Natrag

Tabloid je pozvan

Tabloid je pozvan

                                                

Kako je višeglava kriminalna aždaja krenula iz najsiromašnije beogradske opštine  

 

Neće faraon da bude lignja nego hobotnica

 

U "radničkoj" Rakovici grupa neljudi koja je na krilima buržoaske petooktobarske revolucije zauzela fotelje ove najsiromašnije beogradske opštine, već godinama hara, pustoši i pljačka sve nekada narodno, od poslušnih pojedinaca koji sa njima moraju da sarađuju kako bi mogli da posluju uzima reket, dok one "neposlušne" i "nelojalne" surovo kažnjava

 

...

 

Svaka rakovička priča počinje od iste osobe, Bojana Milića, koji je jedva završio trogodišnju srednju mašinsku školu MOC u Rakovici za automehaničara, pa je, bežeći od svoga zanata i rada, potražio uhlebljenje u kriminalu. Njegov pokojni otac, bivši radnik udbaškog SDPR-a, obezbedio mu je za života poznanstva i veze sa ljudima "s one strane zakona", pa je Bojan, još kao mladić, boreći se protiv države i vlasti, postao istaknuti aktivista Demokratske stranke.

Kada je 5. oktobra 2000. godine ova stranka došla na vlast, otvorena je Pandorina kutija, a Bojan Milić, kao poverenik za svoju opštinu, postavljen je na mesto potpredsednika opštine Rakovica. Kao mlad, lepuškast i slatkorečiv političar, Milić je svojom demagogijom privukao oko sebe i u svoju stranku mnogo mladih besperspektivnih ljudi, koje je ubrzo angažovao da za njega obavljaju prljave poslove u ime nove, demokratske vlasti, obećavši im da će im obezbediti posao, blagostanje i zaštitu od pravosudnih organa.

Prvu veću "zaradu" Milić je uzeo od provizije za prodaju kamenoloma u Straževici, a najveću popularnost kod svojih sugrađana stekao je rušenjem velelepnog objekta "Sveti Nikola" na Vidikovcu u leto 2002. godine. Vlasnik ove građevine bio je izvesni Zarubica, koji se zamerio Bojanu Miliću jer više nije mogao da mu plaća reket od 30.000 evra. Zbog ovakve neposlušnosti, Milić se za pomoć obratio lično Zoranu Đinđiću, tadašnjem premijeru, koji mu je izašao u susret i poslao specijalce SAJ-a. U ovoj spektakularnoj akciji demonstriranja sile, SAJ-ovci su brutalno pretukli članove porodice Zarubica koji su životima branili svoju kuću. Milić je ovu prekomernu silu objasnio potrebom da se sruši nelegalno izgrađena zgrada u kojoj se nalazi "javna kuća", a neposlušnom Zarubici je "smestio" dugogodišnju robiju zbog navodne trgovine ljudima.

 

Poslušni klimoglavci

 

Još kao potpredsednik opštine Rakovica, Milić je 2003. godine preuzeo sve funkcije tadašnjeg predsednika Srbislava Zečevića, kojeg je bacio u senku i izgradio paralelne opštinske institucije iza njegovih leđa, uz obrazloženje da je Zečević iz DSS-a, iako su obojica tada bili u vladajućoj koaliciji. Međutim, na sledećim lokalnim izborima, kada je za gradonačelnika Beograda izabran Nenad Bogdanović, Bojan Milić je sklopio savez sa DSS-om, G17 i drugim minornim strankama u Rakovici samo da bi nadjačao radikale, koji su u ovoj gradskoj opštini dobili ubedljivu većinu. Inače, vođa ove kriminalne i korupcionaške grupe na nivou grada i glavni Milićev nalogodavac u to vreme, pokojni Nenad Bogdanović, ovlastio je Milića da hara i pljačka po Rakovici, a da mu ovaj zauzvrat osigura vlast u toj opštini. Otkada je postao predsednik opštine Rakovica 2004. godine, Milić u obavljanju kriminalnih radnji, korupciji i učvršćivanju apsolutističke vlasti u Rakovici više ne preza ni od koga i ni od čega. Pri tome, Milić je oko sebe okupio večite studente i slepo poslušne klimoglavce, kojima može tako da manipuliše bez ičije kontrole, a poštene, školovane i vredne ljude je proterao iz svog okruženja, plašeći se kontrole i ograničavanja svojih prljavih rabota.

Bojan Milić je navodno upisao Fakultet organizacionih nauka, a upisao se i u imenik "večitih studenata", ali kada je shvatio da je nesposoban i intelektualno zakržljao da ga završi, okrenuo se politici i kriminalu, bežeći od društvenih konvencija i normi pristojnog ponašanja, pa je za potrebe karijere lažirao da je po zanimanju "programer", da bi se na kraju predstavljao i kao "inženjer" (niko ne zna čega). Tokom svoje vladavine, još u vreme dok je bio potpredsednik opštine Rakovica, kažu upućeni, Milić je nezakonito povećao koeficijent svoje zarade, zbog čega je bio saslušavan od policije, ali je uz pomoć stranačkih veza ovaj predmet u gradskom SUP-u ubrzo zatvoren pa nije ni stigao do nadležnog javnog tužioca, a afera je, kao i mnoge druge povezane sa njim, zataškana.

 

Psi su važniji

 

Kao glavni nalogodavac svim načelnicima i zaposlenima u opštinskoj upravi Rakovice, Bojan Milić je nezaobilazni filter svih nezakonitih radnji. Glavni izvor prihoda su mu provizije od legalizacije bespravno izgrađenih objekata, postavljanje privremenih objekata i izdavanje građevinskih dozvola, kao i trgovine i otimanja nepokretnosti, ali nisu mu strani ni poslovi u vezi s trgovinom drogom i sivom ekonomijom. Priča se da je negde na Miljakovcu, u ulici Vukasovićevoj, ispod stare okretnice autobusa broj 48, Milić uzeo sebi stan u zamenu za građevinsku dozvolu za izgradnju stambene zgrade od strane nekih kriminalaca. Takođe se govori i da je Bojan negde u Zemunu pribavio velelepnu vilu, kako bi jednog dana, kada izgubi vlast, imao gde da se skloni sa porodicom i pobegne od opljačkanih sugrađana. I u ulici Patrijarha Dimitrija, kod izbegličkog naselja "Planum", Milić je sagradio građevinu sa nekoliko stanova za svoje opštinske funkcionere, a najveće prihode ima od uzimanja provizija i prodaje opštinske zemlje u elitnim naseljima Stari Košutnjak ispod Dedinja, kao i u naselju Jelezovac-padina i Miljakovac III. U poslednje vreme, novac pere asfaltiranjem puteva u Rakovici, posebno u ulici u kojoj Milić živi - Pere Velimirovića, ali i od Kablovske televizije - KDS, čiji je glavni distributer. Dakle, svi izvori finansija pod njegovom su kontrolom i upravljanjem. Da bi u očima javnosti delovao skromno, Milić živi u stanu svoje tašte u ulici Pere Velimirovića, iako širom grada poseduje nepokretnosti ogromne vrednosti.

Grubo menjajući namenu zemljišta, Milić je oteo 166 hektara obradivog zemljišta u Resniku i dodelio ga svojoj firmi "Inkubator Korrak", za izgradnju azila za pse, čime zagađuje zemljište i ugrožava život građana tog dela Rakovice. Zemljište Resničana dao je kontroverznom biznismenu za skladištenje kancerogenog otpada, a krčmi i objekte i šumu i dodeljuje ih svojim "poslovnim partnerima", dok je firmi "Domiko prevoz d.o.o.", koja je van meže GSP-a, u vreme režima tzv. integralnog tarifnog sistema, u bescenje i bez ikakvog pravnog osnova izdao pod zakup zemlju i objekte. Na taj način, zaštićen vladajućim partijama, Milić krčmi, otima, omalovažava, zagađuje životnu sredinu i bogati se na tuđ račun, uveren da mu niko neće stati na put za organizovani kriminal i protivpravno prisvajanje imovine raznim malverzacijama sa građevinskim zemljištem. Njegova vlast u Rakovici svoj evrofanatizam dokazuje podvalama i zato samo na teritoriji te opštine postoje Sigurna kuća, Kuća iz snova, Kuća Velikog brata, azil i hotel za pse lutalice, a ništa za normalne ljude, građane opštine Rakovica, koji su postali taoci tog začaranog kruga, zastrašeni, bespomoćni i onesposobljeni za javno neslaganje sa postojećim stanjem, koje postaje hronično.

 

 

Mrtva usta na govore

 

Značajan egzekutor i neposredni izvršitelj akcija i planova ove kriminalne grupe je izvesni Boris Samardžić sa Miljakovca. Ovaj neandertalni i mentalno zakržljali prostak, bivši radnik propalog preduzeća "Rekord" iz Rakovice, svoje kriminalne sklonosti pokazao je još u ranoj mladosti, devedesetih godina, kada je za potrebe JUL-a, usred bela dana, ukrao glasačku kutiju sa jednog biračkog mesta u Rakovici. Nakon DOS-ovskih promena, Bojan Milić ga je regrutovao u svoje redove kao šefa svog (opštinskog) obezbeđenja, uvidevši da njime može lako da manipuliše. Boris je tada počeo da nosi crnu kožnu jaknu, pištolj i da sarađuje sa policijom, jureći političke neistomišljenike svog gazde - Bojana Milića. Kažu upućeni da je ovaj Milićev telohranitelj silovao neku sirotu devojku, ali da je, nakon Milićeve intervencije, ostao nekažnjen, a ova afera takođe zataškana. Ko zna koliko je još ovaj siledžija počinio zlodela u ime svog šefa Bojana Milića i DS-a, a da se nikada nije saznalo, jer, kako se kaže, "mrtva usta ne govore".

Najtransparentnija aktivnost Borisova jeste uzimanje novca od reketa i iznuda od privatnika i vlasnika privremenih objekata u Rakovici, a u ime i za račun svoga gazde Bojana Milića. Danas je Boris glavni komunalni inspektor opštine Rakovica, koji za potrebe opštinskih funkcionera i lokalnih moćnika i održavanja njihovog monopolskog položaja na tržištu Rakovice, zavodi red, proganja, šutira i maltretira "male" ulične prodavce i šutira im kartonske kutije na kojima prodaju jaja i sitne proizvode da bi prehranili svoje porodice, a ujedno gradi karijeru uspešnog biznismena, otvarajući lanac menjačnica i prodavnica fiksne i mobilne telefonije po Rakovici, u okviru svoje firme "Taurus". Pored brojnih povlastica i privilegija, ovaj kriminalac je u naselju Kanarevo brdo, u Borskoj ulici, ispred kućnog broja 50, iza svoga kioska-menjačnice, na autobuskoj stanici, mimo svih urbanističkih i građevinskih propisa, uzurpirao deo državnog zemljišta u dečjem parku, gde je izgradio svoj novi velelepni poslovni objekat, kao i onaj u naselju "Lisičji potok", preko puta restorana "Čačanin".

 

Manir fašistoidne sekte

 

Pored gradskih i državnih moćnika, Bojan Milić ima i druge ljude koji mu daju logističku podršku za održavanje vlasti u Rakovici. Bojanova supruga Renata Radujko ima rođenog brata koji se zove Branko Radujko. Ovaj nerečiti klimoglavac, kada je izbegao iz Knina sredinom devedesetih, u izbeglištvu u Podgorici je na sumnjiv način stekao diplomu pravnog fakulteta, zatim je došao u Beograd, gde je švercovao cigarete i prodavao ih na ulicama Resnika, pa se, uz pomoć DS-a, zaposlio kao fizikalac u Crvenom krstu, da bi ga kao vrednog i poslušnog ubrzo zaposlili u Komesarijatu za izbeglice. Tada je upoznao Zorana Đinđića, kao "milosrdnog političara" koji ga je odmah zapazio i regrutovao. Okupljajući najveći ljudski šljam i bedu oko sebe, regrutujući ih u borbi za svoju vlast, Đinđiću je Bojan Milić ovog slepo-poslušnog jadnika, a njegovog šuraka, preporučio i za šefa kabineta. Na tom mestu je ostao i nakon ubistva Đinđića, za vreme vladavine Zorana Živkovića, da bi ga, opet iz sažaljenja, i Boris Tadić poveo sobom za šefa svog kabineta, da bi ga ovaj slepo slušao, obavljao mu prljave poslove i sakrivao mu prljav veš.

Preko svog šuraka Branka Radujka, koji mu daje sveže informacije o tome šta se dešava u državnom vrhu, Bojan Milić je svakodnevno u kontaktu sa najvišim funkcionerima DS-a i Narodne kancelarije predsednika Republike Tadića, zbog čega je učvrstio i svoje pozicije u samom vrhu ove fašistoidne sekte, a s obzirom na to da ih sve ima u rukama, jer poseduje poverljive informacije o svim njihovim prljavim poslovima, Milić je svoju suprugu Renatu Radujko prvo zaposlio na mestu direktora Poreske uprave Rakovice, odakle je ubrzo proterana zbog nestručnosti, pa u Komercijalnoj banci, jer su tamo najveće plate od svih domaćih banaka, ali i u Izvršnom veću opština Rakovica i Savski venac, kao i u Gradskom veću, i ko zna gde sve još... Danas je Milićeva supruga Renata Radujko, sa svojih pet godina radnog staža, od čega je četiri godine provela na bolovanju, sekretar Gradskog sekretarijata za finansije Grada Beograda, jednog od glavnih stubova finansiranja vlasti DS-a i Borisa Tadića, a njen brat, Milićev šurak, Branko Radujko direktor JP "Telekom Srbije", jednog od najjačih javnih preduzeća u zemlji i stubova finansiranja vladajuće kriminalne grupe - DS-a. Zaposleni u ovom preduzeću često javno govore da njihov "direktor" ne samo da nije stručan za posao koji obavlja već da nema ni elementarno znanje o delatnostima i poslovima koje ono obavlja.

 

Milići se raširili

 

Glavni logističar Bojana Milića i njegov koordinator za odnose sa najvišim državnim vrhom je njegov bliski srodnik, takođe poreklom iz Rakovice - Nenad Milić. Ovo je čovek koji je bio gospodar života i smrti građana Srbije za vreme Đinđićeve vladavine, kao i za vreme akcije "Sablja", u kojoj je lično naručio likvidaciju i mučenje svih svojih političkih neistomišljenika, uključujući i one nesrećnike mučki ubijene u Meljaku. Bio je načelnik opštinske uprave u Rakovici, da bi ga zatim DS nagradila postavljanjem na mesto pomoćnika republičkog ministra policije, koji je u stvari iz senke vršio funkciju samog ministra, a dobio je na poklon i salonski stan na Kosančićevom vencu, u srcu Beograda, pa je morao da napusti siromašnu Rakovicu, koju je prethodno opustošio. Nenadova bivša i sadašnja supruga je predstavnica antisrpskog lobija Jelena Milić, koja je 1999. godine bila u ljubavnoj vezi, pored muža "živog", sa izvesnim australijskim špijunom iz organizacije "Australia care", kojem je, podrazumeva se, odavala i poverljive informacije o pitanjima državne bezbednosti. Bojan Milić je uz pomoć ovog svog moćnog rođaka Nenada Milića, kome je i sam pomogao da dođe do pozicije prvog čoveka ministarstva sile, dobio na raspolaganje i jedinice policije OUP-a Rakovica. Bojanov kum i Nenadov bliski prijatelj je Milan Pajević, kome je prvo radno mesto načelnik ovog OUP-a, na kojem se održao do danas. Davanjem informacija, proganjanjem političkih neistomišljenika i izvršavanjem drugih tajnih operativnih zadataka, Pajević je značajna podrška režimu Bojana Milića u Rakovici. Danas je Nenad Milić visoki funkcioner LDP-a i glavna spona u podršci te stranke vladajućoj koaliciji, tj. DS-u.

 

Unapred zahvalni, potlačeni

 i bespomoćni građani Rakovice

 (slede potpisi)

 

 

 

 

 

Sve po redu

 

Da bi imao podršku u gradskom SUP-u, odakle bi mogla da mu preti opasnost, Milić je preko političkih veza izdejstvovao da u tom organu, u Upravi za borbu protiv privrednog kriminala, zaposli svog odanog prijatelja, bivšeg načelnika za inspekcijske poslove i radnika DB-a Bojana Vučkovića. Odatle mu je ovaj davao logističku podršku i slao mu informacije o tome odakle mu "preti opasnost". Vučković je, nakon uspešno obavljenog zadatka, postavljen za načelnika opštinske uprave u Rakovici.

 

 

 

 

 

 

Nevažne mrvice

 

Da bi prigrabio apsolutnu vlast u svom feudu - Rakovici, Milić se okumio sa načelnikom policije Rakovica, izvesnim Milanom Pajevićem, čime zatvara krug kompletiranja lokalne vlasti u svojim rukama, uz svesrdnu asistenciju policije. U opštinskoj strukturi Milić održava vlast tako što svim manjinskim strankama daje mrvice, tj. poneku nevažnu funkciju i poneku sitnu privilegiju, a zauzvrat dobija većinsku koaliciju, što mu omogućuje opstanak na čelu te koalicije, već u trećem mandatu.

 

 

 

 

 

Kad Cvijo muze

 

Glavni čovek u realizaciji Milićevih kriminalnih radnji i podstrekavanju izvršilaca na te radnje jeste Milićev zamenik i kućni prijatelj Cvijo Babić, bez koga nijedna od navedenih aktivnosti nije izvršena. Ovaj sirovi i surovi egzekutor je, kažu, sišao sa planine negde u okolini Glamoča, nakon izbijanja rata u BiH. Uvidevši da u Srbiji "od rada nema hleba", učlanio se devedesetih godina u "demokratsku stranku" nadajući se da će nakon pobede na izborima 5. oktobra 2000. godine dobiti neku funkciju i tako sakriti svoju prljavu ratnu prošlost. Tako je i bilo. Za svoje zasluge u vezi s "obaranjem Miloševićevog režima" (lepljenje plakata i drugi fizički poslovi), Babić je ubrzo posle pobede DOS-a postao desna ruka Bojana Milića i njegov čovek od najvećeg poverenja. Kao nagradu, Cvijo je od funkcionera DS-a postavljen za direktora sektora JKP "Parking servis" kod kvantaške pijace na Novom Beogradu, poznatom po debelim provizijama, ali nakon sticanja "prvog miliona", prelazi na mesto direktora JKP "Vodovod i kanalizacija" gde je i danas na čelu. Pored toga, predsednik je i Opštinskog odbora DS-a u Rakovici i ko zna šta sve još...

Odmah po "učlanjenju" u Izvršni odbor opštine Rakovica, početkom 2001. godine, Cvijo je svome bratu nelegalno postavio kiosk u samom centru naselja Kanarevo brdo u Rakovici, u Borskoj ulici, na prometnom mestu ispred Maksijeve prodavnice, a svoju ženu Valentinu je zaposlio u Centrobanci, opet preko DS-a. Jedini cilj Cvije Babića je da opustoši Beograd i uzme sve što se oteti može, a Beograd doživljava ne kao svoje utočište i domovinu, već kao plen i izvor bogatstva koji treba crpeti i izmusti.

                                                                                 

 

 

 

 

 

GLOSA

 

Radi svoje sigurnosti i zaštite "teško stečenog" bogatstva na tuđ račun Bojan Milić danas nosi pancir prsluk, a zbog nedodirljivosti, megalomanskih poduhvata, raskalašnog života i neograničene vlasti zovu ga "faraon iz Rakovice".

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane