Natrag

Zvezdara

Zvezdara

 

 Slučaj jedne eksproprijacije

 

Sudija odbija lekove

 

 

Srpsko pravosuđe je svetski rekorder po sporosti i neefikasnosti. Poslednjih dana prošle godine vanparnično veće nekadašnjeg Trećeg opštinskog suda u Beogradu, pod predsedništvom sudije Stojanke Arežine-Nešović, posle deset godina oglasilo se nenadležnim u postupku koji objektivno nije komplikovan

 

Igor Milanović

 

Još 21. aprila 1993. porodica Memedović iz Beograda, ulica Rifata Burdževića 13, zaključila je ugovor o regulisanju načina nadoknade po osnovu eksproprijacije sa tadašnjom stambenom zadrugom "Univerzitet". Taj ugovor nije baš pravi ugovor, jer se u članu 7 navodi da je to samo osnova za zaključenje sporazuma o regulisanju nadoknade; ulica Rifata Burdževića se više tako ne zove, a i zadruga se podelila u dve naslednice. Kraj postupka nisu doživeli ni neki članovi porodice Memedović, a kako stvari stoje i Beograd će da nestane u nekoj kataklizmi pre nego što srpsko pravosuđe izrekne konačnu reč.

Sve je počelo benigno, kada je tadašnje Opštinsko javno pravobranilaštvo Zvezdare trebalo da proceni vrednost eksproprisane zemlje kako bi se porodici dala pravična nadoknada. Punih šest godina, međutim, predmet leži kod pravobranioca Strugarevića, dok je porodica Memedović, iseljena iz svoje kuće, živela kao podstanar. U toku postupka je kompletna dokumentacija nestala iz Uprave za imovinsko-pravne poslove opštine Zvezdara.

Konačno, posle pet godina, umesto u predviđenom roku od tri meseca, opština 25. januara 1999. prosleđuje predmet Trećem opštinskom sudu u Beogradu da po službenoj dužnosti i hitno donese rešenje o naknadi. A to "hitno" kod nas izgleda veoma ležerno. Predmet je dodeljen sudiji Gordani Jovičić-Vasić, koja je održala i nekoliko praznih ročišta na kojima nije preduzela nijednu pravnu radnju osim konstatovanja ko je pristupio. Svojevrsno prebrojavanje preživelih u maratonskom postupku. Najčešće je nedostajao predstavnik Zadruge, čiji je pravni naslednik postala Univerzitetska stambena zadruga Blok 19, a kojoj nikako nisu mogli da budu uručeni pozivi jer se nije nalazila na adresi dostavljenoj Trgovinskom sudu prilikom registracije.

U jednom od retkih trenutaka pune svesti sa kojom je pristupila ovom predmetu, sudija Jovičić-Vasić konačno donosi odluku da se izvrši veštačenje eksproprisane imovine i šalje spise Gradskom zavodu za veštačenje, koji 24. januara 2003. obaveštava sud da Zadruga nije uplatila depozit po dostavljenim računima zbog čega ne dostavlja završno veštačenje. Sud na to donosi rešenje kojim Zadrugu obavezuje da uplati traženi depozit, ali bez pretnje posledicama nepostupanja po sudskoj odluci.

Pošto je zastupnik porodice Memedović tražio izuzeće sudije, sud konačno, posle šest godina, 2. decembra 2004. donosi rešenje kojim odbija da donese rešenje o naknadi i odbacuje zahtev za sprovođenje privremene mere. Godinu i po kasnije Okružni sud zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka vraća predmet prvostepenom sudu uz napomenu da bi donošenje privremene mere zabrane raspolaganja spornom imovinom moglo da utiče na disciplinovanje Zadruge. Predmet je opet dopao u kandže sudije Jovičić-Vasić.

Tadašnji predsednik Upravnog odbora Zadruge, penzionisani prof. dr Slobodan Cvetković, kao i njegov kum, direktor Zadruge Jovan Milojević, smatraju da je u međuvremenu ispunjena njihova obaveza pravične nadoknade i oktobra 2005. prestaju da plaćaju kiriju za porodicu Memedović koja je još uvek podstanar. Po oceni prof. dr Cvetkovića, koga zdušno podržava i sam predsednik Udruženja inženjera i tehničara Dragoslav Šumarac, spoljni zidovi su završetak izgradnje stana koji kao nadoknadu treba da dobije porodica Memedović. Vrata, prozori, instalacije i podne obloge su luksuz koji sama porodica može, ako hoće, da ugradi o svom trošku. Ipak, čak ni tada cenjeni prof. dr ne pristaje da kao vlasnike nad ovom pravilno složenom gomilom cigala i betonskih blokova upiše porodicu Memedović, zbog čega postoji osnovana sumnja da će stanovi protivpravno biti dodeljeni drugima.

Da zbrka bude kompletnija potrudila se Zadruga donošenjem odluke da se članovima porodice Memedović zabrani ulazak u poslovne prostorije Zadruge, iako se one nalaze na zemljištu koje im je eksproprisano još uvek bez nadoknade.

Rašomonijada sa sudom i sudijom Jovičić-Vasić se nastavlja sve do 2009, kada predmet preuzima sudija Stojanka Arežina-Nešović, a da nikome nije jasno na šta je sud potrošio sve te godine. Arežina-Nešović već na drugom ročištu, septembra 2009, konstatuje da zbog reorganizacije sudstva ne može da zakaže novo ročište. Pravni zastupnik porodice Memedović se na ovakvo ponašanje žali predsednici suda Marini Dželetović, pa postupajući sudija zakazuje novo ročište za 24. novembar 2009. Na ovo ročište ne dolazi ni sama sudija Arežina-Nešović, pravdajući se sprečenošću, ali se uredno pojavljuje na drugom ročištu, zakazanom nešto kasnije istog dana. Zastupnik Memedovića ponovo odlazi kod predsednice suda, koja ovog puta sleže ramenima i pravda se kako tu "ništa ne može".

Posle tužbe Ministarstvu pravde postupajući sudija Arežina-Nešić 10. decembra 2009. hitno zakazuje raspravu za sledeći dan, na kojoj se žali kako se na nju vrši pritisak?! Pravni lekovi su, dakle, za sudiju Arežinu-Nešović - pritisak!

U međuvremenu je doneta identična odluka onoj koju je Okružni sud jednom već poništio.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane