Natrag

Tabloid istražuje

 

Tabloid istražuje

 

Velika pošast - prošlost ili budućnost

 

Čeka li nas neka nova kuga

 

 

Najave ministara zdravlja mnogih država i prognoze Svetske zdravstvene organizacije da će milioni ljudi širom sveta, počev od septembra 2009, oboleti od virusa "svinjskog gripa" (H1N1), deluju prilično neobično. U Srbiji je čak sa zvaničnog mesta rečeno da se očekuje i dva miliona obolelih od ovog gripa što je blizu trećine stanovnika. Pitanje za sve koji sa ovakvim zastrašivanjima izlaze u javnost bilo bi: "Kako to znate"? Odgovor svih nadležnih na ovo pitanje bio bi da prognoze stižu od najvećih svetskih autoriteta koji stalno prate kretanje "virusa", njegove "mutacije", broj obolelih...

 

Piše: Ivona Živković

 

 

Već smo ranije pisali o tome da dokaza o postojanju izolovanih patogenih virusa nema, kao što je i broj obolelih o kojima izveštavaju mediji nemoguće proveriti, jer su svi bez imena i prezimena i bez javno prikazane medicinske dokumentacije. Mnogi već javno tvrde da je u pitanju biznis farmakomafije koja želi da državama proda milione vakcina. Ali, uterivanje straha preko medija i prodaja vakcina je jedno, a stvarno pandemijsko izbijanje neke bolesti i panika koja bi tada nastala, nešto sasvim drugo.

U Sjedinjenim Državama se toliko spremaju za jesenju pandemiju/epidemiju (iako je pandemija zvanično već proglašena) da je CNN 29. jula izvestio da "američka vojska želi da uspostavi regionalne timove koji bi pomagali civilnim vlastima u slučaju izbijanja epidemije virusa H1N1". A vojna "pomoć" tako može da znači svašta, uvek polazeći od činjenice da je glavno vojno sredstvo puška i sila.

Zato se mnogi plaše da bi uloga vojske mogla da podrazumeva i deportaciju stanovništva, prisilno stavljanje u karantine i čak prinudnu vakcinaciju.

Po saopštenju iz Ministarstva odbrane, ova "pomoć" bi uključila "osoblje iz svih rodova vojske i podrazumevala bi tesnu saradnju sa specijalizovanom američkom federalnom službom za vanredne situacije, zloglasnom FEMA. To su oni što su "pomagali" nakon uragana Katrina deportujući siromašno crno stanovništvo sa atraktivnog zemljišta u Nju Orleansu. Povratak im je trajno zabranjen, a na zemljištu su izgrađene kockarnice. FEMA ima takva ovlašćenja da može da konfiskuje, ne samo oružje građana već i svu drugu privatnu imovinu - zbog "državnog interesa".

Tako su u Nju Orleansu prvo konfiskovali oružje crnaca koji nisu hteli da napuste svoje sirotinjske posede, a onda su ih na silu deportovali u privremene smeštaje u kojima su se mnogi razboleli zbog toksičnosti materijala od koga je "privremeni smeštaj" izgrađen. U medijima je sve ovo prikazano kao neophodna mera zbog izuzetne agresivnosti građana, sklonih teškom kriminalu.

Dakle, ako se tekuće zastrašivanje gripom svodi samo na prodaju vakcina i zaštitnih maski (sa mnogim državama je posao već ugovoren), čemu onda angažovanje vojske? Farmaceutima je važan novac, a da li će ljudi primiti vakcinu ili biti deportovani u karantine, njima ništa ne znači.

Ako su u pitanju često pominjani tajni planovi za depopulaciju stanovništva (davanjem toksičnih vakcina), ovaj plan je već bio izvodljiv i bez ovolikog zastrašivanja, jer većina ljudi i dalje veruje vakcinama i obavezno vakciniše svoju decu.

Da li se nešto drugo krije iza širenja informacija o predstojećem velikom broju obolelih?

Kada smo govorili o klimatskim promenama videli smo da neke prirodne fenomene upućena elita koristi kako bi napravila poseban biznis (npr. ozonska rupa, globalno otopljavanje).

Ljude ne možete masovno razboleti nepostojećim virusima ili strahom, ali se milioni mogu razboleti globalnim bioterorizmom ili usled nekog prirodnog fenomena koji nastaje u ciklusima.

Da li je možda čitavo čovečanstvo na pragu velike pandemije, koja je deo nekog prirodnog ciklusa za koji vladajuća elita (koja raspolaže znanjem, a znanje je moć) zna da će se dogoditi i pokušava da na tome na različite načine profitira? Veliki broj žrtava može imati i velike socijalne i ekonomske posledice. Efekti svega nekome mogu biti u interesu. Ili se neka predstojeća pandemija želi prikazati kao kontrolisana, dok ona to zapravo neće biti?

 

 

Kuga

 

U istoriji su poznate tri velike pandemije kada su se ljudi masovno razbolevali i umirali. Sve datiraju iz Nove ere. Uzroci tih bolesti ni danas nisu sasvim razjašnjeni, pa im je svima dato zajedničko ime - veliki pomor, pošast ili kuga.

Prva poznata pandemija je nazvana Justinijanova kuga iz 6. veka.

Nastala je na Srednjem istoku i proširila se na veliko područje oko Sredozemnog mora. Procenjuje se da je tada umrlo oko 50 posto stanovništva. Najžešća i najčešče pominjana kuga je Crna smrt (ili "bubonska kuga") koja je pogodila čitavu Evropu u 14. i 15. veku. Nastala je na Siciliji da bi se za nekoliko godina proširila preko Evrope skroz do Indije. Najžešći udar je bio od 1348. do 1351, a trajala je sve do 1670. kada je iznenada nestala. Umrlo je preko 40 posto stanovnika. U Austriji se ponovo pojavila 1711, a na Balkanu 1770.

Nastanak treće pandemije se vezuje za Kinu 1855. i ona, navodno, još traje i kontrolisana je. Španski grip koji je izbio 1918. odneo je 50 miliona života. U Saratu (na severoistoku Indije) 1994. godine takođe je registrovano veliko umiranje stanovnika.

Šta je razlog nastanka ovih pandemija još niko nije tačno odgonetnuo, ali je postavljeno više teorija. Niti jedna do sada nije dokazana. Ni klinički simptomi svih ovih bolesti nisu jasni jer se o njima zna samo na osnovu šturih zapisa koje su ostavili medicinski neuki ljudi. Poseban je problem što ih je savremena medicina tumačila na postulatima koje je postavio Luj Paster koji je smatrao da su uzročnici bolesti patogeni mikroorganizmi koji se mogu prenositi vazduhom. Nova medicina, koja se bazira na istraživanjima doktora Antoana Bešama, ovu teoriju odbacuje i daje potpuno novo tumačenje nastanka svih patoloških stanja. Bešam je tvrdio da se bacili u organizmu razvijaju kao posledica promene u ambijantu (u hranjivoj podlozi) koju za stvaranje proteina predstavlja živi organizam. Ovu postavku je na kraju prihvatio i sam Paster. Ali, savremena medicina se i dalje drži patogenih virusa i bacila.

Tako se bolest koja je harala Evropom u 14. i 15. veku i danas najčešće naziva "bubonskom kugom".

Naziv dolazi zbog brojnih tumora koji su se pojavljivali po čitavom telu obolelog. Kako su ti tumori zaista izgledali može se samo nagađati, pa su se naučnici našli u nedoumici da li se radi o nateklinama limfnih čvorova ili u umnožavanju ćelija koje su izazvale nekrozu tkiva. Naime, po opisu koji je dat, ove okruglaste bolne otekline bile su prisutne po čitavom telu obolelih, a neke su bile velike kao jaje ili jabuka. Velika oteklina na vratu, po opisu Bokača, krivila bi vrat obolelog i glavu mu okretala u stranu. Pored oteklina, čitavo telo su prekrivale purpurne mrlje. Bolesnici su kašljali i povraćali krv, oko nih se širio smrad od truleži kao da je čitav organizam bio u raspadanju. Brzo su dobijali groznicu koja se završavala delirijumom. Ponašali su se potpuno nekontrolisano, vikali su i napadali jedni druge.

Bokačo je zapisao da niko nije znao šta da radi sa obolelima, da su svi panično od njih bežali, da na grobljima nije bilo dovoljno mesta da se sahrane, pa su leševi ostajali na ulicama, a živi su se sklanjali i selili iz gradova. Kuga je najviše pogađala ljude koncentrisane po gradovima, gde je higijena inače bila loša.

Iskopavanjem zemnih ostataka preminulih iz tog perioda i DNK analizom zubne srži, naučnici su otkrili na najvećem broju leševa, ali ne na svim, bakteriju koja je nazvana Yersinia pestis. Nju je zapravo otkrio i opisao u 19. veku Aleksandre Jersin, saradnik i savremenik Roberta Koha. Kako je u to vreme bila aktuelna Pasterova teorija, naučnici su odmah zaključili da je uzročnik "bubonske kuge" ova bakterija. Ona se jedno vreme zvala Pasteurella pestis. Jersin je razvio i antiserum protiv bolesti i postavio njenu vezu sa buvama i pacovima za vreme epidemije 1894. u Hongkongu.

 

Uzrok ili posledica?

 

Tako je "bubonska kuga" opisana kao bakterijska infekcija koju izazivaju bacili Yersinia pestis. One su pleomorfne, neobavezno aerobne, nepokretne. Optimalna temperatura rasta im je 28 stepeni Celzijusa. Neobavezno je to unutarćelijski parazit, i odgovara mu ćelija sa niskim sadržajem kalcijuma.

Ovaj bacil navodno može prouzrokovati tri različite forme bolesti: bubonsku, septikemičnu i pneumoničnu kugu. "Bubonska kuga" se može razviti do septikemične i pneumonične forme ukoliko ostane nelečena. A leče se, pogađate, antibioticima.

Jersinova teorija kaže da ovaj bacil na čoveka stiže ugrizom zaražene buve. Kako se zaraze buve? Pa tako što idu od jedne do druge zaražene životinje - veverica, kojota, zečeva, pacova, pasa, mačaka koje su se zarazile jedenjem zarađene lešine. O tome kako su se zarazile lešine, ostaje nejasno, ali zaražena buva ima problem sa gutanjem jer joj ova bakterija blokira probavni sistem. Tako ona pokušava da sisa krv domaćina (glodara ili čoveka) i pošto nije u stanju da guta, valjda joj pripadne muka i ona povrati pravo u krv domaćina.

Tako bakterija dospe u krv čoveka. S obzirom na to da buva voli toplo krzno u koje se sakrije, nejasno je zašto ona sa pacova, kojih je u srednjem veku bilo u ljudskim naseobinama u ogromnom broju, prelazi na čoveka. To bi se dogodilo samo u slučaju velikog pomora glodara, pasa mačaka i ostalih toplokrvnih životinja koje žive u ljudskom okruženju. (Vidite koliko je važno da toplokrvne životinje budu u čovekovom okruženju i tako ga štite od buva i krpelja. Ali, "zaštitnici životne sredine" u Beogradu i drugim gradovima bač nju uklanjaju.)

Nije poznato iz istorijskih izvora da je prethodno došlo do pomora glodara i drugih krznaša, pa su gladne zaražene buve zato nasrnule na ljude.

Zato se krenulo sa pretpostavkom da je Crna Smrt nastupila nakon perioda velikog i naglog priraštaja stanovnika u Evropi i to je kombinovano sa dve godine hladnog vremena i jakih kiša i bujica koje su sprale polja sa usevima, posebno žitarice, zbog čega je zavladala nestašica hrane za ljude i pacove. Ljudi su se masovno selili u gradove (kao i glodari) i u takvoj nehigijenskoj koncentraciji nastali su optimalni uslovi za bolest.

Postoje i priče da je kuga 14. veka počela u Kini i proširila se preko cele Azije, Persije, Sirije, Egipta i Indije i stigla u Evropu. Zaražene pacove su doneli trgovački brodovi najpre na Siciliju.

 

Zagonetna Crna smrt

 

Bioteroristički napad koji bi rezultirao masovnom "bubonskom kugom" bi se tako postigao puštanjem velikog broja inficiranih buva u gradsku sredinu u kojoj su istrebljeni glodari, psi i mačke. I simptomi bi krenuli nakon perioda inkubacije 4 do 7 dana. Tada bi se pojavili simptomi - nelagodnost, mijalgija, visoka groznica, glavobolja, tahikardija i otečeni limfni čvorovi.

Ali "bubonska kuga" ne može se prenositi sa jedne osobe na drugu ukoliko se ne razvije u pneumoničnoj formi, kaže ova teorija. Samo u tom slučaju bi se bacili prenosili preko vazduha disanjem u zajedničkoj prostoriji.

Kako buve traže toplo i vlažno vreme, što znači da su aktivne samo nekoliko letnjih meseci, ali ne i zimi, teorija je problematična jer se Crna Smrt širila i zimi.

Zato je 1984. postavljena druga teorija. Suzan Skot i Kristofer Dankan misle da je Crnu Smrt izazvala hemoralgična groznica, slična onoj koja nastaje od ebole. Ili da je u pitanju antraks.

A dr Antoan Bešam je tvrdio da se niti jedna zarazna bolest ne može prenositi putem vazduha, jer sve proteinske forme iz kojih se stvaraju i bacili, stvara sam organizam. Ljudi i životinje su tako prave fabrike proteina.

Čovek je stvoren od nekih 30 triliona ćelija koje su nastale evolucijom - simbiozom samo dve vrste bakterija. Citosol bakterije su zadužene za konstrukciju ćelije, a mitohondrije za stvaranje i održavanje energije.

Tako u zavisnosti od hranjive podloge u samom organizmu, zavisi koje će se proteinske forme razvijati. Sama čestica života, koja je prisutna svuda u čitavom univerzumu, praktično je neuništiva.

Oskudni zapisi govore i o neobičnim vremenskim prilikama koje su prethodile Justinijanovoj kugi u 6. veku.

Grčki istoričar Prokopije je 536. godine zapisao:

"...tokom ove godine najviše strašnih nagoveštaja se odigralo. Sunce je davalo svoje svetlo bez sjaja... I izgledalo je kao zatamnjeno Sunce, jer njegovi zraci nisu sijali jasno".

Joanis Laurentije Lidus, vizantijski upravitelj i pisac iz 6. veka, je zapisao: "Sunce je postalo nejasno, kao izbledelo... gotovo čitave godine... tako je voće bilo ubijeno u vreme kada to ne bi trebalo da bude".

Mihajlo Sirijac u 7. veku je zapisao slično:

"Sunce je postalo tamno i njegova zatamnjenost trajala je osamnaest meseci. Svakog dana sijalo je oko četiri sata, i ta svetlost je bila samo slaba senka... voće nije sazrelo i vino je imalo ukus gorkog grožđa."

Na osnovu ovih zapisa neki su pokušali da uporede vreme pandemija sa vremenom velikih vulkanskih erupcija, o čemu je i magazin Popular Science napravio članak. Tako su došli do sledeće tabele.

Zanimljivo je da u tabeli nije navedena velika kuga iz 14. veka, kao i izbijanje nekog vulkana u tom periodu?!

Aerosoli sa pomenutom bakterijom ili nekim toksinima su se tako mogli raspršiti nakon vulkanske erupcije i u određenim uslovima na adekvatnoj hranjivoj podlozi (organizmima koji su oboleli) stvoriti svoj bakterijom koji je pogubno delovao na simbiozu pomenute dve bakterije.

Naglo otopljavanje je takođe idealan ambijent za povećanje populacije bacilusa Yersinia pestis.

 

 

 

 

Slatka olovna so

 

Evidentno je da od kuge nisu pomrli svi. To znači da se otrovni toksini nisi razvili u svakoj sredini (organizmu) već samo kod nekih, uglavnom u gradskim sredinama.

Zato se smatra da je toksikaciji organizma pogodovalo prisustvo olova u telu mnogih gradskih žitelja. Zbog gorkog grožđa, mnogi su vino tada zaslađivali olovnom soli, a ona, poznato je, izaziva hronično trovanje. Zaslađivani su tada i mnogi drugi prehrambeni proizvodi. Ova so se danas koristi kao otrov za pacove.

I pijaća voda je u to vreme bila prepuna olova jer su se koristile olovne cevi za punjenje bačvi u podrumima i dopremanje vode u gornje prostorije u kućama imućnih ljudi.

Kiselina iz vina je tako kvasila olovo i povlačila ga sa sobom. Mnogi bogatiji ljudi su zbog toga imali psihičke smetnje, odnosno postajali ludi. Katolička crkva je znala za mnoge otrove i vešto ih primenjivala u obračunu sa jeresi. Oksid olova je korišćen i kao puder koji su žene nanosile na lice. Živa je takođe u Srednjem veku korišćena u medicinskim tretmanima. Danas je živa često u vakcinama.

 

 

 

 

Političke i ekonomske posledice

 

Tačan broj umrlih nakon pandemije u 14. veku u Evropi niko ne može tačno da utvrdi, jer nije poznato ni koliko je stanovnika tada bilo. Procene se kreću od 25 miliona do 200 miliona. Umro je svaki treći stanovnik. Gradovi su tako opustošeni, cena radne snage je naglo skočila, a zbog opšteg bežanja i seobe napuštena su i mnoga imanja. Veliki zemljoposednici, plemići, tako su propali. Feudalci su održavali moć stare Vizantije, pa je kuga ubrzala pad Konstantinopolja, koji je već bio oslabljen Četvrtom najezdom Krstaša 1202. Vizantijski novac koji je čak 800 godina bio najstabilnija moneta i kojom je trgovao čitav svet, počeo je da popušta pred arapskim dinarom. Turci su se useljavali na napuštena imanja Vizantijaca i polako se približavali Balkanu, spremajući se za veliku ofanzivu na južnu Evropu.

Zbog nedostatka radne snage, porasla je cena razne robe. Cena hrane, međutim, nije zabeležila veliki skok, zbog velike depopulacije.

Sve vreme trajanja pošasti, crkva je bacala anatemu na građane optužujući ih da su oni svojim lošim ponašanjem izazvali božji gnev. Ali, oni koji su katastrofu preživeli, polako su gubili veru u boga upravo zato što ih je tako surovo kaznio. Ljudi su se sve više okretali sebi, realnom životu i počela je da se razvija umetnost i slobodniji način razmišljanja neopterećen crkvenim učenjem. Stvoren je novi ambijent za razvoj novog renesansnog doba.

Mračno doba i mračna crkvena učenja su ostavili prošlosti.

Ukoliko bi danas došlo do teške pandemije sa velikom depopulacijom, da li bi to bio kraj mračnog 19. i 20. veka, perioda velikih ratova, državnih prevrata, revolucija, dva svetska rata i upotrebe najmonstruoznijeg oružja? Da li bi se velikom depopulacijom, o kojoj se sve više u javnosti govori, ušlo u neko bolje vreme, makar se ono zvalo Novi svetski poredak. Na ovo pitanje odgovor će imati samo oni koji moguću predstojeću kontrolisanu (možda i veštački izazvanu) ili nekontrolisanu pandemiju (gripa ili bilo čega drugog) prežive.

Ili ćemo svi možda teško zažaliti za sadašnjim vremenom?

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane