Sviranje

 

PGP protiv lešinara i druge priče

 

 

Neće da odsviraju dok im ne prosviraju

 

 

Nekada naš reprezentativni diskograf, PGP umire već godinama. Bolje rečeno, ubijaju ga za račun njegovih konkurenata, na prvom mestu City Recordsa i Grand produkcije. Međutim, koliko god da su protivnici jaki, teško da bi bilo šta uspeli da ostvare bez zdušne pomoći iz samog PGP-a i njegove matične firme RTS-a

 

Piše: Milan Malenović

 

Još devedesetih su direktori PGP-a zarad zaobilaženja međunarodnih sankcija licencna prava na proizvodnju i prodaju nosača zvuka preneli na neke inostrane firme: Swanentertainment i Taped Pics iz Slovenije, na primer. Zanimljivo je da su ista prava dobile i neke domaće firme koje su mogle da izvoze isto kao i sam PGP. Jedna od njih je bio Jukom iz Kragujevca u vlasništvu Dragana Šolaka, koji je tako zarađenim parama kasnije finansirao razvoj jedne svoje druge kompanije - SBB-a, današnjeg lidera među ponuđačima kablovske televizije.

Tadašnji direktor PGP-a Miroljub Aranđelović Kemiš, poznatiji i kao muž Zorice Brunclik, još 2001. godine, dakle posle ukidanja sankcija, delio je licencna prava nekim opskurnim firmama iz Srbije, koja su na taj način postajale konkurenti samom PGP-u. Tako je te godine potpisan ugovor sa Hi-Fi centrom iz Beograda (tada vlasništvo Nenada Čajića i Nenada Raičevića), kojim je PGP ovom privatnom preduzeću dozvolio proizvodnju i prodaju CD-ova, za koja je PGP imao ekskluzivna prava. Ugovor je istekao 2004, ali je Hi-Fi nastavio sa prodajom PGP-ovih izdanja sve do 2007. godine pravdajući se time da su to CD-ovi napravljeni pre isteka ugovora.

Od 2004. PGP ima ugovor sa privatnim preduzećem Zmex, po kome ono može da proizvodi i prodaje filmove i muzičke albume na kojima PGP i RTS imaju autorska prava u zamenu za popravku linije za proizvodnju koju je imao PGP. Naime, linija za proizvodnju koju je PGP imao nije bila održavana i više nije funkcionisala. Iako je  Zmex ubrzo po početku saradnje predložio da o svom trošku nabavi nove mašine, ovo je realizovano tek pošto je dotadašnji tehnički direktor Jovan Stojanović otišao u Pink, budući da je on sabotirao saradnju sa Zmexom. Od tada proizvodnja ide o trošku Zmexa na mašinama koje je ovo preduzeće kupilo, a dobit od prodaje se deli.

 

Ma kakav mokri čvor

 

U to vreme je pravo na prodaju PGP-ovih filmova imalo privatno preduzeće Radi elektro, čiji je vlasnik Radomir Ćirić, predsednik Nadzornog odbora Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS), ali vlasnik Gold Musica, jednog od glavnih PGP-ovih konkurenata. Da li treba da čudi podatak da je prodaja PGP-ovih filmova u vreme dok je ovaj posao vodio Radi elektro bila simbolična? Kada je Zmex preuzeo posao prodaja je naglo skočila, pa je nekadašnji godišnji obrt postao mesečni.

Zmex je iznajmio i deo prostorija i magacina PGP-a, gde je vršio proizvodnju i lagerovao svoje DVD-jeve. Renesansa poslovanja PGP-a, koja je nastala zajedničkim poslovanjem sa Zmexom, nije odgovarala Cityju i još nekima, pa su prijave za navodno nezakonito poslovanje samo pljuštale. Sve inspekcije koje su postale maltene stalni posetioci PGP-a potvrdile su da je poslovanje uredno, osim što je jednom prilikom pronađeno 14 (i slovima: četrnaest) CD-ova viška. Na količinu od nekoliko desetina hiljada nosača zvuka ovo je beznačajna brojka, ali je ona zgodno poslužila Branislavu Stojanoviću, direktoru Cityja, kada je u OFPS-u počeo obračun sa PGP-om, koji je jedan od osnivača ove organizacije, da mašući ovim nalazom preti poslovodstvu PGP-a.

U isto vreme je finansijska inspekcija pronašla nekoliko hiljada neprijavljenih CD-ova u tajnom skladištu Grand produkcije, ali to nije izazvalo veću pažnju ni Branislava Stojanovića ni ostalih asasina PGP-a.

Posle privatizacije lanca Robnih kuća Beograd PGP-u je uplaćeno staro dugovanje ovog preduzeća u visini od oko pola miliona evra, koje je odmah uzaptio RTS. Kada je PGP od direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, koga zaposleni zovu Kockasti, tražio 140.000 dinara za popravku mokrog čvora kako bi zaposleni mogli bezbedno da koriste WC, odgovoreno je da nema para. Onih pola miliona evra od Robnih kuća Beograd niko više nije pominjao.

U međuvremenu je poslovodstvo PGP-a više puta pismom upozoravalo direktora Tijanića da ovaj nekada renomirani diskograf sistematski uništavaju - sami zaposleni. Postoje i prijave protiv nekih menadžera koji su otvoreno pevačima sugerisali da ne izdaju za PGP, već za neku konkurentsku kuću. Ti menadžeri su, iako na platnom spisku PGP-a, radije uzimali provizije od Cityja ili Granda nego da opravdaju dohodak od Javnog servisa.

Sve dotadašnje urgencije PGP-a ostale su nepročitane u nekoj od Tijanićevih fioka. Koliko je ubijanje PGP-a uzelo maha neka posluži podatak da je u drugom polugodištu 2009. ovaj nekada vodeći srpski diskograf izdao samo četiri nova izdanja, koja su delimično ugovorena još 2008.

 

Fantomi kolo vode

 

Sunčanog proletnjeg dana 27.3.2009. na sto tadašnjeg direktora PGP-a Ognjena Uzelca stiglo je pismo koje će otkriti jednu od najmaštovitijih, ali i najskupljih prevara na štetu PGP-a. Pismo je sadržalo Notarski zapis br. SV 31/2009-1 poslat od slovenačke notarke Magde Poljšak-Derganc, kojim se potvrđuje da je PJ PGP RTB svoj poslovni prostor u Ljubljani prodao slovenačkom preduzeću Aleja skupina d.o.o. iz Kranja. Uzelac, koji nije ništa znao o eventualnoj prodaji ovog objekta, pozvao je direkciju RTS-a da proveri da nije odatle potekla inicijativa za prodaju. Dobivši negativan odgovor, Uzelac je odjurio u Ljubljanu.

Uvidom u dokumentaciju srpske Agencije za privredne registre (APR) koju je imala notarka Poljšak-Derganc, Uzelac je uočio niz nelogičnosti i verovatno falsifikovanih podataka. Tako je video potvrdu od 22.1.2009. koju je u ime APR-a potpisao Miladin Maglov, službenik te agencije, a kojom se potvrđuje pravno sledstvo počev od PGP - RTB-a iz 1970. godine sve do privatnog preduzeća PJ PGP RTB d.o.o. registrovanog na istoj adresi u Makedonskoj 21. Ovu potvrdu APR je izdao na zahtev advokata Ljiljane Pešterić iz Beograda, a kopiju priloženu slovenačkoj notarki overila je opštinska uprava Savski venac u Beogradu pod br. 346 od 27.1.2009.

Posle toga je posredstvom slovenačkog privrednika Zlatka Krefta, koji u Srbiji za slovenačke investitore kupuje firme u postupku privatizacije, PJ PGP RTB d.o.o. prodao poslovni prostor u centru Ljubljane, veličine 100 kvm i vrednosti od oko 500.000 evra, a koji je u vlasništvu istoimenog dela Javnog servisa RTS-a.

PJ PGP RTB d.o.o. je u vlasništvu preduzeća ASRO 7. JULI teretni saobraćaj d.o.o. iz Beograda, koje opet pripada firmi CINEPHOTO export-import d.o.o., takođe iz Beograda, koje je u vlasništvu firme NARWISCO Ltd registrovane u Sjedinjenim Američkim Državama. Ko stoji iza Narwisca nismo uspeli da saznamo. U svakom slučaju, osim imena i adrese, PJ PGP RTB d.o.o. nema nikakve veze sa Produkcijom gramofonskih ploča Radio-televizije Srbije.

Ovo, ipak, nije sprečilo direktorku te fantomske firme Vesnu Marković, prijavljenu u Kruševcu, mada joj je stalno mesto boravka na beogradskoj opštini Palilula, da tuđi poslovni prostor ponudi na prodaju. U ovome joj je asistirala i izvesna Zvijezdana Bijelić iz Šibenika, sa prebivalištem u Bribiru, Republika Hrvatska, za koju mnogi veruju da je pravi inspirator ove prevare.

Kako smo uspeli da saznamo, oštećeni PGP je preko pravne službe RTS-a podneo krivičnu prijavu protiv osoba upletenih u prevaru sa ljubljanskim prostorijama. Zanimljivo je da se negde zaturio izveštaj sada već bivšeg direktora PGP-a, kao i da su Vesna Marković i ostali iz fantomske firme PJ PGP RTB d.o.o. i dalje na slobodi, tako da se nameće utisak da ih neko štiti. A ko bi taj neko mogao da bude osim onih koji već godinama rade na ubijanju PGP-a?

 

 

 

 

 

 

 

Besmisleno cicijašenje

 

Da poštar koji je 27.3. uručivao pismo notarke isto nije predao u prodavnici PGP-a u Makedonskoj ulici u Beogradu umesto koji sprat iznad, gde je prijavljena istoimena fantomska firma, prostor vredan pola miliona evra bio bi otuđen. Problem sa ovim prostorom je u tome što RTS već godinama odbija da plaća komunalije, pa se isti ni ne koristi. Prethodno je ova prodavnica u Ljubljani bila iznajmljivana, tako da je prihod ubirao RTS, a ne PGP koji nije imao nikakvog uvida u to šta se dešava sa njegovom imovinom. Otkako je poslednji ugovor o zakupu raskinut, RTS odbija da plaća troškove održavanja nekretnine od koje je godinama imao korist. Sam dug, po informacijama koje ima Tabloid, iznosi tek nekih 100 evra. Da nije žalosno bilo bi smešno kako Tijanić cicijaši.