Natrag

Nemačka

Nemačka

 

Iz ugla turiste

 

Policija ne ume da se šali

 

Pošto su sredili svoje okruženje, Nemci su uredili i svoje živote. Sve je po nekom unapred određenom planu koji bi i posetioci iz Srbije trebalo da poštuju ako ne žele da imaju problema

 

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

Ukidanjem viza za putovanje u EU mnogi građani Srbije uputi će se i ka Nemačkoj. Ako ništa drugo da obiđu svoje rođake koji su već decenijama tamo na privremenom radu. Za veliki broj njih ovo će biti prvi susret sa jednim potpuno drugačijim svetom.

   Za razliku od balkanskih zemalja, Nemačka iza sebe ima više od pola veka mirnog i stalnog razvoja. Sa izuzetkom pada berlinskog zida, tamo se ništa nije dešavalo ni iznenada, a ni spontano. Već iz tog razloga je nemački mentalitet potpuno drugačiji od srpskog. Nemci uživaju ne samo u planiranju, već i u sprovođenju plana i ne mogu čudom da se načude spontanim Srbima koji kao da uživaju u kršenju svih planova. Većina Nemaca ne prihvata nenajavljene posete, jer svoju slobodu ceni iznad svega drugog.

   I sam izgled nemačkih gradova ukazuje na stalno planiranje. Kuće su poređane pod konac, sve su slične veličine i sličnog izgleda. Automobili su parkirani tačno na parking mestima i ne uzurpiraju pešacima prolaz. I kocke kojima su trotoari popločani su poređane pod konac, a ako se i desi da neka štrči ili da nije dobro uglavljena, pa prolaznik zbog iste padne i povredi se, ima pravo da tuži lokalnu vlast i da traži odštetu. Na to njegovo pravo će ista ta vlast i da ga podseti.

 

Pivo u svim kombinacijama

 

   Pošto su tako sredili svoje okruženje, Nemci pokušavaju da srede i svoj život. Većinu posetilaca iz temperamentnijih južnih krajeva Evrope iznenade puste ulice nemačkih gradova u večernjim satima. Prvo, Nemci više uživaju u kućnom ambijentu, a drugo, spremaju se za sledeći radni dan. Vikendi, posebno petak i subota su izuzeci: to su dani u kojima prosečan Nemac ide u provod.

   Čak ni tada se ne vidi toliko ljudi na ulici, jer većina ima svoj stalni lokal (na nemačkom Stammkneipe) u kome provodi dobar deo vremena kada nije na poslu ili u kući. Seoba od lokala do lokala, toliko popularna u Srbiji, u Nemačkoj je izuzetna retkost.

   Pivo se u Nemačkoj kombinuje sa svime živim. Pivo i rakija (nemački „Schnaps") zove se „David und Gholiat" (David i Golijat); podmornica (nemački: Uboot) je isto to, ali kada je čašica rakije porinuta u kriglu piva; „Dreckige" (kod nas nazvano „dizel") je pivo pomešano sa kolom; dok je berlinski specijalitet pivo i limunov sok... Uz pivo se jede pereca, ili slani štapići, može i kikiriki ili neka druga grickalica, u krajnjoj liniji grickaju se i sopstveni nokti jer je u svim nemačkim lokalima pušenje strogo zabranjeno.

   Isto tako je zabluda da Nemci nemaju nacionalnu kuhinju, jedino se ona drži u tajnosti, pa ni sami Nemci nisu sigurni šta je njihov originalni specijalitet. Kobasice na hiljadu načina, krompir na nešto manje načina, kupus u različitim oblicima... Posetiti Nemačku a ne probati špaglu, njihovo nacionalno povrće, to je kao biti u Italiji a ne piti vino. Inače, i sami Nemci najviše vole strana jela upodobljena njihovom ukusu. Italijanska kuhinja je hit već decenijama, a za njom idu turski kebab i balkanski roštilj.

 

Sačuvaj nas Bože nemačkih turista

 

   Od privrednog buma šezdesetih godina Nemci putuju Evropom. Biti siromašan u Nemačkoj znači ne biti u mogućnosti da putuješ u daleke krajeve. Hrvatska, recimo, nije daleki kraj i tu dolazi sve što u Nemačkoj može da se kreće, a nema para za dalje. Razlog je jednostavan: Hrvatska je, još uvek, jeftinija od Nemačke, pa se i onima što primaju socijalnu pomoć isplati da tu borave, često i tokom cele godine. Nije svaki Nemac bogat.

   Sa ovih putovanja, Nemci su donosili različite suvenire: specijalitete u hrani i piću, bračne drugove ili vanbračnu decu i želju da se što pre opet ode u inostranstvo. Bella Italia je bila san svakog Nemca zbog njene tople klime, vruće krvi, predivnih zdanja i obilja vina. U međuvremenu je Italija postala preskupa za prosečnog Nemca koji se okrenuo Španiji, odnosno njenom ostrvu Majorci.

   Kad Nemac kaže odmor, on misli na Majorku. Istini za volju, u turističkom smislu su ovo balearsko ostrvo, postojbinu Majoneza, otkrili Englezi, ali su pored njih Nemci danas najbrojnija nacija leti, brojniji i od samih Španaca. Za mladog, poluškolovanog i neiživljenog Nemca, odmor na Majorci znači samo tri stvari: mnogo seksa, još više alkohola i što je manje moguće dana u zatvoru. Jedan raniji lokalni političar je to opisao rečima: "Vermaht je imao više obzira prema Varšavi, nego nemački turisti prema Palma de Majorci."

   Srpski turista u Nemačkoj, međutim, ne bi smeo da se ugleda na svoje nemačke kolege u dalekim krajevima. Nemačka policija ni blizu ne zna za šalu kao španski, ili naši čuvari reda. U Nemačkoj, zna se, sve mora da bude pod konac. Pijanac koji pravi gluposti na javnom mestu biće priveden i zadržan u stanici policije dok se ne otrezni, a onda će još morati i da plati troškove. Red je red.

   Posetiocu iz Srbije možda izgleda kao da policajci u Nemačkoj nemaju pametnija posla nego da patroliraju ulicama, obilaze parkove i dolaze na najmanji poziv, ali to im ulazi u opis radnog mesta, a Nemci, posebno policajci, jednostavno nisu pogramirani da izbegavaju radne obaveze. Zato će svako iz Srbije pametno da postupi ako se pridržava zakona. Ulazak na belu Šengen-listu ne znači da će uvek i svako moći da putuje - onaj ko bude bio uhvaćen u kršenju zakona može i da bude proteran, a to znači dugotrajna, ako ne i doživotna zabrana ulaska ne samo u Nemačku, već u sve zemlje EU i Švajcarsku.

 

Nemačka iz tri dela

 

   Onaj ko uspe duže da ostane u Nemačkoj brzo će da shvati da postoje tri Nemačke: niska, srednja i visoka. U nisku, pored većine stranaca, spadaju i neškolovani Nemci koje svuda u svetu pogrdno zovu Fricevima. To su nekvalifikovani radnici sa istetoviranim nadlanicama i mišicama (bilo da su muško ili žensko), brkovima ala Džingis Kan, koji vazdan piju pivo ili vinjak, a letuju na poljančetu iznad neke plaže. Čitaju dnevni list Bild da bi videli šta se novo desilo u komšiluku, a u kući imaju Ikein nameštaj.

   Srednju Nemačku čini sva ona armija zaposlenih u administraciji i uslužnim delatnostima. Takvi Nemci po pravilu su završili višu školu, ponekad i fakultet, nedeljom se okupljaju na porodičnim ručkovima, a preko nedelje izgledaju kao srasli sa ispeglanim odelima, tašnom i kravatom. Po pravilu ne puše i ne piju, osim ponekad vikendom i to neki koktel u kome ima više soka i leda nego alkohola. Od novina čitaju FAZ ili Frankfurter Rundschau da bi se informisali šta se dešava u svetu.

   Visoka Nemačka je sastavljena od ljudi sa stranim diplomama, uglavnom, koji engleski govore bolje od svog maternjeg jezika, hranu naručuju na francuskom (oni ne jedu, već diniraju), udvaraju se na italijanskom, a ruski uče za ne daj bože. Običnim danima piju samo flaširanu vodu, ponekad popiju i neku čašu šampanjca ili kiš-rojala, a Bild čitaju da bi saznali šta su prethodnog dana radili. Letuju preko cele godine, jer je leto uvek negde.

   Niska Nemačka se vozi ili javnim prevozom, ili u kolima domaće proizvodnje, ali napravljenim krajem prošlog veka. Ako ne žele da voze stari opel ili ford, ovi Nemci će da kupe neko novije egzotično vozilo iz još neotkrivenih dalekoistočnih zemalja. Srednja Nemačka luduje za francuskim i italijanskim modelima čiji je dizajn stalno in, dok visoka Nemačka, ako ne vozi engleske limuzine, rado seda u domaće marke sa tri slova. Mercedes je, nekako, oduvek bio rezervisan za članove vlade i taksiste.

   Inače, ni srednja Nemačka se ne libi da uđe u vozila javnog prevoza, ako već mora, koja su izuzetno čista, udobna i poluprazna. A i red vožnje se poštuje. Ono što na filmu vidimo u vezi njujorškog metroa ne važi za nemački Ubahn koji obezbeđuje sva sila kamera i prava mala vojska uniformisanih čuvara. Ako negde putujete vozom slobodno odaberite kombinaciju sa presedanjem i možete da budete sigurni da ćete na vreme stići, i to bez jurnjave, da pređete u drugu kompoziciju. Ljubazni kondukteri u vozu će, ako ih zamolite, na licu mesta da vam izrade plan puta sa svim alternativnim mogućnostima presedanja uz cenovnu kalkulaciju za različite klase i vrste vozova.

   Još jedna napomena, ako idete u Nemačku. Osim polovnih automobila tamo je, uglavnom sve skuplje nego u Srbiji. Nekada se u Nemačku išlo da bi se kupila tehnika, a sada ćete da utvrdite da je srpsko tržište isto tako dobro snabeveno kao i nemačko. Jedino što u Nemačkoj ne morate da strahujete da ćete da kupite precenjeni falsifikat nekog poznatog brenda, a što je samo jedna od dobrih strana striktnog sprovođenja zakona.

 

 

 

 

Vinopije

 

Nemci su poznati kao pivopije, mada su oni, u stvari, vinopije. Potrošnja vina po glavi stanovnika zapanjujuće je visoka, a Nemačka ima i dugu tradiciju proizvodnje vina. Leti se rado pije vino od jabuke, koje se neretko servira kao špricer, a zimi se često pije kuvano crno vino sa cimetom, ili pomešano sa voćem kao španska sangrija.

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane