Natrag

Okupacija

Okupacija

 

Ukleto ostrvo: Haiti, Kosovo na moru

 

Uzeše državu za tanjir pasulja

 

     Posle razornog zemljotresa na Haitiju na ovom ostvu se već našlo oko 2.000 marinaca čiji konačni broj u fazi pomoći treba da bude 15.000. Amerika hoće od Haitija da napravi takvu državu koja je neće više plašiti svojom mnogomilionskom bedom ni pretiti invazijom gladnih crnaca na obale Floride. Sa druge strane sprečiće da zemlja krene ka levičarskim primerima nekih južnoameričkih zemalja ili obližnje Kube. Jednim udarcem dve muve

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

 

Zamislite jedno ostrvo podeljeno na dva dela - desno bogati raj za turiste, Dominikanska Republika, levo najsiromašnija država sveta, Haiti, a u sredini neprolazna granica. To je realnost nekadašnje Hispanjole kako ju je krstio Kolumbo kada ju je otkrio 1492. godine. U nekoliko navrata boravio sam na Haitiju i upoznao nekoliko intelektualaca i umetnika, kao i gomilu finih ljudi. Pogotovo su dirljive njihova pobožnost i skromnost u uslovima diktatature i policijskog režima koji je bio nemilosrdan. Tom prilikom sam sreo oca haićanske naivne umetnosti koji se zvao Filome Obin i sa njime često bio u dugom razgovoru. Moj hotel je bio na nekoliko stotina metara od njegove kuće-ateljea. Još uvek mi je njegov lik ostao u sećanju, iako je sve to bilo pre više od 25 godina. Svetski poznati slikar, čija su platna obogatila mnoge galerije Evrope i Amerike, primao me je srdačno u svojoj kućici od dasaka i ćerpića, bez potrebe najavljivanja. Svaki put bismo ćaskali o Haitiju, zemlji umetnika gde je svaki čovek slikar, muzičar ili poeta. Filome je pričao i Generaliću i ostalim YU naivcima toga doba koje je cenio. Jedino nije voleo da priča o sebi.

 

 

Lažni humanisti

 

Možda je i mene kao i mnoge Francuze potresla tragedija Haitija, kao neki eho davnih uspomena. Moje su turističke, a francuske su više kolonijalnog tipa. Kao neka obaveza nerešenih računa istorije. Ova tragedija nosi upravo takvu poruku, koja je i prava tema ovog dopisa.

Teško je a ne poverovati da zemljotres koji je razorio ovu prvu crnačku državu sveta nije oglasio i početak njenog kraja, ili kraj improvizovane vlasti koja se menja svaki put kada neki novi diktator uzme vlast. Način na koji su leteći kauboji zabili svoju zastavu na ruševinama prestonice i inicijativa koju su preuzeli u spasavanju žrtava mnogo podseća na druge države i druge periode moderne istorije, kada su ti isti spasioci sistematski ostajali u spasenim teritorijama. Naravno, ova pomoć je zaista humanitarna i od nezamenljive je pomoći, ali je ujedno i dobar razlog da se još jednom ozakoni pravo jačeg. Ovo nije samo moj komentar, već su to i fraze koje naglašavaju neki slobodniji francuski mediji. Kosovo i Irak su pomenuti kao primer američkog lažnog humanitarizma.

Za mnoge su ovo tipični primeri kako prolaze oni koje Ameri spasavaju od terorizma, etničkog čišćenja ili prirodnih nepogoda. Tema nije tabu i o njoj se otvoreno diskutuje.  Pogotovo od kada su Ameri odbili da daju dozvolu za sletanje francuskim avionima punim lekova i lekara. Od pisane štampe do poznatijih TV kanala, sve se vrti oko Haitija i njegove budućnosti. Veliki poslovi i velike pare su u pitanju. Treba praktično izgraditi ceo jedan milionski grad i totalnu infrastrukturu države. Posla za narednih 10 godina. Neki posmatrači vide u američkim helikopterima mašine vremeplova koje nas voze direktno u 21. vek. U vreme kada su se osvajale kolonije i krojile granice. Proteklih nedelja je bilo i dosta onih koji su u mnogobrojnim i gotovo svakodnevnim debatama ofirali Obaminu politiku. Prema izraženim mišljenjima, američki predsednik je najzad pokazao pravo lice. Drugi su insistirali na tome da je oduvek bilo jasno da nijedan američki predsednik nikada nije ni imao trunke realne vlasti. Oni su svi do jednog samo izvršavali odluke skrivenih mračnih sila interesa i arogantne agencije CIA. Bilo da je stvarno tako ili ne, situacija je veoma napeta i dosta konfuzna. Niko ne zna šta sme, a šta ne može da kaže pred kamerama ili da napiše u časopisima.

Sve u svemu, Francuska je očajna i uvređena u svom političkom narcizmu što joj je Amerika ispred nosa opet odnela jednu teritoriju koju je smatrala zonom svojih interesa i realne influencije. Uzeše im celu državu, i to za tanjir pasulja i flašu vode koje su servirali pre ostalih. Jer humanitarna akcija je vrsta biznisa. Sama reč akcija dovoljno govori da se takve stvari kotiraju na berzi. Pouka je i ovde jasna: ko ima bolje organizovano sažaljenje i tehnologiju nebeske konjice, može da izvuče veću korist iz tuđe tragedije. aiti je Haiti je možda i kraj ove prve crnačke države na sb

 

 

Istorijsko pravo ili pravo jačeg

 

Pravo na prioritet spasavanja Haitija Francuska crpi iz istorije i zajedničkog jezika koji ima sa Haitijem. Vekovima su dve nacije imale i zajedničku istoriju. Jedino se mnogo ne pominje  da je za Haićane ovo bolni deo postojanja, a za Francuze period uspomena na snagu njihove  kolonijalne prošlosti. Haićane su izmislili Francuzi tako što su iz raznih delova Afrike masovno dovlačili robove na ostrvo duvana i šećerne trske. Biser Kariba, kako su nazivali Haiti, bio je najomiljenija i najbogatija francuska kolonija. Jedna šestina francuskog bogatstva je dolazila sa ovog dela sveta. Robovi su bili pokorni i poštovali su Crni zakonik iz doba Luja XIV. Ova knjiga prava za crnce predviđala je smrtnu kaznu za gotovo bilo koji prekršaj ili pomisao o pobuni.

Ali kako se točak istorije stalno vrti, tako je i na versajska vratanca jednoga dana došla maca. Francuska revolucija se u koloniji Haiti pretvorila u pobunu robova iz koje je nakon neverovatne i prve istorijske pobede nad Napoleonovom vojskom, 1804. proglašena nezavisnost. Da bi Francuzi definitivno digli ruke od novog rata, Haiti je morao da plati svoju nezavisnost cenom od 20 milijardi današnjih dolara. Jedina zemlja na svetu koja je kupila svoju slobodu imala je i drugih problema jer su se sve druge kolonijalne sile tadašnjeg sveta uplašile da njihove kolonije ne kopiraju Haiti, pa su udarile težak embargo prvoj crnačkoj državi.

Zemlja koja je proizvodila trećinu svetskog šećera, ostala je bez prihoda. Haiti je živeo od svoje primitivne zemljoradnje, a sve velike šume su posečene za ogrev i gradnju - do poslednjeg stabla. Malo pomalo, najbogatija kolonija postala je najsiromašnija država sveta i to na nekoliko zaveslaja od najbogatije Amerike! Da bi sprečili egzodus, Ameri su pokorili ostrvo za vreme Prvog svetskog rata i ostali tu 20 godina, a da gotovo ništa nisu izgradili. Nakon tog perioda stigla je diktatura lokalnih melezana i razne prirodne katastrofe, koje su dokrajčile ovu zemlju u kojoj ljudski život ne predstavlja gotovo ništa. Kada je zloglasna porodica Duvalije skinuta sa vlasti, oni su pobegli u svoje vile na Azurnoj obali u Francuskoj. Danas su stradanje i beda toliko veliki da se mnogi Haićani pitaju ne bi li bilo bolje da ih Ameri zaista uzmu pod svoje i da se krene u bolje sutra. Ovo je zapravo najbolnija stavka za francusku politiku koja nerado gubi Haiti i sve poslove koje je tamo predvidela da obavi. U blizini Haitija nalaze se i poslednje francuske teritorije na tom delu sveta, Gvadalupe i Martinik.

 

Američki interesi na Karibima

 

Ameri nigde nisu dobrodošli, pa ni na Haitiju nije bilo drugačije. Tako je bilo sve do pre nekoliko dana. Kada je udario zemljotres mnogi Haićani su čak tvrdili da su ga zapravo Amerikanci prouzrokovali, kao što su verovali da je i cunami u Aziji njihovo delo. Razlog je stari san Amerike da dominira celim Atlantikom. Sada su stvari malo jasnije i po svoj prilici Haiti nikada neće biti deo Amerike. Ima ih mnogo, devet miliona, i svi su siromašni. Amerika zapravo ne dozvoljava da se neko drugi uvalili na ostrvo. Kandidata ima mnogo - Francuzi, Brazilci i drugi Južnoamerikanci mogli bi da se utvrde u blizini američke obale. Zato je Amerika požurila da zauzme aerodrom i da dozvoljava sletanje svojim avionima. Spas dolazi upravo od Ujka Sema i Bila Klintona koji istovara pakete kao neki vulgarni fizikalac. I Kušner se tako proslavio kada je istovarao džakove u Somaliji. Gluposti ponekada pale. Tako su gladni i ranjeni počeli da ljube američku zastavu, a za Francuze su govorili da je to poslednja nacija na svetu kojoj bi se priklonili, i to upravo zbog kolonijalne prošlosti koja je naglo izbila na površinu.

Zbunjeni Francuzi, koji inače najviše dece usvajaju baš sa Haitija, nisu znali kako da reaguju te su pozvali da se što pre održi jedna konferencija na visokom nivou o izgradnji porušene države. Ovoga puta Sarkozi je malo zakasnio sa svojim predlogom jer 15.000 marinaca već radi taj posao. Amerika će od Haitija da napravi takvu državu koja je neće više plašiti svojom mnogomilionskom bedom niti pretiti invazijom gladnih crnaca na obale Floride. Sa druge strane, sprečiće da zemlja krene za levičarskim primerima nekih južnoameričkih zemalja ili obližnje Kube. Jednim udarcem dve muve.

Sve ovo probudilo je antiamerikanizam, koji se širi u Francuskoj. Kao da su se najzad ljudima otvorile oči pred pojmom mondijalizma i njegove šeme koja nas sve kao neku ogavnu zelenu mušicu hvata u svoju paukovu mrežu.

Francuska koja je do juče čarterima izbacivala nepoželjne Haićane, sada ubrzanim procesom uvozi decu za usvajanje sa tog istog jadnog i ukletog ostrva. Pouka cele ove tragedije jeste upravo ofiranje karata i stavljanje stvari na svoje mesto: da se jednom zauvek zna ko je ko na ovoj ludoj planeti. Da se zna i dobro upamti da države ili pokrajine koje imaju nalazišta petrola, neko zgodno mesto za vojnu bazu, ili veliku bedu koja preti da se širi na sve strane - takve države nisu zaštićene od američke humanitarne i prijateljske pomoći, koja se na srpskom jeziku naziva okupacija. Okupaciju koju neki narodi ugnjetavani od svojih lokalnih huligana mogu i da požele. Sirotinja često i nema boljeg rešenje nego da bira između kuge i kolere, raka ili side.

 

 

 

Za mnoge, ovo su tipični primeri kako prolaze oni koje Ameri spasavaju od terorizma, etničkog čišćenja ili prirodnih nepogoda. Tema nije tabu i o njoj se otvoreno diskutuje.  Pogotovo od kada su Ameri odbili da daju dozvolu za sletanje francuskim avionima punim lekova i lekara. Od pisane štampe do poznatijih TV kanala, sve se vrti oko Haitija i njegove budućnosti. Neki naslovi vide u američkim helikopterima mašine vremeplova koje nas voze direktno u 21. vek. U vreme kada su se osvajale kolonije i krojile granice.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane