedavno prosleđen svim direktorima domova zdravlja u Srbiji, napisao je Sektor za medicinske poslove RZZO-a, i ukoliko se nadležni budu čvrsto pridržavali nekih stavki, svaki lekar može da završi u zatvoru iz banalnog razloga - zato što pacijentu nije valjano napisao recept za lek.
Osim drakonskih kazni i mera prema lekarima, propis ostavlja milion ljudi bez prava na lečenje. Pod brojem 5 spornog dokumenta piše da će se novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj zdravstvena ustanova ili drugo pravno lice sa kojim je Republički zavod, odnosno filijala, zaključila ugovor o pružanju zdravstvene zaštite iz sredstava obaveznog osiguranja, ako se ta zdravstvena zaštita obezbedi licu koje na nju nema pravo!
Direktorka Vukajlović se pozvala na zakon, ali u dokumentu ne piše na osnovu kog zakona je uvedena kaznena politika. Čak su navedeni i članovi tog nepostojećeg zakona (240. stav 1, tačka 1) i direktori domova zdravlja, kojima je direktorka Vukajlović prosledila propis, uopšte ne mogu da shvate kako da primene direktivu.
Ono malo humanosti što je ostalo u srpskom zdravstvu, obrisano je kaznenom odredbom 5.2. Tu je precizirano da RZZO ima pravo da zahteva naknadu štete od lekara koji je osiguranom licu nezakonito propisao lek!
U daljem tekstu, ovog  na brzinu sklepanog akta, Sektor za medicinske poslove RZZO-a bio je malo konkretniji, pa je naveo da će se za teže prekršaje lekara primenjivati Krivični zakon!
"Potrebno je da sa ovim objašnjenjem upoznate sve zdravstvene ustanove sa područja vaše filijale, kao i zaposlene u filijali, kako bi se u daljem radu obezbedilo jednoobrazovno postupanje prilikom izdavanja leka na lekarski recept", navodi se u naredbi koju je potpisala direktor RZZO-a Svetlana Vukajlović.
Sporost domova zdravlja u sprovođenju upustva Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje o izdavanju recepata za lekove pacijenti najbolje primećuju. Ko se u apoteci pojavi sa obrascem u koji je podatke iz nadležnosti lekara unela medicinska sestra na šalteru, mora da se vrati u dom zdravlja po novi.
Prema Pravilniku o načinu izdavanja i propisivanja lekova, na koji je RZZO sada podsetio lekare, doktor koji propisuje terapiju obavezan je da upiše u recept ime pacijenta, naziv leka i dozu. U praksi je do sada lekar najčešće unosio samo podatke o leku, a sve ostalo je popunjavala medicinska sestra.
Da bi ustanovili da li je recept ispravan, apotekari sada moraju da budu pomalo i vešti čitači rukopisa. Jer, neki lekari se i pored opomene, koja je svim domovima zdravlja poslata krajem juna, ponašaju po starom. Jedini način da se u apoteci utvrdi da li je recept prema zahtevima RZZO-a jesu rukopis i boja hemijske olovke kojom je popunjen. Tako se u tumačenje ponekad unesu i po dva-tri farmaceuta, što usporava izdavanje lekova.
Iz apoteka su prikupljene i sistematizovane sve primedbe zbog kojih nastaju problemi u praksi i apotekari očekuju sastanak sa predstavnicima RZZO-a na kojem bi trebalo da se nađe rešenje.
Po novim propisima, lekar je odgovoran za terapiju, i ako sestra pomeša recepte i pacijent dobije pogrešan lek, neće moći za lekarsku grešku da se vadi na sestru. Lekari su u praksi mogli da prenesu ovlašćenje na medicinsku sestru da umesto njih popunjava recept, ali odgovornost je, naravno, uvek bila na lekarima.
Recept je ništa drugo nego ček i na njih se godišnje izda lekova za više od 20 milijardi dinara. Suština dopisa koji je poslat zdravstvenim ustanovama odnosi se na pravilo da specijalisti, iako imaju identifikacioni broj, ne mogu da pišu recepte. To pravo je dato izabranim lekarima.
Pri izdavanju leka obavezan je i potpis pacijenta na poleđini recepta, ali je to pravilo u praksi uglavnom ukinuto. Lek na recept u nekim slučajevima košta i po nekoliko desetina hiljada dinara, i jedino potpis pacijenta potvrđuje da je on zaista i dobio terapiju.
Naredba direktorke fonda ima za cilj postojanje jednoobraznosti u radu zdravstvenih institucija u smislu propisivanja i izdavanja lekova. Ta jednoobraznost, po njoj, treba da se postigne striktnim poštovanjem pravilnika Fonda. Pravilnik Fonda je opšti akt i on treba da diktira i kontroliše potrošnju sredstava, ali on realno postiže sasvim drugi cilj: često se prave izmene pravilnika i to one koje se odnose na stručni deo, gde Fond ne bi trebalo da se meša, pa se tako, zapravo, ugrožava mogućnost jednoobraznosti.
Ono što je problem u naredbi direktorke Vukajlović, u stvari je činjenica da je Fond sve zaposlene napravio budalama tumačeći kaznene odredbe za nepoštovanje pravilnika, pri čemu je koristio navode iz Krivičnog zakona, zapretivši kaznama zatvora, što nikako ne može da se dovede u tesnu vezu i što nije ništa drugo nego centralizovani mobing zaposlenih u zdravstvu.
Ovakvu zastrašujuću glupost ne bi trebalo da potpiše neko ko je pravnik, smatraju lekari.
Ovo nije jedini dopis iz RZZO-a slične prirode, ali je najstrašniji do sada.
Iako ti dopisi nisu zasnovani na zakonu i pravnim osnovama, postoji pokušaj da se iskoriste kao osnov za otimanje novca doktorima iz domova zdravlja za propisanu terapiju (kao što je bio slučaj sa insulinima i još nekim lekovima, koji su relativno skupi).
Koji su to doktori koji treba da plate, određivala je interna inspekcija Fonda, koja nema zakonske ingerencije da određuje zakonitost i kazne, već samo da vrši nadzor nad trošenjem sredstava. Ukoliko mastiljara iz nadzorne inspekcije misli da nije poštovan pravilnik, može samo da kazni direktora doma zdravlja (ukoliko je direktor glup pa plati), a direktor, ukoliko okrivljeni nije saglasan da pare da, može samo da ga tuži sudu, pa kako bude.
Osim toga, zaključci nadzornog inspektora su do sada bili krajnje proizvoljni, jer oni nisu priznavali izveštaje specijalista koji su bili ispisani u kartonu (što je obaveza lekara prilikom vođenja dokumentacije, a ne da otima izveštaje pacijentu, još manje da ih kopira). Istovremeno, pacijenti su tražili svoja prava, upravo u skladu sa navedenim pravilnikom, podstaknuti kampanjom za zaštitu prava pacijenata, te je ispalo da je doktor kriv ako ne napiše, a kazniće se i ako napiše. Tako ispade da inspektor RZZO-a i Fond određuju materijalne kazne i prete zatvorom, pa zbog toga lekar mora da se svađa sa pacijentima i nikako da im ne da ono što mu pripada: lek.
Posle ovog najnovijeg dopisa, najviše su ljuti farmaceuti, jer ovolike pretnje ni oni ne mogu da podnesu, pa je RZZO u Apotekarskoj ustanovi dobio novog velikog protivnika, koji je do sada uvek bio prilično lojalan.
U procesu sankcionisanja potrošnje u zdravstvu, najbolje su prošli profesori, članovi ekspertskih timova, za koje kažu da traže velike sume novca od farmaceutskih kuća da bi stavili svoj potpis na odobrenje za stavljanje leka od strane Fonda na pozitivnu listu.
Dakle, u pitanju je zlonamerno dovođenje u vezu pravnih akata koji nisu povezani zakonom.
Paralelni primer bio bi da ti neko kaže da zbog prolaska kroz crveno svetlo, za šta se sudi po prekršajnom zakonu, možeš da dobiješ kaznu zatvora od nekoliko godina, što može da se desi samo ako prekršiš Krivični zakon.
Lekari su direktorki Vukajlović otpisali vrlo kratko: Mi svi jesmo prilično poslušni, ali toliko glupi baš i nismo".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane