Natrag

Osmatranica

Osmatranica

 

Oruane snage Sjedinjenih Drava najvea su amerika korporacija

 

 

Odbrana ratnog stanja

 

 

U amerikoj vojsci, iji dobrovoljci dolaze uglavnom iz redova zavrnog razreda srednje kole i univerzitetskih studenata, zaposleno je skoro tri miliona ljudi, a od toga se priblino polovina nalazi u rezervnim snagama

 

Milan Balinda

 

Demokratski kongresmen arls Rengel objavio je 31. decembra 2002. godine u Njujork tajmsu jedan lanak o amerikim vojnim snagama. Sutina tog teksta leala je u sledeoj reenici: "Neproporcionalni broj siromanih i lanova manjinskih grupa ine veinu vojnika, dok najpovlaeniji Amerikanci ine manjinu ili nisu ni prisutni u vojnim redovima". Ovu su reenicu uestalo ponavljali protivnici rata u Iraku, insistirajui pri tome da bi samo regularna regrutacija, umesto dobrovoljaca, adekvatnije rasporedila teret rata. Iza tih zahteva za vraanje regrutacije stoji ideja da kad mladi iz svih drutvenih i socijalnih slojeva budu morali da se izloe strahotama rata, onda bi Amerikanci dvaput da razmisle da li da ulaze u oruane sukobe. Pretpostavka je bila da privilegovani nisu voljni da ratuju, a da manje privilegovani nemaju izbora jer ipak od neega moraju da ive, pa ak i da su neznalice koje nita drugo ne bi mogle da rade u ivotu. Inae, opta regrutacija naputena je jo 1973. godine i od tada amerike oruane snage zavise samo od dobrovoljaca. Sjedinjene Drave imaju profesionalnu vojsku.

Problem sa Rengelovim stavom lei u statistici, kako zvaninoj tako i u onima koje su sastavili nezavisni strunjaci. Amerika vojska dobrovoljaca ve reflektuje prosek nacije. U proseku vojnici su neto obrazovaniji od generalne populacije, vie iz ruralnih delova zemlje a manje iz velikih gradova, i dolaze iz porodica slinih materijalnih situacija u ostatku zemlje. lanovi manjinskih grupa proporcionalno su zastupljeni, ali u vojsci ima vie junjaka nego severnjaka, to se pripisuje tradiciji. Zanimljivo je da 98 odsto vojnika ima zavrenu srednju kolu ili fakultet, dok u generalnoj populacije taj broj ne prelazi 75 odsto. Belci ine 77,4 odsto amerikog stanovnitva, a u vojsci su zastupljeni sa 75,8 odsto. Popularno verovanje, pre svega u ostatku sveta, da amerika vojska prvenstveno vrbuje daleko najvei broj vojnika iz gradskih crnakih etvrti - nije tano. Vojska ima jedan drugi problem - ne moe da regrutuje dovoljan broj vojnika. Americi je potrebno 80.000 novih vojnika godinje, a obino se prijavi 7.000 manje. Ta injenica ima za posledicu da vojne vlasti ponekad prihvate i dobrovoljce koji nisu ba po vojnim standardima.

Dobrovoljci se testiraju i svrstavaju u pet kategorija. Kategoriji V nema mesta u vojsci. Iz kategorije IV u poslednjih 20 godina uziman je vrlo mali broj dobrovoljaca, ali se to donekle promenilo i dozvoljava se neto vei broj tih pojedinaca koji slabo urade standardni vojni test. To ne znai da neki vojnik iz kategorije IV nije dovoljno pametan da bi shvatio na koju stranu da puca, ali je potvreno da u proseku dobrovoljci iz kategorije IV ne samo da nisu dobri vojnici nego i mnogo vie kotaju oruane snage. Vrena su ispitivanja efikasnosti u zavisnosti od inteligencije vojnika. Vojnici iz kategorije I ispalili su 20 raketa da bi unitili 10 neprijateljskih ciljeva. Kategoriji II bila je potrebna 21 raketa. Vojnici iz kategorije III ispalili su 22 rakete, a onima iz kategorije IV bilo je potrebno 24 projektila. Testiranje je vreno s patriot raketama, a kako svaka od njih kota 2.000.000 dolara, vojnici iz kategorije IV kotali su svoje vojne snage 8.000.000 dolara vie od pametnijih dobrovoljaca. Jedan drugi problem koji se pojavio prilikom regrutacije je i taj da su se u vojne redove provukli i neki pobornici neonacistikih i rasistikih grupacija, to je "no-no!" po amerikom zakonu.

U amerikoj vojsci, iji dobrovoljci dolaze uglavnom iz zavrnog razreda srednje kole i univerzitetskih studenata, radi skoro tri miliona ljudi, a od toga je priblino polovina u rezervnim snagama. To je druga po veliini vojna sila na svetu, nakon kineske. Iz dravnog budeta za vojsku se odvaja oko 711 milijardi dolara godinje, a to ini skoro polovinu vojnih trokova na svetu. Vojni budet Sjedinjenih Drava nadmauje udruene trokove 14 zemalja koji je slede na listi. Prvih deset najskupljih vojski na svetu sainjavaju, po redu potronje: Sjedinjene Drave, Kina, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Nemaka, Japan, Italija, Saudijska Arabija i Indija. Mada ene mogu da slue u vojnoj policiji, borbenim avionima, na ratnim brodovima. enama nije dozvoljeno da uestvuju u izvesnim kopnenim snagama, osim ako se nisu u borbi neplanirano zatekle, kao ni sluenje u podmornicama. Homoseksualci mogu da budu vojnici ukoliko ne obelodane svoju seksualnu orijentaciju. To pravilo je poznato po zakonu nazvanom "ne pitaj, ne reci". Zakon je ustanovljen za vreme predsednika Klintona 1993. godine.

Podaci od marta prole godine pokazuju da se amerika vojska nalazila u vie od 820 vojnih instalacija irom sveta. U Iraku je bilo 142.000 amerikih vojnika. U Nemakoj 56.200. U Japanu 33.122, a 28.500 u Junoj Koreji. U Avganistanu se nalazilo 31.000 amerikih vojnika, ali je taj broj povean, ili je na putu da bude povean, za oko 17.000 vojnika u poslednjih nekoliko nedelja. Neto manje od 10.000 Amerikanaca u uniformama nalazi se u Italiji i otprilike isto toliko u Velikoj Britaniji. Interesantno je da se 38 velikih i srednjih pomorskih i vazduhoplovnih vojnih amerikih baza po broju skoro poklapaju sa 36 vojnih baza koje je oko sveta posedovala Velika Britanija na vrhuncu svoje imperijalne moi 1898. godine. Rimska Imperija je 117. godine starog veka imala 37 veih vojnih ispostava rasprostranjenih od Armenije, Egipta, panije do Britanije. ini se da za vojnu kontrolu imperije potreban broj velikih vojnih baza oscilira od 35 do 40, ali moda je to samo sluajnost. Te amerike baze zapoljavaju neto vie od 200.000 lokalnih radnika. Procenjuje se da vrednost amerikih vojnih baza irom sveta, izuzimajui one u samim Sjedinjenim Dravama, prevazilazi sumu od 127 milijardi dolara.

Sva vojna lica dobijaju takozvanu osnovnu platu. Pola sume svakog prvog, a drugu polovinu svakog 15. u mesecu, to je uglavnom praksa u veini amerikih biznisa. Osnovna plata svakog vojnika zavisi od radnog staa i ina. Veina dobrovoljaca stupaju u vojsku kao redovi. Prosek primanja u amerikoj vojsci, koja zapoljava zavrene srednjokolce kao i doktore nauka, iznosi oko 52 do 54.000 dolara godinje. Redov sa manje od dve godine staa godinje zarauje od 16.794 do 18.824 dolara. Nakon etiri meseca plata se poveava za 100 dolara meseno. Osim osnovne plate, vojnici, ukoliko slue u ratnoj zoni kao to su Irak ili Avganistan, dobijaju specijalni dodatak. Postoji i dodatak za odvojeni ivot od porodice, deji dodatak i tome slino. Vojnici imaju lekarsko i ivotno osiguranje, kao i obezbeenu penziju. to se podoficira i oficira tie, oni zarauju znatno vie. Kapetan, na primer, sa manje od dve godine staa u vojsci prima 42.483 dolara godinje, a sa est godina i do 59.385 dolara. Od vojne plate se jo niko nije obogatio i mladim vojnicima se preporuuje da ne formiraju porodice pre nego to finansijski ojaaju.

Amerikoj vojsci mogu samo da pristupe ameriki dravljani i legalni rezidenti. Odnosno, to je bilo negde do marta ove godine, kada je doneta odredba da u vojsku mogu da budu primljeni i strani dravljani ukoliko za njihovu strunost postoje potrebe. Uglavnom postoji potreba za vojnicima koji imaju medicinsko umee kao i za one koji govore strane jezike. Taj program predvia da u prvoj godini prihvati do hiljadu vojnika stranog dravljanstva. U prvom mesecu vojska je dobila 4.833 prijave, a prihvatila je 52 regruta. Od njih su 11 magistrirali, 31 su diplomirali na fakultetu, etvoro ima viu kolu, a preostalih est imaju samo srednju kolsku spremu. Najmanje 24 od njih govore korejski, 11 hindu, 9 kineski, troje govore ruski, troje arapski i jedna osoba govori urdu (Pakistan). Za razliku od legalnih rezidenta, stranci-vojnici ne moraju da ekaju po pet ili vie godina i mogu da postanu ameriki dravljani u roku od samo est meseci. Istina, moraju da ispune svoj dogovoreni rok i sve vreme u rezervi, a to zavisi od njihove specijalnosti.

Poginuli u Iraku

 

Do kraja prolog avgusta, pokazuje poslednja raspoloiva statistika, u ratu u Iraku poginulo je 4.335 amerikih vojnika. Od tog broja najmanje 3.466 je poginulo u sukobima sa neprijateljem. U Iraku je takoe poginulo 179 Britanaca, 33 Italijana, 21 Poljak, 18 Ukrajinca, 13 Bugara, 11 panaca, 7 Danaca, 5 Salvadoraca, 4 Slovaka i od jedan do tri vojnika iz jo 10 zemalja.

Amerika vojska je pre izvesnog vremena prestala da prebrojava poginule civile.

 

 

 

Nekompletna dominacija

 

Nakon vie od est godina otkako su Sjedinjene Drave odstranile talibane sa vlasti u Avganistanu i reim Sadama Huseina u Iraku, ini se da amerika vojna sila dominira u regionu. U Avganistanu i Iraku stacionirano je skoro 200.000 amerikih vojnika. Izvan ove dve zemlje amerika vojska je prisutna u veini manjih zemalja Persijskog zaliva, kao i u republikama Kirgistan i Uzbekistan. Tome bi trebalo dodati i veliku pomorsku flotu koja patrolira tim delom sveta.

Ipak, ta dominacija nije kompletna i vojna sila Sjedinjenih Drava pokazuje znatne slabosti. Situacija bi bila neto gora da u Iraku Suniti nisu shvatili da ne mogu i protiv iita i SAD pa su se uglavnom primirili. Nedavno se obelodanilo da Vaington nema sigurnu rutu za snabdevanje svojih snaga u Avganistanu. Doskora je Amerika zavisila od jednog puta preko Pakistana, ali se situacija u toj zemlji pogorala, zahvaljujui agresiji talibana, i put je postao teko prohodan. Mnogo bra i bezbednija ruta snabdevanja bila bi iz iranske luke ehbehar, pa preko Pakistana dalje do veih avganistanskih gradova. Prolog februara komandant NATO pakta u Avganistanu izjavio je da se NATO ne bi protivio bilateralnom dogovoru sa Iranom o toj ruti za snabdevanje NATO trupa u Avganistanu.

 

 

Trgovina uprkos krizi

 

Tokom prole godine meunarodna prodaja oruja opala je zahvaljujui aktuelnoj ekonomskog krizi, ali to nije smetalo Sjedinjenim Dravama da poveaju svoju prodaju na vie od dve treine celokupnog svetskog biznisa orujem. Tokom prole godine Vaington je potpisao trgovake ugovore o prodaji oruja u vrednosti od 37,8 milijardi dolara. Italija se nalazi na dalekom drugom mestu sa ugovorima u vrednosti od 3,7 milijardi. Rusija je na treem mestu prodavi oruje za 3,5 milijardi dolara. Vrednost svetske trgovine orujem prole godine iznosila je 55,2 milijardi dolara. To je za 7,6 odsto manje nego u 2007. godini.

Sjedinjene Drave su tokom prole godine potpisale ugovor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u vrednosti od 6,5 milijardi dolara. Maroku su prodali oruje za 2,1 milijardu dolara, a Tajvanu e isporuiti vojne helikoptere u vrednosti od dve milijarde dolara.

 

 

 

 

Vojska ima problem - ne moe da regrutuje dovoljan broj vojnika. Americi je potrebno 80.000 novih vojnika godinje, a obino se prijavi 7.000 manje

 

 

Prvih deset najskupljih vojski na svetu sainjavaju, po redu potronje: Sjedinjene Drave, Kina, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Nemaka, Japan, Italija, Saudijska Arabija i Indija.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane