Natrag

Pljačka

Pljačka

 

Muzička mafija hara Srbijom uz pomoć Vlade Srbije i njenog premijera

 

Premali ram za njihovu kliku

 

 

     "Ako moji planovi nemaju veze sa realnošću, onda teško realnosti", verovatno ovako razmišlja naš premijer Mirko Cvetković. Naime, Cvetković je i zvanično vlasnik 5,62 odsto akcija Jugoslovenske autorske agencije - autorske agencije za Srbiju (JAA), dok preko posrednika kontroliše većinski paket akcija ove važne institucije

 

 

Piše: Milan Malenović

 

 

Jugoslovenska autorska agencija (JAA), jedna od onih institucija koje su makar u imenu sačuvale sećanje na bivšu domovinu, prodata je 27.12.2005. fizičkom licu, izvesnom Stojanu Tomiću, koji je nastupao ispred konzorcijuma neimenovanih članova. Početna cena JAA bila je 3.881.000 dinara, a posle duge licitacije sa ostalim učesnicima Tomić je JAA kupio za čak 91.000.000 din.

Na ime JAA vodi se poslovni prostor od 482 kvadrata u ulici Majke Jevrosime 38 u Beogradu, što bi mogao da bude tek jedan od razloga za ovako visoku cenu. Pomenuti Tomić danas se više ne nalazi u JAA.

Dve godine kasnije, Zavod za intelektualnu svojinu RS izdaje dozvolu za rad agenciji Prava izvođača (PI), koji u svom statutu ima odrednicu da 20 odsto svojih prihoda daje JAA za logističku podršku.

Potom je PI registrovala u roku od tri dana šefica Zavoda, Ljiljana Rudić-Dimić.

PI ni u trenutku dobijanja dozvole za rad, a ni danas, ne ispunjava osnovne uslove za rad, na prvom mestu postojanje zaključenih ugovora sa srodnim organizacijama iz inostranstva.

Pošto su i domaći izvođači ostali hladni prema ovoj agenciji, ona je odmah po nastanku više delovala kao mrtvorođenče.

Zbog toga krajem 2009. Skupština Srbije izglasava Zakon o autorskim i srodnim pravima (ZASP) po kome izvođači faktički moraju da budu članovi PI kako bi mogli da zaštite svoja prava.

Novac je tako nesmetano mogao da se sliva u džepove porodice Mirka Cvetkovića, čiji je sin Aleksandar Cvetković jedan od članova Upravnog odbora Jugoslovenske autorske agencije (JAA).

Začuđujuće je to da je procena po kojoj će JAA od PI (Prava izvođača) dobijati samo oko 200.000 evra godišnje, dok se celokupno medijsko nebo Srbije procenjuje na ne manje od pet miliona evra.

Ubrzo je postalo jasno da najveći deo novca prikupljenog po osnovu autorskih i srodnih prava odlazi organizaciji čije je ime OFPS (Organizacija proizvođača fonograma).

Za bolje razumevanje - najmanje polovina prihoda po autorskim i srodnim pravima odnosi se na dela iz muzičke produkcije, a OFPS okuplja proizvođače fonograma Srbije.

Šema prihodovanja u ovom segmentu našeg tržišta je veoma jednostavna: interpretator otkupljuje od autora prava na muzičko delo, a zatim ih predaje svojoj diskografskoj kući.

Tek oni najveći interpretatori, kojih ima manje nego prstiju na rukama, uspevaju da u pojedinim slučajevima ostanu vlasnici autorskih prava. Kako su diskografske kuće okupljene u OFPS-u, to znači da najveći deo prihoda ide ovoj organizaciji. I stvarno, za 2008. godinu na raspodeli u OFPS-u je stajalo preko milion evra, a za naredne godine se očekuje udvostručavanje prihoda.

 

Lažni zastupnici

 

Po starom zakonu, polovinu prihoda diskografske kuće su bile dužne da dele sa interpretatorima, dok će po novom zakonu OFPS polovinu predavati PI-u koji će 20 odsto uplaćivati agenciji Mirka Cvetkovića.

Uzgred, nije bilo za čuđenje ni to što je OFPS veoma mlako protestovao povodom donošenja novog Zakona o autorskim i srodnim pravima (ZASP), jer on samo svoje postojanje duguje sadašnjoj direktorki JAA Ljiljani Rudić-Dimić.

Posle niza prigovora članova OFPS-a, Zavod za intelektualnu svojinu, zapisnikom br. 106/07-02 od 19.4.2007, konstatuje veliki broj nepravilnosti u radu OFPS-a, posebno u pogledu podele prihoda.

Umesto da OFPS-u zbog toga oduzme dozvolu za rad ili primeni neku drugu meru, Zavod samo traži da se "naredna raspodela (sledeće godine, prim. aut.) izvrši na osnovu preciznih kriterijuma".

Za već podeljene pare važi ona narodna: pojela maca. Time se završava svekoliko interesovanje Zavoda za poslovanje OFPS-a.

Prema mišljenju mudraca iz OFPS-a, precizni kriterijum za raspodelu prihoda je najbolji na principu takozvanog market-share, odnosno procene koliko je ko CD-ova prodao.

U realnosti ovo izgleda tako da Grand Production svom sopstvenom preduzeću, Grand Presu, proda 80.000 diskova za potrebe prodaje uz Grand Reviju, pa onda ovo prijavi OFPS-u kao prodati tiraž i bukvalno oduva konkurenciju.

City Records preplavi tržište kompilacijama (dva, a ponekad i četiri CD-a po ceni jednog) i isto tako to uredno prijavi pošto je OFPS prethodno odbio predlog PGP-a da se utvrdi minimalna cena jednog CD-a na 250 dinara.

Istovremeno City Records se pojavljuje i kao zastupnik pojedinih stranih izdavača, iako na to nema pravo.

 Barem do leta 2009. City Records je imao jedino prava umnožavanja i stavljanja u promet izdanja Croatia Recordsa, ali je lažno predstavljao i da ima prava emitovanja i javnog saopštavanja (ovo naplaćuje OFPS u ime svojih članova).

 

Izotkrivanje ili razotkrivanje?

 

Pomenutim manipulacijama Pinkovo jato (City, Grand i Gold) uspelo je da u okviru OFPS-a preotme više od dve trećine prihoda.

Nekadašnji rukovodilac PGP-a, koji je pokušao da im se suprotstavi, povučen je od strane direktora RTS-a (u čijem sklopu deluje PGP) Aleksandra Tijanića, za koga se u samom RTS-u priča kako se sa Željkom Mitrovićem dogovorio da dobije deo kapitala PFI, nove kompanije koju Mitrović upravo osniva u Šimanovcima, nadomak Beograda.

Priča o dogovoru Tijanić-Mitrović ne mora da bude bez osnova, jer direktor City Recordsa Branislav Stojanović novinarki RTS-a Oliveri Simić, koja je želela da ispita rad OFPS-a, preti Aleksandrom Tijanićem.

Na adresu Olivere Simić, dana 17.2.2009. u 9:41:26, stiže elektronska pošta sa adrese Branislava Stojanovića u kojoj doslovce stoji: "...on hoće da zataška aferu koju će uskoro vaš generalni direktor" (Tijanić, prim. aut.) da izotkrije, a po našim informacijama...".

Dakle, direktor konkurentske kuće zna unapred šta će direktor RTS-a da izotkrije (šta god ova reč značila).

Kada je direktor PGP-a pretio da će izaći u medije sa nepodopštinama OFPS-a, u dva minuta posle ponoći dobija preteći SMS sa broja 063/200-716 (privatni broj Branislava Stojanovića), u kome biva upozoren da kod konkurencije postoji dokumentacija koja ga navodno tereti za poslovne neregularnosti.

Ovi dokumenti nikada nisu ugledali svetlost dana, zbog čega bi nadležno tužilaštvo lako moglo da pokrene istragu protiv Stojanovića za prikrivanje krivičnog dela.

Konačno, pored Stojanovića, koji se pojavljuje ne samo kao direktor preduzeća City Records već i kao zastupnik Centroscene, tu su i sledeće ličnosti: Maksut Ćatović Maksa (Komuna), Saša Popović (Grand Production), Dragomir Ćirić Ćira Radioelektro (Gold Music), Miodrag Ilić - Mile Bas (JuVe Komerc), kao i PGP i čitav niz gotovo nepoznatih izdavača. Skoro svi oni su na neki način povezani sa Pinkovim jatom.

Maksut Ćatović je po odobrenju direktora OFPS-a dobio od ove organizacije 14 miliona dinara na zajam, za koje se ne zna ni da li je ni kada vratio. Petar Đurić, vlasnik ITMM-a, izdavačke kuće za koju niko ne može da se seti kada je izdala poslednji hit album, ne samo što je direktor OFPS-a i član UO, već je i njegova žena tu dobila posao uz pomoć Pinkovog jata. Mioljub Krsmanović Krle, koji je predstavnik Metropolisa, istovremeno je i vlasnik distributerske firme Promet Media Plus iz Prnjavora, koja živi zahvaljujući prodaji izdanja Grand, Gold i City produkcije, na teritoriji BiH. Vlasnik HiFi Centra je Nenad Raičević, koga je PGP svojevremeno tužio za pirateriju, ali koji je i pored toga zahvaljujući Pinkovom jatu proguran u Nadzorni odbor OFPS-a.

Kao neformalni član Pinkovog jata figurira i PGP, koji voljom svog vrhovnog direktora Aleksandra Tijanića ćutke prihvata sve mahinacije Branislava Stojanovića, poznatog još i kao Bane Frfljavi, i njegovih tarabanata.

 

Premijer Mirko i njegovo blago

 

Ne treba posebno naglašavati da zahvaljujući svom poslovanju nijedna od ovih organizacija ne sarađuje sa sebi srodnim i značajnim organizacija ove vrste u svetu.

 Maksut Ćatović je, istina, svojevremeno obznanio da je kompanija PPL iz Velike Britanije parafirala (?!) bilateralni ugovor sa OFPS-om, ali je na sednici UO OFPS-a od 27.2.2007. konstatovano da je PPL odbio da primi novac (oko 10.000 evra!?) koje mu je na ime autorskih i izvođačkih prava poslao OFPS.

PI je, kada je inostranstvo u pitanju, u još gorem položaju. Naime, IEF PR, organizacija koja okuplja 1.400 firmi iz 70 zemalja, već je obavestila Božidara Đelića, predlagača novog ZASP-a, da ovaj zakon smatra neevropskim i time najavila da ni ona ni njene članice neće sarađivati sa agencijom PI.

OFPS, koji je do sada pokrivao i onaj deo tržišta koji po ZASP-u treba da zauzme PI, patentirao je usput i jedan sistem pljačke koji je perfidan skoro do savršenstva. To je već pomenuti market-šer sistem kojim se pare dele samo onima koje UO odabere.

Naša najstarija organizacija za zaštitu autorskih prava, SOKOJ, dobit deli po broju emitovanja određene pesme, a što se utvrđuje na osnovu tzv. košuljica koje dostavljaju radio i TV-stanice.

Pošto je rukovodstvo OFPS-a konstatovalo kako im, navodno, radio i TV stanice ne šalju košuljice, odlučeno je da se pribegne podeli srazmerno procenjenom učešću na tržištu.

Zanimljivo je da se prethodno na sednici UO Saša Popović hvalisao kako svake nedelje dobija izveštaje od radio-stanica, ali Branislavu Frfljavom Stojanoviću nije bilo teško da ga u razgovoru u četiri oka ubedi kako je market-šer sistem mnogo povoljniji.

Trik u market-šer sistemu, onako kako su ga postavili Pinkovo jato i kompanjoni, jeste u tome da niko ne zna koliko je emitovanja imao pojedinačno svaki izvođač, te tako izdavači ili nisu davali polovinu para interpretatorima, ili su davali koliko su hteli i kome su hteli.

Ova neisplaćena polovina je, u stvari, lovina na koju cilja PI, a samim tim i JAA, odnosno porodica Cvetković.

 

Dugo putovanje u Jevropu

 

Za one koji još nisu razumeli ovu nameštaljku: Mirko Cvetković i društvo nikako nisu bili naivni kada su investirali više od milion evra u JAA, a zatim udesili da se registruje PI. Po novom zakonu, PI i OFPS će morati da dele tržište, a samim tim i prihod. Ako se ne dogovore oko podele, prema ZASP-u, arbitriraće Vlada Srbije. Ne treba biti previše pametan pa zaključiti kako će da presudi vlada čiji premijer je istovremeno i zainteresovana strana...

OFPS, kome i pored svega ostaje lavovski deo tržišta, kao miraz u brak sa PI, unosi ne samo razrađen i etabliran sistem prevare pri podeli plena, već i odličnu mrežu naplate, bolje rečeno reketiranja ugostiteljskih objekata.

Kako zakon u ovom segmentu nije dovoljno precizan, naplata od lokala se svodi na slobodnu procenu OFPS-ovih agenata na terenu, koji su jedno vreme čak imali i značke slične policijskim!?

 Oni će po novom ZASP-u vršiti naplatu i za PI, koji će zauzvrat preko Mirka Cvetkovića da im pruža sudsku zaštitu. A sve to će mnogo da košta građane ove zemlje, mnogo više od otimačine takozvanog muzičkog dinara od vlasnika kafića. IEF PR, međunarodna krovna organizacija koja je već oštro kritikovala novi ZASP, istovremeno je i ona organizacija koja je zbog piraterije pune dve godine blokirala ulazak Bugarske u EU. Šta će uraditi zbog ovog kriminalnog posla, i kakve će sve vrste blokade praviti trubačima evropskih integracija u Srbiji, a preko njih celom narodu i državi, nije teško pretpostaviti.

 

 

 

 

Premijer Cegeruša

 

Mirko Cvetković je karijeru započeo u Zaječaru, kao finansijski inspektor. Komšije i saradnici iz tog vremena ga pamte po nadimku Cegeruša, jer je iz obilaska prodavnica odlazio kući noseći pune cegere raznog bakaluka.

Pošto bi provijant iskipovao u špajzu Mirko bi odlazio u SDK da preda izveštaje. U celoj karijeri on nije podneo ni jednu jedinu značajniju prijavu, jer što je prekršaj bio veći, to bi ceger bio puniji.

 

 

 

 

 

Naplata ćutarine

 

Simptomatično je to da su aferu o suvlasništvu Mirka Cvetkovića u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji lansirale dnevne novine kojima je Božidar Đelić strateški partner (čitaj: vlasnik preko posrednika). Đelić je, inače, predlagač zakona koji Mirkovoj kompaniji obezbeđuje monopolistički položaj na tržištu. Posle tog otkrića jedne druge novine, iz grupacije odane Demokratskoj stranci, izlaze sa idejom da je cela afera nameštena Cvetkoviću od Đelića i drugih konkurenata u Vladi.

Nesporno je da je već počelo prestrojavanje u DS-u i Vladi za dan posle Tadićevog odlaska, ali ova afera nije podobna za tako nešto. U najboljem slučaju je ona dobra da Cvetkoviću skrene pažnju kako treba deo kolača da servira i svojim nezajažljivim partijskim kolegama.

Tunjavi Mirko ionako nije bio nikakva opasnost za pretendente na mesto Tadićevog naslednika.

Medijska buka je zapravo trebalo da bude signal Željku Mitroviću da spremi pare za sledeći reket. Kako je Željko ne samo najbogatiji medijski mogul Balkana (procenjena imovina: više od milijardu evra!), već je preko Branislava Stojanovića, direktora City Recordsa, i do guše upetljan u OFPS-ove mahinacije, to mu ne gine još jedno plaćanje ćutarine.

Na tržištu ionako ima dovoljno mesta i za OFPS i za PI, pogotovo ako su obe organizacije pod kapom Cvetkovićevog JAA.

 

 

 

 

GLOSA

 

 Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković najpre je na kredit kupio firmu, pa onda zajedno sa svojim saučesnikom Božidarom Đelićem promenio zakon kako bi ona mogla da zarađuje, dok su Aleksandar Tijanić i Željko Mitrović napravili zajedničko preduzeće. A onda svi oni zdušno navalili da pljačkaju narod.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane