Natrag

U ime naroda

U ime naroda

 

Srpsko pravosuđe u januaru očekuje puno rasulo

 

 

Alo, Predsedniče, kako da presudim?

 

 

Poslednjeg dana ove godine bez posla će u Srbiji ostati oko 2.000 sudija i 1.200 javnih tužilaca i njihovih zamenika. Do kraja godine Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaštva imaju zadatak da sudove i tužilaštva očiste od nepodobnih delilaca pravde, i da na njihova mesta postave partijama na vlasti odane pravnike. Da li je v.d. stanje u srpskom pravosuđu planirani deo haosa koji je osmislio srpski predsednik sa svojom kamarilom, a s ciljem da potpuno teritorijalno i ekonomski razbiju Srbiju i uruše njene institucije? Presude se u Srbiji donose U IME NARODA. Kojeg crnog naroda?

 

 

Milovan Brkić

 

 

Prvog dana sledeće godine na snagu stupaju zakoni kojima se uređuje nadležnost i organizacija sudova i javnih tužilaštva u Srbiji.

U tvrdoj nameri da u Srbiji uruši sve institucije, i da vlada pomoću gole sile i terora, srpski predsednik Boris Tadić i njegova mala grupa savetnika, odlučio je da, koristeći se potrebom reorganizacije pravosudnog sistema, napadne sudove i javna tužilaštva i potpuno ih stavi pod svoju i kontrolu svoje partije.

Ako je u sudovima i tužilaštvima bilo korupcije, i lošeg rada, u zakonitom postupku se mogla utvrditi i odgovornost sudija i tužilaca.

Reizbor koji je u toku pokazuje stvarne namere predsednika Tadića i njegove kamarile. Njegovim dolaskom na vlast sudovi i tužilaštva su u v.d. stanju. Na čelu Vrhovnog suda Srbije je v.d. predsednika Nata Mesarević, v.d. javnog tužioca Srbije je Slobodan Radovanović, koji je duže od dve godine v. d. tužilac.

Narodna skupština Srbije izabrala je članove Visokog saveta sudstva i članove Državnog veća tužilaštva, stavljajući omču oko vrata pravosuđu. Za članove su predloženi ljudi najnižih moralnih svojstava i ''podobne stručnosti''.

Ova mala grupa treba da izvrši reizbor nekoliko hiljada sudija, tužilaca i njihovih zamenika.

Samo za sudije Visokog kasacionog suda Srbije konkurisalo je 1.000 kandidata. Ukupan broj sudija ovog suda predviđen zakonom je 29.

Visoki savet sudstva ima zadatak da u roku od četiri meseca oceni rad dosadašnjih sudija, pročita njihove biografije i radni učinak, i da oceni kandidaturu još deset hiljada onih koji su podneli prijavu, želeći da budu izabrani za sudije.

Nema nikakve sumnje: Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaštva nemaju tehničkih mogućnosti da pročitaju samo prijave kandidata. Pri tom treba uzeti u obzir da članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva moraju da vrše i svoje  dosadašnje funkcije (ministarka pravde, v. d. predsednica Vrhovnog suda Srbije, v. d. javnog tužioca Srbije...).

Društvo sudija Srbije tražilo je da se odustane od reizbora jer je u suprotnosti da Ustavom Srbije, koji ne ograničava trajanje sudske i javnotužilačke funkcije, ali je Ustavni sud Srbije odbio njihovu inicijativu za ocenu ustavnosti.

Koliko je opasno kada sudije predlaže jedna mala grupa ljudi, potvrđuju sudije Ustavnog suda Srbije. Od 15 članova Ustavnog suda Srbije, njih deset je predložio predsednik Boris Tadić, i pored iznošenja dokaza da većina njih ima kriminalne biografije, i da su ogrezli u kriminalu.

 Sudije Ustavnog suda Srbije su predsednikove pudlice, i ne postoji nijedna mogućnost da oni presude drugačije nego što to odgovara predsedniku Tadiću.

Pravda, kažu, proističe iz kulture jednog naroda, od ekonomske razvijenosti jednog društva. Zakonima se uređuju odnosi među ljudima, ali njihova primena se uvek može izigrati, ako ne postoji osigurana nezavisnost tužilačke i sudijske funkcije.

Kada 1. januara nove sudije preuzmu predmete od kolega koji su ''pali'' na reizboru, građani će osetiti posledice ovakvog protivustavnog ponašanja izvršne vlasti, odnosno diktature Borisa Tadića.

Ministarstvo pravde je utvrdilo da u Srbiji postoji višak sudija i tužilaca, pa je novom reorganizacijom sudova i tužilaštva predviđeno da bez posla ostane nekoliko stotina sudija, i još toliko tužilaca i njihovih zamenika!

Ako se ima u vidu da je Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca dobilo spisak od 2.000 sudija i oko 1.200 zamenika tužilaca koji ''nisu podobni za reizbor'', u sudovima će nastati pravi haos.

Predmete 2.000 sudija dobiće novoizabrane sudije, postupci će morati da se ponove, a u međuvremenu će pristizati novi predmeti; pravda u Srbiji biće još sporija. Naravno, i mnogo para iz budžeta biće potrošeno bespotrebno.

Ko će uspostavljati sudsku praksu, kada trećina sudija i tužilaca uđu u ovu profesiju kao početnici?

Posebno se u tužilačkim organizacijama očekuje haos. Od 1. januara sve istrage i istražne radnje sprovode javna tužilaštva. Uloga istražnog sudije svedena je na izdavanje naloga za pretres stana, radnih i službenih prostorija, na odobrenje za primenu mera ozvučenja stana, kola i prisluškivanje telefonskih razgovora, kao i donošenje rešenja o određivanju pritvora, ako su ispunjeni zakonski razlozi.

   Novoizabrani javni tužioci i njihovi zamenici nisu ni profesionalno ni stručno osposobljeni da samostalno vrše zadate poslove. Njihove poslove do sada su vršile istražne sudije opštinskih i okružnih sudova.

 I pored višestrukog povećanja obaveza, Ministarstvo pravde je za nekoliko stotina smanjilo broj javnih tužilaca i njihovih zamenika u tužilaštvima u Srbiji! U sveopštoj bedi, broj krivičnih dela će u Srbiji tek biti u porastu. Ko će onda u takvoj situaciji vršiti poslove iz nadležnosti javnih tužilaštava?

Haos očekuje i advokatske komore, jer će oko tri hiljade sudija i tužilaca koji su ''pali'' na reizboru, podneti prijavu za upis u advokatske komore. Advokatski proletarijat dobiće još veću konkurenciju. U advokaturi će se naći najstručniji pravnici, koji će imati problema sa novoizabranim sudijama i tužiocima zbog niskog nivoa njihove stručnosti i prakse.

 Tabloid je došao u posed spiskova sudija i tužilaca koji je dostavljen Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva, koji će ''pasti'' na reizboru. Oni koji prvi put konkurišu, a nisu naveli da su članovi Demokratske stranke ili G 17 Plus, nemaju šanse da prođu.

Od 1. januara u Srbiji će sve ''toge'' sudija i tužilaca biti u žutom ili plavom, u bojama dve kriminalne stranke koje godinama sa svojim vođama satiru Srbiju.

Reorganizaciju pravosuđa sproveli su ministarka pravde Snežana Malović, koja je u karijeri dogurala do stručnog saradnika u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, i njen pomoćnik Vojkan Simić, advokat i nekadašnji predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu.

Gospodin Simić je otišao u advokaturu kada je Narodna skupština Srbije, velikom većinom glasova, odbila predlog Visokog saveta pravosuđa za njegov ponovni izbor za predsednika ovog suda. Simić je član Demokratske stranke, i po tom osnovu je i bio izabran za predsednika Prvog opštinskog suda u Beogradu.

Društvo sudija Srbije najavilo je da će sudije i tužioci koji ne prođu ''reizbor'', sami odlučiti da li će podneti tužbu Sudu za ljudska prava u Strazburu. Biće to nova kompromitacija Srbije, u kojoj njen predsednik planirano stvara haos.

Delioci pravde proći će ''reizbor'', a da ih tom prilikom niko neće pozvati da pred Visokim savetom sudstva i Državnim većem tužilaca izlože svoju biografiju. Novi će biti izabrani, a da im pri tom oni koji će potpisati njihov izbor neće ni pogledati u lice, i uveriti se, recimo, da li imaju govornu manu, zbog koje ne mogu biti delioci pravde, ili su ovisnici od narkotika.

Da li će se ubuduće odluke donositi tako što će sudije i tužioci biti pozivani na partijske  sastanke, na kojima će se donositi odluke o hapšenju i osude? I sve to u IME NARODA.

Kojeg crnog naroda?

 

 

 

  

 

 

  

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane