Natrag

Druga strana

Druga strana

 

H1N1: Kako njihova briga za narod počinje da liči na genocid

 

Pomor

 

Čim ova epidemija "kuge" prođe, preživeli treba da motkama isteraju sadržinu Ministarstva zdravlja na ulicu i iz džepova joj pokupe - svoj novac. Pa da ga odmah ulože u fond za potragu za, pretpostavlja se, odbeglim ministrom Tomicom Milosavljevićem 

 

Ivan Molotok

 

I na samom početku epidemije "svinjskog gripa" u Srbiji, početkom jeseni 2009. i prvih dana 2010. godine, kada se i iz Svetske zdravstvene organizacije i iz nadležnih regionalnih institucija potvrđuje da se pandemija najverovatnije povlači, naglašavana je činjenica da je baš u Srbiji smrtnost od virusa A H1N1 - najveća u regionu. To, međutim, nije sprečilo ovdašnje "virusologe", "epidemiologe", državne sekretare i ministre da se prema ovom prvorazrednom nacionalnom pitanju i državnoj krizi nad krizama odnose kao menadžment kakvog pogrebnog preduzeća prema nekoj očekivanoj a malo netipičnoj sahrani. Sve to čak i pre nego što su se, svi zajedno, upitali zašto je smrtnost najveća baš u njihovoj Srbiji, za koju, opet svi zajedno, i moralno, i materijalno, i profesionalno, i politički izgaraju, a ne u nekoj drugoj sredini za koju bi, opet svi zajedno, glavu dali da je po svemu pet kopalja ispod ili iza Srbije pa i sa utoliko većom šansom za - veću smrtnost.

 

Prvo su se međusobno i sa nevidljivim protivnikom tukli da li da ovu bolest uopšte priznaju za dostojnog protivnika nebeskoj Srbiji; potom da li da proglase epidemiju; pa kog obima da budu ograničenja i na koga da se (ne) odnose, sa posebnim osvrtom na masovna okupljanja, uključujući politička, sindikalna i sportska; pa da li je potrebna masovna vakcinacija, kako bi bila organizovana i koliko bi koštala; pa kojom tehnikom, od kojeg proizvođača, posredstvom kojeg dobavljača vakcine da se uvezu i koliko čijih interesa u tom poslu da bude zadovoljeno; pa kako privoleti građane da se vakcinišu, sa posebnim naglaskom na potpisu da se vakcinišu na "vlastitu odgovornost"; pa sudbinsko-referendumsko pitanje kojom patriotskom i herojskom akrobacijom roditi 12 miliona evra za vakcine, taman koliko su dična ministarstva tokom 2008. godine slupala na kavijare, kanapee, viskije, trbušne plesačice i druge slasti neophodne za njihov produktivniji rad.

 

Po sistemu "U šumi vila, u vili mercedes, u mercedesu čovek, u čoveku srce, u srcu ljubav za radničku klasu" (Vib), oni koji su poreskim obveznicima oteli novac da plate sebi kako bi prisilno zastupali te iste poreske obveznike, što uključuje i brigu o opštenarodnom zdravlju, zakasnili su u svemu i svugde, izuzev na blagajnu za isplatu apanaža. Kasno su počeli i sa pripremama i sa početkom najozbiljnije državne akcije za zbrinjavanje ne samo rizičnih grupa nego i celokupnog stanovništva. Pošto su kasno počeli, imali su dovoljno vremena i prilika da u hodu nešto nauče iz grešaka ili negativnih iskustava okolnih država, koje su počele na vreme. Da nisu bili prezauzeti brojanjem one apanaže, mogli su da znaju da će odziv na vakcinaciju biti ništavan, ali im je bilo svejedno što su i u regionu i kod nas protivnici vakcine i vakcinacije bili neuporedivo sugestivniji, autoritativniji i sa jačim argumentima. Da su bili malo moralniji ne bi onako bezočno kupili istu vakcinu 30 odsto skuplje nego naši susedi, iako su se i u njihovu cenu, dakle znatno nižu, ugradili njihovi liferanti. Imali su, na primer, dovoljno vremena da na osnovu tuđih iskustava iz regiona vide manjkavost kupovine kontingenata dečijih vakcina u pakovanjima od po deset vakcina. (Ono dete koje je "želelo" da bude vakcinisano, a moglo je samo ako nađe još devetoro zainteresovane dece, nije moglo da pored ovog distributivno-tehničkog aspekta bude upućeno i u činjenicu da, na primer, nadležnog ministra za tu činjenicu - zabole uvo!). Kad se proglasi kraj pandemije, a i s tim će da zakasne, verovatno će se posvađati oko toga kako da bezobrazni građani nadoknade štetu liferantima vakcina zbog njihove očekivane a izgubljene dobiti.     

 

A da bi se, kada sve prođe, umesto o njihovom profitu možda moglo razgovarati i o optužbi za masovno ubistvo, govore i sledeći pokazatelji (dati u tabeli), koje je, da je profesionalnog i političkog morala i znanja, trebalo sukcesivno predočavati građanima kako bi znali s kim imaju posla. Naime, iz dnevne štampe su, iz službenih saopštenja i izjava nadležnih persona iz nadležnih institucija, tokom dva kritična meseca vađeni podaci o broju obolelih od H1N1 i broju umrlih od te bolesti. Iz kretanja odnosa broja umrlih i obolelih (uz sve prateće ograde) vidi se koliko je ova vlast opasna po stanovništvo. Naime, iako je za očekivati da u epidemiji raste broj obolelih, kao i broj mrtvih, za očekivati je i da se odnos umrli/oboleli (%), zahvaljujući merama države, vrlo brzo ustali, pa na kraju počne i da pada. U našem slučaju, međutim, taj odnos sistematski raste i poslednjeg dana 2009. dostiže 8,8 odsto. Ko ne zna šta to znači, neka pogleda smrtnost od kuge ili tifusa u nekim zaostalim delovima sveta danas ili u bliskoj prošlosti. 

 

Da ova provizorna test-analiza ima smisla govori i slučaj susedne države, Hrvatske, koja uz gotovo identičnu moralno-političko-mafijašku ikebanu i odnos stanovništva prema bolesti i vakcinaciji (i nešto drugačiji "obračun" obolelih: ne samo klinički slučajevi nego i svi laboratoriski potvrđeni, pa je, npr. 27.11.2009. broj obolelih bio 54.000, a broj umrlih 24), ima i neuporedivo manje zločinački odnos prema svojim građanima. Pomenuti odnos umrli/oboleli kod njih je sve vreme relativno stabilan, da bi poslednjih desetak dana pokazao trend sistematskog opadanja.

 

Dakle, najmanje što preživali mogu da urade za svoju bezbednost čim sve ovo prođe jeste da motkama isteraju sadržinu Ministarstva zdravlja na ulicu i makar im iz džepova pokupe - svoj novac. Pa da ga ulože u fond za potragu za, pretpostavlja se, odbeglim ministrom Tomicom Milosavljevićem. 

 

 

 

 

 

DATUM

OBOLELIH

UMRLIH

%

09.11.

249

6

2,4

11.11.

258

7

2,7

12.11.

266

8

3,0

17.11.

300

11

3,7

18.11.

306

13

4,2

19.11.

316

16

5,1

20.11.

326

16

4,9

23.11.

340

16

4,7

24.11.

344

17

4,9

26.11.

356

17

4,8

30.11.

373

22

5,9

01.12.

376

22

5,9

03.12.

394

22

5,6

07.12.

414

26

6,3

10.12.

448

32

7,1

12.12.

457

33

7,2

15.12.

481

34

7,1

16.12.

485

37

7,6

25.12.

557

47

8,4

28.12.

590

50

8,5

31.12.

628

55

8,8

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane