Natrag

Ekskluzivno

Ekskluzivno

 

Ideolozima evropske Srbije najsnažniju podršku dali ključni ljudi bivšeg režima uz pomoć engleskih obaveštajaca

 

Drugarski dogovor gospode u Moskvi

 

 

Kako su 22. maja 2008. godine u Moskvi vođeni diskretni razgovori između dvojice predstavnika evroatlantske administracije i bivše prve drugarice Mirjane Marković? Zašto baš sa njom? Ko finansira vođe narodnjaka Nikolića i Vučića? Istraživač Tabloida razmatra kako je i uz čiju pomoć razbijena Srpska radikalna stranka i druge, do sada srpskoj javnosti nepoznate činjenice o pripremi terena za stvaranje sadašnje i nekih budućih vladajućih koalicija u srpskom parlamentu i Vladi

 

 

Priredio: Arpad Nađ

 

 Dvojica evroatlantskih specijalista za "poprečnu diplomatiju", Džon Stokton i Ričard Bejli, 22. maja 2008. godine, negde u okolini Moskve, susreli su se sa odbeglom Mirjanom Marković, bivšom predsednicom takozvane Jugoslovenske levice i suprugom pokojnog Slobodana Miloševića, sa ciljem da od nje dobiju mišljenje u vezi sa namerama NATO pakta da Srbiju učini politički podobnijom za saradnju.

Zašto je baš Mirjana Marković bila pogodan sagovornik?

Treba verovati da je glavni razlog bio to što je upravo ona i dalje na vezi sa pojedinim vršiocima državnih i stranačkih funkcija u Srbiji, te da su te ličnosti deo prethodnog režima koji je, kao što je poznato, u najvećoj meri i stvorio nekadašnju opoziciju koja se danas predstavlja kao demokratska i evroatlantska struja koja nema alternativu.

Sa druge strane, M. Marković je prepoznata od strane evroatlantskih pregovarača kao ličnost koja dobro poznaje sve svoje ideološke neprijatelje u Srbiji, posebno ekstremnu desnicu, te mehanizme upravljanja njima (što je ondašnji režim stalno činio, prim. red.), pa je bilo prirodno da je odabrana za konsultaciju.

U prisustvu njenih pravnih zastupnika, tom prilikom je M. Marković dobila i neku vrstu ponude da na teze Stoktona i Bejlija o daljoj političkoj sudbini Srbije iznese svoje mišljenje.

Teze su bile više nego jasno definisane. U memorandumu Stoktona i Bejlija pisalo je da je stanje u Srbiji takvo da je pitanje trenutka kad će Srpska radikalna stranka, u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom, Jedinstvenom Srbijom i Partijom udruženih penzionera Srbije, formirati i skupštinu i vladu, te da su:

"...Posle opsežnih konsultacija u kojima su učestvovali Havijer Solana, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU, Oli Ren, komesar za proširenje Evropske unije, Kondoliza Rajs, američki državni sekretar, i Jap de Hop Shefer, sekretar NATO pakta, doneli sledeće zaključke:

1. Ne sme se dopustiti stvaranje navedene koalicije jer bi bili ugroženi strateški geopolitički ciljevi NATO alijanse i ekonomski interesi Evropske unije, a Srbija bi se udaljila od evroatlantskih integracija.

2. Ukoliko bi Srbija dobila ovakvu vlast, država bi krenula putem samoizolacije, jer radikali, kao najveća stranka u Skupštini, nikada neće dopustiti članstvo u NATO paktu ali ni u Evropskoj uniji.

3. Da bi se sprečio retrogradni put Srbije, predlaže se koalicija pod imenom "Za evropsku Srbiju", koja će biti sastavljena od Demokratske stranke kao dominantne, stranke G17, Srpskog pokreta obnove, manjinskih stranaka Bošnjaka i Mađara, liberala Vojvodine sa koalicijom sastavljenom od Socijalističke partije Srbije, Jedinstvene Srbije i Partije udruženih penzionera Srbije.

Razlozi koji su naveli sve evropske i NATO strukture da prihvate koaliciju pod nazivom "Za evropsku Srbiju" su sledeći:

a. Ubrzana integracija Srbije u Evropsku uniju uz brzo prihvatanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

b. Korišćenje fondova Evropske unije za razvoj od trenutka potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

c. Stvaranje uslova da građani Srbije dobiju vizne olakšice, što će se povoljno odraziti na raspoloženje prema Evropi i Americi.

d. Brzo hvatanje i izvođenje optuženih pred Tribunalom u Hagu, naročito Ratka Mladića.

e. Donošenje rezolucije o pomirenju između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, stvoriće uslove da se izvrši korenita rehabilitacija politike Slobodana Miloševića.

f. Socijalističkoj partiji Srbije pružiće se mogućnost da izraste u modernu partiju sa definisanim političkim i socijalnim programom.

"Budući da su konsultacije sa zainteresovanim liderima bile u toku, i kako je postignut visok stepen saglasnosti, predlažemo da se razmatranje predloga po svim navedenim tačkama, uz opširno pisano obrazloženje, nastavi 24. maja u istom ambijentu i uz prisustvo istih zvaničnika.

Nova predložena vlada Srbije biće najbolja garancija da se do kraja razbije Srpska radikalna stranka, pošto su njen potpredsednik i generalni sekretar već pristali na mogućnost formiranja nove stranke i stvaranje nove poslaničke grupe u Skupštini Srbije..."

Potpisani donosioci ponuđenih teza Džon Stokton i Ričard Bejli nisu dugo čekali na odgovor. Iz dostupnih dokumenata nije poznato šta je ova diskretna poseta evroatlantske delegacije ponudila Mirjani Marković u vidu blagonaklone kompenzacije za referat koji će ona napisati, ali je poznato da je ona svoj domaći zadatak obavila. I to opširno.

 

Odgovor na ponudu od 22. maja

 

Gospođa Mirjana Marković je brzo odgovorila na ponudu, kojom je podržala predlog Stoktona i Bejlija, te da ona sasluša šta je zapadna obaveštajna zajednica već uradila na političkoj sceni Srbije, šta planira i šta ona ima da doda u vezi sa tim, i koliko svojim, još uvek postojećim, uticajem na zbivanja u Beogradu može da pomogne.

 Plan je bio sledeći: odmah da se otkrije da koalicija Socijalističke partije Srbije, Jedinstvene Srbije i Partije udruženih penzionera Srbije nije stvorena slučajno i spontano, već da je rezultat rada operativnih grupa koje su najpre omogućile da koalicija pređe cenzus, a zatim postane značajan politički činilac na političkoj sceni Srbije.

O sastavu Vlade govoriće se posebno, ali se za sada naglašava da u njen sastav ne može ući nijedna stranka koja na delu nije iskazala privrženost evropskim i evroatlantskim integracijama.

Testovi lojalnosti položeni su najpre na mitingu protiv nezavisnog Kosova. Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić je mudro bojkotovao miting i time se ogradio od neposlušnog dela SPS-a, dok je predsednik Srbije Boris Tadić našao elegantno rešenje posetivši Rumuniju. Terenski operativci zapadnih obaveštajnih službi su blagovremeno uspostavili kontakte sa jednima i drugima obećavajući im veliku finansijsku pomoć Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Predsednik SPS-a Ivica Dačić odmah je prihvatio sve uslove, uz ogradu da je potrebno pridobiti i članove koji deluju suprotno od tvrde linije partija koje se suprotstavljaju približavanju Demokratskoj stranci zbog njenog učešća u izručenju Slobodana Miloševića Tribunalu u Hagu. Manji problem je predstavljalo približavanje Socijalističke partije Draškovićevom SPO-u i Čankovim ligašima.

Pragmatični Ivica Dačić je dobro znao da postoji i rezervna varijanta uključivanja  Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića u Vladu, pa je zato zdušno ubeđivao svoje koalicione partnere da participiraju u novoj vladi.

Da bi se formirala zamišljena većina potrebni su bili kompromisi između SPS-a, sa jedne, i Demokratske strane, sa druge strane. Predsednik Srbije Boris Tadić je morao da marginalizuje nekada moćan narodni pokret "Otpor", čijom beskompromisnom borbom je Slobodan Milošević nateran da prizna poraz na izborima i čiji su operativci mnogo pomogli da u Gruziji i Ukrajini na vlast dođe opozicija.

Tadić je obećao da će se najekstremniji članovi "Otpora" naterati na poslušnost i prihvatanje Rezolucije o pomirenju. Tadić je u razgovoru sa Ljajićem, Čankom, Pastorom, Dinkićem i Batićem omekšao njihove stavove i privoleo ih da prihvate predloge Evrope i Amerike u potpunosti.

Rehabilitacija politike Slobodana Miloševića ostvarivaće se polako i dugoročno jer je najpre trebalo odrediti ideološke granice a da se homogenost Vlade ne ugrozi.

Najosetljiviji deo nove vlade u Srbiji je da se aktivno učestvuje u blokiranju ekspanzionističke energetske politike Rusije. Energetski resursi Rusije su ogromni i nezaobilazan je njihov prodor prema Evropi, Aziji i celom svetu. Cene energenata trenutno rastu vrtoglavo i to, normalno, ide u prilog zemljama koje raspolažu rezervama nafte i gasa.

Naftovodi i gasovodi koje planira Rusija prema Evropi, Kini i Indiji ne mogu se zaustaviti, ali se njihova instalacija može usporavati. Zato nova Vlada Srbije ne sme dozvoliti da Rusija ovlada Srbijom, ne sme se dozvoliti da rudna bogatstva Srbije preuzmu ruski biznismeni, već se treba boriti za postavljanje veštačkih barijera ruskom državnom i privatnom kapitalu.

Ista tendencija se mora nastaviti i prema ruskom kapitalu, koji treba da preuzme snabdevanje Srbije energentima, jer je sugerisano da firme koje su stekle kapital za vreme vladavine Miloševića (bivši članovi SPS-a, poput Dragana Tomića) preuzmu snabdevanje Srbije svim energentima.

 

Televizija novoj vlasti

 

Ne sme se dopustiti da nova vlast u Srbiji bezrezervno prihvati ponuđeni energetski sporazum sa Rusijom, jer će kupovinom NIS-a, skladišta gasa i izgradnjom gasovoda "Južni tok" Rusija vršiti politički pritisak na sve zemlje koje će zavisiti od njih.

Posebno treba usporavati izgradnju elektrana na gas po južnoj Srbiji pošto se onda taj deo Srbije oslobađa zavisnosti od Beograda i stvara uslove za superiorno postavljanje juga Srbije prema Kosovu, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, pa i delu Evrope koja oskudeva u električnoj energiji.

Drugim rečima, planovima Rusije se treba suprotstavljati koliko je moguće, kako bi energetske resurse preusmerila na Aziju. Iz tih razloga Evropa će uz pomoć Svetske banke sve učiniti da realizuje gasovod iz Turske i zemalja bogatih gasom na Bliskom istoku.

Rekonfiguracija UNMIK-a na Kosovu biće veliko iskušenje za novu vladu jer će Rusija to sprečavati u Savetu bezbednosti, ali se treba izboriti za elastičniji pristup kako bi EU preko EULEKS-a preuzela ingerencije UNMIK-a, shodno Ahtisarijevom planu. Stalna medijska propaganda da su razgovori Beograda i Prištine neminovnost budući da novi svetski poredak relativizira značaj državnih granica, mora dati rezultate, a za taj zadatak su zaduženi kadrovi DS-a, SPS-a i SPO-a, posebno Oliver Ivanović, Ranđel Nojkić i Moma Trajković na Kosovu.

Treba poništiti sve ugovore prethodne vlade o pitanju autoputa Horgoš-Požega, jer se ne sme dopustiti da odluke Koštuničine vlade budu predmet diskusija u Skupštini Srbije.

Na osnovu razgovora Tadić-Solana došlo se do zaključka da nacionalna televizija Srbije, kao najgledanija, mora da bude u rukama kadrova nove vlasti, a Tadić je uverio Solanu da Aleksandar Tijanić ostane na čelu ove kuće pošto je obećao da će program prilagoditi evropskim stremljenjima.

U prvim razgovorima zvaničnika EU, Amerike i NATO sa predsednikom Tadićem dogovoreno je da predsednik SPS-a Ivica Dačić bude prvi potpredsednik Vlade i ujedno ministar policije, jer po konstituisanju nove vlade on treba da da zeleno svetlo da se uhapsi jedan od najtraženijih haških optuženika Radovan Karadžić, čije su boravište locirali operativci CIA i MI 6, pa se njihovo kretanje kontroliše više od dva meseca. Hapšenjem Karadžića pokazaće se celom svetu da je Koštunica štitio haške optuženike i da se ne sme na njega računati. Ivica Dačić je, prema onome što su Stokton i Bejli ispričali pred M. Marković, obećao da će u pogodnom trenutku uhapsiti i Svetlanu Ražnatović Cecu, Arkanovu suprugu.

Posle hapšenja Karadžića računa se na revolt građana u Srbiji, naročito u Republici Srpskoj, ali se računa da će to kratko trajati zbog izbora vremena kada će biti uhapšen (vreme odmora i posebno vreme početka neradnih dana u nedelji). Ako dođe do destrukcija i ozbiljnog narušavanja bezbednosti, aktiviraće se specijalna jedinica policije pod kontrolom bivšeg komandanta srpske žandarmerije, Gorana Radosavljevića Gurija, koji je za te prilike vraćen u Srbiju.

Da bi se potpuno ovladalo političkim i ekonomskim tokovima u Srbiji, koalicija za Evropsku Srbiju treba da konstituiše vlast u Beogradu i drugim većim gradovima. Sklopljene koalicije radikala sa socijalistima treba raskinuti u svim opštinama, naročito u Vojvodini. Da bi ostvarivala većinu u lokalnim parlamentima, razmatrati i kooptiranje LDP-a.

 

Pražnjene emocija

 

Nova Vlada Srbije i predsednik Srbije Boris Tadić treba da omoguće da se legende sportskog kluba Crvena zvezda, Džajić, Cvetković i Marinković, mogu braniti sa slobode i time naglasiti da su bili žrtve prethodne vlade, posebno ministra policije Jočića.

Stvaranjem Vlade za Evropsku Srbiju vremenom će slabiti uticaj radikala na političke prilike i ujedno se smanjiti mogućnost da Šešelj dolazi do neophodnih podataka za njegovu odbranu. Treba pojačati pritisak nove vlasti na sve potencijalne svedoke koji će se pojaviti u Tribunalu kao svedoci odbrane Šešelja.

Ministarstvo prinude - policiju i BIA - treba treba ojačati proverenim kadrovima  kako bi se uhvatili preostali haški begunci i pravovremeno sprečile subverzivne aktivnosti opozicije i ruskih obaveštajnih službi.

Eliminisanjem ruskog privatnog i državnog kapitala u privatizaciji privrednih subjekata u Srbiji, automatski se smanjuje i mogućnost uspešnog rada ruskih obaveštajnih službi, koje su mnogo puta upadale u sisteme veza CIA i MI6 i sprečavale da se u akciji Sablja trajno raščisti sa radikalima i Koštunicom. Posle otvorenog ignorisanja ruskog kapitala, treba očekivati da će Rusija dići ruke od podrške u Savetu bezbednosti da se spreči rekonfiguracija UNMIK-a.

Nakon pražnjenja emocija kod naroda pisani i elektronski mediji treba da preplave čitaoce i gledaoce prilozima o raskošnom životu Karadžića, uz isticanje predsednika RS Dodika da je iz banke RS ukrao ne desetine miliona maraka. Tužilac za ratne zločine će u pogodnom trenutku otpočeti sa hapšenjima svih koji su dolazili u kontakt sa Karadžićem, optužujući ih za pružanje pomoći haškom optuženiku.

Represije policije treba dozirati prema uputstvima operativaca CIA koji će organizovati potere za preostalim haškim optuženicima Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem, jer će se Mladićevim hapšenjem oživeti sećanja na Srebrenicu, dok bi Hadžić izneo teške optužbe protiv Šešelja.

Navodi se primer sportskog reportera M. Pantića, koji je po dogovoru, u sportskoj emisiji pre poslednjih izbora, zavapio: "...I ne glasajte za stranku čiji je predsednik optužen za ratne zločine i nalazi se u Hagu!" Pantić je dugo obrađivan kako bi se proniklo u njegove slabosti. Biznismen Filip Cepter, koji finansira navedenu emisiju, pobrinuo se da preko sportskog voditelja iskaže stav da je za evropske integracije Srbije.

 

Laka osoba

 

Jedan od emisara je pročitao zapažanja operativaca i psihoanalitičara: tačno je da je za neke čudno da lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, čija je televizija tretirana kao nacionalistička i patriotska, peko noći prekomponuje program i stavove. Reklo bi se da dokazani prijatelj Arkana prodaje ideale stranke zarad učešća u vlasti. Finansijski centri su ispred sebe imali psiho-profil Palme, u kome se podvlači da izričito naginje samoisticanju i liderstvu. Nije mogla Jagodina da gradi objekte kao iz bajke iz svog ekonomskog potencijala, koji je skroman. Budući šef policije Dačić, nekada verna senka moćnog Arkana, otkrio je Palmine izvore finansiranja. Palma je svom nekadašnjem drugu i lideru stranke Jedinstvena Srbija Arkanu dugovao velike pare i bio je srećan kada je čuo za njegovu pogibiju jer je znao da Arkan ne beleži svoje dužnike. S druge strane, Dačić dobro zna da su zahvaljujući Arkanovom uticaju mnogi kontingenti akcizne robe išli preko Palmine firme. Opšte je poznata činjenica da se u vreme hiperinflacije u Srbiji nijedan gram uglja nije mogao kupiti bez posredništva Palmine firme. Da bi uklonio tragove duga, Palma se posle Arkanove smrti  otvoreno distancirao od Svetlane Ražnatović, pa je indirektno i kumovao njenom pritvaranju.

Lider PUPS-a Krkobabić je u svoje vreme takođe podržavao Miloševića i njegovu stranku, i učestvovao u pražnjenju milionskih penzijskih fondova. Na osnovu njegovog psiho-testa, njegovom ličnošću dominiraju koristoljublje i gramzivost. Kada se tim slabostima udovolji, dobija se odani poslušnik.

Ivica Dačić, zaljubljenik u estradnu zvezdu Cecu, prihvatio je obaveze da Cecu proglasi članom organizovane kriminalne grupe (ostale navode cenzurisao glavni urednik).

Uz to je Dušan Bajatović, koji se među prvima približio demokratama, poznat kao labilna i lako potkupljiva osoba. Ovo su čvrste garancije da će navedeni lideri stranaka izvršavati zadatke koje će im poveravati nova vlast.

Ovo je, u najkraćem, dogovor britanskih obaveštajaca Stoktona i Bejlija sa gospođom Mirjanom Marković u Moskvi, 22. maja 2008. Šta se od toga zaista ostvarilo već je poznato, a šta će se još desiti...

 

 

 

 

 

Skupština beskompromisno

 

Hapšenje Radovana Karadžića od strane Dačića treba još više da homogenizuje koaliciju za Evropsku Srbiju, jer će veći deo njihovog članstva okrenuti leđa smatrajući to izdajom ideja Slobodana Miloševića. Sociolozi i psihoanalitičari smatraju da od dužine mandata nove proevropske vlade zavisi uopšte opstanak SPS-a na političkoj sceni Srbije. Formirana skupštinska većina treba beskompromisno da sledi planove eksperata EU i da preko prihvatanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju trasira puteve za rekonfiguraciju UNMIK-a i trajnog rešavanja nezavisnosti Kosova...

 

 

 

 

Kolumna

 

Mirjana Marković je bila skeptična prema tvrdnjama da će nestati teške i neutemeljene kritike dežurnih kritičara u Srbiji na račun vladavine Slobodana Miloševića. Takođe je istakla da ne veruje da će koalicija SPS, Jedinstvena Srbija i stranka Udruženih penzionera Srbije sprovoditi ono što je dogovoreno sa visokim zvaničnicima Amerike, Evrope i NATO. Obećala je da će prvom prilikom u kolumni u dnevnim novinama Pravda zatražiti da navedena koalicija, shodno postignutim dogovorima, sledi evropske i evroatlantske integracije.

 

 

 

 

 

 

Mediji pod paskom

 

Da ne bi gubio popularnost, i predsednik RS Milorad Dodik će izdejstvovati kod visokog predstavnika za Bosnu da se vrate putne isprave članovima porodice Karadžić. Prema spremljenom scenariju, Dodik će u svakoj prilici podržavati koaliciju Za evropsku Srbiju, posebno predsednika Tadića, koji će biti glavna meta napada posle hapšenja Karadžića. U medijima treba sprečavati da se govori o pojedinostima koje je Holbruk davao Karadžiću ukoliko bi se povukao sa svih političkih funkcija, naročito garanciju da neće biti optužen pred Tribunalom.

 

 

 

 

 

Ministarstvo drugima

 

Kao praktičnu meru rehabilitacije članova SPS-a u bliskoj budućnosti treba stvoriti okolnosti da se Marko Milošević oslobodi krivice u sporu sa otporašima u Požarevcu. Pošto je Tadić upoznao zvaničnike Evrope da najveći otpor rehabilitaciji članova SPS-a pruža Dušan Petrović (bivši ministar pravde, prim. red.), odlučeno je da to ministarstvo preuzme neko drugi iz redova Demokratske stranke.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane