Natrag

Propast

Propast

Zrenjanin: Partijsko leglo na ivici bankrota

Četiri jahačice ZR apokalipse

 

Gradska kuća u Zrenjaninu je na ivici bankrota. Od hapšenja bivšeg gradonačelnika Kneževića lokalna vlast je u minusu od najmanje 50 miliona evra isključivo zbog nesposobnosti, javašluka i alavosti gradskih otaca i majki iz birokratske strukture koalicije koju predvode LSV i DS.

B.G.

 

U zrenjaninskoj gradskoj upravi, kao malo gde u Srbiji, ima više šefova nego izvršilaca, a (ispod)prosečni kadrovi istovremeno sede u dve, tri, četiri... fotelje. U Predškolskoj ustanovi je na platnom spisku preko 340 ljudi, u JKP Pijace i parkinzi demokratski funkcionerski škart arči gotovinu, u Direkciji za izgradnju i razvoj grada sa najvećim platama rade bogomdani i sa po nekoliko otpremnina, u korumpiranom JP Stambeno bukvalno se ne zna ko pije a ko plaća, Sportski savez prepun je večitih kadrova koji već dugi niz godina selektivno (samo)usmerava najveći deo sredstava, Gradska kuća od šefova ustanova po privatnoj liniji, đuture, kupuje isključivo umetničke slike za nagrade i poklone, direktor Kulturnog centra postavlja kamere ispred kancelarije bivšeg direktora da bi kontrolisao ko ulazi kod "neprijatelja" vlasti po stranačkoj liniji...

(Ne)odgovornost za ovakvo sramno i po grad pogubno stanje leži na nesposobnoj lokalnoj vlasti koja je nakon hapšenja Gorana Kneževića oktobra 2008. godine, u potpunom rasulu.

 

Kontrola kao vrhovni princip

 

Višemesečno funkcionisanje lokalne vlasti bez gradonačelnika, dubioza i žestoke podele unutar lokalnog DS-a za i protiv Kneževića, bile su signal za ligaše da krajem 2008. krenu u osvajanje liderske pozicije u Zrenjaninu. Aleksandar Marton, predsednik Skupštine grada iz redova LSV-a, ušao je i u otvoreni sukob sa novoizabranim gradonačelnikom dr Miletom Mihajlovom iz redova demokrata nakon što je obelodanjeno sramno putovanje njegove porodice na letovanje u inostranstvo službenim automobilom. Marton je za skupštinskom govornicom rekao da je gradonačelnik bio upoznat sa njegovim "turističkim promovisanjem" Zrenjanina na istarskom primorju (porodica Marton ima kuću u tom delu Hrvatske), a Mihajlov mu je odgovorio, takođe za govornicom, da bestidno laže. Uprkos osudi javnosti, Marton nije podneo ostavku, a podršku za nastavak bahatog i osionog obavljanja funkcije dobio je na sastanku gradskog odbora LSV kojim je predsedavao Dušan Jakovljev, potpredsednik stranke, visoki pokrajinski funkcioner i večiti zrenjaninski ligaški bos. Jakovljev je tom prilikom naredio partijskoj sabraći da se njihov važan funkcioner u "najjačoj stranačkoj tvrđavi" Vojvodine mora braniti "svim sredstvima", pa je jednoglasno usvojen novi-stari "ligaški moto" u Zrenjaninu: Marton, "prozor demokratije", ne sme pasti!

Istovremeno, odbornici DS-a su, pritisnuti žestokim unutarstranačkim podelama za i protiv Kneževića, po diktatu novosadskog dogovora demokrata i ligaša (Jakovljev i tu vodio glavnu reč) "podržali" Martona na skupštinskom zasedanju, čime je trebalo da bude stavljena tačka na sukob koalicionih partnera. Međutim, u javnosti ofirani ligaši, nisu uvukli rogove. Naprotiv, urušavanje ugleda lokalne vlasti koriste da se sugrađanima predstave kao najveći čuvari vojvođanske ekonomije?!

LSV se, tako, liderski prihvatio učešća u gotovo svim ovdašnjim aferama. Usput su zaboravili da podsete javnost zašto je gradska kasa prošle godine ostala tanja za više desetina miliona evra?! Kako, na primer, drugačije objasniti rad Saveta za odbranu i bezbednost grada Zrenjanina, osnovan 30. septembra 2008. godine (osnivački akt potpisao Marton, potpredsednik Odbora po funkciji), gde je propuštena idealna prilika za dobijanje sredstava od EU. Naime, grad Zrenjanin je januara 2009. posetio visoki predstavnik za bezbednost EU predstavivši konkurs sa više desetina miliona evra bespovratne pomoći za razvoj odbrane i bezbednosti građana i grada. Konkurs je okončan juna 2009, ali je samo opština Čajetina dobila 19 miliona evra za svoje projekte, a grad Zrenjanin - nula evra?! Objašnjenje je prosto. Za šest meseci, dvanaestočlani zrenjaninski Odbor, prepun ovdašnjih izvikanih funkcionera, nije poslao ni jedan jedini projekat odnosno elaborat na adresu EU! Visoki predstavnik EU ostao je zapanjen, izjavivši da je trebalo poslati bilo kakav racionalni projekat i značajna sredstva bi bila prebačena na račun grada Zrenjanina!

Ovakav vrhunski hohštapleraj gradski lideri iz redova LSV-a sakrili su od javnosti izjavama da je bezbednosna situacija u multinacinalnom gradu, sem sporadičnih problema, na "veoma visokom nivou".

Komandu nema ko da izvrši

Zato glomazna izvršna vlast, gde su u racionalizaciji prve sa posla letele spremačice, umesto pet ima čak - 17 službi! Načelnici službi imaju zamenike, ovi podređene šefove, a šefovi rukovodioce. Njihova prva i jedina radna obaveza je, ne stručnost, već članstvo u stranci na vlasti, čime ispunjavaju osnovni uslov da kontrolišu podređene i za to primaju debele plate sa obavezujućim bonusima. Nakaradni sistem doveo je tako do paradoksa da u Gradskoj kući ima više funkcionera i postavljenih lica nego izvršilaca!

Strogu (samo)kontrolu vlasti najdoslednije sprovodi kuhinja LSV-a. Birokratsku "elitu" koja drži sve konce u rukama predvode žene na funkcijama, Ljupka Bojović-Cvejić, šefica kabineta gradonačelnika dr Milete Mihajlova, Olivera Ristić-Kostić, šefica kabineta predsednika Skupštine grada, Aleksandra Mak-Odavić, načelnica gradske uprave, i Jasmina Malinić, pomoćnica načelnika gradske uprave.

Ove žene vedre i oblače u Gradskoj kući. Šefica kabineta gradonačelnika je večiti kadar, nametnuta prvom čoveku grada iz stranačke centrale. Bivša ligašica, trenutno sa partijskom knjižicom DS-a u džepu, (ne)poznata je ovdašnjoj javnosti po oštrim kritikama koje su na račun njenog (ne)rada svojevremeno uputili bivši gradonačelnici Milan Čežek (trenutno četvrti pomoćnik pokrajinskog ministra za energetiku) i Goran Knežević. Pod njenim "stručnim" nadzorom, gradonačelniku se često serviraju nejasne, nepotpune i kontradiktorne informacije. Pošto je tokom radnog vremena prečesto van Gradske kuće, ne čudi konfuzija na relaciji gradonačelnik - građani.

I predstavnici lokalnih medija su danas, kao nikada u istoriji grada, samo iz redova podobnih. Za nepodobne se veruje da su istrebljeni, pa otuda toliko nonšalancije i opuštenosti kod vođa unesrećenog grada. Ukinute su redovne konferencije za novinare, a do gradskih otaca i majki dolazi se nakon višestrukih provera i čekanja koje traje nedeljama. Slično se ponaša i gospođa Olivera, Martonova desna ruka, za koju bolje upućeni kažu da je čovek (žena) onog Jakovljeva. Večito namrštena Olivera tek odnedavno je u gradskoj upravi, ali je već ekspert za treniranje strogoće nad zaposlenima. Po svemu sudeći, predstavlja idealnog insajdera u unutarstranačkoj kontroli mladih ligaških funkcionera. U centrali stranke u Novom Sadu strahuju da bi Marton i Čapo (direktor JP Stambeno) mogli da se otrgnu kontroli, pa je Jakovljev primoran da primenjuje metode koje je godinama uspešno izučavao u zgradi Gradskog komiteta pre 5. oktobra 2000.

Za zaposlene u gradskoj upravi postoji "pelcer" i u liku servilne gospođe Jasmine, trenutno sa aktiviranom knjižicom DS-a (pre 5. oktobra 2000. jedna od udarnih birokratskih SPS-ovih  pesnica). Veoma revnosno shvata posao, pa je njena kancelarija neretko tokom radnog vremena pod ključem. Na noge joj dolaze poverljivi podanici i doušnici koji referišu šta se sve događa po kancelarijama i ima li nekog koga treba ekspresno disciplinovati, posredstvom "strašne" sistematizacije radnih mesta, na primer. Zanimljiv je slučaj šefa službe koji je nedavno posetio kancelariju načelnice sa željom da ga rasporede na neko drugo radno mesto navodeći da se njegova kancelarija pretvorila u - špijunsku odaju. Ova mu je odgovorila tako da se šef kao miš vratio u svoju kancelariju. Propadanje Zrenjanina, nekada trećeg najjačeg grada bivše zemlje, danas ubogog partijskog centra srednjeg Banata, po svemu sudeći, nema ko da zaustavi. Pogotovo ne oni koji ne mogu da objasne sugrađanima zašto su, nakon deset godina njihove demokratije - u čabru.

 

 

 

Saučesnički sindrom

 

Za sve to vreme niko se ne izjašnjava o tome da li je i kakvu konkretno štetu na račun gradske uprave proizveo Goran Knežević, trenutno omraženi regionalni poverenik iz redova SNS-a i najveća pretnja lokalnoj vlasti, opterećen optužnicom za organizovanje građevinske mafije. Najčešći razlog se svodi na sledeće: Kad bi javnost znala šta je sve Knežević ostavio u amanet Gradskoj kući, bio bi to film strave i užasa... ali niko od funkcionera ne sme da obelodani njegove "poslovne zahvate", jer bi se ofirali kao najveći saučesnici!

 

 

Svi su u nekoj vezi

 

Sve bahatija načelnica gradske uprave Aleksandra Mak-Odavić bivša je predsednica Opštinskog suda. Ona je i ćerka Milenka Odavića, bivšeg generalnog direktora Kombinata Servo Mihalj, upamćenog po direktorisanju u vremenu rastakanja ove nekada moćne poslovne imperije sa preko 25.000 zaposlenih. Smatra se da je postavljenje načelnice gradske uprave bio gest zahvalnosti Kneževića svom mentoru, Milenku Odaviću, trenutno penzioneru, koji je svojevremeno i uveo bivšeg gradonačelnika u orbitu postavivši ga za generalnog direktora SM Turist. Na načelnicu su posebno kivne demokrate, jer joj ne mogu oprostiti pređašnju punu saradnju sa njihovim bivšim (omraženim) partijskim drugom, kao ni njenu trenutnu veliku privrženost koju ispoljava prema funkcionerima ligaša.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane