Natrag

Beli kriminal

Beli kriminal

 

 

Organizovani kriminal u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje

 

 

Prevrni im džepove pre nego što izdahnu

 

 

Nemoguće je da direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlović ne zna u čije džepove odlazi milijarda dinara od velikih nabavki, malih utaja, privilegovanih kupovina, dvostrukih spiskova, privatnih poslova i intimnih veza, a sve iz džepova bolesnih poreskih obveznika. Jer da ne zna, ne bi je Dinkić i Tomica Milosavljević na tom mestu ni držali       

 

 

Insajderi Tabloida L-31 i L-37

 

Republički zavod za zdravstveno osiguranje finansira se od doprinosa građana, da bi obezbedio zdravstvenu zaštitu svim građanima. To podrazumeva lečenje, dijagnostiku i sve lekove koji treba da se obezbede na teret države za lečenje tih istih građana. RZZO je najveća "banka" u zemlji Srbiji, čak i veća od Narodne banke, i, što je veoma važno, to je banka koja raspolaže "živim parama", što ne daje nikome za pravo da se bogati na račun građana.

Direktorku RZZO-a Svetlanu Vukajlović su u RZZO doveli Labus, Dinkić i Tomica Milosavljević (svi iz G17) da bi im bila produžena ruka u "reformi", što ona i jeste.

Da li se neko pita koliko je para (i u čije džepove), od kada je ona direktor, bespotrebno otišlo samo preko centralizovanih javnih nabavki (za lekove, vakcine, ugradbeni materijal, dijalizni materijal, ortopedska pomagala, kompjutere, građevinske firme koje vrše rekonstrukciju svih filijala u Srbiji). Pogledajte samo listu lekova, u odnosu na onu od pre dve godine. Ta lista se - udvostručila. Ne bi to bio problem da su svi ti lekovi na listi potreba, da bi građani imali sve što im treba u apoteci i bolnici. Problem je u tome što ima mnogo istih lekova sa različitim cenama (domaći i strani). Primer: domaći "lek za pritisak" košta manje od 200 dinara, a isti takav strani lek košta oko 800 dinara. Nezvanično se u predstavništvima stranih firmi za lekove, a i naših, zna tarifa RZZO-a za stavljanje nekog leka na listu (o tome odlučuje komisija na čijem čelu je direktorka RZZO-a, čine je eminentni profesori Medicinskog fakulteta, a tu je i jedan akademik). Tarifa je 50.000 evra da bi lek bio na listi.

U čije džepove to ide?

U RZZO je 2006. godine, iz Uprave grada Beograda, za direktora finansija došao stručnjak, gospodin Mirko Tišma. Mislio je da se u ovakvoj firmi zaista radi sve po zakonu, a kada je shvatio da se najmanje primenjuje zakon, pokušao je lavovski da se bori protiv toga. Međutim, borba nije uspela, jer nije naišao na podršku direktorke RZZO-a i njenog velikog "stručnjaka" za finansije Petronija Dragovića (radi u RZZO-u kao penzioner, a sada ima već 70 godina).       

Kada je shvatio da ne može da se izbori sa malverzacijama, Mirko Tišma je posle godinu dana dao otkaz. Sada je direktor jedne od naših najboljih banaka.

Pita li se iko kako se nabavlja i kompjuterska oprema za potrebe RZZO-a i po kojim cenama? Ko je dobio ovlašćenje da na teritoriji Srbije održava i servisira tu opremu? To su privatne firme Bitimpex i Bit projekt čiji su vlasnici sinovi tog istog Petronija Dragovića, a po cenama trostruko višim od uobičajenih za održavanje i servisiranje tih uređaja.

Treba postaviti pitanje i povodom aktuelne afere na teritoriji Vojvodine.

Godine 2007. su po pravilniku koji je doneo RZZO formirane dve komisije na teritoriji Srbije za korišćenje "slobodnih sredstava" filijala: jedna za Vojvodinu i jedna za Srbiju. Direktor RZZO-a Svetlana Vukajlović je imenovala Radeta Nikolića za predsednika komisije za Vojvodinu. Kako je moguće da dve godine direktorka Svetlana Vukajlović nije znala koja se oprema i po kojoj ceni kupuje po odluci komisije u Vojvodini, kada se u RZZO-u dnevno vidi koliko svaka filijala ima novca i koliko i na šta troši taj novac. Osim toga, sistem je centralizovan i sve je pod jednim pravnim licem, a to je RZZO (čak i Pokrajinski zavod za zdravstveno osiguranje). Nemoguće je da direktor Pokrajinskog zavoda nije podnosio izveštaje direktorki RZZO-a, pošto za sve drugo, pa i za to, moraju svi da traže saglasnost RZZO-a za trošenje para. Da li je komisija čiji je predsednik bio Rade Nikolić potpisivala zapisnike posle svake sednice, ili su članovi komisiji bili samo paravan, a potpis je samo stavljao pokrajinski direktor Rade Nikolić?! Komisija nije potpisivala zapisnike, već samo predsednik odluke.

Kako je moguće da direktorka RZZO-a nije znala da su velike nabavke zdravstvene ustanove "razbijale" na male nabavke mimo Zakona o javnim nabavkama. Nemoguće je da Svetlana Vukajlović nije znala da je monopol u Vojvodini za nabavku sve opreme držala firma Medikom Šabac, čiji je direktor predstavništva u Novom Sadu gospođa Slavica Kopilović, supruga Borisa Kopilovića, pomoćnika pokrajinskog sekretara za zdravstvo.

Postavlja se pitanje da li su Svetlana Vukajlović i Boris Kopilović u tesnoj poslovnoj vezi, a da je Rade Nikolić bio samo izvršilac, tako što je potpisivao njihove odluke. Organizator cele mreže je Gordana Cvetičanin, direktor Filijale RZZO-a za Južnobački okrug, a ona je već tri godine ljubavnica Radeta Nikolića.

 Gospođa Gordana Cvetičanin je raširila mrežu po zdravstvenim ustanovama za kupovinu opreme firme Medikom iz Šapca. Za dve godine, od razlike u cenama za nabavljenu opremu (u slobodnoj prodaji ti aparati koštaju dvostruko manje), Svetlana Vukajlović, Boris Kopilović i Gordana Cvetičanin su tako u nečije džepove stavili - milijardu dinara. Nije slučajno, kako saznajemo od novinara sa teritorije Vojvodine, da gospodin Bojan Pajtić (DS) nije hteo da primi na razgovor direktorku RZZO-a Svetlanu Vukajlović 7. decembra, pa je, i pored njenog insistiranja, iako je na silu htela da dođe u Novi Sad, morala da se vrati sa pola puta.

Ovo sada samo obaveštavamo, da narod ne bude u zabludi, a i dalje ćemo vas o svemu informisati od naših izvora u Novom Sadu.

 

 

 

 

 

Pismo sa Psihijatrije u Vršcu

 

A u Vršcu voskrse Voskresenska

 

Obraćamo vam se ponovo da bismo ukazali na kriminalne radnje koje se sprovode u našoj Bolnici za psihijatrijske bolesti u Vršcu, na čijem je čelu dr Tatjana Voskresenska.

Poseban "specijalitet" bolnice od kada je ona na čelu jesu fiktivne otpusne liste, koje dobijaju pacijenti koji nisu ni dana proveli u bolnici, a u kojima piše da su mesecima ležali i lečili se na najtežim psihijatrijskim odeljenjima. "Pacijenti" se "otpuštaju" sa najtežim psihijatrijskim dijagnozama i lekovima, a radi se, naravno, o psihički potpuno zdravim ljudima. U svim takvim listama je napisano da ti ljudi više nisu sposobni za posao i da ih treba uputiti na invalidsku komisiju. Najviše takvih lista se uz aminovanje direktorke, koja i sama ima svoje klijente među takvim "pacijentima", proizvodi na odeljenjima broj pet i broj devet, čiji su načelnici direktorkina predsednica stručnog saveta za ispijanje votke i kum njenog ljubavnika. Cene takvih lista su visoke i u evrima.

Ceo grad to zna, a mnogi se i hvale kako su do njih došli. Hiljade bolničkih dana je iz Fonda zdravstva plaćeno teško zarađenim novcem građana; ljudi nisu ni ušli na odeljenja, a doktori su uzeli velike pare.

Slično je i u dnevnoj bolnici, koja je postala istureno odeljenje biroa za zapošljavanje, pa kada ljudima na birou isteknu beneficije, oni se upućuju u dnevnu psihijatrijsku bolnicu da ispune vreme "lečenja" neophodno za izlazak "na komisiju". Zdravi ljudi moraju svakodnevno da dolaze u dnevnu psihijatrijsku bolnicu, pa se čak primoravaju i da piju lekove. Direktorka ima i svoje "specijalce" među doktorima za pisanje uverenja o odlaganju i izbegavanju zatvora, vojske, za pisanje lažnih i naručenih veštačenja.

Zbog toga ovim putem javno pozivamo zdravstvenu inspekciju Ministarstva zdravlja da izvrši reviziju otpusnih lista na ovim odeljenjima, jer je sve jasno: ko je uputio pacijenta, ko je napisao otpusnicu i ko je dao mišljenje za invalidsku komisiju. Neka razgovaraju sa nama, osobljem bolnice, valjda mi najbolje znamo ko je ležao a ko nije ni dana proveo na odeljenju. Neka vide da li su ti ljudi kao najteži "duševni bolesnici" ikada više došli na kontrolu u našu bolnicu radi lečenja, ili su ponovo bolnički lečeni, što je normalno za duševnog bolesnika (to je najlakše proveriti iz specijalističkih kartona). Znamo da inspekcija, Ministarstvo i Pokrajina (tandem Kopilović - Đurić) štite vršačke doktore, ali ovoga puta idemo do kraja. Ukoliko ništa ne preduzmu, podnećemo zvaničan zahtev za sprovođenje istrage.

                           Radnici Psihijatrijske bolnice u Vršcu

 

 

 

 

Pismo sa Prve hirurške klinike u Beogradu

 

 

Zreo za intenzivnu šegu

 

Mesecima čitamo Tabloid i hvale na račun Bajeca, a treba da znate kakav je to lopov i prevarant.

Falsifikovao je ocenu u studentskom indeksu da bi postao asistent, a u tome ga je uhvatio prof. M. Petrović sa naše klinike i zato mu je Bajec namestio mito i zatvor. Čovek nije uzeo ni tih 300 evra, nego su mu gurnuli u ep ispred naručenih inspektora MUP-a.

Drugi profesor, koji je rekao da mu je cilj da raskrinka kriminal Bajecove ekipe, jeste prof. E. Savik sa neurohirurgije, koga je po istom receptu kao i prof. M. Petrovića spakovao Bajec.

Kada je posle batina morao da napusti Klinički centar, dr Đorđe Bajec je otišao na mesto mrtvog brata u KBC Dragiša Mišović, što nije zabeleženo u istoriji svetskog zdravstva.

Tamo je muljao sa tenderima za rekonstrukcije, pa kada je Gradski sekretarijat nagazio i tu bolnicu, brzo je sa ekipom sitnih kriminalaca spalio sprat koji je dozidao. Na usluzi mu je bio kompanjon Lazić iz Hitne pomoći, a kao kompenzaciju u svim udarnim medijskim terminima objavio je otvaranje PET centra u KCS-u.

 Policija ima kompletnu tendersku dokumentaciju kao čist kriminal, koji je Bajec sa ekipom pripremao u vezi sa opremanjem spaljenog sprata u KBC Dragiša Mišović. I kada je odlučio da sve spali, pomogao mu je ceo vrh Demokratske stranke, od Lazića iz Hitne pomoći do Olivera Dulića, ministra za ekologiju. To je normalno: zajedno pljačkaju po principu "pustio bih ja tebe, ali nećeš ti mene", i to je začarani krug.

O kakvom je kockaru reč mogu da posvedoče krupijei u najvećim beogradskim kockarnicama. Preferira barbut i rulet bacajući basnoslovne iznose koje je pokrao od, kako vi umete da kažete, zdravstvenih osiguranika. Kada je debelo zagrizao u kocku igrao je na veresiju i to ga je koštalo onog prebijanja, a ne demokratija i "principi", kako je lagao po novinama. Kakav zemunski klan, pa on je za njih i radio, jer su mu plaćali debelo.

Bio je šef bele mafije u Urgentnom centru, zadužene za tihe likvidacije u podzemnom svetu. Istina je da je tada ogrezao u kockarskim dugovima, pa su mu prebili prste pred ulazom u kuću. Ko zna rečnik ulice, jasno mu je da je u pitanju kockarski dug.

Zato nemojte više o tom čoveku da pišete pozitivno, jer je isti, ako ne i gori od onih koje ste obeležili kao zdravstvenu mafiju.

 

Pozdravlja vas deo kolektiva sa Prve hirurške klinike

 

 

 

 

 

 

 

 

Zdravstvena mafija: Lik i delo bračnih drugova Peško

 

 

Zašto je muž prešao sa pištolja na cveće

 

 Najveća mahinacija sa silnim stanovima porodice Peško zabeležena je dok je profesor Peško bio u stambenoj komisiji Kliničkog centra, kada je svojoj ženi dodelio stan od 115 kvadratnih metara u centru Beograda. Ni u to vreme mu se nije ništa moglo, iako su ga napadali jaki SPS-ovi kadrovi

 

 

Pre 10 godina u Urgentni centar je "legao" kao hitan slučaj gospodin Peško iz Londona, sa engleskim pasošem. Pošto je prezime posebno, odmah su sa Prve hirurške zvali profesora Peška da vidi da li mu je rod. Utvrdio je da je neki njegov rođak i operisao mu slepo crevo. Ovaj ga je iz zahvalnosti zvao u goste i profesor Peško je otišao sa ženom u London. Kada su tamo stigli, pali su u nesvest od raskoši, jer je taj rođak i za engleske pojmove bio veoma bogat.

Od zemljaka je održavao vezu sa Milanom Jankovićem Cepterom i Slavojka Peško se odmah polakomila na pare. Terala je muža da uđe u sve dilove, da ide sa rođakom na sastanke masonske lože i da ga ovaj preporuči za početnika sa još dva iskusna masona, kako to već kod njih funkcioniše. Tako je kasnije kvaziakademik uspeo da menja partije kao čarape i da uvek budu aktuelne. Ćerku je poslao na studije u Španiju i tamo otvorio račun u banci, preko koga su trošili oprane pare. Zet u Banjaluci služi za vezu sa Republikom Srpskom, koju su osigurali kupovinom novog luksuznog stana u Trebinju, na najelitnijoj lokaciji.

Iza građevinskih poslova na Vračaru, za koje su bili zainteresovani, jedva ih je oduvao Nenad Komatina kada je bio gradski sekretar za urbanizam. No, Klinički centar sa njima gubi bitku kada je u pitanju zgrada Plastične hirurgije, jer je Peško već uspeo da tu zgradu skine sa protektorata države, iako je legat koji je porodica Kiki ostavila kao zadužbinu srpskom zdravstvu. O ovom marifetluku bruji celi Klinički centar, ali niko ne sme ni da zucne, jer Peškova žena sve drži pod prismotrom i čak otvoreno preti ljudima. Zna se da planira tri stambena solitera na ovoj elitnoj lokaciji i da je ovo skidanje sa liste legata zgrade Plastične hirurgije tek početak mahinacija porodice Peško u vezi sa zgradama Kliničkog centra.

Najveća mahinacija sa silnim stanovima porodice Peško zabeležena je dok je profesor Peško bio u stambenoj komisiji Kliničkog centra, kada je svojoj ženi dodelio stan od 115 kvadratnih metara u centru Beograda. Ni u to vreme mu se nije ništa moglo, iako je bilo jakih profesora u SPS-u koji su ga napadali (Miroslav Kovačević, Vasilije Kalezić i dr.).

A sad malo o ženskoj strani familije Peško.

Slavojka Peško je iz Pljevalja došla u Beograd da završi školu i dobro se uda, a bolje nije mogla nego što jeste - za mladog, naprednog komunističkog kadra Predraga Peška, revnosnog člana SKJ, Titovog omladinca sklonog kominternovskim smicalicama još od studentskih dana.

Karijera joj je zahvaljujući mužu išla kao po loju, pa je odmah dobila da radi u Bolnici za plastičnu hirurgiju, gde načelnica Anestezije dr Ristić nije htela ni da je primi u sobu za anesteziologe nazivajući je najpogrdnijim imenima. Često je govorila da nikada veće đubre u suknji nije videla i da će ta doći glave svima po klinici.

Onda je za direktora došao profesor Stefanović, koji je po SPS liniji bio u dobrim odnosima sa njenim mužem, ali je ipak nije imenovao za načelnicu, jer je hteo da mu Anestezija bude kvalitetna, a sa njom bi vrlo brzo propala. Međutim, to tada i nije toliko zanimalo Slavojku Peško jer je bila u strasnoj seksualnoj vezi sa dr Bobanom Đorđevićem, zbog koga je htela da ostavi akademika i decu. Jednog dana je akademik pripit dolazio na plastičnu hirurgiju sa pištoljem da ubije dr Bobana Đorđevića, pa ga je osoblje sprečilo, a Slavojka se sa ljubavnikom sakrila u magacin.

Đorđević, koji je bio perspektivan hirurg, nikada nije dobio radni odnos u KCS-u, jer se Peško tajno dogovorio sa Stefanovićem da ga ne zaposli, što je Stefanoviću odgovaralo, jer se tada zabavljao sa sestrama Jeremić, koje je na osnovu tog dogovora pozapošljavao u KCS-u. Inače, pokojni Stefanović je imao niz paralelnih veza, ali ovo je jedina koju je imao sa rođenim sestrama. Ta veza mu je i došla glave.

Evo i kako. Slavojka Peško, očajna zbog proterivanja ljubavnika iz KCS-a, odlazi u Indiju da se oporavi i tamo stiče nekakva znanja iz vradžbina, otrova i drugih budalaština. Sa Zoranom Jovanovićem, tada već iskusnim vračarom, pravi pakt o trovanju direktora Stefanovića. Ovaj iznenada umire od galopirajućeg raka pluća, a na Klinici svi prestaju da piju čaj. Slavojki se iznenada uspostavlja normalan bračni život, muž sa pištolja prelazi na cveće i skupe parfeme, a Zoran Jovanović i ona postaju načelnici. Kada je kanula japanska donacija, svi su je videli kako, iako nije zaposlena na Prvoj  hirurškoj klinici, obilazi radove, određuje boju fasade itd. Znači, vođa zdravstvene mafije je - žena akademika Peška. Sam akademik je već teško oboleo od jagnjetine i viskija tako da ona lično obavlja sve poslove, dok je on posmatra opijenog pogleda. Ovo nije rubrika Verovali ili ne, ovo je istina koju zna ceo Klinički centar!

 

                                                                                                      

                                    Ime i adresa poznati redakciji

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane