Natrag

Do koske

Iz Moskve je pismo stiglo i na noge oligarhe naše diglo
Igra kolo oko kazana

Dosadašnje političke koalicije, ogrezle u korupciji i drugim nepodopštinama, očigledno su pred stečajem. Zbog toga je borba oko bilo kakvog političkog dobitka među srpskim ministrima i njihovim strankama zaoštrena do krajnjih granica. Ko će se lažno predstaviti narodu kao donosilac ruskog kredita, šta su ruski uslovi, a šta srpski poslovi...

Nikola Vlahović

Istog momenta kad je Ruska Federacija donela odluku da odobri Srbiji kredit od milijardu evra za pomoć budžetu i infrastrukturnim projektima, počeo je obračun u Vladi Srbije oko imenovanja ličnosti koja će putovati u Moskvu kao pregovarač u vezi sa načinom realizacije. Početkom jula ove godine, upravo je ruska vlada zahtevala od srpske vlade da nađe pogodnu ličnost koja bi operativno rukovodila ovom finansijskom transakcijom.
Naravno, nije bilo nikakve sumnje da će odmah doći do sukoba između DS-a, SPS-a i G17 Plus, te se tako i desilo. Sam predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković nije odgovarao Rusima jer bi pregovore vodio sa prezauzetim Vladimirom Putinom, pa je konačan stav u Moskvi bio da Srbija pronađe neku drugu ličnost. Ta druga ličnost, prema svim kriterijumima, trebalo je da bude Ivica Dačić, već dobro poznat i ruskoj Dumi i političkom vrhu Rusije, ali  veliki otpor u Vladi Srbije u vezi sa tom idejom došao je od ministara koji smatraju da bi Dačić izvukao višestruku političku dobit umesto Borisa Tadića, koji je vodio prvobitne razgovore sa predsednikom Rusije Dimitrijem Medvedevim.
Otpao je i Mlađan Dinkić koji je antiruski lobista u Srbiji, ali i Vuk Jeremić koga Rusi takođe smatraju neprikladnim za ovakav posao. Ministarku finansija Dianu Dragutinović  niko nije ni pominjao jer je u više navrata pokazala da je labilna ličnost, sa nekontrolisanim provalama emocija.
Zanimljivo je da je srpski predsednik Boris Tadić od ruskog predsednika Medvedeva zatražio pomoć od milijardu evra, i to 400 miliona evra za infrastrukturne projekte, 400 miliona za izgradnju metroa u Beogradu i 200 miliona evra kao pomoć budžetu. Mada je Medvedev bez reči pristao na to, ali u vidu kredita, jedini uslov za njegovu realizaciju bio je da Srbija dostavi za svaki projekat pojedinačno i način trošnje tog novca!
Kakve poruke ruska vlada šalje Srbiji na ovaj način? Jasno je da je lopovski epilog svake investicije započete u Srbiji poslednjih nekolko decenija, ostavio najgori utisak o poslovnosti ove države i njenih vladara, pa je to jedan od razloga zbog koga Rusi, kojima slična iskustva nisu strana, ne žele ništa da rizikuju. Opravdano traže da im bude jasno gde je otišao svaki potrošeni evro. Nema više sovjetske Rusije koja daje koliko treba u ime večnog mira i prijateljstva. Nema više ni Tita koji bi umesto jedne milijarde kredita sa povoljnom kamatom dobio tri, ali nepovratno. Nema ni nesvrstanih, mada Tadić-Jeremić tvrde da ima.
 Rusi odlično poznaju ovdašnje političke prilike. Govore to i primedbe u vezi sa ponuđenim pregovaračima oko ponuđenog kredita.
Činjenica da je ta jedna milijarda dolara za Ruse "sitniš" zbog koga ne treba potezati Vladimira Putina za rukav, a da je za srpske ministre u pitanju majka svih bitaka, dovoljno govori o mizernom položaju u kome se nalazi grupa malih balkanskih vlastodržaca. Sa jedne strane, slabo im ko u svetu veruje, sa druge, ne veruju ni sami sebi. Ako je došlo dotle da je važno ko će putovati u Moskvu i ko će se ovom narodu predstaviti kao donosilac kredita, onda je dno morala srpskih kolovođa zaista dotaknuto.
Jer, sve neodoljivo podseća na neprilike u kojima se našao crnogorski kralj Nikola pre više od jednog veka, kad je pred gladnim i ljutim narodom pobegao u Pariz. Tu ga je, posle izvesnog vremena, obradovala jedna iznenandna vest da je francuska vlada odlučila da gladnoj Crnoj Gori pošalje hitnu pomoć u hrani.
Kad je to čuo, kralj Nikola je poskočio od sreće i uskliknuo pred Francizima: "...Ne šiljite tu pomoć bez mene, nego da pomoć i ja zajedno idemo u Crnu Goru". Eto, i danas, nakon svih tehnoloških i socijalnih revolucija, i srpski ministri hoće da nam se lažno predstave kao uticajni ljudi i donosioci dobara, kao što je kralj Nikola Crnogorce lagao da im je on obezbedio pomoć u hrani, a ne dobra volja i sažaljenje francuske vlade. Važno je ko će otići u Moskvu i reći: Evo, braćo, jedna milijarda, to sam vama danas izorao!

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane