Natrag

Stav

Stav

 

Zasluna privatizacija

 

 

Uredniku ekonomske rubrike Politike

Potovani g. Miomire Brkiu,

Najljubaznije Vas molim da, prema Zakonu o javnom informisanju, objavite moj odgovor srpskom preduzetniku Milanu Spasojeviu, iju ste ispovest objavili u dva nastavka u listu Politika, jer smatram da bi javnost ostala uskraena za istinu o srpskoj tranziciji i privatizaciji,.

U nadi da ete moj tekst objaviti u celosti, srdano

Vas pozdravljam

Branko Draga

 

 

 

(Odgovor g. Dragaa nije objavljen u Politici, i zamoljeni smo od autora da ga u celosti objavimo)

 

Punih dvadeset pet godina sam privrednik, menader i preduzetnik koji radi na domaem i na stranim tritima. Punih dvadeset godina sam javna linost koja neprekidno objavljuje, tamo gde smeju da me objavljuju, svoje ekonomske analize, miljenja, predvianja i programe. Ali, uprkos toj ogromnoj objavljenoj dokumentaciji, uprkos dokazanim tanim procenama o propasti ekonomskih sistema nacionalsocijalizma i neoliberalnog fundamentalizma, nikada nisam dobio priliku da iznesem, na dve stranice u dva dana, svoju ispovest. Jednostavno, nisam bio po ukusu nijednog reima. Tu priliku je dobio g. Milan Spasojevi, veinski vlasnik firme Trgovina 22 i zasluni graanin Kragujevca, kako pie u podnaslovu prvog nastavka Pripremanje lina, ispovesti koja se nastavila i narednog dana pod nazivom Zakucavanje na zid. Kako sam u oba nastavka oznaen kao glavni lik ispovesti srpskog preduzetnika u tranziciji, koji je, uzgred, da utisak bude snaniji, i zasluni graanin, i kako je sve to to je izreeno objavljeno u dva dana na velikim formatima, sve sa slikama preduzetnika u tranziciji, ne preostaje mi nita drugo nego da se, na liniji strunog i ljudskog dostojanstva, odbranim i graanima Srbije dostavim na uvid podatke o izvrenoj privatizaciji u preduzeu 22. decembar Kragujevac.

Teko je oekivati da e urednici Politike, moji nekadanji prijatelji iz opozicionih dana ruenja despotije, imati hrabrosti da meni ustupe dve stranice ispovesti u dva dana, i to sve sa mojom slikom, ekao sam itav dan da me zovu i ponude prostor za odgovor. To bi bio, sportski reeno, ferplej, ali poto se to nije dogodilo, iskreno verujem da e oni kao profesionalci, ipak, objaviti moju odbranu. Bez ikakve cenzure.

Dakle, krenimo redom. Taku po taku. itaoci e lake moi da prate samu sutinu ove polemike. Na kraju, neka sami donesu svoj sud.

 

1. PRODAJA - Drutveno preduzee 22. decembar Kragujevac privatizovano je 8. 6. 2006. za 160.180.000 dinara ili - 1.833.772 evra - iznos je uplaen u celosti, veinski vlasnik je dobio 70 odsto kapitala, a 1.313 akcionara 30 odsto. Veinski vlasnik je imao investicionu obavezu od 36.300.000 dinara.

2. KNJIGOVODSTVENA VREDNOST PREDUZEA - konsolidovanim bilansima preduzea od 31. 12. 2004. procenjeni kapital subjekta privatizacije je iznosio 923.273.000 dinara ili - 15.880.864 evra. To je iznos koji je - 8,66 PUTA VEI od plaene cene.

3. PROCENA AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU - Agencija je verifikovala donju cenu vrednosti preduzea na - 800.901.000 dinara. To je iznos koji je - 5 PUTA VEI od plaene cene.

4. ODLUKA VEINSKOG VLASNIKA - Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o promenama u organizaciji preduzea donete dana 10. 11. 2006, nakon pet meseci od izvrene privatizacije, veinski vlasnik POTVRUJE da preduzee vredi - 15.880.864 evra.

5. TRINA PROCENA KAPITALA - uradio sam sa svojim strunim timom procenu kapitala i utvrdili smo da je realna trina vrednost preduzea na dan privatizacije iznosila - 43.103.102 evra. To je iznos koji je - 23,5 PUTA VEI od prodajne cene.

6. PREDUZEA PRED PRIVATIZACIJU - 780 radnika i dugovi 4 miliona evra

7. PREDUZEA NA KRAJU 2008 - nema proizvodnje bez radnika i nerasporeena dobit je 96.200.000 dinara. Stvoren je tranzicioni perpetum mobile. Uspena preduzea nemaju proizvodnju i nemaju zaposlene.

8. RASPRODAJA IMOVINE - za samo est meseci vlasnitva u 2006, veinski vlasnik je rasprodao pojedine nekretnine preduzea za - 3.473.500 evra. U 2007. nastavlja dalje da rasprodaje jo - 1.329.720 evra. Ukupno je rasprodao imovinu za - 4.803.220 evra.

9. BISER RASPRODAJE - Robna kua Zlatna rua Kragujevac, ukupne povrine 4.089 kvm, prodata je za 2.600.000 evra ili - 636 evra po kvm. U epicentru grada prosena trina cena je bila 2.600 evra po kvm, to znai da je vrednost Robne kue bila - 10.631.400 evra. Gde je nestalo - 8.031.000 evra?

10. KRENJE KUPOPRODAJNOG UGOVORA - lanom 5.3.3. kupoprodajnog ugovora se kupac obavezuje da nee prodati, preneti ili na neki drugi nain otuiti u prvoj godini vie od 10 odsto ukupne vrednosti subjekta privatizacije. Kupac je otuio, prema knjigovodstvenoj vrednosti, 240.665.000, to je - vie od 30 odsto vrednosti. Agencija NAKNADNO odobrava kupcu da moe da otui veu vrednost od one koja je ugovorom odreena. Zato? Zato nije dozvolila preduzeu da proda PRE privatizacije deo svoje imovine i da tako pokrije sve svoje gubitke i obaveze?

11. NAIN RASPRODAJE - veinski vlasnik je na Upravnom odboru 21. 7. 2006. doneo odluku o rasprodaji imovine subjekta privatizacije uz sledee uputstvo prilikom prodaje - "prodavac zadrava pravo da NE IZABERE kupca sa najviom ponuenom cenom." Neobian nain prodaje u trinoj privredi.

12. NACIONALIZOVANA IMOVINA - bivi vlasnici nisu dobili svoju imovinu nazad.

13. OBAVEZNO INVESTIRANJE - lanom 5.2.1 Ugovora kupac je bio obavezan da investira 36.300.000 dinara. Kupac je to uradio tako to je preneo pravo vlasnitva nad poslovnim prostorom u Karaorevoj 67 u Beogradu od 70,92 kvm. To znai da je kvadratni metar obraunat po - 6.390 evra. Kada veinski vlasnik rasprodaje imovinu akcionarskog drutva, onda je kvadratni metar 636 evra, a kada on ulae svoju imovinu onda je kvadrat - 6.390 evra. Da li je to sportsko takmienje i nadmetanje?

14. IZDAVANJE NEKRETNINA - uvena fabrika za proizvodnju tekstila, pretvorila se u preduzee za izdavanje nekretnina. U bilansima za 2007 - ostali prihodi iznose 59,2 miliona dinara, a u 2008 - 44,4 miliona dinara. To je ukupno - 103,6 miliona dinara, a preduzee je prodato za 160,18 miliona dinara. Ako dodamo i izdavanje nekretnina u 2009. godini, onda moemo da kaemo, ne raunajui rasprodaje, da je Kupac preduzea otplatio preduzee izdavanjem nekretnina.

15. RASPODELA DOBITI - nerasporeena dobit u bilansu za 2008. iznosi 96,2 miliona dinara, to je vie od polovine plaene vrednosti za preduzee. Akcionari nisu dobili dividendu.

16. OPREMA - vrednost od preko 32 miliona dinara opreme je rasprodata.

17. PROIZVODNJA - ne postoji. Time je Zakon o privatizaciji potpuno obesmiljen, jer je privatizacija izvrena da bi se, izmeu ostalog, poveala proizvodnja i zaposlenost. Kupac je imao neke druge namere.

18. OPRAVDAVANJE - srpski preduzetnik kae: "Nismo umeli da ijemo" za fabriku koja je nastala 1949, koja je bila vodea fabrika tekstila u bivoj dravi i koja je izvozila u razvijeni svet. Kako su nastale sve te nekretnine koje danas rasprodaje srpski preduzetnik? Nastale su na igli svih tih manjinskih akcionara koji su, otplaujui kredite, podizali preduzee. Kako to da su ti isti ljudi preko noi zaboravili da iju? Kako su to znali da rade u mrskom samoupravnom socijalizmu? U emu je problem? Problem nije u radnicima, nego u srpskom preduzetniku koji ili ne zna svoj posao ili ima loe namere prema preduzeu. Ili se spojilo i jedno i drugo.

19. PREKOVREMENI RAD - srpski preduzetnik kae: "Kada radnike pozovemo subotom i nedeljom da rade kako bi ispotovali rokove kupca, onda radnici trae da im se plati prekovremeni rad". ta je tu udno? A ta bi radnici traili? Radnici rade za novac. Tako je u svim trinim privredama. Radnici ne rade za odlikovanja. To vreme je prolo. Radnici ne rade da bi postali zasluni graani. Oni rade subotom i nedeljom i trae novac. A ta drugo, gospodine srpski preduzetnie, da trae? Kakva je to izvrnuta logika srpskog tranzicionog preduzetnika? Da li radnici, recimo, na Kipru trae novac za prekovremeni rad?

20. SLAGANJE FIRME - tako srpski preduzetnik uvodi novi pojam u tranzicionu ekonomiju. Nikad nisam uo za taj izraz. Znam da postoji - stvaranje firme. Slaganje firme je semantika besmislica. Ona neodoljivo podsea na glagol lagati ili slagati. Lagati se moe u ispovestima, a stvarati se moe u firmama.

21. DO VIENJA - posle tri godine rasprodaje pod okriljem Agencije, gaenja proizvodnje i otputanja svih radnika, jer trae za svoj prekovremeni rad plate, veinski vlasnik, gledajui prema stratekom partneru FIJATU, kae - ARRIVEDERCI! Ne znamo da ijemo, ali znamo da se reorganizujemo. I da slaemo firmu i manjinske akcionare.

22. BRANKO DRAGA - i taman kada su poeli da teku med i mleko, taman kada se sve slaganje firme pokrilo papirima Agencije za privatizaciju, kada su manjinski akcionari poverovali da e im akcije vredeti u novoj reorganizaciji, o kojoj niko nita nije znao, i kada su radnici poverovali da se za prekovremeni rad ne primaju novci, tada se pojavi BD. Taj gospodin, kako kae srpski preduzetnik, procenio je da njegova firma vredi 43 miliona evra, zemljite 26 miliona evra, a fabrika 37 miliona evra. Ba ovako pie u ispovesti. Srpski preduzetnik, mainski inenjer i nosilac sportskog priznanja za uspehe, tvrdi da 26 miliona i 37 miliona evra kad se sabere daje 43 miliona evra. To gospodin BD nikada nije tvrdio. Taj matematiki troskok moja malenkost nikada nije doskoila.

23. NARUENI TEKSTOVI - najzabranjeniji sam strunjak u medijima To znai da nisam mogao da naruujem tekstove u medijima koji nisu hteli da me objavljuju. Analiza objavljivanja ispovesti srpskog preduzetnika u poslednje dve godine pokazala bi jasno ko je naruivao tekstove. Dok je to bilo samo u Kragujevcu, strpljivo sam trpeo te udarce, ali kada se to pojavilo u Beogradu, primoran sam da se branim.

24. RUENJE PRIVATIZACIJE - srpski preduzetnik ivi u prolim vremenima. Nema vie sruenih 358 privatizacija, nego 492. U 512 preduzea smo, udruujui akcionare, i savetujui ih da ne prodaju akcije jer su mnogo vredne, uspeli da direktno ubacimo novac na raune manjinskih akcionara. U jo 524 preduzea se trai revizija i ponitenje privatizacije. Proces je u toku. Padom nedemokratskog reima donee se zakon o reviziji svih privatizacija. To je civilizacijski proces. Imovinska pitanja nikada ne zastarevaju. Strpljivo ekam promene.

25. LANARINA - srpski preduzetnik, koji se udi kada radnici koji rade prekovremeno trae platu, otkrio je prevaru jer je 1.300 akcionara dalo lanarinu po 1.000 dinara. Naalost, ni to nije tano. lanarinu je platilo 915 akcionara i to je iznos od 915.000 dinara ili - 10.600 evra. To je pokrilo trokove za tri godine rada. Meseno po 294 evra. Iznos od 10.600 evra je znaajno manji od iznosa od 8.031.000 evra koji su pripadali Zlatnoj rui. Ili iznos mesene nadoknade od 294 evra je daleko manji od iznosa koji dnevno dobija sumnjivo obezbeenje koje tue manjinske akcionare.

26. KAMPANJA - kada je BD dobio 294 evra meseno, on je, kako istie ovek koji voli da se takmii, krenuo u kampanju. Kako se sa 294 evra meseno moe voditi kampanja kroz naruene ispovesti, tu matematiku ni Mainski fakultet u Kragujevcu ne bi tano mogao da izvede.

27. PRODAJA AKCIJA - istina je da su 10,5 odsto kapitala prodali akcionari. Ali su to prodali nesretni ljudi koji ne mogu da preive tranziciono doba u kome srpski preduzetnik ispoveda svoju poslovnu filosofiju da prekovremeni rad ne treba plaati i da firme treba slagati.

28. BROJ AKCIJA - veinski vlasnik tvrdi da nijedan manjinski akcionar nema vie od 64 akcije, uvidom u Centralni registar se vidi da ni to nije tano.

29. LAVINA - veinski vlasnik, koji ne zna koliko najvie akcija ima akcionar, tvrdi da je lavina krenula kada je BD izraunao da akcija vredi 220 evra. Ni to nije tano. U proceni kapitala mog strunog tima, kojom ponosno mau veinski vlasnik i njegov expertski tim, stoji da je vrednost akcije procenjena na 170 evra. Ni taj podatak nije taan. A lavina je nastala ulaskom veinskog vlasnika u subjekt privatizacije, rasprodajom imovine, otputanjem radnika, nipodatavanjem manjinskih akcionara, fizikim nasrtanjima na suvlasnike u akcionarskom drutvu i optim gubitkom poverenja u veinskog akcionara. Pojavio sam se tek kada je erupcija dostigla vrhunac.

30. BUNDIJE - prema tumaenju nosioca nacionalnog priznanja, taj BD je organizovao lokalne bundije, doveo akcionare pred preduzee, pisao parole, provaljivao kapije i zauzimao prostorije fabrike. Manjinski akcionari su izmanimulisani od BD i tako postajem, prema ispovesti srpskog preduzetnika, voa ludistikog pokreta u Srbiji. Borislav Peki, najvei srpski pisac, koji je imao visoko miljenje o meni i mom javnom radu, napiso bi sigurno neko novo tranziciono Vreme uda.

31. SEKU VENE - zasluni graanin je video kako manjinski akcionari seku vene pred sudskim izvriteljem, a nije video kako njegovo obezbeenje maltretira, vrea, poniava i tue te iste manjinske akcionare. O tome ni nevladine organizacije za zatitu ljudskih prava nita ne govore.

32. MOJE PREDUZEE - veinski vlasnik zahteva da manjinski akcionari napuste prostorije "mog preduzea". I to je glavni problem veinskog vlasnika. I tu je sutina nastalih problema. On ne razume kako funkcioniu akcionarska drutva. On ne shvata da je veinski vlasnik u akcionarskom drutvu i da ne moe na silu ili na prevaru da se, slaui firmu, oslobodi manjinskih akcionara. Preduzee pripada i njemu i manjinskim akcionarima. To je morao da naui pre nego to je krenuo da privatizuje preduzee. I sada moram besplatno i javno da mu drim asove iz akcionarstva.

33. SAMOUBISTVO - ako se suvlasnici u preduzeu popnu na krov zgrade i prete samoubistvom, onda je to dovoljan razlog da nosilac nacionalnog priznanja, potujui sebe i svoju drutvenu titulu, pozove pripadnike svoje nacije da smire strasti i da u pregovorima ree nastali problem. Nijedan ljudski ivot nije vredan svih privatizovanih preduzea u Srbiji. ta ostaje u seanju? Povest o pljakanju i otimanju. I to kroz generacije, kao teret pokolenjima. Moram da priznam da ne razumem tu pohlepu, bahatost i nemanje hrianske samilosti.

34. BLOKADA PREDUZEA - srpski preduzetnik jadikuje na blokadu preduzea od strane manjinskih akcionara, dakle njegovih suvlasnika i kompaniji, a zaboravlja da je u martu 2009. u Francuskoj i Nemakoj u 12 privatnih, stranih kompanija bilo blokirano poslovodstvo od strane zaposlenih koji su dobili otkaze i koji su zarobili svoje direktore i nisu ih putali. To su bili samo zaposleni. Ne znam da li su traili plaanje prekovremenog rada. Na kraju, svi zahtevi su im ispunjeni. Nai manjinski akcionari su dobili suzavce i batine.

35. PARE ZA DEURSTVO - srpski preduzetnik optuuje manjinske akcionare da im je obeavano po 20 evra za deurstvo u fabrici. To je toliko nizak i podao udarac biveg vrhunskog sportiste da sam ostao zapanjen. A ko e da plati to deurstvo njima? Od kojih para? Oni ne izdaju nekretnine zajednikog preduzea. Zar veinski vlasnik nije plaao sumnjive momke u crnim majicama? Koliko je para dato? ije su to pare?

36. TA TRAITE U MOJOJ FIRMI? - akcionarsko drutvo nije moja firma.

37. EHER - tano je da sam se video sa veinskim vlasnikom, na njegovu molbu, preko zajednikog posrednika. Iao sam na sastanak da bi se smirila situacija i pronalo reenje. Sve to sam mislio rekao sam srpskom preduzetniku u lice, bez naruene ispovesti.

38. NJUJORK - u Njujorku sam poslednji put bio na proputovanju u novembru 2002. Nisam bio u vreme 2007. kada smo radili procenu kapitala i kada sam utvrdio da firma vredi 43 miliona evra, a da je prodata za 1,8 miliona, uz sve nastale rasprodaje. Nisam radio procenu kapitala - moje firme - kako istie tranzicioni preduzetnik, jer na to nikada ne bih pristao, nego sam radio procenu kapitala subjekta privatizacije. Tu, dakle, nema nikakve greke.

39. NAGODBA - ponudio sam veinskom vlasniku da podeli akcionarsko drutvo, prema lanu 421 ZOPD, da manjinski akcionari naprave novo akcionarsko drutvo na svom delu imovine i da tako svako radi sa svojom imovinom ta mu je volja i da je prodaje kako on hoe. Veinski vlasnik je odluno to odbio. Zato?

40. ZAJEDNIKA FIRMA - "ja dam plac i fabriku, a mali akcionari daju sve svoje akcije". To je bio predlog veinskog vlasnika koji ne shvata da on NIJE vlasnik placa i fabrike. On je vlasnik kiparske firme Triple Jump group, koja je vlasnik 96,1 odsto elik TP d.o.o. Beograd, koji je vlasnik 80,18 odsto AKCIJA Trgovine 22, dok je 19,298 odsto akcija vlasnitvo 1.313 manjinskih akcionara. Dakle, on ne moe da uloi plac i fabriku, jer to pripada i manjinskim akcionarima. Nije njegovo vlasnitvo. Veinski vlasnik moe da uloi samo svoje akcije, a ne imovinu. Pregovori sa veinskim vlasnikom i njegovim expertskim timom su pokazali da oni uopte ne znaju kako funkcioniu akcionarska drutva.

41. PREVARA - pokuaj da se na taj nain napravi zajednika firma i da se prevare manjinski akcionari, uverila me je da zasluni graanin igra nefer i da nije spreman za trinu utakmicu. Tako su pregovori propali.

42. DIREKTOR - nikada ne bih pristao da budem direktor firme Milana Spasojevia. To je ispod mog moralnog kodeksa. Mi smo dva razliita sveta. Nae poslovne filosofije su suprotstavljene. Ja sam predsednik BALKAN BIZNIS CENTRA, najvee privatne asocijacije preduzetnika Balkana, o kojoj u Srbiji niko nita ne sme da pie, i moja namera je da udruim prave preduzetnike Balkana, koji ne piu naruene ispovesti i fiziki se ne obraunavaju sa manjinskim akcionarima.

43. HIPOTEKA - u toku pregovora advokat veinskog vlasnika se izleteo i ponudio mi da se stavi hipoteka na imovunu kompanije koja se prodaje u korist Konzorcijuma manjinskih akcionara, kao garancija posla, dok se ne proda imovina u Ilievoj. Odmah sam na tu ponudu pristao, ali sam advokatu skrenuo panju da nema odobrenje veinskog vlasnika i da mora da njega pita. Nikada vie hipoteka nije spomenuta u pregovorima.

44. PODELA FIRME - moj struni tim je odmah uradio metodologiju podele firme. Veinski vlasnik se jo nije izjasnio.

45. MANJINSKI I U PODELI - mainski inenjer tvrdi da e, ukoliko doe do podele firme, manjinski akcionari opet biti manjinski. I tvrdi da je besmisleno to to trae. Ovo je stvarno vrhunac preduzetnike logike. Ova polemika postaje tragikomina. Mogao bih se poigravati sa ovakvom nakaradnom matematikom mainskog inenjera, ali neu. Rei u samo ovo: kada manjinski akcionari odvoje fiziki svoj deo imovine iz akcionarskog drutva, onda su oni 100 odsto vlasnici na tom delu imovine. Nije teko da se razume. Besmisleno je to ne videti.

46. INTERES MANJINSKIH AKCIONARA - veinski vlasnik unapred zna koji su interesi manjinskih akcionara, on zna da e oni biti razoarani, da nee biti isplate u keu i da oni hoe neto da prodaju kako bi dobili neke pare. Ako veinski vlasnik prodaje i uzima pare samo za sebe, jer je njegova firma, zato i manjinski akcionari ne bi traili neki novac iz tih prodaja, jer je i njihova firma? Uostalom, ta briga veinskog vlasnika ta e, posle podele akcionarskog drutva, raditi oni drugi. Nepristojno je viriti u tue poslove. Nije ni sportski, ni dentlmenski.

47. MOMCI U CRNOM - onda sam odluio da uem u svoju firmu, kae veinski vlasnik i priznaje da je angaovao 36 momaka, obukao ih u crne majice i izbacio male akcionare. Neka zasluni graanin kae ta pie u policijskom zapisniku, koga je privodila policija, ko je imao suzavce, ko je imao elektrine palice i neka da spisak tih momaka u crnom da vidimo da li je bilo maloletnika, da li ti momci imaju dosije u policiji i ta graani Kragujevca misle o tim momcima koji tite srpskog preduzetnika u procesu privatizacije.

48. IVICA DAI - izaslanik ministra policije se pojavljuje, kae srpski preduzetnik, s najboljim namerama. Na istoj stranici novina, namerno ili sluajno, odmah ispod ove ispovesti, nalazi se tekst pod naslovom Dai obeao ponitenje privatizacije Zastava elektro. Da li je sledea na redu Trgovina 22? Ako ministar policije ponitava privatizacije u tranziciji, onda je policija prava adresa za reviziju privatizacije.

49. GRAANSKI RAT - policija ne moe da mi uva imovinu, kae veinski vlasnik u procesu privatizacije, jer kada bi to radila, navodi rei policije, u Srbiji bi izbio graanski rat Pogreno. Zlonamerno i tendenciozno. Stavljati te rei u usta policiji je vrlo opasno. Srpski preduzetnik i veinski vlasnik je izgubio potpuno svaki smisao za rasuivanje. Nije policija uzrok nastalih problema u procesu privatizacije, nego veinski vlasnici koji ne znaju kako funkcioniu akcionarska drutva i koji se ude kada radnici trae plate za prekovremeni rad subotom i nedeljom. Veinski vlasnik je doveo do gubitka poverenja u akcionarskom drutvu i do ogorenih protesta manjinskih akcionara. Svaliti krivicu na policiju je neumesno. Zato je veinski vlasnik upotrebio termin - graanski rat? Ne verujem da je neki policajac upotrebio taj termin. Svi mi koji smo bili na ratitima za vreme bombardovanja, nikada vie ne elimo da nas neko gura u graanske ratove.

50. KRCKANJE - raunica mainskog inenjera je jasna. Mogao sam, kae on, tih 4,5 miliona evra, koliko je uloeno, da krckam 15 godina po 300.000 evra godinje. To krckanje na mesenom nivou iznosi - 25.000 evra. Lepa cifra, bez prekovremenog rada.

51. BA ME BRIGA - pogledajmo kako je veinski vlasnik proao u ovoj privatizaciji. Ako uzmemo da je tano da je ulo u kompaniju, za slaganje firme, tih 4,5 miliona evra, ako obavezno ulaganje prihvatimo kao takvo i sa tim cenama, onda pravu sliku moemo da vidimo tek ako pogledamo koliko je otueno iz firme nekretnina, koliko prihodovano od zakupa i koliko ima nerasporeene dobiti. Naravno, uzeemo prikazane podatke. Tako je od nekretnina uzeto 4,8 miliona evra, ostali prihodi su 1,2 miliona evra i sve ostalo ne raunamo. Onih 8 miliona evra od Zlatne rue ostavljamo ministru policije da istrai. Dakle, dobijeno je 6 miliona evra, a uloeno je 4,5 miliona evra. Kako manjinski akcionari nemaju nikav uticaj u akcionarskom drutvu, jer veinski vlasnik neprestano i nepristojno u ispovesti ponavlja da je firma njegova, onda i tih 1,5 miliona pripada veinskom vlasniku. On priznaje - ostalo mi je, kae, est hektara, mada se u prospektu na Berzi navodi 8,8 ha, 10.000 kvm hala i 2.000 kvm poslovnog prostora. Manjinski akcionari nemaju - nita! Njima su ostale bezvredne akcije, koje ni veinski vlasnik nee da kupi, a veinskom vlasniku je ostala imovina. Ba me briga!

52. PRIVATIZACIJA KAO UNOSAN BIZNIS - veinski vlasnik moe biti zadovoljan izvrenom privatizacijom. Povratio je sav uloen novac u roku od est meseci, rasprodajom nekretnina i izdavanjem izvrio je slaganje firme, ostalo mu je 1,5 miliona evra u keu i imovina koja i danas vredi. Koliko ona sada vredi? Evo najgore raunice. Uzmimo da je sve kako on kae: 6 ha prvoklasnog graevinskog zemljita u centru Kragujevca vredi 20.000 evra po aru, 10.000 kv hala po 200 evra za kvadrat i 2.000 kv elitnog prostora po 2.500 evra. To je sve ukupno - 19.000.000 evra. Kada dodamo i onih 1,5 miliona evra - dobijamo -20.500.000 evra. To je ista zarada po sadanjim cenama. Ako kriza proe sledee godine, kako najavljuju ifrovani eksperti, zarada e biti mnogo vea. I to sve za tri godine. Da li tako unosan posao postoji negde u svetu?

53. KOME DA SE ALIM? - kuka veinski vlasnik na kraju ispovesti, nezadovoljan ovolikom zaradom.

54. SVE PO ZAKONU - neko stoji iza svega.

55. ZASLUNI GRAANIN - zasluena privatizacija.

56. PRIPREMANJE LINA - naslov je ove ispovesti - prvi deo.

57. ZAKUCAVANJE NA ZID - nastavak slike tranzicije iz privatizacionog ugla,

58. KO KVARI SLIKU? - manjinski akcionari koji tvrde da su vlasnici.

59. I KO JO? - Branko Draga.

 

Beograd, 3. 9. 2009.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane