Natrag

Klot-frket

Pogled iz Paundove sobe

Jutro i čaj u vrtu hotela Eden,  poslepodne u vrtovima Gabriela D'Anuncija, kratak predah u legendarnom gradu Salo i veče u krevetu Ezre Paunda... i bićete izlečeni od svega. Od toga što nemate državu, što nemate novac, što ste izgubili ljubav, što nikako ne možete ponovo rekonstruisati svoje iluzije, što ste građanin drugog reda, što nemate pravo ni da iznesete svoje misli... Sirmione je najdekadentniji grad na svetu, koji leči i najteže bolesti duše. Ukoliko ste dovoljno dekadentni da želite da boravite u nekom od starih hotela, unutar zidina imate i ekskluzivnu šansu da vam, kada vam identifikuju ime, dozvole da se uvezete automobilom unutar zidina, što je svojevrsno ludilo koje nigde nisam videla. Kažu da čak i zeleni, prozračni komarci koji lete nad jezerom Garda, kada vas ugrizu, imaju magičnu moć da zacele svaku tugu i razočaranje. Sirmione je jedino mesto na svetu gde je i ubod komarca lekovit...

Piše: Isidora Bjelica

 

Vrućina je, tužno je leto u Srbiji, pa umesto da vam kukam na sve što nas je zadesilo - od novog Zakona o informisanju do nestašica svih vrsta, mislila sam da je lepše da vas podsetim na jedno mesto sa manje problema, na koje su ljudi veoma često odlazili kada im je dosta svega, kada su sve izgubili, pa čak i životne iluzije...
Jezero Garda, utočište za zaljubljene, razočarane, suicidne, depresivne, one koji su rešili da promene život, navike, državu, veltanšaung...
I Sirmione... Čudesni gradić unutar tvrđave koji penetrira u samo jezero i odakle se život čini da je mnogo lepši nego što zapravo jeste... Kada jednom dočekate da Srbija bude na beloj šengen listi, ako to već niste uradili, otiđite jedanput u Sirmione da vidite zalazak sunca na  jezeru Garda, da zapamtite to neodoljivo oglašavanje patkica koje plivaju levo, desno i da vidite boju sunca koje se menja od površine samog nepreglednog jezera, koje veličinom podseća na more...
Jezero Garda nije samo bilo poslednje utočište svih onih romantičara koji su sanjali lepši svet, pa i drugačiju Evropu, ono je i poslednja oaza velikog pesnika Ezre Paunda, koji je proteran iz svoje zemlje, upravo iz hotela Eden koji se nalazi odmah po ulasku u zidine, posmatrao ove zalaske i izlaske sunca i lečio svoje duševne rane...
Šta je to tako opsesivno u Gardi i Sirmioneu da su svi oni više i manje poznati zanesenjaci upravo ovde pronašli svoje utočište i utehu, ali i dolazili po lek za izgubljene ljubavi, prijateljstva, ratove, domovine...
Kažu da samo 48 sati u Sirmioneu, intenzivnog šetanja, posmatranja, sanjanja, leči sve sahranjene iluzije... Sedam sati malo brže vožnje od Beograda, devet sati za one koji voze sporije, ali Garda je takoreći mnogo bliže od Crne Gore kolima...
Ukoliko ste dovoljno dekadentni da želite da boravite u nekom od starih hotela unutar zidina, imate i ekskluzivnu šansu da vam - kada vam identifikuju ime, dozvole da se uvezete automobilom unutar zidina što je svojevrsno ludilo koje nigde nisam videla. Da li zato što je besan gradonačelnik shvatio da je glupo da ide pešice do kuće ili šta već, ali oni gosti koji odsedaju u starim hotelima unutar zidina mogu da se vozaju ulicama koje podsećaju na venecijanske, očekujući svaki čas da budu zarobljeni...
U tajnoj sveščici Ezre Paunda stoji da pogled na Gardu iz Sirmionea leči nedostatak svih iluzija, ono zaceljuje i najteže rane kakve su raspadnute ljubavi ili gubitak otadžbine... Paund daje detaljna uputstva kada ustati, kuda šetati, šta slušati da biste ozdravili svoju dušu...
Lutanje ulicama ovog starog grada, mirisi limunova, kaldrma koja pamti sve ljubavi i korake... daje osećaj da nije baš sve izgubljeno i kada jeste...
Iako nije raskošan, iako nije ni fensi, stari  hotel Eden nosi nešto i od svoje slavne prošlosti... Balkoni koji skoro uranjaju u jezero, tako da se čini da ste na brodu, pontonska plaža sa ležaljkama i suncobranima plavobele boje na kojoj se poneki stanovnik ovog hotela odmara, gleda u daljinu ili se čak odluči na kupanje sa patkama i labudovima. Nedaleko od hotela je i glavni trg na kome se uveče svira i pleše, ali i odakle je molo sa koga kreću brodovi za ostale gradiće na Gardi...
Jedno od najmisterioznijih iskustava je svakako da sebi priuštite poslepodne u bašti vile Vitoriale, drugog velikog sanjara i desničara, pesnika Gabriela D'Anuncia...
Čak i kada sam pisala dramu o njegovoj strasnoj i gotovo patološkoj vezi sa slavnom slikarkom Tamarom de Lempickom, koja se odvijala u toj vili, nisam uspela - uprkos svim slikama i knjigama - da rekonstruišem grandioznost tog prostora... Poseta ovom prostoru me definitivno uverila da dok čovek ne vidi svojim očima, ne vrede sve knjige, slike i opisi da bi razumeo neki prostor...
Vila Vitoriale je ogromna, preterana u svakom pogledu, ona je više nego što čovek i može da zamisli da je ovaj pesnik bio u stanju da ostvari u svom zemaljskom životu... Vila Vitoriale je živi arhitektonski dokaz da ovaj pesnik i osvajač nije nikada ostajao u sferi sanjarija i maštarija, već je sve svoje grandiozne projekcije realizovao u stvarnosti... Bilo da je osvajao žene, gradove, leteo avionom, plovio svojim brodom, ovaj veliki državni umetnik napravio je sebi oazu na jezeru Garda koja nadilazi sve što čovek može i da zamisli... Plavo kupatilo, stepenasti vrtovi, viteški suveniri, raskoš kakva se sreće kod careva i kraljeva, ovog je pesnika učinila pobednikom za sva vremena... Mir vile Vitoriale i danas svedoči o ostvarenim ambicijama pesnika koji je imao sve što je poželeo pa čak i srce Tamare de Lempicke...
Jutro i čaj u vrtu hotela Eden, poslepodne u vrtovima Gabriela D'Anuncija, kratak predah u legendarnom gradu Salo i veče u krevetu Ezre Paunda... i bićete izlečeni od svega. Od toga što nemate državu, što nemate novac, što ste izgubili ljubav, što nikako ne možete ponovo rekonstruisati svoje iluzije, što ste građanin drugog reda, što nemate pravo ni da iznesete svoje misli... Sirmione je najdekadentniji grad na svetu, koji leči i najteže bolesti duše. Kažu da čak i  zeleni prozračni komarci koji lete nad ovim jezerom kada vas ugrizu, imaju magičnu moć da zacele svaku tugu i razočaranje. Sirmione je jedinom mesto na svetu gde je i ubod komarca lekovit....

Bez dlake na jeziku
Iskustvo

Jedno od najmisterioznijih iskustava je svakako da sebi priuštite poslepodne u bašti vile Vitoriale, drugog velikog sanjara i desničara, pesnika Gabriela D'Anuncia... Čak i kada sam pisala dramu o njegovoj strasnoj i gotovo patološkoj vezi sa slavnom slikarkom Tamarom de Lempickom, koja se odvijala u toj vili, nisam uspela - uprkos svim slikama i knjigama, da rekonstruišem grandioznost tog prostora... Poseta ovom prostoru me definitivno uverila da dok čovek ne vidi svojim očima, ne vrede sve knjige, slike i opisi da bi razumeo neki prostor...

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane