Pančevo

 

Privatni Stomatološki fakultet: dosije mahinacija i lopovluka

 

Plombiranje pravosuđa i zdravog razuma

 

Kako u ovoj zemlji možete za kratko vreme da postanete milioner, a da ne budete "kontroverzni biznismen" već fakultetski profesor? Može i to uz malo sreće, mnogo pokvarenosti i bar jedne "ovce za šišanje". Odličan recept za tako nešto nudi nam privatni Stomatološki fakultet u Pančevu

 

  

Piše: Milan Malenović

 

 

U proleće 2002. Ljiljana Cvetković je došla u mali iznajmljeni stan u Beogradu u kome je živeo Vlastimir Petrović, posle petooktobarskih promena skrajnuti profesor sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu. Vlastimir se svojoj poznanici požalio kako ima mogućnost da otvori privatni fakultet, ali nema para za tako nešto. Pričao joj je kako sa još jednim kompanjonom, profesorom Đokom Maleševićem, ima i znanje i veze i potrebnu lokaciju za otvaranje privatnog stomatološkog fakulteta, ali da nema para, nekih 10.000 evra koliko je potrebno prikazati pri osnivanju. Beogradska privatna preduzetnica, Ljiljana, ubrzo je pristala da uloži potrebnu sumu i tako stekne pravo na jednu trećinu vlasništva nad fakultetom koji bi se njenim novcem osnovao.

   Danas profesor Vlastimir Petrović živi u sopstvenoj vili od 450 kvadrata sa bazenom i ogradom vrednom 10.000 evra u beogradskom naselju Tranšped. Vila ima i sopstvenu garažu čiji se prilaz zimi greje, isto kao i pod kuće i bazena. Uz vilu je i dokupljeni voćnjak, poklon privatnog Stomatološkog fakulteta odnosno Đoke Maleševića, koji služi da onemogući radoznalce da gledaju Vlastimira kako se brčka u bazenu ili izležava na prostranoj terasi. Ljiljana Cvetković još uvek pokušava da sudskim putem dođe do svojih para i suvlasništva nad zlatnim rudnikom čije je osnivanje ona jedina finansirala.

 

Osnovao sam sebe

 

Novinaru Tabloida su prikazana dva ugovora o osnivanju Fakulteta. Prvi, po kome je i obavljena registracija i gde su jedini osnivači tadašnja dva bankrota, Vlastimir i Đoka, i drugi po kome su vlasnici pored njih dvojice i Ljiljana, Živomir Radosavljević (dao pozajmicu koja mu je kasnije vraćena) i Aleksandra Damnjanović. Ovo poslednje ime je posebno zanimljivo, budući da se radilo o ćerki Radmile Damnjanović, službenici Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje. Radmila je, po jednoglasnim izjavama upućenih, najzaslužnija što je Stomatološki fakultet dobio dozvolu za rad. Tek punoletna Aleksandra je tragično nastradala 26.8.2007. (umrlica MKU br 1894/07 iz Novog Sada), ali se i dalje vodi kao suvlasnik Fakulteta. Njena majka Radmila je morala da napusti Sekretarijat i da se preseli u Beograd, gde glavnim vlasnicima Fakulteta više nije potrebna, pa dividende koje bi pripadale njenoj pokojnoj ćerki u svoj džep stavlja Đoka Malešević.

I inspektorka u pokrajinskom Sekretarijatu za visoko obrazovanje Branka Bajader je osetila šta znači prijateljstvo sa rukovodiocima privatnog fakulteta. Od prodekana Maleševića je jednom prilikom dobila pozamašnu narukvicu od čistog zlata da bi "previdela" neke nepravilnosti, ali je zato 2008, pošto se u Sekretarijatu pročulo za poklon, dobila otkaz.

Đoka Malešević, iako bivši profesor fakulteta na kome se školuje budući rukovodeći kadar, tvrdi da nema pojma kako se vrši upis u registar preduzeća. Tako se dešava da je Osnivački ugovor koji su 20.11.2002. (dakle, pošto je Stomatološki fakultet već počeo sa radom) potpisali svi osnivači, računajući i Ljubicu Cvetković, sudu predao tek 29.12.2005. godine?! I u Trgovačkom sudu u Pančevu, očigledno, sede ljudi sa završenim kratkim kursom ispijanja kafe, budući da u prvom momentu oni taj ugovor prihvataju kao valjan, iako je već sudu bio podnet jedan ugovor o osnivanju Fakulteta (i laiku je jasno da jedna te ista firma ne može dva puta da bude osnovana). Zanimljivo je da su oba Osnivačka ugovora datirana 7.7.2002, iako su overena kasnije.

Predsednik Trgovinskog suda u Pančevu, Miroslav Nikolić, zatim poništava ovaj drugi unos, ali odobrava upis po kome je Stomatološki fakultet osnovao samog sebe (?!). U drugom upisu, tako, nema Ljubice Cvetković koja ovim konačno prestaje da figurira kao mogući osnivač.

 

Pokrali više miliona evra od građana

 

Da su profesori Petrović, dekan, i Malešević, prodekan i direktor, prevarili samo Ljiljanu Cvetković ceo članak bismo već sada završili. Oni su, međutim, prevarili i državu utajivši više miliona evra neplaćenog poreza. Zbog toga su obojica bila u pritvoru krajem 2006. godine. U isto to vreme zet profesora Maleševića je dolazio u kancelariju svog tasta i ubrzano brisao podatke iz kompjutera, sve dok ga novopostavljeni dekan nije najurio i dao da se zamene brave na vratima. Iako svakome u prvom momentu, zbog ogromne kućerine i drugih luksuznih stvari koje poseduje, izgleda da je glavni maher u svim ovim poslovima Vlastimir, oni dobro upućeni ukazuju na Đoku Maleševića iz čije je biografije, u međuvremenu, isplivalo da je svojevremeno bio "zamoljen" da napusti FON jer su mu se pare iz donacija prečesto lepile za prste.

I Ružica Novaković, knjigovođa Fakulteta, istražnom sudiji priznala je da je svakog dana od nje novac uzimao Đoka Malešević i u torbi ga, kao pijačni pazar, odnosio kući. Ružica, koja je umela drsko dekanu Petroviću da odbrusi kako ne zna koliko je studenata tog dana platilo školarinu, bila je preneražena i uplašena kada je policija decembra 2006. upala na Fakultet. U strahu za sopstvenu kožu ona je dva CD-a sa kompletnom finansijskom dokumentacijom privatnog Stomatološkog fakulteta predala jednoj prijateljici, koja je to predala dalje, i na kraju su diskovi stigli do potpisnika ovih redova. Iz tog materijala se vidi da je samo u jednom danu, 18.10.2006, Đoka Malešević iz kase Fakulteta uzeo 29.100 evra uplaćenih školarina bez fiskalne evidencije.

Februara 2007, dva meseca pošto su i Petrović i Malešević na čudnovat način bili pušteni iz pritvora, u posetu Stomatološkom fakultetu dolazi istražni sudija koji je vodio postupak, Nedeljko Martinović, i to u pratnji supruge Bojane, zaposlene u Trgovinskom sudu u Pančevu. Đoka Malešević ih je proveo kroz ceo Fakultet, a onda odveo prekoputa u restoran na ručak. Rezultat ovog intimnog druženja bila je obustava krivičnog gonjenja, navodno zbog toga što su Petrović i Malešević pristali da plate milion evra zaostalog poreza.

U međuvremenu Ljubica Cvetković šalje tužilaštvu pomenute CD-ove, iz kojih se vidi da je utajeno daleko više od milion evra. Kako od tužilaštva ne stiže nikakav odgovor, ona odlazi do tužioca Niškanovića u Pančevo, koji joj saopštava da je dobio samo jedan CD. Gde se zagubio drugi, nikada neće biti otkriveno. S obzirom na to da je Ljiljana želela da sazna koliko u parama iznosi njena trećina vlasništva nad Fakultetom, ona je sprovela sopstvenu istragu i tako došla u posed spiskova upisanih studenata po svim godinama od 2002. I taj spisak se nalazi u dokumentaciji Tabloida.

Kako je školarina prve dve generacije iznosila 2.000 evra po studentu za svaku godinu, a kasnije po 3.000 evra, da bi na kraju dostigla sumu od 4.000 evra, lako se utvrđuje ukupan iznos utajenog poreza ako se ova cifra pomnoži sa brojem studenata koji su pohađali nastavu, a taj broj je moguće utvrditi na osnovu upisne i ispitne evidencije. Iz nekog razloga, tužilaštvo nije bilo zainteresovano za dalju istragu.

 

Sada zakidaju i studente

 

Pošto su posle pritvora Petrović i Malešević morali da napuste svoje funkcije dekana i prodekana, na njihova mesta su došli drugi ljudi. Novi direktor i prodekan je Jovo Kolar, kum Đoke Maleševića, pa je tako, u stvari, isti onaj čovek koji je osmislio sve dosadašnje mahinacije nastavio da upravlja Stomatološkim fakultetom u Pančevu.

Budući da su sada i studentske uplate morale da idu preko računa ili fiskalne kase (koja nekim čudom uspeva da se pokvari uvek u toku upisnog roka), za potkradanje države Đoka je smislio nove sisteme. Tako se počelo sa zakidanjem na platama osoblju, koje vremenom napušta Fakultet ustupajući svoje mesto sve manje stručnim kadrovima. Prvih godina plata profesora je iznosila i do 2.000 evra mesečno, danas jedva dvostruko manje od toga. Zato, međutim, kroz manipulisane platne spiskove Malešević nastavlja da isisava pare sa računa. Jednom predavaču je na ime honorara za mesec dana uplatio 300 evra, a poturio mu na potpis platni list na 1.300 evra. Jednoj profesorki je obračunato da je za mesec dana imala čak 600 radnih sati (?!).

   Kako bi dodatno uštedeo na platama, Malešević je i svoju ćerku Emu postavio za predavača ortodoncije, iako je ona tek završila studije i po zakonu nikako nije smela da drži predavanja. Svoju dugogodišnju prijateljicu Radu Perišić, koja je po zanimanju sanitarni tehničar, Đoka postavlja na mesto glavne sestre iako nesrećnica ne ume da razlikuje instrumente. Kakav je kvalitet predavača i predavanja koje studenti dobijaju za 4.000 evra godišnje najbolje govori primer profesora Jakšića koji predaje iz udžbenika od pre 30 godina, a studenti na vežbe umesto kod njega, radije odlaze kod njegovog asistenta.

 

Natrag