Natrag

Monstruozno

Nove knjige akademika Kaplana Burovića na lomači

Trijumf nad smrću

 

U štamparijama Albanije spaljena su četiri tek objavljena dela akademika Kaplana Burovića. Očigledno da albanske vlasti pretenduju da su uspostavile slobodu reči i štampe. Izgleda da sadašnja vlast pod slobodom reči i štampe podrazumeva isto ono što je podrazumevao i njihov Enver Hodža, da se govori i piše samo ono što se njima odgovara

Savo Zmajević

 

Akademik prof. dr Kaplan Burović, član Saveza književnika Jugoslavije, pošto je izdržao dvogodišnji zatvor u Idrizovu (Skoplje) kao književnik disident, na putu za Sovjetski Savez prebegao je u Albaniju. Odatle ga nisu pustili da nastavi dalje jer su mislili da ga razmene za svog književnika Martina Camaja, koji je nešto pre prebegao iz Albanije u Jugoslaviju. Pošto im je propala razmena, akademika su internirali, a zatim ga i uhapsili, pa - iako strani, jugoslovenski državljanin - kaznili su ga tobože za neprijateljsku propagandu na 43 godina monstruoznog zatvora u Burelju. Razorili su mu i porodicu, prostituisali mu suprugu, masakrirali mu kćerku, uhapsili mu sina, potpuno nevinog, i njegovo dete od pet meseci kolcima ubili u utrobi neveste; tako su razorili i ovu sasvim mladu porodicu.
U zatvoru su Burovića neprekidno pokušavali fizički da likvidiraju, sve do dana kad su morali da ga puste, intervencijom svetske organizacije Amnesty International. Po izlasku iz zatvora, sred Tirane, a u saradnji sa jugoslovenskom ambasadom, dva puta je na njega izvršen atentat, od čega ga drugi zamalo nije koštao glave. Zato se Burović ukrcava u avion i leti za Švajcarsku, gde mu se odmah daje status političkog emigranta.
Albanske vlasti i tamo intervenišu preko svoje mafije, da bi ga Švajcarci vratili u Albaniju još sa ciriškog aerodroma. Kako im je i to propalo, čine sve i svašta da mu Švajcarci skinu status političkog emigranta i da ga proteraju, što i dan-danas nastavljaju, iako je akademik već stekao i švajcarsko državljanstvo.
U međuvremenu, da bi maskirali sebe, kao savremenog književnika i autora remek-dela albanske proze svih vremena, disidentskog romana IZDAJA, uvode akademika Burovića u službeni program za škole svih kategorija i u univerzitete. Uporedo sa ovim, direktno i preko svojih mafijaša, preko svih medija, satanizovali su ga klevetama i lažima kao nikoga do danas u njihovoj istoriji. Ni srpskog cara Dušana, koji je prisajedinio Albaniju svojoj Srbiji, ni turskog sultana koji je držao Albaniju 500 godina u ropstvu, promenio joj veru i zamalo joj promenio i nacionalnost, ni Musolinija i Hitlera, koji su obukli albanske majke u crno, do danas ovi Albanci nisu satanizovali kao akademika Burovića.
Objavili su protiv njega ne samo članke i člančiće, kilometarske "studije", već i čitave knjige. Upotrebili su protiv njega i pero njihovog najvećeg enverovskog književnika Ismaila Kadarea, i pero Adema Demaćija, i pera svojih ambasadora, profesora, doktora nauka i akademika, pa mu je i lično Ramiz Alija, predsednik Albanije i šef Partije rada posle smrti Envera Hodže, izašao na megdan, što je primer bez presedana u istoriji čovečanstva, ali ga akademik Burović "nokautira" jednim člankom, kojim ga je demaskirao kao niko ni pre, niti kasnije.
Zašto su se Albanci ovako ustremili na akademika Burovića?
Čim je izašao iz zatvora, tu, sred Tirane, Burović je počeo ne samo usmeno već i preko medija, štampe i radio-televizije da demaskira Envera Hodžu i njegovu kliku (među ovima posebno Ismaila Kadarea!), kao besprizornu mafiju, koja je u Albaniji uzurpirala narodnu vlast i proletersku diktaturu smenila socijal-fašističkom, koja nije poštovala ni tačku ni zapetu, niti ma koje slovo albanskog Ustava i bilo kojeg zakona te zemlje. On je od vremena još iz zatvorske ćelije glasno pljunuo u lice ovim Albancima, pa i lično Enveru Hodži, da su jedna crna kriminalna banda, najkriminalnija, omražena od svih stanovnika Albanije, što će pred samu smrt priznati javno i sâm Enver Hodža.
Mesec dana kako je Burović pušten iz zatvora, Albanci su sred Tirane marširali na spomenik Envera Hodže njegovim geslom: "Enver - Hitler!" i srušili ga.
Čim je stigao u Švajcarsku, od one sirotinje koju su mu Švajcarci davali mesečno da preživi - jer posle tako dugog zatvora i tolikih zločinstava koja su mu učini Albanci on nije bio sposoban da radi i privredi sebi koru hleba - uštedeo je pokoju paru i time privatno objavljivao svoje knjige, pošto je albanska mafija, ne samo u Albaniji već i van njenih granica, intervenisala kod svih izdavačkih kuca, državnih i privatnih, da akademiku Buroviću ne objave ništa.
Lično Ismail Kadare, preko medija, otvoreno poziva sve da mu ništa ne objave, da mu ne daju ni mikrofon, radio-televizija da ne kaže ni jednu jedinu reč. On im je i pripretio da će im zavrnuti šiju ako akademiku Buroviću objave bilo šta. A kad su videli da on objavljuje privatno, onda su intervenisali i po štamparijama da mu ni one ne štampaju ništa. Ne samo u Albaniji već i van njenih granica, pa i u eks-jugoslovenskim republikama, i u Srbiji! Pošto je akademik ipak uspeo da objavljuje, jer je sve štamparije nazvao "ŠERŠE" (francuski: pronađi me!), i - dok su tu štampariju pronašli Albanci - on je tamo već odštampao po nekoliko knjiga. Onda su intervenisali kod švajcarskih vlasti da mu ukinu tu finansijsku milostinju. Istovremeno su razglasili po svetu da knjige akademika Burovića objavljuje jugoslovenska, srpska mafija.
Pošto su mu pronašli poslednju štampariju i intervenisali tamo, početkom maja ove godine, stiže akademik u Tiranu, u štampariji Marin Barleti, gde je pre 6-7 godina uspeo da štampa oko 10 knjiga. Tada, u poslednjim knjigama, mafija mu je ispremeštala stranice, a na korici jedne, pored njegovog imena, napisali su i reči: JUGOSLOVEN, SERBIN!
Zato je akademik bio prinuđen da napusti tu štampariju i pronađe drugu. Misleći da će opet uspeti da objavi 10-ak knjiga, dok mu je pronađu, akademik predaje vlasnici štamparije odmah rukopise četiri novih knjiga: dve na albanskom i dve na srpskom jeziku. Na albanskom su: NGADHËNJIMI MBI VDEKJEN (TRIJUMF NAD SMRĆU), zbirka studija i članaka, i STUDIME LEKSIKORE (LEKSIČKE STUDIJE). Na srpskom su: NA ISTOKU NIŠTA NOVO i ISTORIJA ULCINJA. Vlasnica ove štamparije je Mimoza Ahmeti, inače poznata kao pesnikinja, koja je dočekivana u Jugoslaviji s poštovanjem. Ona mu odmah traži da plati  za sve četiri knjige, i to u evrima. I akademik joj je platio koliko je tražila, bez cenkanja.
Krajem maja je prva knjiga bila gotova. Akademik je uzeo samo nekoliko primeraka, misleći da čitav tiraž podigne zajedno sa ostalim knjigama, da bi platio samo jedno prevozno sredstvo.
Prvih dana juna štampana je druga knjiga, a zatim i treća. I od ovih knjiga akademik je uzeo samo po nekoliko primeraka. Četvrta knjiga je spremljena za štampu, pa je i ušla u proces štampanja. Gospođa Ahmeti kaže akademiku da se sada odmori, jer je radio u štampariji pokraj kompjuterista na pripremi tih knjiga, a puni 75. godinu mučenja i stradanja. Ona mu odredi 30. juni za dan kada treba da ode tamo i da ih podigne.
Akademiku ne dadoše da se odmori, jer ga pozvaše u Makedoniju na promociju njegove knjige, objavljene tamo na makedonskom jeziku pod naslovom ALBANSKITE ISTORISKI FALSIFIKATI, a od njegovog makedonskog prijatelja, pesnika Vitomira Dolinskog, koji je to učinio i pored javnih pretnji albanske mafije.
Iz Makedonije se vratio 30. juna, ali tako umoran nije mogao da odmah pođe u štampariju po knjige. Pošao je sutradan, 1. jula.
Umesto knjiga, Mimoza Ahmeti mu vraća pare i kaže:
- Sve smo vaše knjige spalili, jer mi savest ne dozvoljava da štampam knjige gde vi pišete protiv Ismaila Kadarea, pa preko toga i kažete da mi, Albanci, nismo ni autohtoni, niti sledbenici Ilira i Pelazga. Preporučujem vam da ove knjige ne pokušate da objavite ma gde drugo, jer će vas ubiti!
Carta canta!
Albanske vlasti pretendiraju da su uspostavile slobodu reči i štampe. Izgleda da pod slobodom reči i štampe oni podrazumevaju isto ono što je podrazumevao i njihov Enver Hodža, da se govori i piše samo ono što se njima sviđa.
Koliko da se zna: na teritoriji eks-Jugoslavije, a aktuelno i na teritoriji Srbije, Makedonije i Crne Gore, pripadnici albanske dijaspore i bilo ko drugi od ovih Albanaca, objavljivali su i objavljuju na albanskom i na drugim jezicima sve što su hteli, pa i neosnovane optužbe protiv jugoslovenskih (odnosno srpskih, makedonskih i crnogorskih vlasti), pa i najmonstuoznije laži, kletve i uvrede. I ne samo privatno, već i znojem srpsko-crnogorskog i makedonskog naroda!!!
U delima akademika prof. dr Kaplana Burovića nema ni laži, a kamoli kleveta i uvreda. On je svetski priznat istoričar, kao najveći savremeni albanolog, koji je žrtvovao svoj život za naučna istraživanja i otkrića, za slobodu i demokratiju Albanije (sami su ga Albanci proglasili za Mandelu Albanije), koji je i doprineo tako mnogo albanskoj kulturi i nauci da se sav svet čudi zašto i kako je moguće da ga ovi Albanci tako krvnički proganjaju i zlostavljaju. Mislimo da je krajnje vreme da se njegovim tretmanom od Albanaca i albanskih vlasti zauzmu i oni u Organizaciji ujedinjenih nacija!

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane