(H)umorna priča

 

Možemo li iz ove kože?

 

Za grip su krive Svinje

 

Do sada su svoje neznanje i otimanje pravdali svetskom krizom. Mislim da je, u stvari, za sve kriv svinjski grip. Tako je dobro došao ovoj vlasti, kao da ga je ona direktno naručila od farmaceutske industrije

 

Piše Nebojša (čita onaj ko zna da napiše pismo)

 

Šta se sve to izdogađalo proteklih dana između dva broja Tabloida a da je vredno pažnje i truda da se koja reč više napiše o tome? Ništa posebno ili svašta. Zavisi s koje si strane. Oni što su na vlasti i dalje tvrde kako se izlazi iz krize - samo što nismo. Stručnjaci ili bar nazovistručnjaci tvrde da će sledeća godina biti gora, bar po standard većeg dela stanovništva, koje ni slučajno neće moći da iznajmi Koletovu jahtu za 200.000 evrića na nedelju dana, ili da skupi 2.000-3.000 istog tog novca i dođe Koletu u goste na Kopaonik.

Oni što su izašli iz zatvora - i njima je laknulo. A oni što su dopali prdekane tvrde da su nevini i da ne teba da stanuju tamo. Opet, radnici nekih beogradskih preduzeća su hteli na silu da uđu u zatvor ne bi li se ogrejali i nešto toplo pojeli. U zatvoru je, kažu, bolje.

Jadna je zemlja u kojoj se prava na hranu ostvaruju u zatvoru a ne radom, i to poštenim i udarničkim.

Neki su pošteno menjali mazut za eurodizel, pa se dovatili zatvora. Moglo nekada. Sada došao gazda i rekao - njet. Jebi ga, a mi mislili Rusi daleko pa neće videti šta se ovde radi. Zavrnule baćuške i slavine na koje je curila lova iz NIS-a preko raznoraznih savetnika i pomoćnika, pa nam jadne partije ostadoše bez "članarine".

Bio je ovih dana i štrajk poštara, ali izgleda da to niko nije ni primetio. Samo nam je jednog dana bilo lepo, a nismo znali zašto. Štrajkovali poštari, pa nam tog dana nisu stigli nikakvi računi, opomene i sudski pozivi jer pošta ništa drugo sada i ne raznosi. Retko ko piše onako lepo, od srca. A nekada su se slali i pisma i dopisnice. Pisma su bila ozbiljnija. Pisalo se u njima o ozbiljnim stvarima, o veseljima i tugama, ljubavima i problemima, rođenjima i umiranju, slale se slike... Pisalo se o svemu.

Dopisnice, to parče žutog kartona na kojem je bila uštampana marka - zelene boje. Svako je mogao da pročita njen sadržaj. Naravno, bila je jeftinija od pisma, pa i popularnija.

Majka me je kao klinca, čim sam naučio da pišem slova, učila kako da napišem pismo ili dopisnicu, jer kad to napišeš onda si postajao pismen, a ne kada završiš školu.

Obavezno se počinjalo sa "Dragi moji, evo da vam se javimo da smo dobro i zdravo što i vama želimo. Baba nam je jako bolesna, od kada je pre dve nedelje deda umro od tuge što nam se zapalio odžak na kući i izgorelo sve suvo meso u pušnici na tavanu, tako da ove zime nećemo imati šta da jedemo, a i kuća nam prokišnjava jer nemamo para da popravimo krov koji se srušio u sobu, pa sada stanujemo kod komšije. Ali, ne brinite, temelji su dobri. Jest da su malo podlokani vodom, koja se slivala niz zidove kada su vatrogasci gasili nameštaj u kući -  jer su kasno stigli. Hladno je, malo smo nazebli, navukli neki grip i prehladu, mali ima upalu pluća, ali proći će to samo od sebe pošto ne možemo da idemo kod lekara jer nam firma nije tri godine uplaćivala doprinos pa nam knjižice nisu overene, a za privatnog nemamo para  zato što smo poslednju platu primili pre šest meseci. Važno je da smo dobro i zdravo i sa nestrpljenjem očekujemo kada ćete nam doći u goste da se vidimo. Dotle, pišite da znamo jeste li dobro i da se ne sekiramo za vas. Očekujemo brzi odgovor".

Kako je prošlo sve naopačke, rešio sam u trenucima depresije da se spalim u znak protesta protiv svetske krize, svinjskog gripa, zbog toga što u Beogradu nije održan pederbal, zato što je Partizan sa samo jednom pobedom uspeo da se ugura u Ligu Evrope, a sada više nije pitanje da li će crno-beli pobediti nego sa koliko će komada izgubiti, zato što Vladana Lukića jure zbog neke majice na kojoj nešto piše sitnim slovima, pa mu se ne dozvoljava da izražava svoj stav (koji pederski nije sigurno - to može), a stadion u Novom Pazaru nazvali po nekom fašisti iz Drugog svetskog rata. Kako je tu dobro čuvanu tajnu provalio Aleksandar Vučić, koji je bio "gost" Jugoslava Ćosića u emisiji Intervju, hteo sam da je pogledam, ali je nema na sajtu B-92. Ima li razloga da se ta emisija ne nađe među ostalim intevjuima, ili je po sistemu  ko video - video, bruka se ne mora dalje širiti. I taman sam hteo da obavim taj čin samospaljivanja, kad poskupeo (opet) benzin. Nemam ti ja para za takvo zajebavanje. Da kupujem najskuplji benzin, ne više u regionu već u Evropi, da bi se rešio ovog jada od života koji su mi osmislili oni koje smo izabrali da ih dobro uhranimo, vakcinišemo protiv gripa i umesto u obore, smestimo u svilene čaršafe.

Smisliću neki drugi način - možda stujom dok ne poskupi. Sa gasom ne vredi, već su se ugradile neke partije pa je preskup.

Procenjuje se da će 2010. prosečna zarada, za one koji ih dobijaju, biti 300 evra (kada će i nas uvrstiti u taj prosek), penzije će biti zamrznute, poskupeće struja, očekuje se i rast cena naftnih derivata, a inflacija će i dalje biti najviša u regionu. S padom standarda suočiće se svi.

Jedan ekonomista reče da će sve ovo za Vladu Srbije predstavljati veliki izazov, jer problemi više neće moći tako lako da se pravdaju svetskom ekonomskom krizom, imajući u vidu da će istovremeno, pre svega zemlje EU i mnoge druge, pokazati jasne znake oporavka.

Do sada su svoje neznanje i otimanje pravdali svetskom krizom. Mislim da je, u stvari, za sve kriv svinjski grip. Tako je dobro došao ovoj vlasti, kao da ga je ona direktno naručila od farmaceutske industrije.

Srela ovih dana komšinica moju ženu i objašnjava joj kako da se zaštiti od "svinjskog gripa". Vrlo jednostavno, kaže ona, treba isterati svinju iz kuće i dovesti piletinu.

Važno da je Đoković usred Bazela pobedio Federera. Za ostalo ćemo lako. Budite mi živi i zdravi do sledećeg pisma.

 

 

 

 

Neki su pošteno menjali mazut za eurodizel, pa se dovatili zatvora. Moglo nekada. Sada došao gazda i rekao - njet. Jebi ga, a mi mislili Rusi daleko pa neće videti šta se ovde radi. Zavrnule baćuške i slavine na koje je curila lova iz NIS-a preko raznoraznih savetnika i pomoćnika, pa nam jadne partije ostadoše bez "članarine".

 

 

 

Bio je ovih dana i štrajk poštara, ali izgleda da to niko nije ni primetio. Samo nam je jednog dana bilo lepo, a nismo znali ni zašto. Štrajkovali poštari, te nam tog dana nisu stigli nikakvi računi, opomene i sudski pozivi, jer pošta ništa drugo sada i ne raznosi.

 

 

 

 

 

Natrag