Likovi i senke

 

Čovek godine

 

Nikola Vlahović

 

Posle rata u Bosni pripadnici mirovnih snaga u Istočnoj Hercegovini pokrenuli su u Nevesinju humanitarnu akciju pod nazivom Projekat Antić. Ime je dato u znak priznanja Radomiru Antiću, čoveku koji je napravio impresivnu karijeru kao fudbalski trener u njihovoj zemlji i stekao ugled o kakvom mogu da sanjaju i mnogi pripadnici visoke klase u Madridu.

Vodio je Antić putevima slave i trijumfa slavne španske klubove poput Reala i Barselone, a od marginalnog Atletika napravio je šampionski tim.

I španski vojnici u Istočnoj Hercegovini svojevremeno rekoše povodom perspektive svoje humanitarne akcije: "Ako je Antić od mrtvog Atletika napravio šampiona, mi ćemo to isto da napravimo u ovom kraju".

U Antićevoj prebogatoj fudbalskoj biografiji jedan od prelomnih trenutaka jeste onaj u kome kao trener preuzima rukovođenje Realom od slavnog prethodnika Alfreda di Stefana. Posle samo 12 utakmica uspeo je da ovaj kraljevski klub dovede do trećeg mesta i plasmana u tadašnji Kup evropske fudbalske unije.

 Mnogo ranije, za slabo stojeći engleski Luton, kao igrač nastupa 1980. godine. U njemu je proveo četiri godine, a 1983. je u meču protiv Mančester sitija postigao gol četiri minuta pre kraja utakmice i spasao tim od ispadanja iz lige. Iz grada i iz kluba otišao je u vreme svoje najveće slave. Čekala ga je Španija u kojoj će postati neprikosnoveni fudbalski autoritet.

Ali, nisu svi bili prema njemu blagonakloni. Novinar madridskog lista El pais Herman Terc svojevremeno ga je toliko isprovocirao da ga je Antić javno nazvao fašistom. Terc tada tuži Antića. Optuženi je uredno platio kaznu od 12.000 evra! Platio, jer je znao da istina košta. A istina je ovo: Terc je godinama u Španiji vodio antisrpsku kampanju, pa mu je i Antić nešto zasmetao. Možda to nema veze sa teorijom da krv nije voda, ali, treba znati da je Tercov otac bio austrijski poslanik u kratkotrajnoj i krvavoj NDH. Znao je ovo i Antić. Nije mogao da prećuti tu činjenicu tim pre što je Terc devedesetih koristio svaku priliku da stavi znak jednakosti između Srba i zločinaca.

 Ova Antićeva osobina dobro mu je došla kad se obratio srpskoj fudbalskoj mafiji, a povodom odluke da preuzme državnu reprezentaciju. Ukratko, direktno i indirektno, saopštio je da zna ko su i kakvi su, da ga ostave da radi svoj posao i da su njegove pare u Španiji. Što je naumio to je o ostvario. Odveo je grupu donedavno nepoznatih momaka na Svetsko prvenstvo. Eto prilike da se još jednom izdigne iznad ovdašnjeg brloga i u 2010. godini.