Natrag

Zadnja strana

Tražim pomilovanje

Piše: Nada Kolundžija
  šef poslanika DS-a

Jaoooo, dragi građani, mnooogo sam se ogrešila, teško meni, pa ja se ovome nisam naaaadaala, ovo nisam ni u najgorim snovima saaaanjala... Kaaaatastroooofa! Jednostavno, ja sam bila samo vojnik svojih partija, ja pričam šta mi se kaže, to nije moj stav nego stav partije... A partija, ova Demokratska u kojoj sam se zarobila, kuku meni, sve neka deca, sve Tadićevi pioniri i pionirke, sve drsko i samouvereno! Evo, neki Srđa Popović, mlad neki čovek sa licem žabe kreketuše, on mu je savetnik za ekologiju! Prikrao se dečko da se malo očeše para, da prigrabi malo slave, pa je sav bitan, eto, išao čovek da skuplja plastične flaše na Savi i Dunavu, promoviše ekološke kese! Koga on može da savetuje, teško meni? Šta kaže predsedniku? Pita li ga ovaj nešto? Kaže li mu da je Beograd jezivo prljav, da su reke oko Beograda kao septičke jame, da je pola Dedinja i dalje na septičkim jamama, kaže li mu da će nas jednom otrov iz Pančeva ubiti a da su Pančevci već odavno ubijeni?
Ne, cenjeni čitaoče, nikako! Nego ja moram da čitam njihova bolesna saopštenja da je danas naš poslanički klub podržao aktivnost vađenja iz govana, te da će pranje od smrada dugo trajati.
Pa onda neka Biserka Jevtimijević-Drinjaković, neka meni skroz nepoznata mlada žena, bila je Tadićeva savetnica i za ekonomiju i za energetska pitanja (oboje odjednom!), pojavila se i kao član Upravnog odbora NIS-a, zamislite, uključena u Radnu grupu za pregovore o energetskom sporazumu sa Ruskom Federacijom!
I onda mene novinari u skupštinskom hodniku salete, pitaju me: gospođo Kolundžija, je li tačno da se ta mala nakrala puno para i da je imala nenormalno velika primanja u NIS-u, i da ju je Tadić izabrao jer mu se sviđa a ne što je pametna i sposobna? I šta ja tu da odgovorim? Kako da im kažem? Da je to ugledni član naše stranke sa svetskim referencama? Pa ne mogu da ih lažem... Nemam pojma ko je ta žena.
Majke mi, ja ću ubuduće, šta god me ko pita, reći: pitajte predsednika Tadića! Ili, neka vam na to pitanje predsednik odgovori. Ili, recimo, to nije pitanje za mene nego za predsednika Tadića. Obratite se kabinetu predsednika. Pitajte glavnog. 
Pa kad smo kod Tadićevih mladih i nadobudnih savetnika, ja moram na posebno mesto da istaknem jednog epohalno glupog i zatupljenog, nekog Mlađana Đorđevića. Nikad za njega nisam čula dok nisam čula kako lupeta. Zamislite vi, molim vas, kad čovek ode na Kosovo kod monahinja u manastire, pa onda saopšti javnosti: "...Razgovarali smo o tome šta su njihovi glavni problemi i šta mi kao država možemo za njih da učinimo". Dakle, "mi kao država".
On je znači država. On je Luj XVI. Država to sam ja. Pa je taj Tadićev tužni savetnik  nastavio svoju priču tako što je rekao: "...Manastiri Visoki Dečani i Pećka patrijaršija su, svakako, centar naše duhovnosti i oni su naš identitet, ne samo na Kosovu i Metohiji".
A gde još? Gde to još ima Dečana i Pećke patrijaršije? Pa tragični savetnik završava ovako:
"Sve te informacije proslediću predsedniku Srbije, jer on želi da ima neposredni, živi kontakt sa našim ljudima na Kosovu i Metohiji."  A ovo je lupio kada ga je predsednik poslao na Kosovo, nakon što se njegova prva žena Veselinka, mati Irina, mohaninja i Pećkoj patrijaršiji, ubila novembra prošle godine.
 I taj Zakon o informisanju, mi smo to podržali, kad evo ti ga sad! Niti ima zakona niti ima nekoga ko će da me zaštiti sutra kad bude sve jasno da mi je ta priča podmetnuta, da je u ime stranke pričam, a kako će stranka stvarno da odluči, Bog zna... Eeee, da sam znala, ne bi mene ni u Skupštini ni u stranci bilo. Otišla bih na višegodišnji odmor.
...Pa ja tek sad vidim šta sam ja dala za stranku... Rečima ne mogu da opišem.
  Recimo ja, ova ista Nada Kolundžija, u ime i za račun moje Demokratske stranke, imala sam obavezu da izađem i da saopštim kako smo propali po svakom pitanju samo ako Toma Nikolić dođe za predsednika Srbije i, ne daj Bože, porazi Borisa Tadića-Jeremića. I ja to lepo saopštim!
 Kad, ne prođe malo, evo ti Tome Nikolića podruku sa Tadićem, pa sad meni šalju papir na kome piše: ajde Nado, kaži narodu da će Srbija u svakom slučaju biti demokratska, imaće demokratskog Tomu Nikolića, i demokratskog Borisa Tadića-Jeremića, pa će Tadić-Jeremićsleva preći malo udesno, a Toma Nikolić malo sa desnog ulevo, te će to biti jedan rajski vrt umesto Skupštine i biće to svakog dana svečana sednica.
Eto, tako sam vam ja postradala, morala sam da čitam šta meni stranka i šef njen kažu, morala sam da se znojim i grčim pred novinarima kad me pitaju nešto čega nema u saopštenjima: te šta je Tadić-Jeremić radio u toj i toj zemlji, gradu, hotelu, krevetu, te da li je tačno da Šutanovac ima bager u Kolubari, a Oliver Dulićdrvenu tamburicu na kojoj svira kad je u Suboticu, koga je sve opljačkala Demokratska stranka, i hoće li se srušiti pola Andrićevog venca i zgrada Predsedništva, zato što je jedan bandit srušio zgradu pod zaštitom države i što protivzakonito zida na tom mestu hotel.
Eto, na takva sam ja pitanja morala da odgovaram. Pa, stvarno ne mogu više. Jer, da je meni neko juče pričao da ću ja da najavim oštar obračun sa medijima, kojim povodom donosimo novi zakon, a da ću za mesec dana morati da kažem izviiiiiniite, zakon nije baš eeeevrooopskiii, ovajjjj, i sve tako...
Možda ću morati da hitno pročitam i jedno drugo saopštenje, da mi u stvari snažno podržavamo novi zakon o zatiranju medija, kako više niko ne bi pominjao Dinkića i našeg Božu, niti Tadića-Jeremića kao loše ljude, lopove, pedere, kurvare, cirkuzante i prevarante, nego kao ozbiljne evropejske ličnosti koje svakog dana svog života daju sve od sebe da Srbija bude van sebe. Ooovvvajjj, mislila sam da kažem, u Evropi.
Dakle, da ja budem malo jasnija: Tražim pomilovanje! Tražim da me razumete i da mi oprostite. Tražim da me amnestirate.
 Zvaće me sa svih strana. Reći će: Auuuuuu, Nado, šta ti bi, pa do juče smo lepo sarađivali, pa nije valjda dotle došlo da nas sve cinkariš redom, i to javno pred dušmanskim kamerama, pa ko stoji iza tebe, pa ko je naredio napad na nas, pa koliko su ti platili, pa imala si ovde sve, ništa ti nije trebalo...
Biće i onih besnih, koji će jedva dočekati da mi kažu: Uuuaaaa, vrati se kod Čovića, sram te bilo, za koga ćeš sad da lažeš, kome ćeš sad da čitaš lažljiva saopštenja, čije ćeš prevare sad da peglaš, za koga ćeš sad da gutaš knedle i da se znojiš pred novinarima i slično...
Idem na more. Ne, idem na planinu. Neeeee, najbolje da ostanem kod kuće i da ne izlazim danju nigde. Nego lepo noću do dragstora i do najbližeg parka da napravim krug, pa opet nazad. Prozore ću da zamračim. Neće više nijedna televizija da kaže: Danas je saopštila Nada Kolundžija.

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane