In memoriam

Mihajlo Mihajlov

(YU-disident br. 2)

(1934-2010)

 

 

Sloboda je domovina

 

Otišao je sa ovoga sveta Mihajlo Mihajlov Miša - borben i tolerantan, prznica i nezlobiv, učitelj i đak, istraživač i izveštač, disident i lojalista, religiozan i "sa ovoga sveta", te iznad svega slobodan čovek: prerano i ustrajno je "kukurikao", vodio i tuđe bitke, skupljao ožiljke, ne tražeći i ne znajući hoće li ikada dobiti satisfakciju. Na sahrani u subotu 13. marta bilo je svega TRIDESETAK najbližih i prijatelja, a iz državnih i partijskih aparata nije bilo NIKOGA, iako su mnogi među njima (bili) njegova politička deca.

 

"Pre 'Leta moskovskog' nisam razmišljao o politici, apsolutno sam bio izvan te sfere. Kakva pobuna, nisam ja Vlada Revolucija! Nisam pobunjenik, psihološki nisam takav tip. U politiku sam bukvalno nateran kada me je Tito napao i sve što sam radio bila je sama moja odbrana!" Tako je godinama kasnije govorio Mihajlo Mihajlov Miša.

Povod za Titov napad na Mihajlova, tadašnjeg asistenta na katedri za rusku književnost Filozofskog fakulteta u Zadru, bio je protest sovjetskog ambasadora Puzanova. Vlastima SSSR-a nije se svidelo "Leto moskovsko", nastalo tokom Mihajlovljevog studijskog boravka u Moskvi 1964, koje je vrvilo slikama iz života tamošnje umetničke i filozofske alternativne scene, a posebno umerenim pohvalama politike Nikite Hruščova. Miša Mihajlov, dete ruskih emigranata, osetio je da se pod Hruščovom tvrdi staljinistički sistem počeo rastakati, a društvo liberalizovati. Njegovo svedočenje u beogradskom Delu je prekinuto, jer je u međuvremenu Hruščov smenjen, Brežnjev i društvo su počeli obnovu staljinizma, a Titu u tom trenutku neprijateljstvo s vrhuškom SSSR-a nije bilo potrebno. Titovom pominjanju pred javnim tužiocima "nekog Mihajlova" kao povampirenju "đilasovštine" sledili su hapšenje Mihajlova i presuda na godinu dana zatvora. Iako je viši sud kaznu uslovio, povučen za jezik Mihajlov više nije mogao mirovati, pa mu je put u disidentstvo, kasnije i u emigraciju, bio otvoren.

Sledi čuveno Otvoreno pismo Titu, u ono vreme nezamislivo prkošenje neupitnom autoritetu, i nekoliko tekstova objavljenih u inostranstvu, a u leto 1966. Mihajlov je sa grupom intelektualaca iz Zadra, Zagreba i Beograda odlučio da pokrene nezavisni časopis koji bi bio principijelna opozicija jednopartijskom sistemu, zastupao antimarksistički i antimaterijalistički stav i zalagao se za demokratski socijalizam.

Već i organizacioni skup je sprečen, Deklaracija o časopisu je zaplenjena pre objavljivanja, a grupa pohapšena i optužena za neprijateljsku delatnost, ali je osuđen - samo Mihajlov. "Ne patim od gorčine, niti tražim rehabilitaciju. Država koja me je osudila više ne postoji, od koga da je tražim", kazao je Mihajlov prošle godine u podgoričkom Monitoru.

Iza Mihajla Mihajlova Miše ostale su, pored "Leta moskovskog", knjige "Ruske teme", "Planetarna svest", "Nenaučne misli" i "Domovina je sloboda", kao i kapitalne studije "Povratak inkvizitora" i "Niče i ruski neoidealizam", prevedene na veliki broj jezika.

Ostala je, zapamćena kao svojevrsno "uputstvo za delanje", i polemika sa Aleksandrom Solženjicinom: Mihajlov je pisao o slobodi i demokratiji, o slobodnom čoveku, a Solženjicin o pravoslavlju i naciji, o "vođama naroda". Samo jedan detalj: Mihajlov je ustvrdio "da nacionalizam pre ili kasnije dovede do noža. Teško da postoji neki blagi nacionalizam".

Do viđenja, Mišo!

 

Dragomir Olujić Oluja

 

 

                  

 

Iz Otvorenog pisma Titu, 11. jula 1966.

 

"Ja se u potpunosti s Vama slažem da Služba državne bezbednosti ne sme biti iznad društva, ali smatram da niti Savez komunista... takođe ne sme biti iznad društva, i iznad jugoslovenskih zakona i Ustava... i ni u kom slučaju ne može imati isključivi monopol na izgradnju socijalizma"...

"Legalizacija drukčijeg načina mišljenja od vladajućeg i stvaranje druge socijalističke partije ni u kom slučaju ne vodi u uništavanje Vašeg načina mišljenja, kao što niti stvaranje demokratske socijalističke druge partije, ne vodi uništenju Saveza komunista. U slobodi se mnoga dobra mogu ostvariti"...