Natrag

Feljton

Feljton

Borba za vodu: Tek slede sukobi i ratovi za ovu stratešku sirovinu koju olako prihvatamo zdravo za gotovo (10)

Srbija postaje sve žednija

 

 

      Svetski sistemi sveže vode danas su u krizi - kako zbog globalnog zagrevanja, tako i zbog rasta stanovništva, pa i korupcije. Mada voda još uvek ne privlači pažnju medija, poput energetskih tema gasa i nafte, mnogi eksperti odavno već predviđaju da će ona biti centralni resurs i tema 21. veka. Jer poodavno je jasno da ko vlada vodom, on je i kontroliše, distribuira, prodaje, uskraćuje, skreće, raspolaže jasnim instrumentom dominacije. O vodi kao geopolitičkoj činjenici, te kao o strateškom i vojnom argumentu, govori knjiga dr Zorana Petrovića Piroćanca "Geopolitika vode - hidropolitika, hidrostresovi i sukobi hidrauličkog oružja 21. veka" iz koje objavljujemo izvode u sledećih nekoliko brojeva

 

Dr Zoran Petrović Piroćanac

 

 

Borba za vodu u Srbiji sve je više i borba za opstanak, tvrde stručnjaci - autori prostornog plana Srbije. Srbija se smatra jednim od najsiromašnijih područja vode u Evropi. Najmanje je vode tamo gde je najveća gustina stanovništva: u Pomoravlju, Kolubari, Šumadiji, Vojvodini, na Kosmetu i u Južnoj Srbiji.

Srbija spada u zemlje koje nisu dosegle zavidan stepen poštovanja svojih vodotokova i naročito odnosa prema vodi i njenom ekonomisanju. Nema organizovanih i snažnih glasova koji bi na društvenoj sceni alarmirali na ono što se sprema čitavoj planeti. Država i njena politička klasa sveukupno nisu sazreli za koncipiranje te očite skore budućnosti i vremena hidrauličnih šokova. U međuvremenu, pravi haos vlada u domenu državnog i društvenog gazdovanja vodom. Alavi novobogataši u Srbiji atakuju na izvore voda i pretvaraju u lične profite baštinu svih stanovnika Srbije.

Ako u doglednoj budućnosti ovu novokapitalističku profitersku pošast ne spreči srpska država, svakako će u narednoj deceniji-dve doći do vrlo opasnih, pa i eksplozivnih društvenih potresa. Jer, sledeći logiku čitavog sveta, i u Srbiji će se ubrzo shvatiti da je pitanje voda ove zemlje i pitanje jednakih prava dostupa vodi svakog njenog stanovnika. A i građani Srbije postajaće sve žedniji ovog vitalnog resursa - blaga.

 

 

Banje - život znače

 

Naša zemlja, uprkos kontradiktornim pogledima geologa i vodostručnjaka, ne spada u vodom prebogate zemlje. Ali, poseduje i jednu karakteristiku, retko viđenu u svetu. Tektonska karta voda Srbije govori nam da, s obzirom na svoju veličinu, Srbija raspolaže jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom od oko 300 banja, koje po svojim lekovitim svojstvima spadaju u najlekovitije na svetu. To je geološka posledica činjenice da Srbija leži na vulkanskom prostoru. No, haos je uvek bio odlika korišćenja mineralnih voda u Srbiji. Nedomaćinska upotreba je mnoge banjske centre gotovo uništila, pa su danas mnogi među njima u jadnom stanju zapuštenosti.

Milorad Teofilović, naučni savetnik Geoinstituta u Beogradu i stručnjak UN za geologiju, i dr Vojislav Vujanović, objavili su još 1995. godine rezultate rada postignute uz pomoć američkih satelita, tj. mapu lekovitih voda Srbije. Sateliti su skenirali naš prostor i, rekli su sprski stručnjaci za vodu, "utvrdili smo genetsku povezanost geohemijskog sastava vode i tipa vulkanizma, što terenskim istraživanjima nije bio moguće. Srbija raspolaže prirodnim uslovima kakvim se malo koja zemlja može pohvaliti."

Autori su izradili tada detaljnu studiju za 160 izvora. "Istražujući osobine i kvalitete mineralnih i banjskih voda na domaćem terenu došli smo do zaključka da je roj vulkana centralne Srbije (tzv. vardarska zona) "okićen" mineralnim vodama kakve nema niko u svetu. Taj mladi vulkanizam star dva miliona godina, iznedrio je leucitske stene koje daju vodama dragocenu svitu hemijskih elemenata: kalijum, litijum, rubidijum i stroncijum u izuzetnim srazmerama, kao i selen i cezijum, kojih nema u vodama van centralne Srbije.

Kalijum, na primer, spada u biogene elemente bez kojih ćelije organizma ne mogu da opstanu. Ne može da ga zameni nijedan drugi element, a njegov nedostatak u organizmu prouzrokuje niz poremećaja (u radu srčanog mišića, bubrega, organa za varenje, disanja). Veliki nedostatak kalijuma može da bude smrtonosan. Medicina pokazuje da litijum-karbonati efikasno leče neka mentalna oboljenja, kao i neke vidove alkoholizma, prekomerne agresivnosti i nekih vrsta kancerogenih oboljenja. Retki alkalni metal rubidijum blagotvorno deluje na patnje reumatizma i nekih nervnih oboljenja. Stroncijum je neophodan za zarastanje  kostiju posle preloma, a veliku ulogu ima u rastu koštanog tkiva, naročito u razvijanju ploda. I rahitis je prisutan tamo gde nema stroncijuma u vodi. Cezijum je tako jedino prisutan u vodama centralne Srbije. On pomaže u lečenju nervnih oboljenja, multipleks skleroze i epilepsije, reguliše krvni pritisak. Povećava i aktivnosti polnih hormona, a litijum ih smanjuje. Selen spada u najređe elemente ovih voda. Redovno uzimanje selena može da produži život za čitavih 15 godina. Važno je i za poljoprivredu njegovo prisustvo u tlu. Poništava dejstvo kancerogenih supstanci u organizmu, neutrališe toksične metale poput kadmijuma, žive i olova.

U istočnoj Srbiji su banjske vode borske bakronosne zone, stare oko 60 miliona godina. To su: Brestovačka, Nikolićevska, Šarbanovačka, Gamzigradska, Rgoška i Zvonačka banja. Sadržaj korisnih elemenata im je niži, ali su korisne za kupanje i rekreaciju. Na severu Srbije su banjske vode panonskog mora, bliže površini zemlje: Novosadska banja, Slankamenska, Prigrevica, Banja u Ovči u Srpskom Miletiću, Rusanda i banja Palićkog jezera. Te banje su za kupanje, ali ne i za piće, zbog visokog sadržaja natrijum-hlorida (kuhinjske soli) - čak 11 grama po litru.

Autori karte tvrde da u velikim dubinama ima još puno izvora koji "rade" duboko ispod zemlje i čekaju trenutak da nekom pukotinom izbiju na površinu. Njihova karta beleži izuzetne predstavnike ovih voda vulkanizma "šumadijskog tipa": Aranđelovačku banju, Trepču, Ovčar banju, Matarušku, Vrnjačku, Bogutovačku, Jošaničku, Rajčinović banju, No-vopazarsku, Lukovsku, Kuršumlijsku, Sijarinsku, Vranjsku i Bujanovačku.

 

 

Geotermalna energija

 

Inače, eksploatacija geotermalne energije, tj. prirodnih termalnih voda je bezopasna u ekološkom smislu. Sa sunčevom, to je najčistija energija. Taj potencijal u Srbiji je izvanredan. Termalni izvori u Srbiji iznesu i predaju u vazduh toplotnu energiju u ekvivalentu od sagorevanja oko 250. 000 tona nafte, ako bi se istraživanju i korišćenju tih resursa prišlo ravnopravno kao sa istraživanjem nafte. Geotermalnom energijom iz prirodnih termalnih voda u njihovim akumulacijama u Srbiji, moglo bi se zameniti oko jedan milion tona nafte godišnje, ili četvrtina uvoznih potreba Srbije za ovim energentom.

Procene stručnjaka su da su rezerve geotermalne energije u geotermalnim vodama Srbije, i to samo njihov neobnovljivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglja, svih ležišta, odnosno u ekvivalentu 500 miliona tona nafte. Veliki je i geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 megavata električne snage.

Iako o ovoj dimenziji malo ko brine u Srbiji, a država nema strategiju voda i energije iz nje, taj potencijal je budućnost za dobijanje toplotne i električne energije. Tehnologije su za to već razrađene u svetu. A Srbija može da se pohvali prirodnim uslovima kakve retko ko u svetu ima.

Komparativne prednosti geotermalne energije su njena ekološka čistoća, mogućnosti kompleksnog stepenastog korišćenja i neznatni skriveni troškovi eksploatacije i korišćenja u odnosu na druge klasične izvore energije. Termalna voda sa temperaturom 90-100 stepeni Celzijusa, može da se koristi u više od 50 namena. Glavne oblasti korišćenja su: toplifikacija naselja, balneoterapija, proizvodnja hrane, prehrambena, hemijska, farmaceutska i druge industrije, kao i proizvodnja električne energije. Srpski geotermalni potencijali najpogodniji su za toplifikaciju naselja, intenzivnu proizvodnju zdrave hrane, akvakulturu i intenzivan razvoj zdravstvenog turizma.

 

Voda za piće

 

Nužna je gradnja akumulacija u zaštićenim prostornim zonama. Prostorni plan je predvideo razvijanje vodovodnog sistema jačanjem regionalnih mreža koje će iz zaštićenih izvora vodu prebacivati u potrošačke zone. Zapadnomoravska izvorišta podupiru tako akumulaciju Vrutci na  Đetinji, ali i Arilje, sa sistemom "Rzav". Ta voda namenjena je za korišćenje Užicu, Požegi, Čačku, Gornjem Milanovcu, a potom i Mladenovcu, Valjevu, REIK Kolubari. Tu je i akumulacija Stuborovni. Predviđa se i prevođenje vode iz Drine. Podzemne vode Mačve i Posavine predviđene su za snabdevanje Šapca i Beograda. Beogradski sistem namenjen je da se usmerava delom i prema Sremu i Pančevu. Šumadija i Pomoravlje, srce centralne Srbije, planirani su za snabdevanje vodom iz Dubočice, Studenice i Lopatnice, kao i sa akumulacije Gruža. Kruševac i Aleksandrovac vodu dobijaju iz akumulacije Ćelije na Rasini, koja je predviđena i za snabdevanje i Paraćina, Ćuprije, Jagodine. Akumulacija na Mlavi namenjena je snabdevanju Stiga, Požarevca, Velike Plane, a deo i Smedereva. Akumulacija Selovo projektovana je i za snabdevanjeTopličkog kraja, a akumulacija Zavoj kod Pirota, kao i Odorovci na Jermi za snabdevanje i Niša. Bovan na aleksinačkoj Moravi zamišljen je da podmiruje vodopotrebe Aleksinca, Sokobanje i pojas Južne Morave, itd. Vojvodinu najviše snabdevaju vodom podzemne vode.

Najkritičnija zona je Kosmet. Vlastiti izvori su nedovoljni i nužno je bilo prevođenje vode iz Ibra i Lepenca, kao i prebacivanje vode iz Metohije ka severoistoku. Rečju, treba prevoditi vodu iz sliva Belog Drima u sliv Silnice. Najnaseljeniji deo, potes Priština -Mitrovica, mora da dovodi vodu sa strane. Tu postoje akumulacije Gazivode, Gračanka i Batlava, ali su bile nužne i akumulacije Makovac na Prištevki, Majanče na Kačandolskoj reci, Cecilija na Crvenoj reci, Miroče na Trsteni, Vaganica na Lušći i Dobroševac na Drenici.

Kako će sve ovo izgledati posle definitivnog otcepljenja Kosmeta od Srbije, retko ko može da predvidi, ali je pitanje vode svakako dugoročno u domenu hidrostresova i izvora budućih konflikata između Srba i Albanaca.

U više područja Srbije postoje čiste podzemne vode za piće najvišeg kvaliteta. Tržište pakovane vode za piće je ogromno u svetu. Naše područje zato sve više privlači multinacionalne i industrijske koncerne koji žele da odlažu otpadne materije po Srbiji. U Srbiji ima 230 napuštenih rudarskih okana - idealna mesto za ovakve rabote. Naša regulativa nije na nivou Evrope, tako da haraju moćni lobiji, koji otežavaju jasne zakone po svetskim standardima. U zaštiti životne sredine Srbije posebno su važne geološke sredine, u koje, da podsetimo, spadaju i površina Zemlje, i svi drugi geološki resursi ispod zemljine kore. Obradivo tlo se mora zaštititi potpuno od zagađivanja. Moraju se zaštititi i podzemne, tj. izdanske hladne i termalne vode. One to i dalje nisu.

                                                                                                                                                 

                                                                    Kraj

 

 

 

 

Patentiranje molekula vode

 

Ono što veoma zabrinjava naspram teoretskih predloga zabrinutih stručnjaka i intelektualaca jeste da se niko više ne čudi što vodna kompanija Lyonnaise des eaux finansira delimično Svetski savet vode. Takozvano patentiranje živog, koje je odobrio Evropski parlament, doprineće ubrzanju ovog fenomena kapitalizacije vode. Reč je o tome da odsad jedan molekul vode, koji je sačinjen veštački, može da bude patentiran i komercijalizovan. Ove nove civilizacijske date navode na verovatnoću radikalnog raskida sa praksom kakvu je čovečanstvo poznavalo i za koju se zalažu leva mišljenja u svetu. Šta će onda da bude sa principom da voda, kao opšte dobro čovečanstva, ne treba više da se kapitalizuje, da je treba obezbediti od berzanskih promena pa da definitivno mora da bude finansijskih pogađanja?

 

 

 

Druga ofanziva

 

Mark Leme, novinar-sociolog, u tekstu Beleške o vodi, u referentnom antiglobalističkom mesečniku Le monde Diplomatque, piše: - Posle relativnog neuspeha prve faze nasilne liberalizacije tržišta vode, koje su inicirale u osamdesetim godinama međunarodne finansijske institucije i transnacionalna preduzeća iz tog sektora, a simbolizovane potpisivanjem desetina ugovora o Partnerstvu-Javno-Privatno, druga ofanziva je u toku.

 

 

 

Cena

 

Pažnju privlači Princip 4 Svetskog saveta za vodu, koji kaže: - Voda korišćena u mnogostruke svrhe, ima ekonomsku vrednost i morala bi da bude priznata kao ekonomsko dobro. Na temelju ovog principa, od prvorazredne važnosti je da se prizna fundamentalno pravo čoveka na zdravu vodu i na odgovarajuću higijenu uz pristupačnu cenu. Ekonomska vrednost vode dugo je bila nepoznata, što je dovelo do rasipanja resursa i do njenog eksploatisanja, bez obzira na okolinu. Uzimanjem vode kao ekonomskog dobra i takvim njenim upravljanjem, znači otvaranje puta efikasnom i ujednačenom koršćenju ovog resursa, njenom očuvanju i zaštiti.

                                       

 

 

 

 

Tektonska karta voda Srbije govori nam da, s obzirom na svoju veličinu, Srbija raspolaže jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom od oko 300 banja, koje po svojim svojstvima spadaju u najlekovitije na svetu.

 

 

U istočnoj Srbiji su banjske vode borske bakronosne zone, stare oko 60 miliona godina. To su: Brestovačka, Nikolićevska, Šarbanovačka, Gamzigradska, Rgoška i Zvonačka banja. Sadržaj korisnih elemenata im je niži, ali su korisne za kupanje i rekreaciju.

 

 

Procene stručnjaka su da su rezerve geotermalne energije u geotermalnim vodama Srbije, i to samo njihov neobnovljivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglja, svih ležišta, odnosno u ekvivalentu 500 miliona tona nafte.

 

 

Veliki je i geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 megavata električne snage.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane