Natrag

Druga strana

Druga strana

Godinjica jedne predstave: kako je Demokratska stranka dospela u Socijalistiku internacionalu

 

Moe li uto biti crveno?

 

Kome slui i ta radi Demokratska stranka u Socijalistikoj internacionali, kakva je to organizacija i kako je ona postala jedno "leviarsko obdanite" potrebno novom svetskom siledijskom poretku. Osvrt povodom godinjice ulaska Demokratske stranke u Socijalistiku internacionalu, specijalno za Tabloid pie politikolog Mladen Uroevi, jedan od osnivaa Demokratske opozicije Srbije.

 

Mladen Uroevi

 

Pre tano godinu dana, Demokratska stranka je primljena u punopravno lanstvo Socijalistike internacionale, svetske organizacije politikih partija socijaldemokrata, radnikih partija i graanske levice (skraeno SI). Bio je to, na prvi pogled, svojevrsni oblik podrke ovoj stranci i njenim, barem deklarativnim, demokratskim opredeljenjima. Istovremeno, to je trebalo da znai i priznanje Srbiji za njene napore u njenim demokratskim tenjama. No, ubrzo e postati jasno da je i ovo bila samo puka promocija jedne nepostojee ideologije i kolektivni blef nekolicine providnih arlatana eljnih dugovenog opstanka u politikom vrhu Srbije.

Predsednik Evropskog foruma Socijalistike internacionale Hajnc Fier nije krio pravu pozadinu celog dogaaja, nego je svetu obznanio kako je Demokratska stranka bila planirana tek kao posmatra u okviru ove politike korporacije, te da je punopravno lanstvo dolo tek nakon pritisaka nekih nemakih socijaldemokratskih krugova. Ono to ni Fier nije kazao, paljiviji posmatra je mogao i sam da zakljui: bio je to gest podrke Demokratskoj stranci u ime seanja na Zorana inia, kao i injenicu da je ovaj nemaki ak (doktorirao kod jednog od vodeih evropskih leviarskih filozofa, Jirgena Habermasa), bio u stvari sinonim za nemaki faktor na Balkanu.

Ali, po obiaju nekritiki, oni koji su pritiskali malo su zakasnili. Demokratskom strankom je ve dugo vremena vladao jedan poseban menaderski soj ljudi koji su snano zali u sve dravne institucije i sva ona dravna i privatna preduzea, sa jednom jedinom idejom: kontrola krupnog kapitala. Naravno, verujui da ta vlast po prirodi stvari podrazumeva svaku drugu. Mada je najveem delu vostva Socijalistike internacionale bilo savreno jasno da ideologije pokojnog Zorana inia nema vie u Demokratskoj stranci, ak ni u tragovima, lanstvo u ovoj organizaciji bilo je svrena stvar.

ta ova stranka danas, nakon godinu dana punopravnog postojanja u Socijalistikoj internacionali, moe da istakne kao svoju osobenost zbog koje postoji u elitnom drutvu zatitnika graanskih i radnikih prava?

Svakodnevno gaenje prava graana na steenu imovinu, kriminalno poslovanje najveeg dela graevinskog sektora, najvee (zelenake) bankarske kamatne stope u Evropi, izigravanje elementarnih radnikih prava, forsiranje podrke uskom krugu najbrutalnijih kapitalista kakvi su zadnji put na Zapadu vieni poetkom prethodnog veka, promocija tog tankog prostakog sloja polupismenih pojava multimilionske teine, kod anglosaksonaca dobro znanih kao new money, sve je to zajedno danas jedan nepisani politiki manifest Demokratske stranke, jedan preutni lukrativni ugovor izmeu sadanjeg vostva stranke i ljudi koji su se besramno obogatili jaui na galami protiv nepoznatih destruktivnih snaga koje, samo to nisu, vratile Srbiju u XIX vek.

Na taj nain je politiko podneblje Srbije na poetku novog veka obeleeno prostituisanjem jedne lane ideologije sa pravim prestupnicima kojima nita nije sveto, koji finansiraju pisanje sebi potrebnih zakona, i stvaraju svoje centre moi po kojima etika, moral ili zakoni uopte ne treba da postoje.

Nekoliko vienijih linosti dananje Socijalistike internacionale dobro su sagledale uruavanje izvornih principa Demokratske stranke, pratei u njoj retrogradne procese tokom poslednje decenije, ali ni to nije bilo od presudne vanosti prilikom donoenja odluke o njenom prijemu u ovu zajednicu leviara.

Na ovom mestu treba podsetiti da se i zapadna socijaldemokratija u najveoj meri, tokom savremenih politikih zbivanja, pretvorila u najobinije leviarsko obdanite koje slui za zabavu meunarodnom siledijskom poretku.

Primer za to su sve one zemlje u kojima su socijaldemokrate ili laburisti na vlasti, a koje su zduno dale doprinos raznim vazdunim kampanjama NATO pakta, ne samo tokom surovog bombardovanja Srbije 1999. godine nego i drugde u svetu. Ne treba ni to zaboraviti da je jedan od najdugovenijih generalnih sekretara NATO pakta bio upravo jedan ugledni socijaldemokrata iz Belgije (Pol-Anri Spak), potom da su voe britanske laburistike stranke bile meu najglasnijim inicijatorima stvaranja ovog hladnoratovskog, a kasnije i otvoreno zloinakog vojnog saveza.

Danas je, bez obzira na uvek dobre namere jednog romantinog sloja socijaldemokratski opredeljenih linosti u samoj Internacionali, teko govoriti o organizovanoj borbi protiv brutalnog kapitalizma u okolnostima kad je celokupan pokret levih i graanski orijentisanih organizacija u Evropi i van nje postao kozmetiki tretman uasnoj leini savremenog, vojno-industrijskog, imperijalizma u svetu. Jednom reju, egzistencija takvih pokreta i politikih organizacija ve decenijama direktno zavisi od stavljanja u slubu osvajakoj i ubilakoj maini transnacionalne vojne alijanse kakva je, recimo, NATO pakt. Tako uhapeni i ucenjeni evropski i svetski leviarski pokreti daju ideoloki motiv goloj sili, da pravda svoja ratna osvajanja misijom demokratije i zatite ljudskih prava.

Uprkos tome, lanica Socijalistike internacionale iz Srbije, Demokratska stranka, kao kljuni faktor sadanje vlasti, potpuno svesno radi na predaji preostalih oblika suvereniteta, i jo gore, na iznalaenju novih i originalnih modela zatite bogatake manjine, pomaui tim svojevrsnim aparthejdom dalje slamanje obinog naroda i radnitva. U tom smislu je dala mali ali vaan doprinos slugeranjskoj savremenosti celokupne dananje pseudolevice.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane