Natrag

Beznađe

Beznađe

 

Ljubovija, azbukovički kraj

 

Na zapadu novo jedino propadanje

 

Mladi odlaze u veće gradove i više se ne vraćaju. Pohode svoja sela kada im je potrebna hrana ili da obezbede ogrevno drvo

 

M. Negovanović

 

Opština Ljubovija, tj. azbukovički kraj, osetno stari. Broj stanovnika se smanjuje, pogotovo na seoskom području. Šezdesetih godina prošlog veka ova podrinjska opština imala je 21.076 stanovnika. Sada u Azbukovici živi nešto više od 16.000 stanovnika. U G. Košljama, D. Orovici, Planini i Savkoviću, uglavnom žive staračka domaćinstva.

I dok u susednoj opštini Krupanj veliku pažnju posvećuju izgradnji putne mreže da bi obezbedili bolje uslove života, što je lokalnoj vlasti bio prioritet, tako nije bilo i u Ljuboviji. Dakle, seljani su bili prepušteni sebi. Zdravstvene ambulante su izgrađene u Capariću, D. Orovici, Savkoviću, G. Trešnjici, V. Majdanu, ali lekari retko dolaze. Ništa od toga da se lekarske usluge približe Azbukovčanima. Opština Ljubovija je obezbeđivala gorivo, ali u Domu zdravlja Ljubovija žale se da nemaju dovoljno lekara. Izgubilo se iz vida da se stipendiranjem mogu obezbediti deficitarni visokostručni kadrovi. Pedesetih godina prošlog veka ovaj kraj je oskudevao u učiteljima i nastavnicima. Stipendiranjem su za nekoliko godina obezbeđeni prosvetni radnici. I prosvetari su okrenuli leđa seljanima. Najveći broj učitelja i nastavnika su putnici koji posle nastave odlaze svojim kućama, zaokupljeni svojim problemima. Tako nije  bilo prethodnih godina.

- Dobro se sećam da sam sa mladićima i devojkama Rujevca, gde sam radio, bio u finalu "Susreta sela". Moji Rujevčani su se sastali u finalu sa ekipom Berlovina... - priča učitelj Dragorad Sekulić, koji sada radi u osnovnoj školi u Ljuboviji.

O školama na seoskom području ama baš niko ne brine. Seljani smatraju da je dovoljno što su pre 40 godina samodoprinosom gradili škole i da bi o njihovom održavanju trebalo da brinu školski organi i, naravno, lokalne vlasti.

Školske zgrade u Podnemiću, Lonjinu i Berlovinama su osetno urušene. Smanjio se i broj osnovaca pa su one zatvorene.

- Žao mi je što je škola u Berlovinama, gde sam završio četiri razreda osnovne škole, takoreći raščerupana. Znam da je bračni par Negovanović, a radili su tada u toj školi, izgradio školski vodovod i kupatilo, pa je subota bila dan čistoće. Zamislite, bojleri su pokradeni, pa čak i štek-dozne, a dosta je  pokradeno i crepa. Pojedinci koji su krali kažnjeni su simboličnim novčanim kaznama - veli Dragojlo Milovanović, radnik opštinske uprave Ljubovije.

Ne bi trebalo zaboraviti da je škola u Berlovinama 1965. godine osvojila treću nagradu u akciji Crvenog krsta Srbije "Tražimo najuređeniju školu". Zbog malog broja đaka škola u Berlovinama je zatvorena 1972. godine. Bilo je predloga da se u središtu sela, u zaseoku Lazići, izgradi zgrada za potrebe mesne zajednice i na taj način iskoristi cigla, kamen i crep, ali nije bilo agilnih ljudi za taj poduhvat!

U susednom selu Podnemić škola je sklona padu. Prema ugovoru MZ Podnemić i DOO Duvan u tom selu je trebalo da se izgradi zgrada za potrebe sela, jer je MZ Podnemić ustupila svoju lokaciju u Ljuboviji gde je izgrađen tržni centar. Taj ugovor nije sproveden.

- Tražićemo da DOO Dunav izvrši svoje obaveze. Ako treba zatražićemo i zaštitu osnovnog suda u Loznici - naglašava Milan Jovanović, predsednik MZ Podnemić.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane