Natrag

Bankrot

 

Bankrot

 

U susret unitenju srpskog sela i potpunom nestanku poljoprivrede

 

Samo je glad sigurna

 

 

Ako banke aktiviraju hipoteke, doi e do agrarne katastrofe biblijskih razmera. Banke koje na ovaj nain preuzmu zemlju, sigurno je nee zadrati, ve e je, radi ouvanja likvidnosti, ponuditi na slobodnom tritu. Velika ponuda nekretnina dovee do pada njene vrednosti. Na potpuno isti nain poela je i ekonomska kriza u Americi, koja je odmah dobila globalne razmere. Po besmisleno malim cenama e, zatim, razni preprodavci i meetari da otkupe najplodniju zemlju u Srbiji.

 

 

Milan Malenovi

 

 

Jo poetkom ove godine, direktor Produktne berze u Novom Sadu, arko Galetin, upozorio je da e cene svih poljoprivrednih proizvoda, a posebno mesa i komponenti za stonu hranu, doiveti dramatian pad. Kako trenutno stvari stoje, i najcrnje sumnje ovog strunjaka bie prevaziene. Cena kukuruza "na zeleno" je 7,50 din/kg, dok se prologodinji rod plaa 8,50 din/kg, tako da se oekuje da e cena ovogodinjeg roda biti negde izmeu ove dve brojke. Prole godine se za kilogram kukuruza plaalo u proseku 15 dinara. Dok se prole godine za kilogram soje plaalo i preko 37 din/kg, ovogodinji rod je poeo prodaju na tek 26,52 din/kg, dok je potpuna nezainteresovanost trita za penicu, cenu ovog proizvoda na produktnoj berzi oborila sa preko 20 din/kg od prole godine, na mizernih 10 din/kg poetkom meseca.

Uopte je primetan izuzetno slab promet, pa je ova berza prvu nedelju septembra proglasila najgorom u protekle dve godine. Ostvaren je ukupan promet od tek 485 tona robe, to u dinarima iznosi jadnih 9.358.900,00 (iliti jedva neto vie 100.000 evra)! ta ini drava da zaustavi dalji sunovrat poljoprivrede?

 

Daju zemlju da plate seme

 

"Po ovoj ceni nam se nikako nee isplatiti da prodajemo ito", govori za Tabloid Stanimir Lazovi, poljoprivrednik iz Rume, i dodaje: "Dao bih ga svinjama, ali ni cene mesa nisu povoljne. Doe mi da sve zapalim i odem." Stanimir ima jo jedan problem koji ga mui: u vreme dok su cene proizvoda bile daleko vie, podigao je kredite i obnovio mainski park. Neto je uloio i u seme za setvu. Banke sada trae svoje pare nazad.

"Svi imaju problema sa otplatom, samo je pitanje da li e banka aktivirati hipoteku", kae Rafail Ruskovski, direktor zadruge Zrno iz Kucure.

"Ko e onda raditi zemlju ako neemo mi - to e biti kraj vojvoanske poljoprivrede", kae Ruskovski.

Milan Trifunovi, direktor zadruge Trifunovi iz Turije, navodi da su u nekoliko sluajeva seljaci ve dolazili kod njega nudei na prodaju svoju zemlju kako bi mogli da otplate rate za kredit.

Drava ovaj problem jo ne primeuje. Ako ostanu ove cene, posebno ako se ne nae neko reenje za ovogodinji rod penice, proizvoai nee imati odakle da vrate kredite bankama. Onda ostaje samo da se nadaju da e, umesto drave, banke biti te koje e u reprogamiranju dugova nalaziti reenja za prezaduene ratare, ali i to je samo produavanje agonije jer e i novi krediti ubrzo dospeti za otplatu. A ta onda?

O sposobnosti i elji ove vlasti da sagleda i da pone da reava probleme u poljoprivredi, najreitije govori i ovaj sluaj. Privredna komora Srbije je 1. septembra objavila podatke o privrednim kretanjima u prvih 7 meseci ove godine, u kojima je stajalo da je izvoz poljoprivrednih proizvoda pao za 1,4 procenta u odnosu na isti period prole godine. Samo dva dana kasnije, prilikom posete Novosadskom sajmu, ministar poljoprivrede Saa Dragin izjavljuje kako izvoz poljoprivrednih proizvoda belei - porast?! Ili ministar ne ita novine, ili misli da ih niko od nas ne ita? Ili je samo dovoljno bezobziran da masno slae, a da ne pocrveni? Teko da od drave koja bei od problema moemo da oekujemo i da pone da ih reava, ali nas i dalje interesuje zato drava okree glavu od problema u najvanijoj izvoznoj grani.

 

 

Propast srpskih zadruga

 

U poslednjih est decenija iz sela je vie para izvlaeno, nego to je u njega ulagano. Selo je moralo da daje dovoljno jeftine hrane kako bi se vetaki ouvao standard graana. Poljoprivredni fond nije obnavljan i danas sve tee pokriva i same potrebe ove drave, dok za izvoz ostaje sve manje. Nekada je Srbija imala neverovatnih devedeset miliona stabala ljiva, dok je danas ova voka gotovo potpuno potisnuta. Jo je samo u naem seanju ljiva, brend Srbije - u inostranstvu je sve vie vezuju za neke druge zemlje. U doba Miloa Obrenovia ona mala i zaostala Srbija je godinje u Austriju izvozila milion svinja. Koliko grla ove stoke danas izvozimo, sa sve Vojvodinom?

Da bi poljoprivrednici uli u rizik investicija za obnovu unitenih poljoprivrednih fondova, oni moraju da znaju kako e se kretati cene njihovih proizvoda dok budu otplaivali dug. "Ja sam srean kada u trenutku etve znam kolika je otkupna cena ita", priznaje nam Miodrag Nikoli iz domainstva nedaleko od Svilajnca. "Umesto da nae ito za robne rezerve kaparie, i tako nas podstakne da vie proizvodimo, drava se ponaa bezduno kao i svaki drugi nakupac. Prvo eka da pred etvu padne cena na apsolutni minimum, pa tek onda nam ponudi neku siu."

Neko reenje bi moglo da se nae i u izvozu na trite Rusije, sa kojom Srbija ima ugovor o bescarinskoj trgovini. Samo, na individualni proizvoa je isuvie mali da bi sam mogao da se upusti u takvu priu. Proveravamo u Ministarstvu poljoprivrede kako ratari mogu da nastupe na stranom tritu, i tamo nas upuuju na seoske zadruge. Zadruge su idealan nain ukrupnjivanja sitnih gazdinstava, objanjavaju nam.

"Ako zadrugar preda zadruzi odreenu koliinu robe i eka da mu zadruga posle isteka ugovorenog vremena plati proizvod, a pri tome ga ne zanima kako e ta roba biti kontrolisana, kako e biti upakovana, gde e biti prodavana i po kojoj ceni, onda zadruga gubi svoju funkciju i pretvara se u otkupnu stanicu iz nekih minulih vremena", tvrdi dr Stojan Jevti, predsednik Zadrunog saveza Srbije. Da bi se zadrugarstvo revitalizovalo, potrebna je podrka drave, budui da su same zadruge finansijski potpuno iscrpljene.

"Od preko 2.100 zadruga, koliko je na evidenciji Republikog zavoda za statistiku, manje od polovine posluje sa nekim prihodom", kae dr Jevti. "Vie od jedne etvrtine zadruga radi sa gubitkom, dok ostale postoje samo na papiru." Dugovi koje naprave one nerentabilne zadruge, za skoro duplo premauju prihode svih rentabilnih zajedno. Pokuavamo da saznamo da li Srbija ima neki konkretan projekat pomoi zadrugarstvu i obraamo se Privrednoj komori Srbije. "Zadrugarstvo se u Srbiji decenijama sputava, iako bi drava trebalo da ga podstie", kae saradnik u PKS-u Branislav Gulan. "Na neophodne zakone se eka godinama, a i kada se donesu, ne mogu da se primenjuju jer nedostaju podzakonski akti, ili drugi, srodni zakoni."

Tu saznajemo za jedan jedini projekat pomoi zadrugama - uvoenje Norvekog modela, koji se uz pomo i podrku Vlade Norveke sprovodi u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Njegova je sutina da je zadruga sredstvo za unapreenje poljoprivrednih gazdinstava, a ne cilj sam za sebe, kao i da se potuju zadruni principi da svaki zadrugar ima jedan glas u odluivanju. Na stranu to se tradicionalni srpski model zadruge nita nije razlikovao od ovog, norvekog, pa nam nije jasno zato nam trebaju stranci da nam otkriju rupu u saksiji. Slaba strana cele prie je i to da je u njegovu realizaciju ukljueno tek nekih desetak zadruga iz Srbije. Znai, neto manje od pola promila od ukupnog broja! Ovim tempom se ni do sudnjeg dana nee revitalizovati domae zadrugarstvo. Sve nam ovo, za sada, deluje kao jeftin marketing, kao bacanje peska u oi.

 

 

Trka za milion hektara

 

Pokuavamo da razumemo sve ovo to smo saznali, posebno da proniknemo u razloge upadljive dravne neaktivnosti. Srbija ulae novac u poljoprivredu, ali se to ini na pogrenim mestima - podstie se proizvodnja, a prodaja ostaje usko grlo. Oni koji bi tu i mogli neto da uine, zadruge, tretiraju se kao trinaesto prase za koje nikada nema ni para ni vremena. Na pravi put nas upuuje sledea izjava: "Zadruge su prenele veliku imovinu poljoprivrednim kombinatima i prehrambenoj industriji i nisu je povratile, iako je to bilo regulisano Zakonom o zadrugama iz 1996.", tvrdi Gulan. "Procenjuje se da zadrugama u Srbiji nije vraeno oko 200.000 hektara oranica." Zadruge, istina, od te imovine ne odustaju, ali nemaju ni para a ni snage za voenje skupih sudskih postupaka.

Onda nam je sinula lampica: banke prete aktiviranjem hipoteka za kredite u koje su poljoprivrednici gurnuti neodgovornom Vladinom politikom potenciranja zaduivanja. I tu se radi o nekoliko stotina hiljada hektara oranica. Sa onih pomenutih 200.000 dolazimo ve do cifre od oko milion hektara. Cela Srbija je na rasprodaji! Pitamo nae sagovornike da li smo sve dobro izraunali, a oni nam, kao Duboko Grlo iz Votergejta, uz smeak odgovaraju: "Vi ste to rekli, a ne mi."

Samo nam jedan od njih, uz molbu da mu ne objavimo ime, objanjava: "Bankama ove oranice ne trebaju, pa e ih izneti na prodaju kako bi sauvale likvidnost. Poto strani dravljani i pravna lica ne mogu da postanu vlasnici zemlje u Srbiji, domae trite e biti preplavljeno ponudama oranica, te e cene zemlje pasti u podrum. Za sitne pare e oni koji su bliski vlasti, ili su u njoj, pokupovati ova imanja i saekati godinu-dve da se zakon promeni i da stranci ponu da kupuju zemljite kod nas. Kada na taj nain cene skoe, ovi nakupci e uz enorman ekstraprofit da prodaju ono to su prethodno jeftino kupili."

A onih 200.000 hektara u vlasnitvu nepostojeih kombinata? "...To je ili budetska rezerva za momenat kada potpuno presue svi izvori od privatizacije, ili e i to da bude prodato zajedno sa zadrugama koje e do tada da odu u steaj", tvrdi Tabloidov izvor.

Poetkom meseca je u Valjevu odran dramatian sastanak izmeu malinara i hladnjaara. Malinari trae da otkupna cena ove godine bude 160 dinara, mada su spremni da pregovaraju i o ceni od 135 dinara. Hladnjaari nisu spremni da toliko plate tvrdei da je cena na svetskom tritu nia od ove domae. Na to je burno reagovao predsednik Udruenja malinara Vilamet iz Arilja, Dragia Terzi, koji je hladnjaare optuio da su isto tako govorili i prole godine, a da su zatim maline izvoene po daleko viim cenama od prikazanih. Terzi se zbog toga zaloio da malinari budu direktno ukljueni u izvoz robe koju proizvode.

 

 

Pendrek po glavi malinara

 

Poslednji put, kada je pre sedam godina pokuano da se proizvoai malina organizuju i direktno pojave na berzi u Roterdamu, lider ove inicijative, jedna zadruga iz apca, preko noi je likvidirana i u delovima privatizovana.

"Neu da idem tako daleko da kaem da postoji hladnjaarska mafija, ali ovde neto debelo smrdi", uverava nas jedan malinar. Podsea nas i na aferu dodele prvih kredita za podsticaj privrede koji su deljeni za vlade Zorana inia. Dodela kredita je tada ila preko Ministarstva privrede, trgovine i usluga, na ijem je elu bio Slobodan Milosavljevi. Nekom udnom igrom sluaja ovi su krediti prioritetno dodeljivani hladnjaarima. Jedan od njih, ija je hladnjaa u blizini Nia, ak se javno hvalio kako je zavrnuo pomonika ministra koji mu je dodelio kredit, jer mu nije dao dogovorenu proviziju. U to vreme je ubijen premijer ini, zavedeno je vanredno stanje, a zatim su raspisani izbori, pa se cela afera slegla.

Bilo kako bilo, tek evidentno je da su hladnjaari ove kredite sa enormnim grejs periodima i kamatama ispod stope inflacije iskoristili da ostvare dodatne izvore prihoda izvan svoje osnovne delatnosti. Sa druge strane su malinari uzimali komercijalne kredite bez grejs perioda i sa realnim kamatama, koje danas moraju da vraaju kako znaju i umeju. Ko je, dakle, u ovim pregovorima u prednosti?

Kako danas drava pokuava da ispravi ovu nepravdu? Pomenutom sastanku u Valjevu je, pored predstavnika Ministarstava poljoprivrede i trgovine, prisustvovao i Ivica Tonev, savetnik zamenika premijera Srbije, Ivice Daia. Delegacija na visokom nivou, reklo bi se. Ali: "...Tonev je tu samo bio da bi nas disciplinovao", tvrdi nam jedan malinar, uesnik tog sastanka. "...Njegov jedini zadatak je bio da nam pripreti estokom dravnom reakcijom ako odluimo da kao ranije radikalizujemo proteste i svoje proizvode iskipujemo na beogradske ulice, ispred zgrade Vlade." Para nema za poljoprivredu, ali, Bogu hvala, pendreka ima koliko god hoe!

 

 

Glad već za dve godine

 

Konano nam je sve jasno. Drava nema nameru da ozbiljnije pomogne poljoprivredi jer je tajkunima ve obeala najplodniju zemlju, i to u bescenje. Sudbina svih onih koji e na ovaj nain da ostanu bez zemlje, dravu jednostavno ne interesuje.

Jo gore e proi obian narod, koji sa poljoprivredom nema nikakve veze, osim to kupuje prehrambene proizvode. "Ako se koliko danas nita znaajno ne promeni u odnosu drave, ali i banaka i nakupaca prema proizvoaima, za najvie pet godina ili e da zavlada glad u Srbiji, ili emo morati da uvozimo hranu", objanjava nam Dimitrije Teofilovi, nekadanji saradnik u Ministarstvu poljoprivrede. Pitamo ga ta e se desiti ako banke pre kraja godine ponu sa aktiviranjem hipoteka. "...Onda je pomenuti rok upola krai", kae Teofilovi. "Sumnjam da e oni koji na ovaj nain dou do oranica eleti da investiraju u proizvodnju. Jednostavno e saekati da dou strani kupci kojima e da prodaju imanja, ali zakonske promene koje bi to omoguile teko da moemo da oekujemo pre 2012. godine".

Potvrdu ovih tvrdnji dobijamo i u informaciji da je Popis poljoprivrede, bez koga nije mogua potvrda usaglaenosti naeg zakonodavstva sa onim iz EU, zakazan tek za 2011. godinu. Poslednji ovakav popis uraen je jo pre pola veka, tanije 1960. godine! Pored toga to e da obezbedi preduslove za proces pridruivanja EU, ovaj popis je neophodan i kako bi se prikupile informacije bez kojih nije mogue kreiranje agrarne politike. Dotle, dakle do 2011. godine, ova drava nee moi, ak i kada bi to htela, da preduzima bilo kakve korenite zahvate u cilju revitalizacije poljoprivrede. Za veinu dananjih proizvoaa, tada e ve biti prekasno.

Moda je zato za nas obine potroae najpametnije da ve sada, na vreme, ponemo da skladitimo namirnice za trenutak u veoma bliskoj budunosti kada e ova zemlja ostati bez poljoprivrednika.

 

 

 

 

Čekaj malo da se zaletimo

 

Koliko je ova vlada nezainteresovana za obnovu agrara govori i podatak da je zajednika komisija Ministarstva poljoprivrede i Republikog zavoda za statistiku, koja treba da obavi Popis poljoprivrede, na ovom projektu u poslednjih godinu dana radila ak cela etiri dana! I to od 27. do 31. jula kada su u Beogradu boravili konsultanti EU koja nadgleda ceo postupak.

Za decembar ove godine planiran je probni popis, pa je udno da e konani popis biti obavljen tek dve godine posle probnog. Razloge za ovakvu sporost javnost i dalje ne zna. ta e se desiti ako u meuvremenu, za te dve godine, na vlast doe neka nova vlada? Da li e se promenjeni kadrovi u Ministarstvu i Republikom zavodu za statistiku opet tri godine obuavati za sprovoenje popisa?

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane