Natrag

Novi Sad

Novi Sad

 

Petar Matijević i kompanija u vojno-državno-industrijskoj aferi "Opasni klanični otpad"

 

Ne dirajte mi moje leševe

 

   Kumstva i porodična prijateljstva proizašla iz političkih i finansijskih interesa nisu nikakvo čudo u rodovsko-plemenskim odnosima savremene Srbije. Vojvodina po tome nikako ne zaostaje. Tabloidov istraživač iz Novog Sada dobio je od izvora poznatog redakciji upravo jednu takvu autentičnu priču, koja je svojevrsni nastavak teme iz prošlog broja pod naslovom "Puno smrada usred Novog Sada"

 

Arpad Nađ

Mile Ješanov

 

 

Doktor Stevan Kojić, inače kapetan vojske po činu, a po struci vojni veterinar, radio je ispred  veterinarske službe kod Petra Matijevića, vojvođanskog mesnog magnata, oko pola godine kao inspektor, sve dok mu ministar poljoprivrede Saša Dragin preko svog pomoćnika, advokata Mitreskog (bio je advokat i u procesu kad je otet Matijevićev sin, prim. red.), nije dao otkaz.

Kojić je, naime, prošle godine bio doslovno isteran iz kruga Mesne industrije Matijević samo zato što je izdao naređenje da se određena roba uništi (takav čin je za Matijevića gest otvorenog neprijateljstva, jer je on upravo na mesnom otpadu zaradio milione).

 

Imaš ženu i decu, pa ti vidi

 

Počele su pretnje i Kojiću i njegovoj porodici, tvrde izvori Tabloida. On im je bez razmišljanja odgovorio da ih se ne plaši, jer je kao kapetan Vojske, odnosno kao vojni veterinarski inspektor, već imao dosta pretnji i nije ustuknuo ni pred Ponoševim kriminalcima niti pred jednim drugim Matijevićem, koji su ga isterali iz Vojske jer im je bio barijera u rasturanju pokvarenih namirnica i svedok ogromnih pljački...

Naravno, posle tog incidenta i ministar Saša Dragin i generalni inspektor Pajkić poručili su mu da ne podnosi krivičnu prijavu, ali su ga ubrzo posle toga i otpustili jer je bio na ugovoru od šest meseci. Umesto njega, zaposlena su na to radno mesto dva Draginova druga iz srednje škole... A doktor Stevan Kojić je, za razliku od njih, specijalista za bezbednost hrane (specijalizovao na Fakultetu bezbednosti u Beogradu sa sedmogodišnjim iskustvom vojnog veterinarskog inspektora).

Ali, nije Kojić stao na ovome, nego je uputio nekoliko pisama na određene adrese. Najpre advokatu Mitreskom, u kome mu je opisao kako je od Petra Matijevića, njegovog starijeg sina, i njihovog obezbeđenja bio fizički izbačen sa posla. Dalje, Kojić u pismu opisuje kako mu je stiglo upozorenje da ne podnosi krivičnu prijavu protiv navedenih počinilaca, te kako je ubrzo nakon tog siledžijskog čina stiglo upozorenje: "Imaš ženu i decu... što da imaju problema zbog tebe!"

"Moja nesreća", piše doktor Kojić advokatu Mitreskom, "nije u tome što ste me ostavili bez posla i time direktno ugrozili opstanak moje porodice koja živi svoj časni podstanarski život. Moja nesreća je i u tome što sam, ne znajući poredak stvari i međusobnu spregu vlasti i kapitala, zloupotrebljen time što sam kao častan čovek i bivši vojni veterinarski inspektor u činu kapetana, sa svojim stručnim znanjem i iskustvom, upućen kod 'Matijevića', a vrlo brzo zatim su i plasirane priče tom istom gazdi da sam poslat da mu rasturim 'korumpiranu inspekciju koja je kod njega' i time narušim dotadašnja pravila igre. Ovo je krajnje prljava igra, koju nisam mogao očekivati, posebno ne od Dušana Pajkića koga znam odranije, sa čijim sam zetom kolega, a čijoj ste sestri upravo Vi bili šef u Carinarnici Novi Sad!"

Doktor Kojić, kaže novosadski izvor Tabloida, šalje Sanji Čelebićanin, načelnici Republičke veterinarske inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede, elektronskom poštom i jedan zanimljiv izveštaj sa objašnjenjem da je Eugen Kiš, koji se pominje u izveštaju, bio i koordinator za Južnobački okrug, odnosno šef svima koji su se bavili ovim poslom u Novom Sadu...

 

Najgore zakopavao kod sebe

 

U izveštaju piše da u IM Matijević godinama rade tri ista veterinarska inspektora. Jedan od njih, Eugen Kiš, član DSS-a pa G17, kadar prethodne ministarke Ivane Dulić-Marković, angažovan i u nekakvom radu oko nacionalnih manjina, u jesen 2008. godine pravi haos zbog  takozvanih konfiskata (mesnih otpada, prim. red.).

Naime, Kiš je upao kod Matijevića i, znajući sve unapred, pitao direktora Jozanova gde bacaju konfiskate prve kategorije. (Svi konfiskati - leševi, klanični otpad... - inače se dele u tri grupe. Uzima se da je prva grupa najopasnija i u nju se svrstava naročito opasan otpad iz klanica koji čine mozak i kičmena moždina kod preživara, zbog eventualnog prisustva priona, uzročnika bolesti ludih krava kao i sličnog oboljenja kod ovaca. Zato je ministarstvo izradilo  mnogo uputstava i uložilo dosta toga u edukaciju kadrova i nastojalo se da se to poštuje. U prvu kategoriju, dakle, išle su glave i kičmena moždina, uginule životinje... Creva, otpaci u toku obrade u klanici, perje i slično su druga i treća kategorija.)

Matijević je, za razliku od mnogih drugih sitnih i krupnih klaničara, jedan deo otpada redovno upućivao u Žibel u Bačkoj Topoli, gde se prerađuje druga i treća kategoriju otpada, a po sili prilika je morao (nije njemu lako da se otpada odriče) da u Sombor-proteinku upućuje i prvu kategoriju.

Zna se da je novcem koji je i avansno plaćao spasavao ovu somborsku firmu od propasti. Kad su mu bezobrazno podigli cenu, on je u znak odmazde prestao da im odvozi otpad, koji je počeo da upućuje u Bačku Topolu. Prvu kategoriju tog otpada je zakopavao na svom poljoprivrednom dobru.

Naš novosadski izvor govori i o tome kako su na Matijevića u jednom momentu krenule sve inspekcije, po farmama, klanici, prodavnicama, ali, barem zvanično, nikakvu nepravilnost nisu našli.

Početak potere za Matijevićevim protivzakonitim radnjama inicirao je, dakle, pomenuti inspektor Eugen Kiš, koji je ispitivao šta se radi sa mesnim otpadom. To je brzo stiglo do Petra Matijevića, a kako on ne voli da se o njegovom smeću javno govori, tu je, usred kancelarije inspekcije, u klanici, fizički napao Eugena Kiša! Došla je i policija, pravljen je zapisnik...

No, kako je i sam Kiš shvatio da je otišao predaleko, i da mu je bolje da bude dobar sa Matijevićem, odlučuje da mu bude lojalan pa svu krivicu zbog pokretanja ove nepopularne teme skreće u pravcu svojih nadređenih.

Restoranske podmetačine

 

Ali, doktor Kojić je, prema saznanjima Tabloidovih izvora u Novom Sadu, i ranije bio žrtva pretnji zbog toga što je govorio o neispravnosti hrane i slično, pa da paradoks bude veći, takođe mu je komandovao jedan Matijević; razlika je bila samo u tome što je ovaj bio vojno lice u činu generala.

Poznata je priča o jednom restoranu-motelu, nekada javnoj kući u Sremskoj Kamenici (gazda je bio hapšen zbog držanja prostitutki iz Moldavije...), koji je tokom 2005-2006. godine hranio deo jedinica oko Novog Sada, sve dok nije u njemu uhvaćena grupa Albanaca ilegalno pristiglih iz Albanije preko Makedonije, a u čekanju veze za Hrvatsku do Italije.

U to vreme novosadskim korpusom je šefovao pukovnik, pa general Matijević, sa pomoćnikom komandanta za pozadinu pukovnikom Đokicom Petrovićem i načelnikom intendantske službe pukovnikom Stevanom Topalovom. Oni, dakle, u to vreme imaju sklopljen ugovor sa motelom-restoranom Konak čiji je vlasnik bio jedan bivši inspektor policije.

 Uplašeni zbog tada aktuelne serije trovanja vojnika po Srbiji, odlučuju da pukovnik Topalov zajedno sa vojnim sanitarnim inspektorom Merčepom dođe u motel Konak i da tu naprave zapisnik. Vešto ga prave tako što su napisali sve najgore o sanitarnoj situaciji, pa odmah izdaju naređenje o prekidu snabdevanja hranom sa ovog mesta.

Prema Tabloidovom izvoru iz Novog Sada, zapisnik je došao u ruke doktora Stevana Kojića kao teritorijalno nadležnog inspektora, kako bi on odgovarao ako se nešto desi, a oni bili čisti u toj stvari.

Da ironija bude veća, zanemarili su čak i to da je u ugovoru sklopljenom sa Ěinistarstvom odbrane bila i jedna neobična klauzula: prvi put u istoriji vojne veterinarske službe inspektor neće vršiti proveru kvaliteta na mestu pripreme hrane, već po njenoj isporuci!

Ubrzo posle toga, pukovnik Matijević postaje general i umalo načelnik Generalštaba! Pukovnik Stevan Topalov biva nagrađen mestom direktora vojne ustanove Morović (i sada je), pukovnik Đokica Petrović postaje komandant Prve brigade KOV-a (korpus se gasi, a njegov tadašnji nadređeni, general Ponoš, Matijevića tera u penziju).

Ukida se i sedam veterinarskih mesta. U Vojvodini ostavljaju samo jedno. Dovode protivzakonito kapetana prve klase iz Zrenjanina Dušana Pajkića na formacijsko mesto kapetana.

Izbila je i jedna strašna afera sa mrtvim jaganjicima iz zaklanih ovaca koje su Matijevićevi veterinari Imre Rohaček i Saša Petrin hteli da samelju u proizvode. U tu priču je bio uključen i savetnik Saše Dragina, stari poljoprivredni novinar Zaharije Trnavčević. Odmah je pozvao na televiziju direktora mesne industrije Milana Jozanova i osuo paljbu po državnoj inspekciji, kako ona tobože ne zna da radio svoj posao, pa počeo da drži lekciju kako u svetu postoje klanice koje kolju sve vrste životinja, te da postoji i takozvano alternativno klanje sa posebno odvojenim boksevima, posebnim uslovima i slično... Inače, u Srbiji samo jedna klanica ima dozvolu za klanje ovaca, a kolju se u svakoj! Naravno, ni Petar Matijević nema ovu dozvolu, te je baš zbog toga poslao svoga direktora da gostuje u TV emisiji Zaharija Trnavčevića, kako bi blatio državu i njenu inspekciju.

 

 

 

Ludilo lažnog svedoka

 

Jedan od proverenih prijatelja Petra Matijevića je i Boro Latinović, tvrde njegovi zemljaci zaposleni u mesnoj industriji. Latinović je, naime, viđen za likvidaciju od onih koji su osuđeni za zločin u Ovčari, jer ih je, navodno, on najviše pobio a svedočio je protiv drugih. Upućeni izvori u Novom Sadu govore da je Latinović već doživeo teški mentalni poremećaj (poludeo).

 

 

 

Kako opstati kod Matijevića

 

Sedam dana nakon fizičkog izbacivanja veterinarskog inspektora Stevana Kojića iz kruga Mesne industrije Matijević, njegov kolega Eugen Kiš, koji je preuzeo na sebe ulogu kadrovika, odlazi kod gazde Pere i traži mu da Kojića zadrži još dva dana pa će ga on posle toga premestiti negde. Da ne ispadne da su ga oni oterali nego da je sam otišao...

Kad su videli da ne ide nigde nego da redovno dolazi na posao, pojavio se direktor Jozanov preteći i pominjući mu porodicu. Tako je, igrajući na smenu ulogu spasitelja i dželata, Kojićev kolega Eugen Kiš, glumeći na obe strane istovremeno, radio ono što inače rade mali manipulanti u tranziciji: čuvao je pre svega sebe i svoj posao.

 

 

 

Samo smeće Srbina spasava

 

Svojevremeno je, svedoči Tabloidov novosadski izvor, kapetan Kojić, vojni veterinarski inspektor, našao čak dve tone higijenski neispravnih konzervi, pašteta, proizvođača po imenu Srpska kruna iz Velike Plane, za koje je postojala dokumentacija da je higijenski neispravna. Podatak je znao i major Saša Džonglaš, kafanski prijatelj pukovnika Topalova. Ko zna zašto, tek Džonglaš je napredovao do glavnog veterinarskog inspektora sadašnjeg Ministarstva odbrane! Uprkos Kojićevoj zabrani, ta pokvarena pašteta je na silu podeljena vojsci u kasarni na Majevici, a deo je otišao u Sombor uz komentar: "...Ko ih j..., nisu u Prvoj brigadi!".

 

 

 

Jedna istorijsko-ratnozločinačko mesnoprerađivačka veza

 

 Predsednik opštine Petrovaradin Petar Mudri poznat je jednom delu ovdašnje javnosti kao promoter ideje turskog diplomatskog predstavništva u Srbiji o izgradnji spomenika otomanskim osvajačima, i to kod Sremskih Karlovaca, na mestu zvanom Vezirac. Ovu ideju je, bez ikakvog kritičkog razmišljanja, odmah prihvatio gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić. Srećom, skandal se nije desio, jer je sve stalo kod gradskog odbora za izgradnju (i spomenike kulture). Da se desilo, bio bi to jedinstven slučaj da je neko svojim porobljivačima podigao spomenik! Petar Mudri je morao da zna pre nego je krenuo u ovu nedoličnu kampanju da već postoji spomenik na Vezircu kojim je obeležena bitka u kojoj je princ Eugen Savojski potukao do nogu Turke, pa je čak, u slavu te bitke, na izlasku iz Petrovaradina podignuta Kapela mira, koja je jedinstvena po tome što ima krst i polumesec u znak pomirenja hrišćana i muslimana.

Ali, Petar Mudri nije jedino po ovome poznat Novosađanima... Naime, njegova ćerka jedinica udata je za starijeg sina kompromitovanog kralja mesnih prerađevina Petra Matijevića. A zašto je dobro biti dobar sa gazda-Perom, govore i novi prilozi za ovu nesvakidašnju biografiju beščašća... Mlađi sin Petra Matijevića oženjen je ćerkom jednog od onih sa "Ovčare", kome je sa visokog mesta odobreno da ne odgovara kao krivac nego da bude zaštićeni svedok u tom procesu...

 

 

 

Ućutkan

 

 

Istraživač Tabloida poslao je pismo gospodinu dr Stevanu Kojiću, u kojem moli da za Tabloid opiše svoje stradanje. Ubrzo smo dobili kratak odgovor:

"Poštovana gospodo, činjenica je da vi zivite od pisanja i tekstova koje objavljujete, a ja bih(na izričitu molbu moje supruge) da živimo i posle njih. Složićete se da nije uputno junačiti se po ko zna koji put bez rezultata, jer iskustvo je iza nas."

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane