Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

Kragujevac: Lekari Klinikog centra operiu na normu i zarauju meseno pola miliona dinara

 

Beli mantili u dep-setu

 

 

Dvojica kardiohirurga kragujevakog Klinikog centra piu, briu, operiu. Radei na srcu na normu, na brzaka, ubrzali su rad srca do te mere da sada zarauju oko petsto hiljada dinara meseno. Neko bi rekao - visoke plate! Meutim, doktori su napisali pismo i umirili radoznalu javnost. Re je o nonom radu, o danononom radu. Doktorima, piu doktori, treba dati visoke zarade zbog vrednovanja odreenih evropskih vrednosti. Da lokalna omladina ne sedi po kafiima nego da ui. Da se identifikuje sa doktorima, da ne gleda u dipove i lokalne tajkune

 

Miodrag Milojevi

 

 

Dvojica lekara Klinikog centra, ili je to tim mladih strunjaka, meseno zarauju oko petsto hiljada dinara. U timu mladih strunjaka nema slabog mesta, tu su i medicinske sestre. Medicinske sestre, kako koja, zarade sto pedeset do dvesta hiljada dinara.

Da se razumemo, re je kovertu, nije re o platama. Re je o zaradama, nije re o platama.

Meutim, poto se radi o ivotu, ljudski ivoti nemaju cenu, zarade nisu visoke. Zar hoete da uspeni mladi strunjaci napuste Kragujevac i odu u inostranstvo, gde bi radili manje za vee zarade?

 

 

Ostavkom do rastereenja

 

Posle polugodinjih natezanja izabran je novi direktor Kilinikog centra. Profesor Radomir Pavlovi, do jue direktor Klinikog centra, potvrdio je da dvojica kragujevakih specijalista koji rade interventnu kardiohirurgiju, meseno zarade 480.000, da saradniki tim mladih strunjaka, medicinske sestre, tehniari, meseno ulove platu u proseku 15.000 dinara.

Direktor Klinikog centra u Kragujevcu dao je ostavku kao moralni in. Bacio je pogled u krtenicu, prebrojao godine, sabirao, oduzimao, zakljuio je da ima ravno ezdeset godina. ovek koji zakorai u sedmu deceniju nije dorastao odgovornoj funkciji. Pavlovi je izabrao sebi naslednika. To je Zoran Todorovi, ef Infektivne klinike. Todorovi je neto malo mlai, na pragu je ezdesete. Istina, Pavlovi nije pomenuo Todorovia imenom i prezimenom, nego je, kako je to obiaj u Kragujevcu, nabacio da za novog direktora treba da doe neko ''ko je makar gimnaziju zavrio u Kragujevcu.'' Poto je Todorovi zavrio gimnaziju u Kragujevcu, novi direktor trebalo bi da bude ovek iz te sredine, odnosno on. Meutim, kako Todorovi nije imenovan, potezalo se pitanje ko je jai u stranakim i rodbinskim vezama. Danas je sve poznato - Todorovi je izgubio.

Ne treba biti previe naitan pa zakljuiti da je direktor Pavlovi smenjen. Njegove godine su, oigledno, nekome smetale pre nego to su i njemu samom zasmetale. to se krtenice tie, u krtenicu taj nikad nije ni gledao. Kad je konano pogledao - zaprepastio se koliko ima godina. Kliniki centar u Kragujevcu punio je u protekle dve godine novinske stupce aferama. Naroito porodilite. Kad na poroaju ne umre majka, onda umre beba.

Da direktor Pavlovi nije pred razreenjem, da nije rastereen, slobodan k'o ptica na grani, ko zna da li bi potvrdio vest o enormnim zaradama mladih i uspenih strunjaka.

- Tano je da dva vrhunska strunjaka, koji rade katerizaciju srca i ugradnju stentova, i njihov tim, imaju za nae prilike enormne zarade. Ali je takoe tano da su svaki dinar zaradili legalno. Re je o odluci Vlade i Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje da se intervencije preko broja koji su propisale referentne institucije dodatno plaaju. Poto su ovi lekari radili mnogo vie - vie su i zaradili. Koliki je njihov rad, moe se videti iz podatka da je standardima predvieno da se uradi petsto katerizacija, a oni su prolog meseca uradili hiljadu i sedamsto.

Moram da naglasim da nai strunjaci nisu nikakav izuzetak, jer i njihove kolege iz drugih klinikih centara koji rade ovaj osetljiv posao, toliko zarauju. Svojim izuzetnim zalaganjem oni su znaajno doprineli da se smanje liste ekanja, pa su adekvatnim vrednovanjem svog rada zaradili tri puta vie od mene.

 

Ko i kako plaa

 

Vrilac dunosti direktora kragujevake Filijale Republikog zavoda je Predrag Petakovi, kadar Demokratske stranke. Petakovi kao zamenik direktora lokalne televizije "imao je aferu sa donacijama, postupak je u toku. ekalo se strpljivo da fotografije i natpisi o Petakoviu nestanu sa novinskih strana, da se isto ime i prezime pojavi u zdravstvu."

Petakovi je objasnio: - Republiki zavod svake godine sklapa ugovor sa zdravstvenim ustanovama, dogovara se o strukturi i obimu usluga koje e biti plaene iz naih sredstava. Broj se odreuje na osnovu procene referentnih institucija, to zdravstveni radnici rade u okviru svog radnog vremena, za platu koja im sleduje. Meutim, imamo jedan broj usluga za koje je predviena lista ekanja, za koje je RZZO predvideo naknadno plaanje. Tako, poto naa komisija prethodno proveri svaki sluaj, mi na raun zdravstvene ustanove prebacimo sredstva za intervencije koje nisu ule u dogovoreni broj. Na taj nain smanjili smo liste ekanja, jer smo procenili da e RZZO za te usluge kad-tad morati da plati. Poto postoji opasnost da neki pacijenti ne doekaju da stignu na red, odluili smo da stimuliemo zdravstvene ustanove da rade efikasnije.

Sredstva koja su uplauju nisu namenjena iskljuivo za zarade, zdravstvenoj ustanovi ostavljeno je da odlui kako e raspodeliti sredstva. Mogunost da na ovaj nain uveaju zarade imaju svi strunjaci iji su pacijenti na listi ekanja, ali ostali to retko koriste. Tu se, pre svega, ubrajaju ortopedi, koji uprkos ogromnim redovima za ugradnju proteza retko rade prekovremeno.

Kako se na elu Filijale RZZO-a naao Predrag Petakovi, veliko je udo. Petakovi je ovek sumnjive prolosti, ulovljen u muvanju para iz donacija, zbog ega mu se sudi. Predrag Petakovi je uz to ovek koji nema nikakve veze sa zdravstvenom strukom.

Iako je oigledno da je u konkretnom sluaju kriv onaj koji propisuje normu, pojava Petakovia podgreva dodatne sumnje. Pogled mu je zamuen, ispod zatamnjenih stakala naoara nevidljiv, ali to je ovek za kojim se vuku kriminalni repovi.

Da li je re o tome da su ortopedi, na primer, slabi radnici. Re je o tome to je neko ortopedima dodelio visoku normu. U uslovima kada se norma teko postie - nema prekovremenog rada.

Da li drugi kardioohirurzi u Srbiji zarauju kao Kragujevani, vrlo je diskutabilno. Petakovi nije ovek kome se moe verovati. On ima prolost kakvu ima, bolju ne zasluuje, a zarade su enormno visoke. Ili je re o vrhunskim strunjacima ija su imena nepoznata zdravstvenoj javnosti, iji se pacijenti ekspresno oporavljaju, idu kuama. Posle ive svoj ivot.

 

Mladi strunjaci u pismima italaca

 

 

Pismo nedeljniku Kragujevake napisao je Nenad Popovi, dil. ekonomista, Kragujevac. Ko zna postoji li ovek sa tim imenom i prezimenom u Kragujevcu. Najverovatnije postoji u telefonskom imeniku. Ili je Nenad Popovi, naglaeno je njegovo zanimanje dipl. ekonomista, znai intelektualac, ovek irokih vidika i modernih shvatanja. Privatni advokat, privatni ombudsman "mladih strunjaka". Ili su oni sami autori pisma, pa se kriju iza izmiljenog imena.

Nita nije udno ako su "mladi strunjaci" sa visokom platom angaovali advokata i platili pismo u cilju umirivanja javnosti.

Da se razumemo, u timu kardiohirurga nema mesta diplomiranom ekonomisti ako nije portparol.

Plaaju ga, naravno, pacijenti iz svog skromnog deparca.

Novinarka Javorka Stanojevi korektno je odradila posao. ak izvrsno. Sada je meta napada. - Obraam vam se u nameri da ukaem na vrlo diskutabilne teze, vrednosne stavove koji se promoviu i jako prozaian populizam kojim je proet tekst u vaem nedeljniku.

Kliniki centar u Kragujevcu jedini obavlja poslove interventne klardiologije na podruju sa oko dva miliona stanovnika. U pitanju su sloene intervencije kojima se spasava ivot, zdravlje i radna sposobnost pacijenta, a u isto vreme tedi novac, jer je pacijent nakon zahvata veoma brzo spreman na otpust iz bolnice. Ovaj posao zahteva vrhunsko znanje, vetinu i posveenost.

Da li dipl. ekonomista nije zahvalni pacijent grupe lekara? U svakom sluaju, dipl. ekonomista pokazuje visoko znanje iz medicine. Sluajno, "ekonomista" je upoznat sa tokom operacije, on sluajno zna za koliko dana pacijenti odlaze kuama. Ekonomista nije razmiljao o tome kako se ovaj ubrzani rad odraava na zdravlje pacijenata, jer je broj kreveta limitiran a prolaznost velika.

- Napred navedene informacije bile su relevantne za autora lanka, ali oigledno postoji ubeenje da je mnogo atraktivniji stil pisanja koji se bavi glasinama, insinuacijama, poluinformacijama. Naime, lanak je zasnovan na tezi: oni se bogate, a narod umire od gladi.

O poluinformacijama nema ni govora. Mladi strunjaci zarauju oko pesto hiljada dinara. Tanost informacije potvrdio je lino direktor Klinikog centra Radomir Pavlovi.

O podmetanjima nema ni govora. Koverat sa pola miliona dinara niko nije podmetnuo izvanrednim, mladim strunjacima. Te pare oni diu sa bolnike blagajne.

Naprotiv, pie dipl. ekonomista, mladi strunjaci treba da budu uzor. Da se ponosimo mladim strunjacima.

- Meutim, nigde se ne navodi da "oni" predstavljaju tim vrhunskih mladih strunjaka koji treba da reprezentuju uzor za pristup profesiji, baziran na kontinuiranom usavravanju, jer, ako se ne varam, jedno od stratekih opredeljenja nae nacije je da pokuamo da se izdignemo iznad jeftine radne snage u globalnoj podeli rada. Ili je moda bolje da se mladi narataji ugledaju na plejadu lokalnih tajkuna, da vetine i zvanja stiu u povezanosti kurupcije, kriminala, politikanstva i kritizerstva.

Lekari Klinikog centra sa platom od petsto hiljada mogli bi jednog dana da budu tajkuni, da postanu uzor tajkunima koji pare zgru "u povezanosti korupcije, kriminala i politikanstva."

Ono to rade lekari u Kragujevcu podsea na rad na traci, gde pacijenti jure operacionom salom kao putnici eleznikom stanicom. Pacijent je isputen do dimenzije broja, umesto bolnikog ide na kuno leenje, pravo u fabriku prainu. Ali fabrike u Kragujevcu ne rade, to olakava kuno leenje. Oigledno, cilj je vei promet i bolja zarada. Kardiohirugija radi kao ambulanta.

Znai odrinacijom putuju, bolesnici putuju, putuju.

uti utuju, Predrag Petakovi je kadar DS-a, crveni putuju.

- Potpuno se besmisleno povezuje rad na traci i intervencije iz kardiologije, uz tobonju zabrinutos za zdravlje pacijenta, a s druge strane nigde se ne navodi nijedan statistiki podatak o uspenosti ili neuspenosti zahvata.

Podatke o uspenosti i neuspenosti lekarskih intervencija nije naveo ni "tim mladih strunjaka". Sa arapom "dipl. ekonomiste" na glavi. Taj podatak strunjaci dre kao keca u rukavu. Ali ko e se, pored visokih zarada, baviti statistikom? Za statistiku nema vremena, dok se pare zgru i obru.

Opet, odakle jedan obian italac, dipl. ekonomista, zna podatke o uspenosti ili neuspenosti ako i sam nije lekar ili pacijent iz bolesnike sobe?

Novinar se igra temom zadravlja i pacijenata, "to je, sloiete se, jedna od najosetljivijih tema za itaoce i samim tim i crv sumnje ima veliku teinu."

Za svaku je osudu pisanje o debelim kovertima Klinikog centra - zbog debljine.

Mladi strunjaci prete. Napustie Kragujevac, otii e u inostranstvo gde se srani rad ceni i potuje.

Ruku na srce, u pravu su.

Dipl. ekonomista pie: - Moda bi bolje bilo da je navedena ekipa mladih strunjaka otila negde u inostranstvo, kao i stotine hiljada drugih, pa iz tih dalekih krajeva dolazila na sedam-osam dana u otadbinu. Tada, verovatno, ne bi bili smetnja optoj bedi i neznanju, jer treba da budu sreni da je svima isto, pa makar bili i gladni. Oni treba da rade intervencije na srcu i krvnim sudovima po ceni prosenog linog dohotka - ili neka idu, ta e nam. Ionako emo, pre ili kasnije, svi Bogu na istinu.

Zarade od petsto hiljada meseno prepreka su korupciju u zdravstvu. Mladi strunjaci prete da ih ostavimo da na miru rade na srcu ili e uzeti mito: - S druge strane, moda je "stimulisanje" lekara neformalnim kanalima prirodniji put od novca na raunu i plaenom porezu?

 

 

 

 

Lekari Klinikog centra sa platom od petsto hiljada mogli bi jednog dana da budu tajkuni, da postanu uzor tajkunima koji pare zgru "u povezanosti korupcije, kriminala i politikanstva."

 

 

Koverat sa pola miliona dinara niko nije podmetnuo izvanrednim, mladim strunjacima. Te pare oni diu sa bolnike blagajne.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane