Do koske

 

Kako sarađuju službenici srpske vlade sa službenicima američke humanitarno-obavaštajne zajednice

 

 

Krčma na plovnom putu

 

 

"Stvari se dobro kreću. U Srbiji je koaliciona vlada u kojoj, kao i u svakoj ove vrste u svetu, ima dosta trgovine. Ali, mnogo toga je učinjeno u ovoj godini. Do kraja 2009. imaćemo izvanredne rezultate!" Ovu neobično šifrovanu poruku centrali svoje misije, putem jednog beogradskog medija, poslao je direktor Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji Majkl Harvi, pa je na to odmah dodao kako će ova nevladina organizacija ostati u Beogradu do 2015. godine, kad očekuje da će doći do pridruživanja Srbije Evropskoj uniji

 

N. V.

 

Majkl Harvi je dobar službenik USAID-a, Američke agencije za međunarodni razvoj. Ali, čim je progovorio nešto o korupciji u Srbiji (za koju je rekao da će trajati sve dok se ne bude znalo šta kome u ovoj zemlji pripada), bilo je jasno da mu nešto smeta kod realizacije projekata koje njegova misija provodi u ovom delu Balkana.

 Bavio se on i kritikom rada trgovinskih sudova. To su povezane stvari. USAID nije bilo kakva agencija, ili skup filantropa koji vole da uzmu od bogatih i daju siromašnima. Reč je o produženoj ruci američke obaveštajne zajednice. To nije novo. Uvek je bilo tako.

Ni američka ambasada u Beogradu nikad nije znala šta USAID radi ovde, pa ne zna ni danas (što izvori među američkim diplomatama i potvrđuju). Novo je jedino to što je Harvi, na jedan posredan način, objasnio i ko je glavni inspirator kriminalnog Zakona o planiranju, takozvanog tajkunskog zakona. Samo što nije rekao: da, to smo mi! Naravno da su mu na tom putu trgovinski sudovi smetnja. Uostalom, i njihovu reformu je pomogao USAID...

Ali, ko su Harvijevi trupni oficiri u Srbiji, i ko su operativci na terenu?

Jedan od njih je i javnosti malo poznati Dušan Vasiljević, stalno zaposlen u USAID-u od 2001, istovremeno i savetnik Olivera Dulića, ministra za prostorno planiranje. Njegov posao je da u ime USAID-a pomogne ideju masovne legalizacije nelegalno zaposednutog gradskog građevinskog zemljišta.

Pre nego je počelo sprovođenje naloga o stvaranju nove klase koja će to postati Dulićevom "konverzijom" otetog u poklonjeno, Vasiljević je neoprezno govorio da "...cenu građevinskog zemljišta u Srbiji obara i to što se odlaže denacionalizacija, jer se investitori plaše da će im zemljište koje uzmu u zakup biti oduzeto, pa bi izmenama Zakona o planiranju i gradnji trebalo da se omogući prodaja građevinskog zemljišta, a sadašnji zakupci bi imali mogućnost doplate razlike do tržišne cene".

Tako polovičnim rešenjem nije bio zadovoljan vrh USAID-a. Sve ili ništa, reklo je Duboko grlo instalirano u srpskom političkom podzemlju. I Majkl Harvi je bio nezadovoljan. Kakva doplata razlike i slične gluposti? Je li liberalni kapitalizam ili nije? Ko pre imovini, njegova je imovina!

U zgaženom Srbistanu, onaj ko plati taj i zakone donosi...

Ima u akciji stvaranja nove klase i tragičnih veleobrta. Osim Dušana Vasiljevića, kao veliki promoter ove pretvorbe pojavljuje se i Nenad Konstantinović, član Demokratske stranke, predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije i nekadašnji "otporaš", postavljen na to mesto još u januaru 2009. Reč je o praunuku Đorđa Nestorovića, gradonačelnika Beograda i bana Moravske banovine u Kraljevini Jugoslaviji, te unuk predratnog i poratnog advokata Slobodana Subotića i Vitomira Konstantinovića, pomoćnika ministra finansija takođe u Kraljevini Jugoslaviji.

Šta bi oni imali da kažu o Dulićevoj deobi zemlje, nije teško pretpostaviti, a šta o neslavnom nasledniku ne treba ni pretpostavljati, tim pre što je njegovoj vrlo imućnoj porodici posle Drugog svetskog rata oduzeto sve šta je moglo da se uzme: od zgrade današnje američke ambasade u ulici Kneza Miloša sa 28 stanova, pa do zgrade u ulici Kralja Milana, kuće od sedam-osam stanova na Andrićevom vencu... Mladi Konstantinović bi prvi morao da digne glas protiv tajkunskog zakona Olivera Dulića, ali neće. Kako da se zameri USAID-u? Pa zar ova firma nije dala pare i Otporu kad mu je trebalo?!

Mnoge su plemenite ideje pale na tržnici vladara i pisara. Mnoga zemaljska i nebeska prava su pogažena u Srbiji za malo samilosti i podrške od onoga koji deli pare i naručuje zakone.

Nenad Konstantinović je brat od tetke Slobodana Homena, državnog sekretara u Ministarstvu pravde.

I jedan i drugi bi, vraćanjem onoga što je njihovim porodicama oteto 1945. godine i dalje, bili prebogati ljudi. Ali, nije nova klasa zamišljena da bude kao stara. Nije ideja američkih računopolagača da Srbija progovori jezikom predratne demokratije, da pokaže svoju državnopravnu tradiciju.

Jer, Majklu Harviju i USAID-u se žuri. Uostalom, i sam je rekao: "...Do kraja 2009. imaćemo izvanredne rezulate". Harvi je starter. Pucnjem iz zamišljenog pištolja u vazduh pozvao je kuražnije Srbe na trku u otimanju. Sve će biti legalizovano. Konvertovano. Ko sad uzme, uzeo je. Posle ćemo o pravu i pravdi...