Zakonopravila

 

Nokaut u prvoj rundi: Primeri sunovrata takozvanih reformi srpskog pravosuđa

 

Stradija odabranih kadija

 

   Ako je ovo reorganizovano sudstvo, bolje da ga nisu ni dirali! A šta ćemo sa onima koji su takozavnu reformu osmislili? Nije valjda da se, osim sudija, više niko ne oseća prozvanim? Da li je to ono ministarstvo pravde i da li je to onaj VSS koji je vršio reizbor sudija, po kriterijumima gde su i sudije koje su umrle - izabrane? Odgovore na ove dileme i pitanja potražio je urednik Tabloida Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

 

Navijačka grupa koja je na stadionu "Partizana" vređala skandiranjem (a kasnije i putem interneta) novinarku B 92 Brankicu Stanković, oslobođena je odgovornosti, uprkos pritisku javnosti ali i političkim pritiscima na sud. Šta ovde treba istaći?

Svaki pritisak na rad sudija bio bi protivzakonit i neustavan ma sa koje strane dolazio. Čini se ipak da aktuelna vlast apriori stavlja na stub srama sudiju i sudsko veće koje je donelo takvu odluku. Nije se sačekalo da se odluka obelodani a već su počeli pritisci na sudije da se razreše i ko zna sve šta.

Daleko od toga da je ovde tema odbrana hiliganstva. Oni su samo jedan produkt ukupnih zbivanja u našem društvu. Ali, ovde je reč o nezavisnom sudstvu. Uostalom, zar ne piše u Ustavu da sudija ne sme biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja izraženog u odluci!?

 

Dakle, i laiku je znano da svaki sudija odlučuje prema napisanoj optužnici. Ako optužnica nije napisana kako treba i ne obuhvata sve činjenice, sud ne može da sudi zbog onog čega  nema u optužnici.

Sa druge strane, pravo javnosti da izrazi svoj stav, pa i zadovoljstvo ili nezadovoljstvo postupcima i odlukama svih državnih organa, uključujući i sudove, predstavlja demokratsku tekovinu i Ustavom je zagarantovano.

Kad nije doneta presuda kakvu žele predstavnici vlasti, nastaje problem i poteže se pitanje razrešenja sudija. Zato prvo treba da se postave kriterijumi o tome kakvi dokazi su potrebni da se napiše krivična prijava, a ne da se policiji veruje na reč, da tužilac rukovodi pretkrivičnim postupkom, a da sudija sudi na osnovu dokaza a ne želja političara. U uređenim demokratskim društvima svako odgovara za svoj rad odnosno nerad i niko ne može biti osuđen bez dokaza, bez obzira na neodmerene izjave medija i vršenje pritiska na ozbiljnu nezavisnu instituciju kao što je sud.

Reforma pravosuđa je donela novine da svako može ne samo da komentariše rad sudija već i da im preti razrešenjem! Da li je veći problem pogrešna presuda koja se da ispraviti ili političke sudije koje po zakonu moraju služiti političkim interesima? Ovo je direktna pretnja svim ostalim sudijama kako će proći ako ne sude po volji aktuelne vlasti.

Međutim, svaki zahtev ili inicijativa nosilaca izvršne vlasti za preispitivanje odgovornosti sudije koji se zasniva na nezadovoljstvu odlukom koju je doneo, naročito kada se radi o odlukama koje nisu pravnosnažne, ne samo da nemaju zakonsku osnovu već predstavljaju i direktan uticaj na nezavisnost sudske vlasti. (Saopštenje društva sudija).

Evropskom poveljom o zakonu za sudije, usvojenom u Strazburu od 8. do 10. jula 1998. godine, u skladu sa osnovnim načelima Ujedinjenih nacija o nezavisnosti sudstva iz novembra 1985. godine, pored ostalog, u tački 1.3. precizirano je da je potrebno da se u vezi sa svakom odlukom koja utiče na izbor, zapošljavanje, imenovanje, napredovanje u karijeri ili prestanak funkcije sudije, zakonom predvidi intervencija organa nezavisnog od izvršne ili zakonodavne vlasti.

Slobodan Homen, univerzalni portparol svih državnih institucija, naveo je nekoliko kardinalnih neistina koje se sastoje u sledećem: kao prvo da VSS može "kao krajnju meru sankcija" da "izrekne i razrešenje sudija", što je zaista daleko od istine jer da bi u tom slučaju bilo potrebno da se donese disciplinski akt koji je trebalo da bude donet još 05.06.2009 godine, a i da je donet, u ovom slučaju sudija ne može da se pozove po slovu  važećeg Ustava na odgovornost za mišljenje i akt koji je doneo.

Kao drugo, Homen navodi da "pravo da zatraži preispitivanja rada sudija, po novom zakonu, ima i svaki građanin", što takođe ne odgovara istini, jer je pravo na pritužbu Nadzornom odboru postojalo do 31. 12.2009 godine, a tačno je da svaki građanin može podneti inicijativu za razrešenje člana VSS iz reda sudija, a to nije isto. Kakvi su "deformatori" a kakvi "eksperti" Natalija Mesarović i Snežana Malović i koliko znaju propise, vidi se iz toga da su prekršile najmanje dvadesetak odredbi Ustava i više zakona.

 

Ako je sve rečeno o frazi da je problem u starim neobrazovanim pravosudnim kadrovima koji slabo poznaju pravo a zapošljavali su se na osnovu rodbinskih i političkih veza, kako to da su i ovi novi neefikasni, kad su ih toliko reklamirali? Eto kakvi su kadrovi koje je birala Nata Mesarović i njoj slični "pravni stručnjaci"!

Za ovakve postupke treba da odgovaraju pre svega najodgovorniji, a to je ekipa koja je sa ministarkom pravde Malovićevom sprovela ovakav nestručan i neprofesionalan izbor sudija i tužilaca. Ispada da mi imamo najbolje i najsposobnije advokate na svetu, ali istovremeno najnesposobnije i najgore tužioce. Kako je moguće da su svi najsposobniji advokati nekada bili tužioci ili sudije?

 

 

 

 

 

Ukradoše mi sva četiri elementa krivičnog dela!

 

Sećam se jednog događaja kada sam svojevremeno odlazio na konsultacije kod tužioca u Okružno javno tužilaštvo, smatrajući da ću im što kvalitetnije pripremiti predmet kako bi prekršioci zakona bili adekvatno kažnjeni.

Jedan od tužilaca (koji je sada ugledni advokat) gotovo uvek mi je odgovarao da u radnjama potencijalnog izvršioca nema elemenata niti kvalitetnih dokaza da se radi o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti.

Drugim rečima, tražio je dlaku u jajetu i ponašao se u skladu sa sadašnjom svojom funkcijom. Gotovo uvek je govorio:"Nema tu krivičnog dela".

Ali jednoga dana, na moje veliko iznenađenje, desila se i kod njega promena stava... Došao sam na konsultacije kod njegovog kolege iz kancelarije. Kad sam završio, diskretno me upitao da li znam nekoga u SUP-u Beograd ko radi na motornim vozilima. Rekao sam da znam. Tada mi je ispričao da su mu pre nekoliko dana nepoznata lica skinula sva četiri točka sa automobila, pa me je zamolio da mu pomognem kod kolega kako bi se pljačkaši priveli pravdi. Malo sam se našalio i rekao da tu nema dela i da treba po privatnoj tužbi da goni izvršioce. Naravno, nije shvatio moju ironiju i počeo je da me ubeđuje kako tu ima elemenata za krivično gonjenje po službenoj dužnosti.

Zamolio sam kolege da se pozabave ovim predmetom i nakon izvesnog vremena pronađeni su kradljivci tih auto-guma, a kasnije su i osuđeni. Pomenuti tužilac je posle ovog događaja bio najrigorozniji i nisam više imao problema da ga ubeđujem da li u radnjama ima ili nema krivičnog dela. Sada je tražio "slamčicu dokaza" da bi gonio izvršioce.

 

 

 

 

Nata snimila CD

 

Vladimir Cvijan, bivši pravni savetnik predsednika Republike, nedavno je predočio javnosti tajno snimani razgovor koji potvrđuje da je u reformi pravosuđa bilo mnogo "naručenih imenovanja"  i "naručenih diskvalifikacija" tužilaca i sudija.

Danas vidimo rezultate takvog delovanja...

Prozvani akteri obrću teze, pa je sada od same sadržine tog razgovora važnije da li je neko neovlašćeno snimao taj razgovor. Ispravno je da niko ne sme neovlašćeno da snima bez naredbe nadležnog suda, ali...

Da li je Cvijan ili neko treći ko je snimao trebalo da traži dozvolu gospođe Mesarović da je zakonito snimi i da li bi javnost tada saznala ovo što je snimljeno?

 

 

 

 

Ispada da mi imamo najbolje i najsposobnije advokate na svetu, ali istovremeno najnesposobnije i najgore tužioce. Kako je moguće da su svi najsposobniji advokati nekada bili tužioci ili sudije?