Natrag

Tabloid istrauje

Tabloid istrauje

 

Sluaj Petra Matijevia, oveka nad ijim se likom i delom prvo smeju a onda plau (3)

 

Kod Pere je i iva vaga mrtva

 

Poetkom devedesetih Pera je po Novom Sadu prodavao priu kako je navodno radio u Gavriloviu i da je svaki njegov proizvod bio uraen po receptu starih majstora iz Petrinje. Iako je o Gavriloviu znao samo sa televizije, ova prevara mu je uspela, ba kao i mnoge druge, i u Hrvatskoj i u Srbiji, jer je ovek bez skrupula, koji ne veruje ni u ta drugo do u novac

 

 

Arpad Na

Mile Jeanov

 

Pera Matijevi se ve tri nedelje vrti po Novom Sadu i svakog koga poznaje hvata za rukav i zapoinje priu o tekstovima u Tabloidu, koji otkrivaju njegov lik i delo, kae njegov prijatelj naem novinaru.

- Jesi li itao ta piu o meni? - pita ih Pera. - Eto, krao sam Hrvate pa me sada nai blate - objanjava on svoj srpski patriotizam.

Pri tome zaboravlja da kae da ni dinara nije dao za Srbe koji su kao i on izbegli iz Hrvatske. Ali zato Pera jo uvek nije video svog Boga, jer jo uvek ima onih koji su alavi na njegove prljave pare, pa ga tite.

 

Zmija u depu

 

Kralj mesne industrije Pera Matijevi je sada u psihikoj krizi, jer je napravio prvi pogrean poslovni potez u svojoj dugoj karijeri. U najstroem centru Novog Sada, preko puta Srpskog narodnog pozorita, sagradio je hotel, koji, zbog ipki kojim je staklena konstrukcija zatiena, vie podsea na zatvor nego na hotel, a Novosaani se zgraavaju i pitaju ko mu je izdao dozvolu za takvo ruglo u centru Novog Sada. Mada odgovor i sami znaju.

On je verovao da e ljudi sami da dolaze da se pomole u hramu Matijevia, bez obzira na to to je u tom hotelu nemogue zaspati, jer je u srcu saobraajne guve, stalno bruje gradski autobusi, i jer se pored hotela nalazi i okretnica GSP-a. Uz to, hotel nema ni garae, a nemogua je i valeracija, jer pored samog hotela gotovo da svakodnevno mora da proe svako ko od Novosaana dolazi i odlazi iz centra grada. Dnevni trokovi odravanja, rauni za struju i grejanje, odnesu mu oko trista evra, plus ostale dabine, plate zaposlenima... A to gazda Peru najvie boli, jer ima zmiju u depu.

Od kada su se u Tabloidu pojavili tekstovi o njemu, gazda Pera vie nikom ne veruje. Svi lanovi familije, na elu sa bratom Draganom, za koga i sam kae "da bi i dve vezane ovce izgubio da mu ih da", rastrali su se po gradu i uredno javljaju Peri ko sve od njegovih prijatelja ita tekstove o njemu...

Po procenama mnogih ekonomskih strunjaka, "novosadski tajfun", kako ga sugraani zovu (jer tamo gde se on pojavi ne ostaje nita), trenutno je najbogatiji ovek u Srbiji. Njegova poslovna politika je jasna - "plati pa nosi" - tako da kod njega nema odloenog plaanja na nekoliko meseci. Jedini je problem to niko ne zna ta tano nosi iz njegovih stotinak mesara, koje se nalaze po celoj po Srbiji. Dobro upueni u njegovo poslovanje i proizvodnju kau da u njegovim proizvodima ima ak i mesa.

Svi inspektori koji bi mogli da naude Matijeviu dobro su snabdeveni pravim suhomesnatim proizvodima, a inspektorke "dobijaju i vie". Upueni izvori Tabloida kau da se Pera esto moe videti u drutvu "dobro ouvanih i dobro odevenih" sanitarnih, veterinarskih i drugih inspektorki po retkim novosadskim lokalima. One su mu drae i od prodavaica ljubavi, koje esto voli da plati. A rastaju se posle ponoi, kada inspektorke sedaju u svoje luksuzne automobile, a po Peru u mercedesima dolazi obezbeenje koje ga verno prati.

Dvoje na jedno

 

Moda bi zapoetu priu o prodaji rizinih namirnica mogla da dopuni injenica da pijace u Novom Sadu, na kojima se prodaju namirnice ivotinjskog porekla, nisu bile pod nadzorom veterinarske inspekcije nekoliko godina unazad. Tu odluku iz nepoznatih razloga doneo je samostalno tadanji koordinator za Junobaki okrug, veterinarski inspektor Eugen Ki. Po njegovoj skromnoj pameti, tu odluku je doneo da bi "radio po zakonu". Obrazlagao je to injenicom da navodno mesare na pijacama, tj. lokali, nisu registrovani i nemaju dozvolu od trnice, te zbog toga veterinarska inspekcija nee da pregleda te objekte. Zaboravio je da je upravo dunost veterinarske inspekcije da uz pomo drugih dravnih organa, sprei rad neregistrovanih objekata, odnosno prodaju namirnica ivotinjskog porekla u njima! O slobodnoj prodaji mesnih preraevina po pijanim tezgama suvino je govoriti... Ki je do pre nekoliko meseci bio koordinator, tanije ef veterinarske inspekcije u Novom Sadu za Junobaki okrug.

Iako je broj inspektora izuzetno mali i svaki ovek je vaan, Ki je u svoju kancelariju smestio i enu Svetlanu, takoe veterinarsku inspektorku, koja je izigravala sekretaricu. Svetlana bi birala ta e da radi, a kako je pukovnika ki, nije se ustruavala da pokazuje i na poslu ije je miljenje odluujue. Ona bi sebi od terena ostavljala ekskluzivu: kontrolu megamarketa Maxi i Rodi.

Pola razgovora bi stranka vodila sa Kiom, a drugu polovinu bi sluala Kia kako uutkuje Kiinicu i trai re da zavri zapoetu diskusiju sa strankom.

Dok su komandovali u Novom Sadu, naravno da su iskoristili poloaj i zaposlili erku u industriju mesa Kolbis iz Novog Sada. O ovom suptilnijem nainu reketiranja vlasnika neega, malo ko pria.

Na kraju, Ki iz G17 (prethodno DSS) biva smenjen i odlazi zajedno u paketu sa Kiinicom. Kuda? Pa, u Kolbis! ta e, gazde Kolbisa ne odluuju o tome. Mama, tata i kerka zajedno u istoj firmi!

Zapravo, na jedno mesto, inspektora Vlade Grubaa u Kolbisu, dolazi ovaj brani par inspektora Ki. Dvoje vrede kao jedno. Inspektor Vlado Gruba iz Kolbisa ide na Kiovo mesto. Kao u ahu: kraljev i damin gambit.

 

Draginovi rauni

 

Ni gazda Petra Matijevi ne voli kontrolu u svojim klanicama i mesnicama.

Nije zgoreg napomenuti da je u jesen 2008. Republika vlada trebalo da odobri poveanje broja veterinarskih inspektora za 10 procenata. Ministar Dragin je uinio tako to je - smanjio broj inspektora za taj iznos! Imamo negde oko 350 inspektora manje nego Slovenija i Hrvatska, proporcionalno gledajui. Hrvati imaju 150 dravnih inspektora, ali imaju oko 800 ovlaenih inspektora!

Ministar Saa Dragin je pre nekoliko meseci smanjio i broj inspektora na graninim prelazima! Nije teko zakljuiti i zato. I koga titi. Do pre neku godinu naa vojska nije htela da kupuje mesne preraevine proizvedene od smrznutog mesa, a o mesu iz uvoza nije bilo ni pomisli. To su znali oni koji su konkurisali na tenderima: Neoplanta, Juhor, Agroiv. Kau da Matijevi nije nikada konkurisao.

Advokat Momilo Mitreski, pomonik ministra Dragina, sektor za pravne, opte i normativne poslove i za ko zna koja sva pitanja... lepo je naplatio svoju borbu za pravednije i demokratinije drutvo tako to je zastupao otporae pred sudom pre 5. oktobra. Biva predsednik Advokatske komore Vojvodine, postaje ef Carinarnice Novi Sad 2007, a 2008. odlazi sa Draginom u poljoprivredne vode. Mitreski je porodini advokat Matijevievih.

Dok je drmao carinom i prelazima, nije nita mogao veterinarskoj inspektorki (republika i veterinarska inspekcija je iz Ministarstva poljoprivrede) na hrvatskom prelazu, koja je par puta napravila problem oko Matijevievih kamiona koji su dolazili iz te zemlje.

Ta veterinarska inspektorka brzo je oterana iz te granine veterinarske inspekcije, tj. sa tog prelaza...

Prilikom klanja iznoenih koka nosilja, jaja koja se vade iz trupova nisu sva polupana i u klanicama ivine teko da se bacaju... Sad zamislite kako ide dalja distribucija... Potvrdu od inspekcije da se upotrebljavaju za ishranu ljudi ne mogu dobiti, a nema svako proizvodnju psee hrane... Cela jaja mogu i na pijace, restorane, a ni polupanim, napuklim "nita ne fali", ako e kao melan za kolae, ufte, musake... Treba imati samo kupca, a ko ima klanicu, i uz to i svoje restorane, njemu je lako, ako nema savesti.

Gazda Pera je veliki mecena veterinarske inspekcije. Stvorena je fama da on, eto, kao dobar ovek, poten i uzoran graanin, redovno izmirujui svoj dug dravi, obezbeuje i plate veterinarskoj inspekciji. Naime, njegovih 3-4 miliona dinara meseno, koliko ga kota inspekcijski pregled u klanici, uplaen na raun Uprave za veterinu, hrani mnoga veterinarska usta... Kako onda biti nezahvalan i praviti ovom gazdi i obezbeivau plata probleme. A moda bi mogao da se naljuti i da to ne uplati. Dodue, to nije uplata u budet iz kojeg se dele plate, ve na neki podraun, koji je, dolaskom Dragina, izdvojen na jedan udan nain.

Do njegovog dolaska, inspekcije (poljoprivredna, fitosanitarna, veterinarska...) bile su pod nekoliko uprava u tom ministarstvu. Sa njim su sve inspekcije (podrauni) izmetene i dignute na vii nivo, oformljen je Generalni inspektorat - direktor Duan Pajki (bio Draginov pomonik u Ministarstvu ivotne sredine).

Zadatak Inspektorata je da grozniavo skupi pare od svih pregleda inspekcija, ovaj put na jedan njegov raun. To je kratko trajalo. Izdvaja se iz ovog inspektorata Veterinarska inspekcija i vraa pod Upravu za veterinu (po preporuci Evropske unije)... Raun se seli nazad.

Veterinarska inspekcija pravi velike pazare, a veliki broj klanica je iz Vojvodine.

 

 

 

 

U(k)radi sam

 

Stariji Novosaani pamte Peru Matijevia od leta 1991, kada je usred rata sa svojim stojadinom doao u srpsku Atinu i odmah bacio oko na prostor preko puta Futoke pijace, na kojoj je planirao da otvori mesaru, jer je video da Srbi nemaju ta da jedu, jer su radnje bile prazne. Njegov prijatelj koji ga poznaje jo iz Zagreba, iz deakih dana, svedoi o prvoj akumulaciji kapitala Petra Matijevia:

- Pera je poetkom devedesetih po Novom Sadu, da bi mu bolje ili proizvodi, prodavao priu kako je navodno radio u Gavriloviu, jer je, navodno, svaki njegov proizvod bio uraen po receptu starih majstora iz Petrinje. A Novosaani su se za to zalepili, jer je Gavrilovi pre rata u Novom Sadu bio izuzetno popularan. Ova prevara mu je uspela, ba kao to su mu uspevale sve ostale prevare, kako u Hrvatsko, tako i u Srbiji, jer je on ovek bez skrupula i morala, koji ne veruje ni u ta drugo do u novac. Umeo je jo od deakih dana da se kao pijavica prilepi za nekog ko je uspean i da od njega pokupi sve njegove ideje, ali i veze i kontakte, i da im uvidi da neto moe da iskoristi, jednostavno preskoi tog svog prijatelja i uradi posao umesto njega. To je bezbroj puta uradio i u Zagrebu i u Novom Sadu i ljudi su se debelo pokajali to su mu bilo ta ispriali, jer ih je preduhitrio.Tako je kupio i informacije ta je dobro raditi u privatizaciji. Obeavao je prijateljima da e odraditi zajedno posao, a kada bi mu oni dali informaciju, odlazio je u Agenciju za privatizaciju i sve kupovao sam.

 

 

 

 

Ni njemu niko nije dao

 

Interesantna je pria kako se Pera Matijevi obogatio u Hrvatskoj, i kako je taj kapital oplodio u Novom Sadu. I kako ga je jo uvek prljavog sauvao od svih onih koji su hteli da mu ga otmu. Njegov zagrebaki prijatelj o tome svedoi:

- Pera je kao deak matao da bude bogat, jer je u detinjstvu bio gladan. Kada je upisao Viu ekonomsku u Zagrebu shvatio je da u knjigama nema para pa je poeo da se drui sa onima koji su pare pravili... Poev od sitnih vercera pa... Meutim, kako je bio uspean u preskakanju "stepenica slave" vrlo brzo je shvatio da je ticung izmiljen da bi se politiari obogatili. Poto je uvideo da kroz politiku nema anse da se brzo popne do mesta gde se krade, sluajui svog prijatelja iji je otac bio generalni direktor jedne firme u Zagrebu, koji mu je priao da "tata legalno krade", dolazi na genijalnu ideju. Odluio je da kupi mesto komercijalnog direktora neke firme, a jedini uslov bio je da ta firma ima mnogo obrta i radnika. Posle izvesnog vremena ukazala mu se prilika ivota. U zagrebakim Robnim kuama pojavilo se upranjeno mesto komercijaliste, a Pera je znao da je to ansa ivota koju ne sme propustiti. Ali, znao je i nain kako da preskoi stotine kandidata koje su konkurisali za to radno mesto. Jednostavno je otiao do generalnog direktora i pitao - koliko to kota. Kada mu je ovaj rekao cifru, smrklo mu se pred oima, ali je znao da mora i odmah je prihvatio. Sledeih nekoliko dana pokupio je sve pare to ima, prodao je i svoj prvi auto, a i traio je od svih koji su imali para, ali mu niko nije dao jer su svi znali kakav je. Zato ni on danas nikom ne da pare na zajam i kae: "Ni meni niko nije dao". To je u neku ruku i istina, ali mu je tada u pomo priskoio i otac koji je prodao svoje imanje da zaposli sina i to mu se viestruko isplatilo.

Kad je Pera poeo da lapa tu kraja nije bilo, a sve je bilo po zakonu. Posle smene vlade Milke Planinc, koja je jo kako-tako drala inflaciju na nekom nivou od 30 do 40 odsto godinje, na elo jugoslovenske vlade doao je Branko Mikuli sa vladom koja je imala tu istu inflaciju, ali na mesenom nivou. A svim novcem zagrebakih Robnih kua raspolagao je Pera Matijevi. Za dnevni obrt tog preduzea, koji je bio vie stotina miliona dinara, Pera je svako vee kupovao par stotina hiljada maraka. Poto je rok za uplate bio petnaest dana, Pera je taj novac uvao na sigurnom, a onda nakon to inflacija obezvredi dinar u odnosu na marku, za petnaestak do dvadeset odsto, Pera je prodavao marke, uplaivao dinarske dugove, a ostatak para ostavljao sebi. Meseno je tako zaraivao vie stotina hiljada maraka i to zna itav Zagreb, a kada je na elo vlade doao Ante Markovi i stabilizovao dinar to je za njega bio ok i jednostavno je dao otkaz na svoje radno mesto i poeo da trai bolje, jer je bio ve dovoljno bogat da je mogao da bira. Onda se odluio da ue u biznis sa poker aparatima, koji je bio apsolutni hit krajem osamdesetih, od Triglava pa do evelije, a matao je da otvori i najvei restoran u Zagrebu pa ulazi i u ugostiteljski biznis. U to vreme se ve zainteresovao za otvaranje jedne mesnice u Zagrebu. Ali onda poinje rat...

Bekstvo iz Zagreba

 

Nakon izbijanja rata u Hrvatskoj, Petru Matijeviu postaje jasno da kao Srbin nee sauvati glavu u Zagrebu, s obzirom na to koliko para ima, i on trai nain da se evakuie. Ne uspeva da proda svu imovinu, ali uspeva da izvue veliki deo para koje je posakrivao. Onda poinje hapenje Srba po Zagrebu i ubistvo bogate srpske porodice Zec koja je u vlasnitvu imala veliku mesaru, a Pera dobija dojavu od jednog prijatelja Hrvata, koji je radio u SUP-u, da je on sledei. Zagrebaki prijatelj porodice Matijevi dobro se sea tih momenata.

- Pera je dobio dojavu da je on sledei na redu za likvidaciju, prijatelj ga nalazi u gradu i obavetava ga da ne dolazi kui, jer ga HOS-ovci ve ekaju. Pera, njegova dva sina i ena bee glavom bez obzira, preko Slovenije i Maarske za Srbiju, ne svraajui u zagrebaki stan. Zaustavljaju se u Novom Sadu, sa par hiljada maraka, koje je imao tada u depu, poinje ivot u podstanarskom stanu. Svestan da e HOS-ovci, im shvate da je pobegao, provaliti u njegov stan, Pera panino trai izlaz za pare koje je sakupio i koje je ostavio u stanu. Odlazi u jednu od retkih evabdinica u gradu, koju je drao neki Albanac po imenu Faruk, koja se nalazila pored Futoke pijace, i moli ga za pomo. Rekao mu je da mu je ostala vana dokumentacija od kue, kao i svi papiri od firme koju navodno ima u inostranstvu, te da e ga nagraditi sa deset hiljada maraka ako mu donese te papire iz stana, a koji se nalaze u jednom zakljuanom koferu pod ifrom. Poto je evabdiji tog leta bila oduzeta vozaka dozvola zbog saobraajnog prekraja, on mu pronalazi svoga roaka, kao i jo jednog muslimana iz Sarajeva, koji pristaju da za deset hiljada maraka idu u Zagreb, Perinim stojadinom, da donesu misteriozni kofer. Pera im je dao akontaciju od po hiljadu maraka - prisea se Perin prijatelj.

Svedoci koji su prisustvovali ispraaju delegacije kau da se nije ni pomerio iz evabdinice dok se oni nisu vratili iz Zagreba. Kada je video kofer, Petar umalo nije pao u nesvest od radosti. Otvorio ga je i izbrojao momcima ostatak novca. Ovi su bili besni, iako su dobili po deset hiljada maraka, jer su shvatili da nisu doneli nikakve papire, ve hiljade uredno sloenih novanica u apoenima od 500 i 1.000 nemakih maraka.

Sve ostalo je istorija klana Matijevi, o kojem se u Novom Sadu, uglavnom, sve zna.

 

 

 

 

O Dubroji u sledeem broju

 

Mirko Dubroja, vlasnik Karin komerca, kompanjon Petra Matijevia, zajedno sa Vojislavom Gajiem ponovo preuzima FK Vojvodina. Nakon to su opeljeili fondove ovog nekada trofejnog kluba, Dubroja i Gaji vode akciju da klub preuzmu od Ratka Boturovia, poznatijeg kao Bata Kankan, jer od prodaje igraa Vojislav Gaji pokuava da pokrije tetu koju je imao zbog ''loeg investicionog ciklusa".

O Mirku Dubroji i njegovom bratu Slobodanu, koji haraju Vojvodinom, opirnije u sledeem broju. Pisaemo i o istrazi koja je u Specijalnoj policiji pokrenuta protiv ove grupe biznismena.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane