Natrag

Dijalog

Dijalog

 

Moe li gladna Koreja da nadmudri monu Ameriku?

 

 

murke na atomski pogon

 

 

 

Moda je Severna Koreja napravila ogromnu greku to je provocirala lo start s novom amerikom administracijom. Tanije, s predsednikom Barakom Obamom, koji je ponudio novu vrstu dijaloga, nezamislivu u vreme njegovog prethodnika Dorda V. Bua

 

Milan Balinda

 

Kim Il Dong, "Dragi voa" Severne Koreje, postigao je ono to je eleo - bivi ameriki predsednik doao mu je pred noge, a i slikali su se zajedno. Obojica su izgledali dravniki, Kim se smekao, a Bil mrtio. Sad su svi Korejci sa Severa ubeeni da je Dragi voa velika zverka kome ak i uveni ameriki predsednik dolazi na poklonjenje. U sutini i nije bilo tako teko dovui Klintona u Pjongjang. Bilo je dovoljno zgrabiti dve amerike novinarke, i zbog toga to su se nali na pogrenoj strani granine crte, osuditi ih na po 12 godina robije u radnom logoru. Znao je Dragi voa da Amerika nema stomak da zaboravi na svoje dravljanke. Znao je Kim da Vaington moe ili da odluno zahteva da se novinarke puste, a takvom akcijom ne bi dobili nita, ili da poalje nekoga po njih.

Hteli su Amerikanci da poalju Bila Riardsona, guvernera drave Novi Meksiko, koji je ve ranije, 1994. godine, u doba Klintona, isposlovao osloboenje jednog amerikog pilota helikoptera. To je Pjongjang odbio. Potom je Vaington hteo da poalje biveg potpredsednika i nobelovca Ala Gora, za iju su TV mreu te novinarke i radile, ali su Korejci i to odbili. Koreja je htela ili Bila Klintona ili nikoga. Bil je Kimu prirastao za srce jo od onda kad mu je kao predsednik Sjedinjenih Drava poslao izjavu sauea povodom smrti Kimovog oca, prvobitnog Dragog voe, Kim Il-sunga. Nakon to se u misiji koja je sve skupa trajala 20 asova, bivi predsednik vratio u Kaliforniju sa novinarkama Laurom Ling (32) i Eunom Li (36), poele su spekulacije o emu su Kim i Bil razgovarali tokom tri sata askanja. Da li su poeli pregovori izmeu Obamine administracije i Dragog voe koji je nedavno uspeo da kod vojske osigura svoga dvadesetestogodinjeg sina kao naslednika?

U Sjedinjenim Dravama tvrde da je Klinton bio u "humanitarnoj i privatnoj misiji" i da nije imao nikakva ovlaenja da zapone bilo kakve pregovore o poetku bilo kojih pregovora. To je najverovatnije tano, mada e zauvek ostati crv sumnje da su Kim i Bil ipak neto "muvali". Za sada se stie utisak da su obe strane zadovoljne. Kim je pokazao svom narodu da je "talentovan ucenjiva" i da e jednog dana moda i uspeti da od Sjedinjenih Drava dobije neto hrane i goriva. Ipak, neki smatraju da e propaganda koju je postigao reim iz Pjongjanga biti kratkotrajna i limitirana. Amerikanci su zadovoljni to su ene vraene svojim porodicama i to nee provesti 12 godina u nekom gulagu u Severnoj Koreji, a Bil Klinton se ponovo naao u ulozi velikog lidera. Pokuavao je sve to je bilo u njegovoj moi da ne zaseni predsednika Obamu, ali nije mogao da izbegne da njegova ena Hilari, koja se nalazila u viednevnoj zvaninoj poseti afrikom kontinentu, ostane u drugom planu. Gospoa je bila toliko iznervirana da je uspela prole nedelje u Kongu da nediplomatski vrisne da je ona ministar inostranih poslova a ne gospodin Klinton.

Jedini koji bi mogli da budu nezadovoljni jesu oni Amerikanci koji zastupaju miljenje da bi najbolje bilo kad bi se Dragi voa obesio o neko bonsai drvce. Kim Il-Dong, koji je prole godine imao srani udar, a koji i dalje nosi obuu sa veoma debelim onovima ne bi li izgledao vii, daleko je od umiranja, a jo manje od beenja. Njegov je reim nedavno sa manje ili vie uspeha isprobao rakete sposobne da ponesu atomsku bojevu glavu, a izvrili su i testiranje dve nuklearne bombe. Procenjuje se da im je ostalo najvie deset atomskih bombi. Po najnovijim informacijama, Severna Koreja pomae "gladnoj sabrai" iz Mjanmara, bive Burme, da izgrade svoje atomsko naoruanje. Ako bi uspeo da natera Sjedinjene Drave da priznaju Severnu Koreju kao jednu od zemalja iz "atomskog kluba", uspeh bi bio potpun. Naravno, uz priznanje atomske moi moralo bi da ide i neto namirnica i goriva... Ne trae dolare jer ve se ionako najbolji falsifikati novanica od 100 dolara tampaju u Severnoj Koreji.

Moda je Severna Koreja napravila ogromnu greku to je provocirala lo start s novom amerikom administracijom. Tanije, s predsednikom Barakom Obamom koji je ponudio novu vrstu dijaloga, nezamislivu u vreme njegovog prethodnika Dorda V. Bua. Severna Koreja je morala da oslobodi amerike novinarke jer u protivnom ne bi bilo nikakvih pregovora izmeu dve zemlje. Pre svega ne onih o nuklearnom naoruanju, ili razoruanju. Inae, Sjedinjene Drave i Severna Koreja odravaju regularne kontakte preko severnokorejske misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Pregovori bi sada mogli da se nastave i Sjedinjene Drave bi morale da odlue ta da rade ukoliko Kina pozove rekavi da je Severna Koreja spremna da se vrati za pregovaraki sto "est uesnika" (Severna Koreja, Sjedinjene Drave, Kina, Rusija, Juna Koreja i Japan) ukoliko Amerika olabavi sankcije. Istina lei u tome da reim iz Pjongjanga pokuava da uplai meku reetom.

Severna Koreja jo poseduje dobro prikrivenu teku artiljeriju koja bi mogla da nanese veliku tetu u Junoj Koreji, ali je takoe poznato da Severna Koreja nema dovoljno goriva ni za obuavanje vojnih pilota, mnogo manje da je sposobna da zapone invaziju Juga, slino onoj koja se odigrala pedesetih godina prolog veka. Atomskim napadom na junu sabrau, ili Japan, Severna Koreja bi zbrisala samu sebe sa mape. Amerika odmazda bi bila neumoljiva, a Severna Koreja bi ostala u istorijskom seanju kao zemlja koja ne samo da nikad nije mnogo doprinela poboljanju ljudske civilizacije, ve je sama sebi navukla apokalipsu na glavu. Problem sa severnokorejskom nuklearnom bombom je prenoenje tehnologije. Poetkom avgusta pojavile su se indikacije da Pjongjang pomae Burmi da napravi svoje skladite atomskog naoruanja. Burma, koja ne moe da se takmii ni u konvencionalnom naoruanju sa susednim Tajlandom, a ima problema i sa snabdevanjem stanovnitva elektrinom energijom, kao i sa pirinem, takoe bi da ue u izabrani klub atomskih sila. I totalitarni reim u Burmi smatra da bi nuklearnim pretnjama uspeli da ishrane svoj narod.

Da prodaja nuklearnih tehnolokih znanja, u ovom sluaju za proizvodnju atomskog oruja, nije bezopasna pretnja meunarodnoj stabilnosti potvrdilo se 2007. godine kada je Izrael bombardovao jedan nuklearni reaktor koji je gradila Sirija uz pomo tehnolokog umea Severne Koreje. Ukoliko je tano da Burma gradi nuklearni reaktor za vojne svrhe, procenjuje se da bi poevi od 2014. godine mogli da proizvedu jednu bombu godinje. Vei problem bi nastupio ukoliko bi reim u Iranu odluio da ubrza proizvodnju svoje atomske bombe kupivi znanje, a i potreban nuklearni materijal od Severne Koreje. Namee se zakljuak da Severna Koreja nee hteti da se odrekne svojih atomskih bombi, pa makar ih imala u manjem broju i drala u tajnosti, kao i nagovetaj da Vaington to mnogo i ne zabrinjava sve dok Severna Koreja ne prodaje svoju tehnologiju drugim zemljama. Meutim, kad Iran shvati da je Amerika u stanju da tolerie nuklearnu Severnu Koreju pojaae svoje atomske ambicije. To je razlog zbog kojeg Izrael insistira da je tolerisanje severnokorejskog nuklearnog naoruanja ameriki problem, ali da Vaington nikako ne bi smeo da primeni isti arin u sluaju Irana.

 

 

 

U Sjedinjenim Dravama tvrde da je Klinton bio u "humanitarnoj i privatnoj misiji" i da nije imao nikakva ovlaenja da zapone bilo kakve pregovore o poetku bilo kojih pregovora. To je najverovatnije tano, mada e zauvek ostati crv sumnje da su Kim i Bil ipak neto "muvali".

 

 

Severna Koreja jo poseduje dobro prikrivenu teku artiljeriju koja bi mogla da nanese veliku tetu u Junoj Koreji, ali je takoe poznato da Severna Koreja nema dovoljno goriva ni za obuavanje vojnih pilota, mnogo manje da je sposobna da zapone invaziju Juga slinu onoj koja se odigrala pedesetih godina prolog veka. Atomskim napadom na junu sabrau, ili Japan, Severna Koreja bi zbrisala samu sebe sa mape.

 

 

 

Moskva-Teheran-Karakas

 

Ono to u sutini plai Sjedinjene Drave, od Dorda Bua do Obame, jeste mogunost stvaranja Moskva-Teheran-Karakas osovine. Iran i Rusija, kombinovano, imaju 17,6 odsto rezerve poznatih koliina nafte. Rezerve Persijskog zaliva, koje de fakto kontrolie Vaington, imaju 45 odsto. Sa Venecuelom Rusija i Iran bi kontrolisali 25 odsto nafte. Ako bi se tome dodao Kazahstan sa 3 odsto i afrike zemlje sa 9,5 odsto, ta bi grupacija bila dovoljan balans amerikoj naftnoj hegemoniji u tom delu sveta. Slina situacija postoji kada je u pitanju prirodan gas. itava pria mogla bi da se svede na naftovode i gasovode.

Kada bi Iran postao nuklearna sila, onda bi mogao da stane rame uz rame sa lokalnom trojkom - Rusijom, Kinom i Indijom. Iran bi postao, nakon kompletne dominacije nad nuklearnom tehnologijom, jedna od stratekih drava koja bi bila poeljan saveznik u ekonomskim poduhvatima. Rusija i Iran bi, zbog svoje nafte i gasa, imale vei uticaj na Evropu. Uskoro e, procenjuju strunjaci, Rusija i Iran koristiti rublju kao sredstvo plaanja. Sam OPEK najavio je da e trgovati u evrima i pre 2020. godine. Takoe je mogue da su Katar i Norveka, kao i Emirati, spremni da prekinu sa petrodolarom. Kraj petrodolara bi bio kraj dolara kao svetske rezervne monete, a to bi znailo da bi svet prestao da plaa za ogromni deficit budeta Sjedinjenih Drava.

Nuklearna tehnologija Irana zavisi od Rusije, koja nije obavezno zainteresovana da Teheran postane atomska sila, ali Rusija mora da odrava nuklearne nade Irana ako ni zbog ega drugog, onda da u taj prostor ne bi uletela Kina. Moskva, naravno, pre svega pazi da ne iznervira Ameriku i sve dok je iranski nuklearni program u procesu razvoja, Moskva moe da igra ulogu "mudrog posrednika" izmeu Teherana i Zapada. Taj ahovski gambit jo je komplikovaniji kada se uzme u obzir da u njemu uestvuju sve zemlje koje okruuju Kaspijsko more.

 

ANTRFILE2:

 

Korejska potraga za A-bombom

 

Jo od pre skoro 40 godina Severna Koreja pokuava da postane atomska sila. Prvi pokuaj se zasnivao na plutonijumu proizvedenom u reaktorima sa tekom vodom. Sjedinjene Drave su verovale da je 1994. godine Severna Koreja imala dovoljno preraenog plutonijuma da bi napravila oko 10 atomskih bombi. Pod pritiskom Vaingtona, a plaei se vazdunog napada, reim Severne Koreje pristao je da razmontira nuklearna postrojenja. U zamenu Sjedinjene Drave su obeale da e Koreji obezbediti reaktor sa "lakom vodom" za mirnodopsku upotrebu, kao i fosilno gorivo dok se ti reaktori ne kompletiraju. Da bi se u takvim reaktorima stvorio obogaeni uranijum potreban za nuklearno oruje, Koreja bi takvo gorivo morala da nabavlja u inostranstvu, to bi bilo lake pratiti. Ipak, Pjongjang je poeo da u tajnosti radi na bombi sa uranijumom, a Pakistan je dostavio Koreji tehnoloko znanje za taj poduhvat. Severna Koreja je za uzvrat doturila Pakistanu rakete koje su im trebale tokom konflikta sa Indijom, 1997. godine.

Oktobra 2002. godine Severna Koreja je javno priznala da tajno radi na programu nuklearnog oruja. Tenzije izmeu Pjongjanga i Vaingtona su se zategle. Primer tome moe da bude i upozorenje Severne Koreje od 6. februara 2003. kada je reim iz Pjongjanga pripretio preemptivnim napadom na amerike trupe ukoliko Vaington pone sa gomilanjem vojnih snaga u Junoj Koreji. Ve 16. februara Dragi voa slavio je 61. roendan, ali je narod obaveten da bude "krajnje pripravan". Istovremeno, reim u Pjongjangu pokuava da stupi u direktne pregovore sa Vaingtonom i da u etiri oka pokua da iskami neku pomo u hrani i gorivu. Vaington sve vreme tvrdi da nema nikakvog problema da pomogne Severnoj Koreji, a u poslednje vreme i ne insistira na smeni korejskog reima, ve samo da Pjongjang zaustavi nuklearni vojni program i uniti bombe koje ima, mada, iako to ne kau, ni te bombe im ne smetaju.

Poetkom ove godine Severna Koreja lansirala je jo nekoliko raketa dugog dometa, nekoliko s kraim putanjama i izvrila eksplozije dve atomske bombe. Tako je Pjongjang pokazao da je osposobio svoje atomsko oruje i taj uspeh prikazao svima. Niko nije ni trepnuo. Niko nije bio iznenaen, a ni impresioniran. Osim, naravno, stanovnika Severne Koreje koji su postali jo privreniji svom Dragom voi. Istini za volju, Kim Il Dong je popularniji u Severnoj Koreji nego to je Barak Obama u Americi. To je dosta udno uzevi u obzir da Obama ima nekoliko hiljada puta vie bojevih glava, da Amerikanci jo ne gladuju, da je Barak mlai i zgodniji od Kima... Sve to samo dokazuje, moda, da u totalitarnim sistemima, bilo da su oni komunistiki ili faistiki, narodu je zagarantovano osnovno pravo da oboava svoje voe.

Mnogi savremeni istoriari se slau da je politiki sistem Severne Koreje najtotalitarniji u pisanoj istoriji. Koliko A-bombi ima drug Kim mnogo je manje vano jer e ranije ili kasnije Korejci shvatiti da one nisu jestive.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane