Leglo

 

Kako izgleda razrađena šema izvlačenja para i pljačkanja Srbije

 

Njihove dugove vraćaćemo u više ratova

 

Umesto što ispituje poslovanje sitnih mućkaroša kalibra Miše Omege, državi bi bolje bilo da se pozabavi krupnom ribom kao što su Dunav grupa ili Victoria Gpoup ili samom glavom aždaje koja je iz Srbije isisala već milijarde evra - Mlađanom Dinkićem i Evropskom bankom za obnovu i razvoj

 

Milan Malenović

 

Zahvaljujući upornim štrajkačima iz lapovačkog 1. maja javnosti je skrenuta pažnja na Milomira Joksimovića, zvanog Miša Omega, o kome smo opširnije pisali u broju 196. Tada smo i nagovestili njegovo udaljavanje iz svih firmi i poslova koji bi mogli da ga dovedu u vezu sa Mlađanom Dinkićem, što se u međuvremenu i dogodilo. Miša Omega i članovi njegove najuže porodice nisu više u upravnim odborima firmi, koje su u direktnom ili indirektnom vlasništvu Nikole Đivanovića. Pandorina kutija je, međutim, već otvorena i zli duhovi su iz nje nepovratno pokuljali.

I o Nikoli Đivanoviću smo pisali povodom afere Omega, dokazavši tada da je on jedan od ljudi iz najužeg Dinkićevog okruženja. Da podsetimo, ovaj engleski biznismen, rođen 20.12.1961, bio je od 2001. savetnik Mlađana Dinkića. U međuvremenu je avanzovao u predsednika Upravnog odbora Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, koju je osnovala Vlada Republike Srbije maja 2004. sa osnovnim kapitalom od 10 miliona evra. Na vrhuncu afere Omega, sredinom decembra 2009, Đivanović osniva finansijsku kuću Revelin Asset Management, u kojoj je on jedini vlasnik, ali je zato član Upravnog odbora Nikola Živanović jedan za naša istraživanja veoma važan lik.

 

Kupuju tuđim novcem, a prodaju za svoj račun

 

Nikolu Živanovića, rođenog 20.11.1969, upamtili smo kao čoveka koji je sa mesta v.d. predsednika dovršio ubijanje Beogradske banke, pri čemu je imao i zadatak da sa Slobodanom Aćimovićem falsifikuje dokumentaciju kako bi milijarde pohranjene na Kipru mogle nesmetano da budu prebačene na egzotična ostrva. Posle ovoga, tadašnji šiljokuran sa tek navršenih 30 godina postaje predsednik Upravnog odbora Nacionalne štedionice (NŠ)i tako nas uvodi u samu jazbinu u kojoj se ova kriminalna grupa okupljala. Usput je ovaj bivši trgovac papirima od vrednosti iz Londona (mesto delovanja i Đivanovića) okušao svoju sreću i kao viceguverner NBS, na čijem je čelu tada bio Dinkić.

Svima je već dosta poznato kako je takozvana Nacionalna štedionica nastala, odnosno da je njena glavna uloga bila dalja kontrola kiparskog novca. O tome je septembra 2005, neposredno pred svoje privođenje, govorio i Vladan Batić. Nije na odmet podsetiti i na jednu TV emisiju od 2.10.2005, koju je vodila Olja Bećković, i na detalj kada se Batić, dva dana po izlasku iz pritvora, telefonom uključio u studio u kome je gost bio i Dinkić. Razgovor je tekao dobro do momenta kada je Batić pomenuo da ima dokumentaciju o kiparskim parama i da bi želeo o tome da govori, da bi Bećkovićeva trenutno i bez obrazloženja prekinula vezu!

Pored toga što je bio član UO NŠ-a, Živanović je bio i njen suvlasnik preko Hempdon biznis korporejšna, koji je osnovao zajedno sa Slavkom Carićem. Hempdon je imao osam odsto akcija Štedionice. Osim toga, i Živanović i Carić su istovremeno bili i u brokerskoj kući Sinergy Capital, i to Živanović kao jedan od vlasnika (pored Hamovića i Lazarevića), dok je Carić bio direktor. Preko ove brokerske kuće išla je prodaja sporne serije akcija Nacionalne štedionice, zbog koje je 2005. pukla tikva između Božidara Đelića i Dinkića.

Da ukratko podsetimo: Đelić i većina stručnjaka su smatrali da država ne mora da kupuje ove akcije, budući da je u NŠ već uložila više od onoga što joj je kroz učešće vraćeno. Dinkićev kadar, Bojan Stanivuković, direktor narečene Štedionice, bio je drugačijeg mišljenja, pa je akcije ponudio na berzi i to preko brokerske kuće predsednika UO Nacionalne štedionice Nikole Živanovića. Po nekim procenama, samo na ovoj trgovini Sinergy je zaradio pet miliona evra.

Dakle, nikako nije bilo slučajno što je Sinergy u ovom postupku imao dvostruku ulogu posrednika i pri prodaji, a i pri kupovini akcija, jer je preko Živanovića imao dragocene insajder informacije o tome šta se zaista dešava u poslovanju NŠ-a, kao i pretpostavke u kom pravcu će se isto kretati u budućnosti. A dešavalo se to da je samo za potrebe isplate stare devizne štednje država izdala i preko Nacionalne štedionice servisirala obveznice u vrednosti od 4,5 milijardi evra, što je u to vreme bez konkurencije bila najveća emisija hartija od vrednosti u ovom delu Evrope.

O kvalitetu rada Nacionalne štedionice dovoljno govori podatak da je Savet za borbu protiv korupcije svojevremeno Vladi predao podebeo izveštaj o ovoj instituciji, koji nikada nije razmatran. Kao, uostalom, ni mnogi drugi izveštaji ovog saveta.

 

Milion i po evra od Deda-Mraza

 

Pošto su odradili koliko su mogli na planu pranja para pokupljenih sa Kipra, Nikola Živanović, Bojan Stanivuković i Nacionalna štedionica "nestali" su iz javnosti. Bojan Stanivuković se još jedno vreme pominjao kao direktor Evroaksis banke iz Moskve, koja je kao perionica para bila interesantna ne samo za srpske istražne organe već i za sam Međunarodni monetarni fond. Tek da se ne zaboravi: Vojin Lazarević i Hamović (već pomenuti kao suvlasnici Sinergyja) u to vreme su imali 28 odsto vlasništva Evroaksisa, a preko ove banke su išle i transakcije prilikom navodne kupovine sporne serije akcija.

Sada, odjednom i ničim izazvan, Stanivuković se pojavljuje kao član Upravnog odbora Vojvodinaputa AD iz Zrenjanina, jednog od preduzeća koje je kupio Miša Omega i u međuvremenu preveo u Dunav grupu, koja je u vlasništvu Nikole Đivanovića. Tako se krug zatvorio.

Pored Bojana, u UO Vojvodinaputa je i njegova druga žena, Jelena Stanivuković. Ako navedemo da je njihovoj svadbi prisustvao i Boris Tadić lično, da li je za čuđenje informacija da je krajem 2009. Vojvodinaput od zrenjaninskog pravosuđa i opštine dobio poklon u vrednosti od najmanje milion i po evra?

AD Vojvodinaput - Zrenjanin vodila je protiv AD ZIP Industrija piva iz Zrenjanina parnicu za predaju poseda, koja je okončana pravnosnažnom presudom 2009, kojom je tuženi ZIP tužiocu obavezan da preda u slobodan i nesmetan posed nekretnine upisane u zknj. ul. 15931 k.o. Zrenjanin, parc. top. br. 274, kuća broj 168 sa dvorištem od 08 a 62 kvm i parc. top. br. 375 - kuća broj 169 sa fabrikom špirita u gradu od 16 a 55 kvm, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Na osnovu predloga Vojvodinaputa, sada izvršnog poverioca, Opštinski sud u Zrenjaninu doneo je i rešenje kojim je određeno iseljenje izvršnog dužnika AD ZIP iz gore navedenih nepokretnosti.

Pred Trgovinskim sudom u Zrenjaninu, opština Zrenjanin i AD Vojvodinaput imaju međusobni sudski spor radi raskida ugovora o regulisanju međusobnih odnosa nastalih pripajanjem DP RTC Zrenjanin sa AD Vojvodinaput od 31.07.1991. Predstavnici obe strane vodili su pregovore i, u želji da se nastali spor reši, nedavno je potpisano vansudsko poravnanje za deo parcela od 60 ha, a za preostali deo do utuženih parcela određen je prekid postupka.

Naglašavamo kako gorepomenuta imovina nije bila obuhvaćena procenom imovine Vojvodinaputa pre privatizacije. Pošto je kompletno preduzeće kupljeno 2005. za nekih pet miliona evra i to na šest godišnjih rata, ispada da je ovim transferom država kupcu vratila skoro dve godišnje otplate!

 

Ko je pravi gazda u ovoj zemlji

 

Nikoli Đivanoviću, Nikoli Živanoviću i Bojanu Stanivukoviću je zajedničko što su sva trojica bila na funkcijama u Narodnoj banci Srbije u vreme dok je guverner bio Mlađan Dinkić. Neki su ga pratili i na njegovim ministarskim funkcijama. Tako može lako da se zaključi da je zloduh naše privatizacione otimačine lično sadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mlađan Dinkić. Ipak, on nije krajnji vrh ove piramidalne pljačke. Trenutna glava hidre rezidira na adresi One Exchange Square u Londonu, Velika Britanija.

U jednom ranijem članku smo pominjali Zorana Mitrovića, rođenog 16.7.1967, a koji je dokazano učestvovao u pranju para za potrebe G17 preko jedne mađarske banke i kiparske of-šor kompanije. Osim imena Mlađana Dinkića, Zorana Mitrovića sa prethodno pomenutom trojkom spaja i jedna strana banka - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Ona je investitor ne samo u Dunav grupi koja pripada Đivanoviću, a oko koje se vrte Živanović i Stanivuković, već je i jedan od najvažnijih investitora u Victoria grupi, koja pripada bivšem trgovcu konzumnih jaja iz Šapca Stanku Popoviću, pomenutom Mitroviću, Miliji Baboviću i samoj EBRD koja je uložila više od 40 miliona evra u stvaranje ovog gigantskog spahiluka.

Da li je Dinkić nateran da uđe u ovu kombinaciju činjenicom da je EBRD, tokom međunarodne istrage gde su kiparske pare Miloševićevog režima, došao do podataka o računima na egzotičnim ostrvima, ili je dobrovoljno u nju ušao jer su prethodno poslovi preko Nacionalne štedionice i Evroaksis banke bili provaljeni u domaćoj javnosti, nama u ovom trenutku nije poznato. Bilo kako bilo, EBRD sada u Srbiju "investira" naš sopstveni novac koji je devedesetih sklonjen na Kipar.

   Pojednostavljena šema poslovanja ove grupe izgleda tako da su Miša Omega, Stanko Popović, Nikola Živanović i Bojan Stanivuković na najnižem stepeniku, iznad njih su međunarodno priznati finansijski maheri Nikola Đivanović i Zoran Mitrović (prvi kao trgovac papirima od vrednosti, a drugi kao stručnjak za monetarnu konverziju, iliti pranje para), a iznad njih, kao jedini koji zna punu istinu o računima na kojima se krije kiparski novac, stoji Mlađan Dinkić. Nad svima njima sa svojom razuđenom mrežom poslovanja i službenicima koji uživaju imunitet od krivičnog gonjenja lebdi Evropska banka za obnovu i razvoj iz Londona. Zbog toga kontrola poslovanja preduzeća Miše Omege neće doneti značajniji pomak, osim što će se otkriti neke sitne nepravilnosti. Pravi uspeh desiće se tek kada se istovremeno i detaljno ispitaju poslovanja i Victoria i Dunav grupe. Ili kada Dinkić ostane bez imuniteta i tako postane dostupan organima gonjenja ove zemlje.

   (Članak je nastao u saradnji sa insajderima sa Beogradske berze i iz nekih od pomenutih preduzeća, a posredstvom Belexovog foruma na www.aikb.net, zbog čega im na ovaj način zahvaljujemo)

 

 

 

  

Umesto zatvora dobitak

 

Slavko Carić, Nikola Živanović i Sinergy se pominju i u vezi sa prevarom beogradske berze, Belexa, iz 2005, koja je zataškana bez ikakvih kazni po učesnike (osim za jednu radnicu). Naime, Sinergy je koristio specijalni softver kojim je uspevao da prevari centralni kompjuter Belexa, pa je tako ispalo da su brokeri Sinergyja naloge uspevali da predaju za samo 1,7 sekundi, što je nemoguće, budući da i najbrži operateri jedva postignu vreme od 10 sekundi.

Tako je, skoro bez izuzetka, u aprilu 2005. sve akcije Nacionalne štedionice po ceni od 150.000 RSD po komadu kupio Sinergy, da bi iste odmah zatim prodao grčkom EFG-u za 670.000 RSD po akciji.

Da cela brokerska kuća na čelu sa direktorom Carićem zbog prevare koju su i sami priznali ne bude kažnjena gubljenjem prava učešća na Berzi, odlučila je komisija Belexa, na čijem čelu je bio Milko Štimac iz G17. Tek da podsetimo: za ovako nešto se na Zapadu ne samo gubi brokerska licenca već se ide i u zatvor.

Slavko Carić se poslednji put pominje 2009. kao predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji. Obratite, zato, pažnju i na njihov softver.

 

 

 

 

 

Ko se pljuje, taj se voli

 

Dok su bili na različitim skupštinskim stranama, Vladan Batić i Mlađan Dinkić su se čašćavali najsočnijim izrazima. Za svog ranijeg ministarskog kolegu Dinkić je jednom javno izjavio: "On je šljam i dno dna, ljudska ništarija koja kao mušica napada zadnjicu konja." Zauzvrat je Batić Dinkića nazivao najvećim lopovom u Srbiji i pretio objavljivanjem dokumenata o pljački para sa Kipra.

Kako su u međuvremenu obojica na istoj strani vlasti, od pompezno najavljivanih dokumenata nema ništa. Ili je i ovoga puta Batić pretio praznom puškom?

 

 

 

 

(B)alava deca

 

Dok mu policija češlja firme, a radnici štrajkuju, Milomir Joksimović, Miša Omega, daje intervjue. Tako smo nedavno saznali da ima udela u nekih stotinak preduzeća u Srbiji, a da se njegov stan u beogradskoj Dalmatinskoj ulici meri u desetinama ari.

Ipak, u privatnim razgovorima Miša Omega se žali da je on, u stvari, žrtva nezajažljivosti svojih sinova koji bi, iako nesvršeni studenti, hteli da glume uspešne biznismene.

 

 

 

 

Država, to sam ja

 

Nikolu Đivanovića poznanici opisuju ne samo kao arogantnog već i kao svojevrsnog stručnog idiota, odnosno osobu koja se izvanredno razume u sopstvenu struku, ali je van nje potpuno pogubljena.

Samo tako može da se objasni njegov ispad prema jednim dnevnim novinama, kada je razjareno tvrdio da on nikada nije bio državni činovnik, iako je stajao na čelu Upravnog odbora Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, jer je, po sopstvenim rečima, on lično stvorio ovu korporaciju.

Republička vlada je, inače, odluku o stvaranju Nacionalne korporacije donela 2004. godine i istu podredila Ministarstvu finansija.