Natrag

(H)umorna priča

(H)umorna priča

 

Kako smo čekali i dočekali Novu godinu - a obećanjima nikad kraja

 

 

Stižu pare od NIS-a  (ako opet ne lažu)

 

Gluvom je, kažu, i komarac muzika, pa sada svi jedva čekamo da dobijemo obećanih 1.800 - ne evra nego dinara, toliko nam je zapalo od prodaje NIS-a. Nestrpljivi smo da dobijemo te pare, jer sada je i to neka lova

 

(Piše Nebojša, a čitaju oni koji veruju da je Nova godina neki praznik)

 

Uspeli su da razjebu sve, pa su tako rasturili na paramparčad i onaj poslednji bastion raspoloženja i radosti koji nam je donosila Nova godina. Bolje da su ćutali nego što su nam čestitali, analizirali, obećavali, lagali i pretili. Kako stvari stoje, očekujte uskoro i zakon o zabrani proslave Nove godine. Mogu da je slave samo oni koji odu na Kopaonik, na Bahame,  Haiti. Predsednik će slaviti kinesku novu godinu, Boža Đelić i Vuk Jeremić briselsku, Toma Nikolić rusku, a Palma nemačku.

Nama običnim ljudima nije ostalo ništa drugo nego da bolujemo bolesti zvane besparica i svinjski grip.

Tako prebolesmo i tu 2009. godinu. Kako ćemo i ko će preživeti 2010. ima još da se vidi. Iako je Božić, moram da napišem nešto o komemoraciji koja je održana onoj prošloj, 2009.

Poslednjih petnaestak godina na doček i malo odmora odlazim uglavnom na isto mesto. Destinacija mi je Sokobanja. Tu provodim u krugu prijatelja tri-četiri dana, kako se zalomi, odnosno zavisi u koje dane padaju doček i neradni dani. Ovoga puta se nije baš ništa namestilo. Samo jedan neradni dan, pa subota i nedelja.

Obično se dogovaramo već početkom novembra gde da idemo na doček. Ovog puta se dogovaranje oteglo, oni koji je trebalo da idu su otkazali, pa smo žena i ja zavšili sami u hotelu Banjica u Sokobanji. Svi koji su otkazivali imali su neke razloge, ali niko nije izneo pravi - nema se love. Pravdali su se ovim ili onim, ali niko zaista nije otvorio dušu i rekao istinu.

Ali, nisu svi bez para. U svega nekoliko gradova u Srbiji dočeci su organizovani na trgovima. Za mnogo para, malo publike i mnogo kiše. U provinciji, koja je takođe kao žaba dizala nogu da se i ona potkuje, shvatili su na vreme da su to bačene pare ili da te pare treba sačuvati kada dođe vreme za promociju stranke u predizbornim aktivnostima i lične promocije čelnika tih mesta.

Zato su mnoge domaće zvezde i zvezdice dočekale praznik kod kuće, uz pravdanje da su se umorili i da žele da se odmore uz svoje najbliže. Samo kad bi to bilo tačno! Prestala je trka i utrkivanje ko će koga dovesti i ko će kome više para uvaliti u džep, naravno uz sopstvenu nadogradnju. Dakle, zvezde estrade ostadoše za Novu godinu bez posla, a i njihove mecene. Koliko vidim ni za Pravoslavnu novu godinu niko ništa ne planira. Udarila kriza, nema se. A ko zna kakva vremena dolaze u ovoj 2010. Prema onome što nam predsednik Vlade i guverner NBJ obećaše - biće bolje, samo ne rekoše kome i kada. Guverner obeća i jačanje dinara, samo da se ispuni stotinak zahteva i to je to. Predsednik države je promrmljao nešto u vezi s godinom koja dolazi, vizama i kandidaturi za EU. Ako je to sve, jebi ga, vratite nam vize i bacite papire za EU! Cele godine ste nešto obećavali i mrsili, hvalili se svetskom krizom koju smo oterali sa naših vrata. Alo, bre, šta je sa krizom i lopovima koji drmaju ovom zemljom već dvadeset i koju godinu?! Neki su na vreme zbrisali odavde, a oni koji su tu još uvek upravljaju ovom zemljom za svoje potrebe, preko svojih izabranih predstavnika poturenih narodu. Sjebali su sve što im je došlo pod ruku. Srećom, nije toga još mnogo ostalo, pa će i toj agoniji doći kraj.

Gluvom je, kažu, i komarac muzika, pa sada svi jedva čekamo da dobijemo obećanih 1.800 - ne evra nego dinara, toliko nam je zapalo od prodaje NIS-a.

Nestrpljivi smo da dobijemo te pare, jer sada je i to neka lova.

Sramotno - od obećanih  hiljadu dobićemo celih 18,5 evra. Nismo više ni zaslužili kada su uspeli tako da nas izrade.

Onda kažu: ništa od pojeftinjenja gasa, a sve su obećavali dok je bilo lepo i toplo. Jebi ga, potpisan je ugovor sa nekom kompanijom čudnog nekog imena.

Ništa od ukidanja nameta na mobile telefone i još tamo nekih privremenih otimačkih poreza. Samo su istekle mere kojima su oporezovane plate u javnom sektoru, i to one preko 40.000 dinara. Baš čudno jer tri četvrtine zaposlene Srbije sanja da dosegne tu platu, pa makar ih i oporezovali svim mogućim porezima.

Sada nas očekuje novih hiljadu dinara od prodaje još nekih javnih preduzeća, a za neka kako stoje, čini mi se da ćemo morati doplatiti da ih se rešimo.

Kakva nam godina dolazi, samo nagađam, jer ovima u našoj vlasti i Deda Mraz da donese punu vreću para neće biti dovoljno.

Ostade varijanta da se sve manje ide u penziju, a s obzirom na to da se radni vek za starosne penzije već produžio na 64,5 godina pretpostavljam da će za ove radnike jedino rešenje biti stalno bolovanje ili da ih kolima Hitne pomoći odvoze i vraćaju s posla. A na poslu obavezno dežurstvo medicinske sestre i okačene flašice za infuziju.

Neki su sastavljali liste kako da uštedite i preživite ovu godinu.

Pa tako, na primer, šaljite decu u vreme večere kod drugova i u komšiluk. Velike uštede struje mogu se postići isključivanjem zvona na vratima kada niste kod kuće ili "kešanjem" za zadnji deo autobusa umesto plaćanja karte, a savetuje se i kupanje jednom godišnje jer se tako uštedi mnogo novca, pa ako to činimo udvoje ušteda je duplo veća. Nije zgoreg ni izbeći povlačenje vode svaki put kada koristimo toalet (mislim da Srbi, naročito po javnim toaletima, ovakve uštede već odavno čine).

I tako stigoh ja u Sokobanju. Dekoracija centra banje ista kao i prošle godine, čak je i velika svetleća jelka napravljena od belih lampica ista. Samo joj je mesto promenjeno, pomerena je za nekoliko metara od mesta na kom se nalazila prošle godine.

Hotelijeri kukaju, mesta koliko hoćeš. Najveći hoteli poluprazni. Sviraju anonimni muzičari - poluamateri. Loše i bučno. Muzika uglavnom ista i nikakva.

Proći će i to čudo za tri dana, samo nek je jeftino.

Na dočeku: čudno društo za stolom, prvi i poslednji put se vidimo. Mlađi bračni par iz Beograda, ali ne toliko mlad, stariji bračni par iz Strumice (Makedonija - ako se još tako zove) i mi iz Novog Sada iako smo već 34 godine u braku, ne damo se da smo stariji.

Kao što je red, poželesmo jedni drugima sreću i zdravlje, poljubismo se i raziđosmo svak na svoju stranu.

 

 

 

S obzirom na to da se radni vek za starosne penzije već produžio na 64,5 godina, pretpostavljam da će za ove radnike jedino rešenje biti stalno bolovanje ili da ih kolima Hitne pomoći odvoze i vraćaju s posla. A na poslu obavezno dežurstvo medicinske sestre i okačene flašice za infuziju. Neki su sastavljali liste kako da uštedite i preživite ovu godinu.

 

 

Velike uštede struje mogu se postići isključivanjem zvona na vratima kada niste kod kuće ili  kupanje jednom godišnje jer se tako uštedi mnogo novca, a ako to činimo udvoje, ušteda je duplo veća. Nije zgoreg ni izbeći povlačenje vode svaki put kada koristimo toalet.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane