Natrag

Svedoenje

 

Svedoenje

 

Borka Vui

 

Ovo je poslednji pozdrav mojoj prijateljici i koleginici Borki Vui.

Posle uasne i sumnjive tragedije koja se desila, ne mogu da piem neki drugi tekst. Ovo je najmanje to mogu da uinim. Ovo je moja moralna obaveza, jer toliko neistine i podmetanja je izreeno o njoj u ovih poslednjih devet godina, nakon izvrene kontrarevolucije u Srbiji, i dolaska okupacione vlasti lanih eksperata, da je to bilo nepodnoljivo sluati.

 

Piše: Branko Dragaš

 

Napadali su je kriminalci koji su sa automatima upali u Narodnu banku Jugoslavije, i koji su preoteli na silu mesto guvernera, napadali su je propali asistenti koji o bankarstvu i finansijama nita nisu znali, koji nisu imali nijedan dan radnog iskustva u struci, koji su bili prepotentne neznalice, uobraeni skorojevii na platnom spisku tajkuna, napadali su je i optuivali najgori olo, nikogovii i ljam, moralne protuve, psihopate sa zdravstvenim kartonima u Lazi, izofrenici, protuve i pajaci, bitange koje rade za interese stranih vlada, kompanija i obavetajnih slubi, gomila probisveta bez imena i korena, koje je istorijski talas, programirano i smiljeno, izneo na elo Srbije da je dokraje, rasprodaju, unite i slome joj kimu kako Srbi vie nikada ne bi bili remetilaki faktor na Balkanu.

Napadali su je i optuivali za kriminal, podizali krivine prijave protiv nje zbog navodne pljake drave, napadali su je oni koji su osmislili i sproveli najveu pljaku u istoriji nae drave i nacije, oni koji su prodavali najplodnije vojvoanske oranice za nekoliko stotina evra, eerane za tri evra, fabrike duvana koje nisu prodavali ni kneevi, ni kraljevi, ni Veliki metar sviju hulja, oni koji su rasprodavali nacionalno blago i nacionalne resurse, oni koji su nas ubeivali da grade modernu Srbiju, dok su se sa zemunskim kriminalcima, prodavcima droge i narkodilerima, ljubili u usta, oni koji su bili zadivljeni to poznaju te, navodno, estoke momke sa ulice, te dripce u jeftinim kineskim patikama i ukavim trenerkama to piju najskuplja pia u Gradu svetlosti i spavaju zajedno u najelitnijim hotelima, ne tuirajui se danima, koji su, u stvari, bili obine podrepne muice, takori, jajare, dounici, potkazivai, podvodai i sitni lopovi, vrbovani od strane Slube, koje su prezirali pravi ulini mangupi i mangai.

Optuivali su je ibicari nae tranzicije, koji su krali jakne po stranim buticima i preprodavali svojim kolegama sa fakulteta, oni koji su na staninom peronu dimitrovgradske eleznike stanice varali umorne putnike - evo, pogledajte, gde je kuglica, sad je vidi, sad je ne vidi, opa, ajde narode, pogodi, evo tu je, nije tu... da bi u istorijskom preokretu, tokom kontrarevolucionarne obmane sopstvenog naroda, postali najvii dravni funkcioneri koji, na isti nain kako su to godinama ranije radili, ibicare, pekuliu i varaju dok vre rasprodaju dravne imovine...

Evo, naftna kompanija, telefonija, farmaceutske kue, kamenolomi, poljoprivredni kombinati, sad ih vidite, sad ih ne vidite, opa, izvolite, navalite, gospodo strani investitori, sve je na rasprodaju, nae provizije se isplauju napolju, na ruke, u budipetanskim hotelima, u torbama, optuuju je i napadaju oni koji su preko noi od propalih asistenata, magacionera, sekretara mesnih zajednica, referenata prodaje, profesora samoupravnog politikog sistema, polaznika kumrovakih seminara, socijalistikih direktora koji su puzili i kolena ljubili rasinskom partijskom komesaru, starom i estitom komunisti, bankrotirani preduzetnici, koji su beali u politiku od poverilaca i akceptnih naloga, oni koji su gacali po maarskom blatu i sanjali kada e posetiti trgovine u Baji, dok im je Budimpeta svetlela kao daleka zvezda u vasioni...

Oni koji su proterani iz svih zemalja u tranziciji kao hohtapleri i propalice, koji su smatrani plaenim skotovima obueni da unite nacionalne privrede, napadali su je svi oni koji su preko noi postali bogatuni, kapitalisti, tajkuni, oni koji su iz poderanih patika uli u firmirana odela, nabacili najskuplje maine, silikonske pevaljke, okitili se najboljim vajcarskim satovima, uselili se u kue na Ukletom brdu, poeli da pue tompus i piju ivas, kupuju hektare vinograda, prave najbolja vina, poseuju modne revije i prireuju perverzne urke da bi pokazali kako su u trendu, kako su in, kako su face i kako oni nita nemaju sa tim prostim i primitivnim balkanskim narodom koga se stide, koji je zatucan i svojeglav, koga treba mlatiti redovno, jer je narod stoka i rulja, treba ga redovno jahati, igosati i tui, poniavati na svakom mestu, samo da bi ta bratija novokomponovanih politiara, japijevaca i tajkuna mogla da uiva na svojim jahtama, optuujui Borku Vui da je Slobin bankar i da je pokrala milijarde dolara.

Kakva podlost?! Kakva pokvarenost?! Kakva drska podvala?!

I ta la je devet godina lansirana kao prvorazredna istina. Punih devet godina! I punih devet godina pokuavam da objasnim mome narodu da to nije tano, da su to propagandne lai onih koji ne ele povratak u devedesete, ali su makijavelistiki pragmatini i prave postizborne koalicione saveze sa ljudima iz devedesete, da su svi oni politiki olo koji dve pune decenije, vrtei se u krugu vlasti i opozicije, sistematino pljakaju dravu i narod, da nemaju nikakvu ideologiju, osim nagomilavanja funkcija, privilegija i materijalnog bogatstva, da nemaju nikakvu istorijsku odgovornost i da su spremni, za nekoliko dana vlasti, da prodaju svako svoje politiko ubeenje, da su spremni da prodaju duu avolu, samo da bi njima bilo dobro, samo da bi sakrili pravu istinu i samo da bi okrivili neke druge ljude za sve ono to oni nikada nisu mogli da razumeju, dostignu ili ostvare.

Svedok sam mnogih istorijskih dogaaja u poslednjih dve decenije i ne znam da li, u ovom nasilnom guranju u evropske i evroatlantske integracije, kada se na normalan put u razvijenu i ureenu evropsku zajednicu pretvara u propagandnu ideologiju okupatorskog reima na vlasti, da li i ja, ili neko slian meni, treba da strahujemo da e se na nekim od mnogobrojnih naih putovanja desiti da guma tako misteriozno pukne, kako ne pucaju pneumatine gume nigde u svetu, da se vozilo prevrne i zapali i tako eliminiu svi neprijatni svedoci nae tranzicije koji mogu, u trenucima izbijanja socijalne revolucije i ruenja trinih fundamentalista sa vlasti, kada dou neki novi, nepotkupljivi, moralni i struni ljudi, da iznesu pravu istinu o tome ta se dogaalo i kakva je uloga nekih politiara u taj naoj insceniranoj nacionalnoj tragediji.

Gospodo drugovi, koristim ovu priliku, jer druge mogunosti u potkupljenim i strogo kontrolisanim medijima ni nema, da iznesem istinu o eni koja je lano optuivana i koja je stradala pod vrlo sumnjivim okolnostima. To je moja moralna i struna obaveza.

Moje svedoanstvo e biti vano za istorijsku grau o vremenima zla u Srbiji, jer sam se, kao dugogodinji opozicionar i jedan od najveih finansijera stranke koja danas zavodi demokratski totalitarizam i kult linosti u drutvu, nalazio na suprotnoj strani od nastradale, odnosno bio sam jedan od najveih ekonomskih kritiara toga reima i ovek koga je, u jednom tekstu, Mama kriminalnog ganga u Srbiji nazvala epicentrom opozicionog delovanja, da bi novinaru NIN-a saoptila da sam ideolog kapitalizma i privatne svojine, pa sam, samim tim, potpuno nepoeljan u nacionalsocijalnom pokretu za oslobaanje Srba i Srbadije.

Dakle, moje svedoanstvo se moe smatrati vrlo vanim, jer nikakvog poslovnog interesa nikada nisam imao sa nastradalom, nikada nisam koristio sredstva primarne emisije, nikada povoljne depozite dravnih institucija, nikada nijedan kredit nisam dobio od drave, nikada nijednu valutu nisam otkupio od drave po zvaninom kursu, nikada nita poslovno nisam traio od tada svemone Borke Vui koje je mogla, jednim telefonskim pozivom, da vam rei svaki finansijski problem, pa su tadanji biznismeni, danas tajkuni na jahtama, molili, preklinjali i puzili pred njom da im pomogne u zatvaranju njihovih kombinacija.

Svojim oima sam gledao kako ta bratija poltrona i ulizica niice pada pred njenim nogama i kako psei ponizno mau repom, oekujui da im ona pomogne. I mene su ti feudalci tranzicije preklinjali da urgiram kod Borke, da kaem koju lepu re o njima i njihovom poslu, jer su svi dobro znali da sam bio prijatelj sa njom, da je moje miljenje cenila i da mi je bila naklonjena.

Nae poznanstvo datira jo iz osamdesetih godina kada sam se, kao mladi bankar u dravnoj banci, na nekom bankarskom skupu jedini pobunio protiv toga da komunistiki partijski sekretari odluuju gde e banka usmeravati svoj kapital. Bio sam otvoren, iskren i energian, govorio sam struno i bez straha.To se njoj svidelo i posle sastanka mi je prila da se upoznamo. Od prvog trenutka kada smo se upoznali do petka uvee, kada sam je iz Moskve nazvao, da se dogovorimo kada emo se videti, bio sam sa njom na ti.

Mislim da sam jedan od retkih mladih poslovnih ljudi koji je sa njom imao takav odnos. Svidela mi se od prvog dana kada mi je prila njena jednostavnost, skromnost, znanje i neposrednost. Takva je ostala do poslednjeg dana. Samo su politike hulje i despotovi tajkuni irili, nakon politikog prevrata, gnusne lai o njoj, verujui da e se pojaviti neki ostraeni dosmanlijski ludak da eliminie neprijatnog svedoka.

Istina je da je Borka Vui bila potena i estita bankarka, da nijedan dravni dinar nije uzela za sebe, jer takva linost nikada nita nije radila za sebe, a posle svih ivotnih tragedija koje su joj se desile, ona je bila potpuno posveena svome pozivu, svome poslu i svojoj misiji. Borka je bila poslednja linost iz tod unitenog i zakopanog romantiarskog doba u kome su postojali ideali, moral i ovek kao merilo svih vrednosti.

Ta siuna i energina ena, povijenih lea i blago sputene glave, obuena uvek u skromne suknje, koulje i dempere, nosila je neku udesnu harizmu u sebi, neku magnetsku privlanost, tako da je plenila svojim izgledom, ponaanjem i nastupom. Govorila je tihim glasom, gotovo apatom, ali odreito i teno. Konkretno i jasno. Nije se sluila frazama.

Bila je vrhunski operativac.Tana, uredna, disciplinovana i precizna. Neposredna u kontaktu sa ljudima. Znala je da saslua i nije bila iskljuiva. Svakome je htela da pomogne. ak je i ove politike skotove na vlasti nekako opravdavala. Nije se ljutila na podignute krivine prijave. Imala je neku uzvienu mirnou i posveenost. Opratala je onima koji su joj ivot zagoravali. Hodala je sigurno, ubeena da to to radi ima neki uzvieni smisao.To danas ne mogu da razumeju neoliberalni talibani koji su nauili da otimaju dok su na dravnim funkcijama. Borka je bila dravni bankar koja je znala ta je drava i koja je njena uloga u tom dravnom poslu. Sve to je radila za Despota, radila je iz ubeenja da radi za dravu i u interesu drave... Radila je u uverenju da je njena uloga da slui dravi u nevolji. A nevolja je bila ogromna: ratovi, sankcije, hiperinflacija i Despot koji je nije razumeo svoju ulogu u istoriji, koji je promaio vreme, ali koji je bio izabran na demokratski nain. Koji je pobeivao u svim izbornim ciklusima i imao punu podrku naroda za svoju katastrofalnu politiku.

Znam da je njenim umeem i vezama po svetu, srpska privreda dobijala energente, opremu, rezervne delove i sirovine kako bi mogla da radi u uslovi sankcija, prihoduje i zapoljava radnike. Njenim zalaganjem i urgiranjem uspela je srpska privreda, naroito veliki dravni sistemi, da se odre, dok nisu doli trini fundamentalisti sa ulice da sve rasprodaju, unite i tako slome ekonomsku mo Srbije, to im je bio glavni zadatak zbog ega su dovedeni na vlast. I danas, jo uvek, taj propali koncept i ta pogubna ideologija vladaju u Srbiji.

Borka Vui je bila elina dama koja je jedina znala de se odupre Despotovoj samovolji i da postavi stvari na pravo mesto. Lino sam bio u njenoj kancelariji na Kipru kada je razgovarala sa Despotom i kada mu se otro suprotstavila to je poslao delegaciju Vlade i Guvernera da trae tri milijarde dolara za finansiranje posrnule privrede. Nije prezala da mu kae pravo stanje i da ga opomene da privreda ne moe da izdri takvu dravnu politiku.

Bila je dravni bankar koja je znala svoj posao. Bila je Srpkinja koja se nije stidela svoga naroda. Bila je ugledna bankarka koju su potovali Dejvid Rokfeler, saudijski eici, londonski i njujorki bankari i svi privrednici koji su iveli i radili na tritu, koji su stvarali novu vrednost, kao i njeni seljaci koje je okupila, vodila, usmeravala i bdila nad njima, jer je govorila da sve od zemlje potie i sve se zemlji vraa.

Potovao sam i cenio Borku kao stariju i iskusnu koleginicu, kao osobu od koje se moglo mnogo nauiti i kao neumornu i vrednu enu koja se brinula o svima nama. I mene je savetovala da ne idem tako otvorenog srca, da ne nastupam tako iskreno u javnosti, da bankar mora da uva svoju banku, da mora da bude mudar i taktian da bi pregurao teka vremena. Nisam je posluao. Bio sam dirnut njenom panjom i brigom, ali svoju energiju nisam mogao da obuzdam.

Zvala me je telefonom sa Kipra i molila da se ne eksponiram, da to nije dobro za moj biznis i slobodu, da su politiari prevrtljivi i da prestanem da piem tekstove koji nerviraju jednu osobu. Kada sam ja uporno nastavljao po svome, doletela je sa Kipra da mi sve otvoreno kae, da me opomene ta sve moe da se desi i da me majinski zamoli da stanem sa takvom kritikom reima. Nisam je posluao. Nastavio sam po svome. Ali, uprkos svemu, hvala joj na brizi i na savetu. Ovo to sada piem je samo iznoenje istine, da bi neki koji je nisu poznavali shvatili kakva je osoba bila i da ne bi naseli na lai reima.

Smru Borke Vui ubijeno je i zapaljeno staro srpsko bankarstvo. Ubijeno je bankarstvo koje je poivalo na estitosti, moralu, odanosti, posveenosti, profesionalizmu i podizanju nacionalne privrede, nacionalne tednje, domae proizvodnje, izvozu i poslovanju na stranim finansijskim tritima, a ostalo je pekulativno, manipulativno, zelenako i birokratizovano bankarstvo provincijalnih banaka iz Evrope, jer glavni igrai nisu ni doli na nae trite, bankarstvo koje je nastalo sa osnivakim kapitalom od 10 miliona evra, da bi u periodu 2002-2008. zaradili jednu milijardu evra.

Namerno su unitene nae dravne banke, kao to je namerno pukla ona guma koja nikada tako ne puca, samo da bi se neki ljudi iz vlasti obogatili, zaposlivi se u upravnim i poslovodnim odborima stranih banaka. Namerno je satanizovana jedna profesija i jedna struna bankarka, samo da bi kleptomani iz vlasti manijakalno nastavili da unitavaju sve ono to su generacije pre njih decenijama stvarale.

Namerno se daju saoptenja nakon tragedije, da je poginula miloevieva bankarka, kao da je to vano za nesreu koja se desila, da bi se prikrila prava istina. Sve je nameteno tako da se zaplae svi oni koji su neprijatni svedoci, jer vlastima samo trebaju zatitni svedoci da asfaltiraju zajedno koridore po kojima vozila ne prolaze, svedoci koji se seaju i pamte, sve se, dakle, namerno nameta kako se ne bi nita promenilo i kako bi svi bili u strahu da nekome ne pukne nova guma na putu. Ali, strahom se ne moe porobiti srpski narod. Srpski narod je slobodarski i izboriemo se ponovo.

Za sve to je uinila svome narodu i svojoj dravi - zahvaljujemo Borki Vui. Neka ove uspomene ostanu na nju. Neka njeno ime bude utkano u sve nae istorije bankarstva. To je ona zasluila. I to je Boja pravda. Zahvaljujem za sve trenutke koje smo zajedno proveli i za sve to sam od nje nauio. Slava slavnima, zaborav gramzivim i pohlepnim ubicama.

Neka joj je vena slava i hvala!

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane