Leskovac

 

Ako hoćete da vam ukradu 3.000.000 evra... 

 

Dođoh, platih i nastradah

 

Slučaj Zorice Gajić i firme Leteks iz Leskovca pokazuje kako država ume da upropasti uspešnu privatizaciju, da pokupi investicije od nekoliko miliona evra, radnike otpusti, investitora uhapsi i svojim tajkunima pokloni vredno zemljište

 

Milan Malenović

 

Zorica Gajić je preko tri decenije provela u Australiji. Kada je procenila da ima dovoljno poslovnog iskustva i novca kojima bi pomogla Srbiji, došla je i kupila jedno preduzeće.

Zorica se prijavila na treću, poslednju aukciju (prethodne dve su bile neuspešne, jer nije bilo zainteresovanih kupaca) i 5.12.2006. sa Agencijom za privatizaciju zaključila ugovor o kupovini društvenog kapitala uloženog u Leteks.

Čim je ušla u posed Zorica je krenula u restrukturiranje i obnovu oronulog preduzeća. Tražila je i nalazila poslovne partnere u inostranstvu, koji su bili spremni da ponovo posluju sa ovim preduzećem. Kako bi mogla da ispuni jedan od ugovora sa inopartnerom, Zorica je kupila i nove mašine, najsavremeniju tehniku koja je u tom momentu mogla da se nađe. Da bi jedna od tih mašina, dugačka preko 100 metara, mogla da se instalira, bile su potrebne prepravke postojećih hala.

Dok su svi ti radovi trajali proizvodnja je bila nemoguća. Da ne bi otpuštala radnike Zorica je svima predložila da ostanu, ali da plate mogu da se dele iz prihoda koje preduzeće ostvari.

Bez obzira na ovaj dogovor, Zorica je nekim radnicima kupila i poklonila stanove kako bi im rešila stambeno pitanje. Drugi su dobili automobile, ili jednokratnu pomoć. Renovirana je i menza u kojoj su radnicima deljeni obroci.

Početkom 2008. sve je bilo spremno za početak proizvodnje. Čekala je još dovršenje obuke radnika na novim mašinama i sklapanje ugovora sa inopartnerima. Onda, odjednom, dolazi do štrajka radnika koji zauzimaju proizvodne hale i zabranjuju rukovodstvu ulaz. Razlog za pobunu je bila informacija da je vlasnica prodala mašine i da od proizvodnje nema ništa. Tada je Zorica počela da pretura po poslovnim knjigama i našla ugovor o prodaji mašina koji je potpiso direktor Stanimir Petrović mesec dana pre privatizacije. Ugovor o prodaji je odobrila i Agencija za privatizaciju, čija je direktorka Vesna Džinić kasnije tvrdila da se tog ugovora ne seća.

Zapanjena ovim otkrićem, Zorica nastavlja da pretura po dokumentaciji i otkriva da je i potraživanje prema Iraku u vrednosti prekoviše od 2,5 miliona dolara prodato Centrotekstilu, takođe uz odobrenje Agencije, mada se isto nalazilo i u bilansima koji su Zorici predočeni pre kupovine firme. Direktor Stanimir Petrović je na pitanje zašto je prećutao i prodaju mašina i potraživanja, samo rekao da je takav nalog dobio "odozgo". Direktorka Agencije Vesna Džinić je tvrdila da se ne seća izdavanja spornih odobrenja, ali da je Zorica pre kupovine trebalo da se uveri u pravo stanje, a ne da veruje dokumentaciji koju joj je dala Agencija?!

"Ja sam pre učešća na licitaciji angažovala revizora koga mi je preporučio Bogdan Petrović, tadašnji savetnik ministra Bubala, a koji mi je naplatio 2.500 evra iako je samo prepisao procenu koju je napravio Aleksandar Vasojević za potrebe Agencije za privatizaciju", kaže Zorica Gajić.

Smatrajući da je posredi krivično delo, Zorica je otišla i ceo slučaj prijavila leskovačkoj policiji. U međuvremenu su radnici, koji su prekinuli pobunu pošto su uvideli da su mašine prodate pre nego što je Zorica kupila Leteks (jedino su iznete iz kruga preduzeća nekoliko meseci kasnije), ponovo stupili u štrajk i blokirali ulaz u preduzeće. Ovoga puta nije bilo jasnih razloga za pobunu, jer je jedan deo štrajkača tražio isplatu zaostalih plata, a drugi garanciju radnih mesta po obnavljanju proizvodnje, tako da je prethodni vođa štrajka Zoran Stojković odbio da ponovo bude na čelu štrajkačkog odbora. Novi vođa je postao Slobodan Mladenović Mita i Zorici biva jasno da je pobuna orkestrirana spolja, jer su radnici prethodnim zahtevima dodali još jedan - da se poništi privatizacija.

"Kada sam jednog dana došla u preduzeće na kapiji me je sačekao Mita i predao mi fotokopiju rešenja o raskidu privatizacije", seća se danas Zorica. "Bila sam zapanjena što ja o tome ništa nisam znala, Agencija me čak nije ni obavestila o svojoj nameri da raskine ugovor".

Kao razlog je navedeno da je Zorica prekršila ugovor prodajući više od 10 odsto imovine preduzeća, iako je već i Agenciji bilo poznato da su mašine prodate pre sklapanja ugovora o privatizaciji, kao i da nije obnovila osnovnu delatnost u predviđenom roku, do čijeg je isteka ostalo još više od pola godine?!

Nekoliko dana kasnije Zorica dobija poziv da dođe u stanicu policije u Leskovcu na informativni razgovor, u toku koga joj je saopšteno da će biti zadržana, jer postoji osnovana sumnja da je prodajom mašina (koju je upravo Zorica prijavila policiji) oštetila državu. Istražni sudija joj je odredio pritvor do mesec dana. Nama je danas jasno da je pritvor bio određen kao mera pritiska na Zoricu da se odrekne svoje legalno kupljene imovine, jer ju je u pritvoru posetio novi direktor, Stanko Marjanović, koga je na to mesto postavio Akcijski fond, i tražio da svu imovinu koju je unela u Leteks prepiše ovom preduzeću.

Danas je Leteks mrtva firma. Proizvodnja ni posle godinu i po od poništavanja privatizacije nije pokrenuta, radnici više ni ne dolaze na posao, a direktor Marjanović je 24.11.2009. podneo predlog za pokretanje stečajnog postupka i likvidaciju. Oprema koju je Zorica kupila, vredna preko milion evra, ne sme da se upotrebljava jer nije preneta na Leteks.

"Izgubila sam više od tri miliona evra koje sam uložila u Leteks, o nervima i zdravlju da ne govorim", jada nam se Zorica.

Pravi razlog za ovakve postupke prema jednom investitoru je, kako saznaje Tabloid, to što je neko bacio oko na poslovni prostor Leteksa i zemljište u samom centru Leskovca. Zorica nam otkriva i da je, dok je još bila vlasnica, dobijala ponude da proda pomenuto zemljište i proizvodnju izmesti na neko drugo mesto, ali je ona te ponude odbijala. Da je prihvatila, još bi bila vlasnica onoga što je svojim novcem kupila.